Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.596
Autorska tema
Sramota je sto cuveni srpski patriota Miroslav Lazanski nema ulicu !
Miroslav Lazanski je bio cuveni patriota, novinar, filozof, knjizevnik, boem...Njegove knjige su prevedene na vise stranih jezika, a on je govorio nekoliko stranih jezika.
Novinarsku karijeru Miroslav Lazanski započeo je prvo u “Poletu”, potom u “Vjesniku”, “Startu”, “Danasu”, “Politici Ekspres”, “NIN-u”, “Večernjim Novostima”.
Sve je predvideo od od pocetka do kraja rata....
Danas radi u "Politici". Izvještavao iz Sirije i ratova u Afganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanonu, Jemenu i Libiji...
Imao je interviju dvojicom vrhovnih zapovjdnika NATO-a, tri maršala SSSR-a, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara obrane i načelnika generalštabova svetskih vojski, među ostalim načelnike generalštabova ruske, kineske i japanske vojske.
Lazanski je bio veliki borac protiv novokomponovane ''cetnicke istorije'', tako je vise puta pokidao cetnickog ekonomistu koji se lazno predstavlja kao istoricar Milosava Samardizca sa njegovim falsifikatima.
Novinarsku karijeru Miroslav Lazanski započeo je prvo u “Poletu”, potom u “Vjesniku”, “Startu”, “Danasu”, “Politici Ekspres”, “NIN-u”, “Večernjim Novostima”.
Danas radi u "Politici". Izvještavao iz Sirije i ratova u Afganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanonu, Jemenu i Libiji...
Intervjuirao dvojicu vrhovnih zapovjednika NATO-a, tri maršala SSSR-a, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara obrane i načelnika generalštabova svjetskih vojski, među ostalim načelnike generalštabova ruske, kineske i japanske vojske.
Novinarsku karijeru Miroslav Lazanski započeo je prvo u “Poletu”, potom u “Vjesniku”, “Startu”, “Danasu”, “Politici Ekspres”, “NIN-u”, “Večernjim Novostima”.
Danas radi u "Politici". Izvještavao iz Sirije i ratova u Afganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanonu, Jemenu i Libiji...
Intervjuirao dvojicu vrhovnih zapovjednika NATO-a, tri maršala SSSR-a, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara obrane i načelnika generalštabova svjetskih vojski, među ostalim načelnike generalštabova ruske, kineske i japanske vojske.
Поводом текста ,,МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ: Одговор Мирославу Лазанском“, од 20. маја
Пише г. Самарџић „да постоји барем пет немачких докумената да су се усташка Црна легија под командом Францетића и Прва и Друга пролетерска бригада под командом Коче Поповића марта и априла 1942. бориле раме уз раме против четника мајора Јездимира Дангића и капетана Драгослава Рачића у источној Босни и да су усташе при томе редовно снабдевале партизане муницијом“.
Термин „барем пет немачких докумената“ захтева детаље, који су то документи? Г. Самарџић их не наводи. Бавити се озбиљно овом темом, а користити термин „барем пет немачких докумената”, на шта то личи? Како се садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости, ипак је не можемо препустити само историчарима, јер је сасвим могуће да се историја јучерашњице придружује политици данашњице.
Утолико делимично морам да ревидирам свој ранији став „да историју треба препустити само историчарима“. Јер, има оваквих и онаквих историчара. Мене су историју учили Фердо Чулиновић и Богдан Кризман. Не знам ко је г. Самарџића учио историју, али историјске чињенице не би смеле да се релативизују или игноришу. Пошто историја не трпи грешке унедоглед…
Г. Самарџић тврди да се никада није десило да се „четници и усташе заједно боре против партизана“. Шта је онда била Неретва? Сарадња Вермахта и четника видљива је и у извештају штаба генерала Лера од 11. новембра 1944. упућеног штабу групе армија „Ф“ генерала Вајкса: „Група Марковић, (четнички Косовски корпус под командом Живојина Марковића, пр. М. Л,) у споразуму са немачком војском осигурава одсек Митровица – Рашка – Нови Пазар, а да генерал Трифуновић с око 10.000 четника креће упоредо с активним борбеним дејствима на немачкој страни и да му је циљ Фоча.“ То је ратни дневник групе армија „Е“, оригинал се налази у Националном архиву у Вашингтону, а филмована копија у Војном архиву у Београду, под ознаком NAV-N-T-311, r. 190.
Самарџић тврди да „априла 1941. војска није капитулирала, да је то била немачка пропаганда коју су касније комунисти прихватили, јер је генерал Калафатовић био заробљеник и његов потпис је зато био неважећи“. Волео бих да је г. Самарџић у праву, али није. Јер, капитулација јесте највеће понижење за један народ и државу. Из немачких извештаја се види да су немачке трупе 16. априла 1941. заузеле Сарајево и његову околину, где су заробиле нека одељења Врховне команде. По међународном праву правна способност опуномоћеника Врховне команде самим чином заробљавања била је угашена, па акт о „примирју“ не би требало да има било какву правну вредност.
Tako da definitivno Lazanski zasluzuje da ima ulicu
Sramota je sto cuveni srpski patriota Miroslav Lazanski nema ulicu !
Miroslav Lazanski je bio cuveni patriota, novinar, filozof, knjizevnik, boem...Njegove knjige su prevedene na vise stranih jezika, a on je govorio nekoliko stranih jezika.
Novinarsku karijeru Miroslav Lazanski započeo je prvo u “Poletu”, potom u “Vjesniku”, “Startu”, “Danasu”, “Politici Ekspres”, “NIN-u”, “Večernjim Novostima”.
Sve je predvideo od od pocetka do kraja rata....
Danas radi u "Politici". Izvještavao iz Sirije i ratova u Afganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanonu, Jemenu i Libiji...
Imao je interviju dvojicom vrhovnih zapovjdnika NATO-a, tri maršala SSSR-a, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara obrane i načelnika generalštabova svetskih vojski, među ostalim načelnike generalštabova ruske, kineske i japanske vojske.
Lazanski je bio veliki borac protiv novokomponovane ''cetnicke istorije'', tako je vise puta pokidao cetnickog ekonomistu koji se lazno predstavlja kao istoricar Milosava Samardizca sa njegovim falsifikatima.
Novinarsku karijeru Miroslav Lazanski započeo je prvo u “Poletu”, potom u “Vjesniku”, “Startu”, “Danasu”, “Politici Ekspres”, “NIN-u”, “Večernjim Novostima”.
Danas radi u "Politici". Izvještavao iz Sirije i ratova u Afganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanonu, Jemenu i Libiji...
Intervjuirao dvojicu vrhovnih zapovjednika NATO-a, tri maršala SSSR-a, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara obrane i načelnika generalštabova svjetskih vojski, među ostalim načelnike generalštabova ruske, kineske i japanske vojske.
Novinarsku karijeru Miroslav Lazanski započeo je prvo u “Poletu”, potom u “Vjesniku”, “Startu”, “Danasu”, “Politici Ekspres”, “NIN-u”, “Večernjim Novostima”.
Danas radi u "Politici". Izvještavao iz Sirije i ratova u Afganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanonu, Jemenu i Libiji...
Intervjuirao dvojicu vrhovnih zapovjednika NATO-a, tri maršala SSSR-a, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara obrane i načelnika generalštabova svjetskih vojski, među ostalim načelnike generalštabova ruske, kineske i japanske vojske.
Поводом текста ,,МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ: Одговор Мирославу Лазанском“, од 20. маја
Пише г. Самарџић „да постоји барем пет немачких докумената да су се усташка Црна легија под командом Францетића и Прва и Друга пролетерска бригада под командом Коче Поповића марта и априла 1942. бориле раме уз раме против четника мајора Јездимира Дангића и капетана Драгослава Рачића у источној Босни и да су усташе при томе редовно снабдевале партизане муницијом“.
Термин „барем пет немачких докумената“ захтева детаље, који су то документи? Г. Самарџић их не наводи. Бавити се озбиљно овом темом, а користити термин „барем пет немачких докумената”, на шта то личи? Како се садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости, ипак је не можемо препустити само историчарима, јер је сасвим могуће да се историја јучерашњице придружује политици данашњице.
Утолико делимично морам да ревидирам свој ранији став „да историју треба препустити само историчарима“. Јер, има оваквих и онаквих историчара. Мене су историју учили Фердо Чулиновић и Богдан Кризман. Не знам ко је г. Самарџића учио историју, али историјске чињенице не би смеле да се релативизују или игноришу. Пошто историја не трпи грешке унедоглед…
Г. Самарџић тврди да се никада није десило да се „четници и усташе заједно боре против партизана“. Шта је онда била Неретва? Сарадња Вермахта и четника видљива је и у извештају штаба генерала Лера од 11. новембра 1944. упућеног штабу групе армија „Ф“ генерала Вајкса: „Група Марковић, (четнички Косовски корпус под командом Живојина Марковића, пр. М. Л,) у споразуму са немачком војском осигурава одсек Митровица – Рашка – Нови Пазар, а да генерал Трифуновић с око 10.000 четника креће упоредо с активним борбеним дејствима на немачкој страни и да му је циљ Фоча.“ То је ратни дневник групе армија „Е“, оригинал се налази у Националном архиву у Вашингтону, а филмована копија у Војном архиву у Београду, под ознаком NAV-N-T-311, r. 190.
Самарџић тврди да „априла 1941. војска није капитулирала, да је то била немачка пропаганда коју су касније комунисти прихватили, јер је генерал Калафатовић био заробљеник и његов потпис је зато био неважећи“. Волео бих да је г. Самарџић у праву, али није. Јер, капитулација јесте највеће понижење за један народ и државу. Из немачких извештаја се види да су немачке трупе 16. априла 1941. заузеле Сарајево и његову околину, где су заробиле нека одељења Врховне команде. По међународном праву правна способност опуномоћеника Врховне команде самим чином заробљавања била је угашена, па акт о „примирју“ не би требало да има било какву правну вредност.
Tako da definitivno Lazanski zasluzuje da ima ulicu
