Познавао сам се са човеком који је игром случаја био ангажован као преводилац приликом Чаушескове посете Титу у време СФРЈ. А неких посебних детаља везаних за Србе и Румуне кроз историју баш и нема, јер Румуни и нису били јасно одређени као нација све до касног 19. века. Срби су их раније називали "Власима" и становништво је било страшно измешано, како у Румунији, тако и у Србији, само што се након стварања држава и државних администрација готово целокупно влашко становништво у Србији асимиловало у Србе, а српско и словенско у Румунији (пошто је у Румунији било и много Словена за које се баш и не зна да ли су имали српску свест) у Румуне. Типичан пример су ти Власи у источној Србији, који су се у Србију доселили пре конституисања румунске нације, па их је тај процес мимоишао и иако су пореклом један народ са својим рођацима преко Дунава, они немају румунску националну свест, него влашко-српску.
Можда би то некадашње народно јединство и православну солидарност могао да споменеш? Општепозната је ствар да се и данас по Румунији користе нека словенска имена, попут Богдан, Владимир, Драган, да има остатака српских презимена, а да опет исто тако има и остатака румунских међу Србима. На пример, презимена на -ул, -ан, затим презиме чувеног Васка Попе итд. Отприлике највећи мост сарадње Србије и Румуније је брига о румунској мањини у српском Банату и српској мањини у румунском Банату. Некадашње седиште банатског владике је било у Темишвару, а Темишвар је био престони град Војводства Србије и Тамишког Баната, српске краљевске земље у оквиру Аустрије. А опет, куриозитет за ту некадашњу Српску Војводину је да су у њој најбројнији народ били Румуни, па тек онда Срби (око 500.000 су имали и једни и други, само је Румуна било за коју десетину хиљада више).
Све до 19. века, Румунска православна црква је имала службу на црквенословенском, а румунско национално писмо је до 18. века била ћирилица. Слово Џ је Вук Караџић узео из румунске азбуке, који Румуни данас више не користе, јер су прешли на латиницу.
Отац чувеног Влада Цепеша познатијег као "Дракула" је био пријатељ српског деспота Стефана Лазаревића, а обојица су били чланови витешког Реда Змаја, на чијем челу је био угарски краљ Жигмунд. По том Реду Змаја (змај се на румунском каже "дракул"), најпознатији светски "вампир" носи своје име.
