Nedajte se braco Srbi Sta cemo mi bez vas
Demografi u Srbiji iz godine u godinu beleže negativan prirodni priraštaj. Ako se uzme u obzir podatak Ministarstva za socijalnu politiku da je u prošloj godini u Srbiji rođeno 30.000 beba manje nego što je potrebno za prostu reproduktivnu zamenu stanovništva, ni malo se ne sme ignorisati njihova zabrinutost za sudbinu i opstanak nacije. U prilog tome ide i činjenica da je prosečna starost stanovništva u Srbiji četrdeset sedam godina, a već 2020.godine taj će prosek biti 65 godina.
Srpska nacija, dakle, stari, dečji plač se sve manje čuje, mlađi bračni parovi se sve ređe odlučuju za drugo dete, a treći potomak u srpskoj porodici postao je prava retkost. Srbi u Srbiji lagano, ali sigurno odumiru i nestaju – kažu stručnjaci za demografska kretanja.
Po stopi nataliteta Srbija je odavno na poslednjem mestu u Evropi. Statistike pokazuju da Srbi nestaju kao narod u čak 80% okruga u Srbiji. Zlatiborski, Zaječarski, Braničevski, Borski i Pirotski okrug ubrzano ostaju bez Srba jer se smanjuje broj sklopljenih brakova, a čak trećina bračnih parova nema potomstvo. Da bi prirodni priraštaj postao pozitivan, prema stručnjacima, svaka porodica u Srbiji trebalo bi da ima najmanje četvoro dece!
Za poslednjih deset godina ugašeno je čak 1.060 srpskih naselja,a ove godine nije zabeležena nijedna prinova u čak 150 srpskih naselja. Broj dece po bračnom paru smanjen je sa 4,1 na 0,81 što (slobodno rečeno) znači da nam je prosek manji od jednog deteta po paru! Predviđanja su sumorna i sva se svode na to da ćemo najkasnije do 2100.godine biti nacionalna manjina u svojoj državi!
Sela izumiru, jer mladi odlaze ostavljajući iza sebe retka staračka domaćinstva. Svi žele da žive u Beogradu ili Novom Sadu, a niko i ne pomišlja da se vrati u provinciju ili na selo. I možda sve to ne bi bilo tako čudno da ne postoji apsurd u našem društvu u vidu razmišljanja i postupaka današnjih generacija. Taj apsurd se krije u činjenici da mladi misle da u Srbiji ne postoje ekonomski i socijalni uslovi za rađanje dece, dok sa druge strane ogroman broj upravo tih mladih ljudi uvek imaju novca za provod, gluvarenje i kupovinu automobila.
U nekim sredinama načinjeni su i prvi pokušaji da se zaustavi ubrzani pad nataliteta kod Srba. Međutim, ni jedan od tih pokušaja nije naišao na odziv kod generacija od čijeg potomstva zavisi sudbina naše nacije. Otud dolazi i poražavajuća činjenica da je Srbija za poslednjih 17 godina izgubila pola miliona stanovnika. Pad fertiliteta (broj novorođene dece u odnosu na broj žena sposobnih da rađa) u Srbiji u velikoj meri ubrzan je u periodu velikih kriza koje su nas zadesile u prošlom vekuu kome je naša država preživela osam ratova, u kojima je izgubila oko 4,5 miliona stanovnika. Približno toliko ih je otišlo iz zemlje i novi život započelo u inostranstvu.
http://vanjabor.wordpress.com/2009/07/20/srbi-ce-biti-nacionalna-manjina-u-svojoj-drzavi/
Demografi u Srbiji iz godine u godinu beleže negativan prirodni priraštaj. Ako se uzme u obzir podatak Ministarstva za socijalnu politiku da je u prošloj godini u Srbiji rođeno 30.000 beba manje nego što je potrebno za prostu reproduktivnu zamenu stanovništva, ni malo se ne sme ignorisati njihova zabrinutost za sudbinu i opstanak nacije. U prilog tome ide i činjenica da je prosečna starost stanovništva u Srbiji četrdeset sedam godina, a već 2020.godine taj će prosek biti 65 godina.
Srpska nacija, dakle, stari, dečji plač se sve manje čuje, mlađi bračni parovi se sve ređe odlučuju za drugo dete, a treći potomak u srpskoj porodici postao je prava retkost. Srbi u Srbiji lagano, ali sigurno odumiru i nestaju – kažu stručnjaci za demografska kretanja.
Po stopi nataliteta Srbija je odavno na poslednjem mestu u Evropi. Statistike pokazuju da Srbi nestaju kao narod u čak 80% okruga u Srbiji. Zlatiborski, Zaječarski, Braničevski, Borski i Pirotski okrug ubrzano ostaju bez Srba jer se smanjuje broj sklopljenih brakova, a čak trećina bračnih parova nema potomstvo. Da bi prirodni priraštaj postao pozitivan, prema stručnjacima, svaka porodica u Srbiji trebalo bi da ima najmanje četvoro dece!
Za poslednjih deset godina ugašeno je čak 1.060 srpskih naselja,a ove godine nije zabeležena nijedna prinova u čak 150 srpskih naselja. Broj dece po bračnom paru smanjen je sa 4,1 na 0,81 što (slobodno rečeno) znači da nam je prosek manji od jednog deteta po paru! Predviđanja su sumorna i sva se svode na to da ćemo najkasnije do 2100.godine biti nacionalna manjina u svojoj državi!
Sela izumiru, jer mladi odlaze ostavljajući iza sebe retka staračka domaćinstva. Svi žele da žive u Beogradu ili Novom Sadu, a niko i ne pomišlja da se vrati u provinciju ili na selo. I možda sve to ne bi bilo tako čudno da ne postoji apsurd u našem društvu u vidu razmišljanja i postupaka današnjih generacija. Taj apsurd se krije u činjenici da mladi misle da u Srbiji ne postoje ekonomski i socijalni uslovi za rađanje dece, dok sa druge strane ogroman broj upravo tih mladih ljudi uvek imaju novca za provod, gluvarenje i kupovinu automobila.
U nekim sredinama načinjeni su i prvi pokušaji da se zaustavi ubrzani pad nataliteta kod Srba. Međutim, ni jedan od tih pokušaja nije naišao na odziv kod generacija od čijeg potomstva zavisi sudbina naše nacije. Otud dolazi i poražavajuća činjenica da je Srbija za poslednjih 17 godina izgubila pola miliona stanovnika. Pad fertiliteta (broj novorođene dece u odnosu na broj žena sposobnih da rađa) u Srbiji u velikoj meri ubrzan je u periodu velikih kriza koje su nas zadesile u prošlom vekuu kome je naša država preživela osam ratova, u kojima je izgubila oko 4,5 miliona stanovnika. Približno toliko ih je otišlo iz zemlje i novi život započelo u inostranstvu.
http://vanjabor.wordpress.com/2009/07/20/srbi-ce-biti-nacionalna-manjina-u-svojoj-drzavi/