Quantcast

Srbi i Nemci: Bolje pakt nego rat

Jacob

Buduća legenda
Poruka
49.451


Generacije Srba su odrastale na vicevima o Švabama i sa predstavom o Nemcima kao silovitim zlotvorima, koji kao kruške padaju pod mecima Prleta i Tihog, često ne shvatajući da su Srbi, u duši rastrzani između majke Rusije na Istoku i deklarativno dobronamernih Anglo-Amerikanaca na Zapadu, trbuhom i kruhom uglavnom bili vezani za Nemce.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke nedavno je objavilo da su Srbi, posle Turaka, drugi narod po broju stranaca koji su dobili nemačko državljanstvo od 2002. do 2009. godine. S tim što je razlika između turskih i srpskih Nemaca daleko manja u odnosu na to koliko su Turci brojniji narod od nas. Tako je ta Nemačka, koja nas je u Prvom svetskom ratu umanjila za trećinu stanovništva, a u Drugom svetskom ratu osvetnički sakatila po principu sto Srba za jednog Nemca, pored svih ruskih snova i američkih bajki Srbima očigledno postala poslednje utočište.

Zato se postavlja pitanje kako objasniti da se Srbi smeju „her Žiki Pavloviću" koji je „gazio po govnima u Frankfurtu na majci ne bi li se vozio u 'mečki'", a istovremeno svako kome se otvori šansa odmah pakuje kofere i beži u Nemačku; baš kao što smo devedesetih pljuvali po Hrvatima koji su pevali „Danke Dojčland" i Nemcima psovali majku, dok smo svaki zarađeni dinar odmah menjali u - nemačku marku.
Goran Nikolić iz Centra za novu politiku kaže da je „partizanska propaganda" posle Drugog svetskog rata u velikoj meri relativizovala odnos koji su naši ljudi imali prema Nemačkoj, zbog čega je danas u svesti naroda malo prisutno da su Srbi praktično oduvek bili vezani za Nemce. On kaže da su pored svih velikih istorijskih priča o velikim silama koje su se ukrštale na Balkanu, od svih velikih naroda Srbi imali direktan kontakt jedino sa Nemcima.

- Kada kroz filmove Nemce posmatramo isključivo kao neprijatelje, onda mora da se zaboravi da je svaka modernizacija Srbije uvek bila isključivo vezana za Nemačku ili za Austrijance, koji su sebe smatrali Nemcima do polovine 20. veka. Nemačka je suštinski, uz Veneciju, jedina napredna nacija sa kojom smo dolazili u direktan kontakt, a zanimljivo je da su Nemačka i Italija danas najvažniji ekonomski partneri Srbije. Ali je Nemačka tu mnogo značajnija, ne po obimu saradnje, koliko po značaju investicija. S tim što su Nemci uvek sa sobom nosili modernizaciju i u Srbiju su doneli praktično sve. Od železnice, preko krompira, pa sve do klavira i kreveta - kaže Nikolić.
Istoričar Miodrag Janković kaže da do prvih kontakata Srba i Nemaca dolazi još u vreme Otona Prvog u desetom veku, kada počinje nemačka kolonizacija ovog dela Evrope.



- Nemci su bili mnogoljudni, a nisu imali mnogo obradive zemlje, zato su dolazili u ove krajeve. Taj proces se nastavio u sedamnaestom veku. U prvo vreme, cela Vojna krajina je bila naseljena Nemcima, a tek kasnije su došli Srbi. Nemci su ostavili neverovatan trag u našem narodu, jer su oni uglavnom bili zanatlije koje su činile stvari koje običan Srbin pre toga nije mogao da vidi. Kvalitet kuća koje su oni zidali pre Prvog svetskog rata bio je neuporedivo najbolji. Dakle, bili su ljudi koji imaju znanje, a samim tim i autoritet. Oni su doneli industrijalizaciju među Srbe - kaže Janković.
Prvi Nemci koji su došli u Srbiju bili su rudari u srednjem veku, za vreme kralja Milutina, koji su fascinirali tadašnje Srbe, a od tog vremena su nam ostali i prvi izrazi koji su iz nemačkog ušli u srpski jezik - šnajder i šuster. I u kasnijim godinama mnogi tehnički pojmovi su se polako odomaćili u narodnom jeziku, pa tako danas srpski seljak i ne zna da pomalo govori nemački kada farba, traži šrafciger ili kad mu motor šlajfuje. Nemci su bili i prvi industrijski preduzimači i bankari Srbije.
- Kada bi Nemci došli u neko mesto, najkasnije posle deset godina ta teritorija bi postala prosperitetna. Bili su do kraja pedantni i disciplinovani. Zato je nastao izraz za nekog da je „kao Nemac". Značajan deo naše inteligencije je učio u Nemačkoj. General Živojin Mišić je studirao u Berlinu i mnogi naši veliki vojskovođe divili su se nemačkoj organizaciji i svemu što su učili o Nemcima - kaže Janković.

U Nemačkoj su učili i srpski prosvetitelji Dositej Obradović i Vuk Karadžić. Gabrijela Šubert, profesorka na Univerzitetu u Jeni i stručnjak za nemačko-balkanske odnose koja je postala i inostrani član SANU, u svojim radovima često ističe zlatno doba srpsko-nemačkih odnosa u vreme Getea i Vuka Karadžića. Ona tvrdi da su pre tog perioda, do kraja 18. veka, Srbi za Nemce bili čista egzotika. A Srbi često prikazivani kao divljaci

- Radoznalost Nemaca za tajanstvenost i različitost Balkana i njegovih naroda bila je velika, i neki od njih pridruživali su se habzburškim diplomatskim misijama koje vode iz Beča do Stambola. Srbiju ti putnici opisuju kao zemlju u beznadežnom stanju. Svedoče o razrušenim selima i o bednim ljudima sa dugim kosama - piše Gabrijela Šubert.
Međutim, tada dolazi do perioda u kojem Nemci stvaraju sliku o Srbima kakvu nikada više neće imati. U tom „zlatnom dobu", nemački časopisi često pišu o balkanskim Slovenima, a Srbi od dugokosih neuglednih ljudi postaju narod „čiji je svakodnevni život ispunjen dahom poezije", kako nas je opisivao pruski potporučnik Ot Dubislav fon Pirh 1830. godine. Za srpsku kulturu su bili zainteresovani veliki nemački mislioci i književnici tog perioda - Herder, Gete, braća Grim, Humbolt, Leopold fon Ranke.
Goran Nikolić kaže da se u 19. veku među srpskim intelektualcima proširilo verovanje da bliže vezivanje sa Nemačkom nikako ne može da bude dobro za opstanak Srbije, zbog čega su se srpski intelektualci okrenuli prema Francuskoj. Tako je književnik Ljubomir Nenadović, koji se 1870. lečio u Hamburgu, o Nemcima ironično rekao: „Oni sebe drže da su prvi narodi na svetu. To im niko ne može poreći. Oni stoje danas na vrhu razvića i civilizacije. Oni su najsavršeniji soj ljudskog roda, kao što su bengalski tigrovi najsavršeniji soj mačjega roda, kao što je erfurtski kupus najsavršeniji soj svoga roda".

Gabrijela Šubert piše da u drugoj polovini 19. veka i u Nemačkoj „neobično pozitivna slika o Srbima iz Geteovog vremena počinje da bledi". Jer, kako je napisala, „koncepcija o posebnoj ulozi Slovena zamenjuje se Hegelovim predstavama da (Južni) Sloveni nemaju istoriju".
- Srbi s jedne strane imaju veliki respekt i poštovanje prema dostignućima koja su Nemci postigli, a s druge strane ih se plaše. Taj osećaj se intenzivirao kad se osnovalo nemačko carstvo 1871. i kad su ciljevi novostvorene velesile postali poznati. Na Berlinskom kongresu 1878. Bizmark se još zalagao za srpske interese, ali je s druge strane gledao na Balkan kao na bure baruta za koje ne vredi žrtvovati kosti nijednog pomeranskog grenadira - napisala je ona


A od početka 19. veka, slika o Srbima kod Nemaca formira se isključivo pod uticajem bečke štampe koja je poručivala: „Srbija mora da umre!" Nemački satirični časopisi su prikazivali Srbe kao razbojnike i kradljivce svinja, a kralja Petra su zvali Crni Petar i vladar „zemlje kafanskih političara" u kojoj se „narod dosađuje i živi u iščekivanju krvoprolića i ubistava".
Dragan Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku, ipak, kaže da je Srbija imala „dosta solidne istorijske odnose sa Nemačkom sve do početka Prvog svetskog rata".
- Nemačka nije imala lošu politiku prema Srbiji jer je bila udaljena od Srbije. Mi smo sa nemačkim rajhom imali dosta solidne odnose, ali veoma loše sa Austro-ugarskom. U dva svetska rata ti odnosi su došli tu gde jesu - na dno. Ali, malo je poznato da je između dva svetska rata, a pogotovo posle dolaska Hitlera najveći spoljno-ekonomski partner Kraljevine Jugoslavije bila Nemačka. Posle Drugog svetskog rata odnosi sa Zapadnom Nemačkom su išli uzlaznom linijom, pre svega zbog bujanja nemačke ekonomije. Nemačka je postajala sve značajniji ekonomski faktor, nemačka marka sve jača, a u isto vreme je sve veći broj gastarbajtera išao u Nemačku. Nesrazmerno je veći broj gastarbajtera Jugoslovena koji je išao u Nemačku u odnosu na Francusku i druge države - priča Petrović.
Kako on kaže, i „epizoda iz devedesetih" je umnogome otežala srpsko-nemačke odnose, ali danas je situacija daleko bolja.
- Posle 2000. godine odnosi se zaista popravljaju, u čemu je glavnu ulogu odigrao Zoran Đinđić. Nemačka više nije sila koja prednjači u pritiscima prema nama koji su krajnje nepovoljni, kao što je bilo početkom devedesetih kada je Nemačka bila prva u priznavanju nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, iz svojih geostrateških interesa. Sada je Amerika preuzela ulogu nekog ko nas pritiska. A Nemačka je geopolitički zainteresovana za naše područje, jer ima interes da ovaj prostor ne bude švercerska filijala gde se razvijaju siva i crna ekonomija, čime se kao kanalizacionom cevi ugrožava Evropska unija - kaže Petrović.
Kada bismo dobili jasnu sliku o odnosu koji imamo prema Nemcima, zbog kojih smo već nekoliko puta rekli da radije biramo grob nego da budemo rob, možda bismo konačno mogli i da shvatimo sve srpske zablude o svetu u kom živimo i da dobijemo odgovor na uvek aktuelno pitanje zašto smo tu gde jesmo. Izgleda da nam je sudbina da budemo u polovnom „mercedesu". Sa praznim šlajpikom u džepu.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/150721/Srbi+i+nemci:+Bolje+pakt+nego+rat.html
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.266
Ko kaze da srpski gospodin nemozes biti u Nemackoj.
Хехехе... само ти маштај - знам човека који годинама живи у Швабији - грађанин трећег реда иако је интелектуалац... његов радијус кретања је пос'о-кућа, црква - а за све остало је осуђен на арапе, Турке и остале димљене досељенике...
 

Jacob

Buduća legenda
Poruka
49.451
Da nije bilo tog "prosperitetnog" nemackog naroda koji nas je ubijao i napadao 2 puta u dvadesetom veku Srba bi danas bilo 25 miliona

mislite o tome

mrzim nemce
Srbi su u Nemcku odlazili jos za vreme kraljevine pa cak i pre toga, seti se jednog Vuka Karadzica.

Uostalom sa Grcima smo ratovali od dolaska na Balkan pa do 14 veka, skoro 800 godina pa nas to ne sprecava da ih zovemo "bracom"...
 

Konstantin Veliki

Buduća legenda
Poruka
25.985
Хехехе... само ти маштај - знам човека који годинама живи у Швабији - грађанин трећег реда иако је интелектуалац... његов радијус кретања је пос'о-кућа, црква - а за све остало је осуђен на арапе, Турке и остале димљене досељенике...
Samo sto tvoj kolega se oseca coveka treceg reda to daleko od toga je da je tacno.
 

Jacob

Buduća legenda
Poruka
49.451
Хехехе... само ти маштај - знам човека који годинама живи у Швабији - грађанин трећег реда иако је интелектуалац... његов радијус кретања је пос'о-кућа, црква - а за све остало је осуђен на арапе, Турке и остале димљене досељенике...
Svakome prema... zasluzi jelte :lol:

Moja tetka, kum i njihova deca i danas zive u Nemackoj i nista im ne fali, druze se sa Nemcima i uopste se ne osecaju kao gradjani treceg reda
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.