Spoznaja neminovne smrti

[Eru]

Svi ljudi zive svoje zivote ubedjeni da ce doziveti duboku starost vodjeni jednostavnom dedukcijom. Upravo zato neke njima vazne planove odlazu jer bice vremena.

Zatim, saznaje neko da je oboleo od teske bolesti i da mu je ostalo par meseci zivota. Sve se menja. Svi planovi u vezi sa karijerom postaju potpuno nebitni. Isto vazi i za svasta nesto gde je rezultat znacajan na duze staze.

Dolazi u situaciju da se pita Sta je to sto je meni istinski vazno i sto zelim uciniti pre smrti? Tada ljudi istinski spoznaju najdublje tajne svojeg bica.

dva pitanja:

1. Zasto covek ne zivi svaki svoj dan kao da je poslednji, gde je svaki momenat dragocen?
2. Da vi imate par meseci zivota, kako bi ste ga iskoristili?

Ne morate odgovoriti na drugo pitanje ukoliko vam je neprijatno.

 

[Džudi S]

1. Zasto covek ne zivi svaki svoj dan kao da je poslednji, gde je svaki momenat dragocen?

Smrt je tajna. Ne znamo kako izgleda kada srce prestane da kuca.

Tačno je da smo mnogo puta čitali o kliničkoj smrti i povratku u život. Imamo opise svetla, livade sa cvećem, i pričali su da nas neko čeka sa druge strane.

Bilo bi divno da nas čekaju najvoljeniji, da ponovo budemo u njihovom društvu. To bi bio raj.

Takođe, ne razmišljamo o smrti ili se nje plašimo. U vremenu u kome se živi brzo, uvek ostane ono "kasnije ću to da uradim".

Ukoliko bismo razmišljali da nam je poslednji dan, možda se ne bismo ponašali kao što se inače ponašamo. To je moje mišljenje.

2. Da vi imate par meseci zivota, kako bi ste ga iskoristili?

Otputovala bih u zemlje koje dugo želim da vidim. Možda bih napisala autobiografiju, tetovirala se.. Rekla bih jednoj osobi ono šta danas ne pričam.

Išla bih na sve kafe sa onima koji su još tu..

Nisam popila kafu sa osobom koja je preminula baš na dan kada smo trebali da pijemo kafu i to nikada neću zaboraviti.

I zato bih pronašla vreme za sve koje volim i koji su mi dragi.

Trudila bih se da mi svi preostali dani budu lepi. Ispunjeni smehom i ljubavlju.

 

[pop80]

1. Ne možeš da živiš kao da ti je svaki dan poslednji.. Imaš posao , obaveze itd..

2. lako je iz naše perspektive pričati: putovanja, smeh itd.. u realnosti to je teška patnja, strah, tuga i beznađe.. kako bih proživeo 3 meseca? verovatno bi se povukao u kuću na selu i sam čekao da dođe taj dan..

 

[Eru]

@Džudi S

Ovo je sada jako bitno. Zašto sve to što želiš učiniti ne činiš trenutno? Primer koji si navela da nisi otišla na kafu sa prijateljicom i da nikada nećeš je sjajan. Meni se dogodilo nešto u daleko blažoj meri danas. Trebalo je da imam časove sa jednom studentkinjom do Marta, ali je njena majka odjednom otkazala zbog određenih okolnosti (opravdanih) i tu sam shvatio da je prethodni čas sa njom zapravo bio poslednji koji sam imao. To me je rastužilo jer se nisam pozdravio sa njom valjano. Održao sam čas kao da ima još vremena za pozdrav što mi je pomalo krivo.

Čudno je to kako uzimamo razgovore sa ljudima zdravo za gotovo uvek misleći da ćemo ih videti već naredni put, a onda to ne bude tako. Kako kažu "Vrednost stvari se spoznaje tek kada to nešto izgubiš".

 

[pop80]

šta mi se desilo ove sedmice..

bio komšija sa ženom pre 8 dana tačno u nedelju kod nas malo na kafu, pivo i meze.... stariji su od nas ali su puni duha i pozitive.. taj lik je u duši još uvek tinejdžer iako mu je 60 godina.. ima dva velika sina, tri unuke i unuka.. i odigra on kladionicu ponekad.. dok je bio tu rekao mi je da čeka samo još jednu utakmicu da mu prođe tiket.. ja posle deset minuta uđem u rezultate i vidim da je taj tim Rendžers dao go i da će mu tiket proći .. 8 000 dinara , tako nešto.. pozovem ja mog malog sina i kažem mu: Idi kaži Čika Miti da je Rendžers dao gol.. On mu kaže.. Mita ga uhvati, podigne ga do plafona.. Srećan!!!!

sutradan Mita je trebao da vozi ženu kod njene majke.. ispred kladionice kad je hteo da uparkira zakači auto.. kaže da ga od jutros tj od prošlog ponedeljka sve vuče u levu stranu.. tokom dana stanje se pogoršalo..

u utorak hitno urade CT glave.. tumor na mozgu i to onaj najgori

u petak sad ovaj ide na operaciju

ovaj što mu gledao skener je rekao ženi da su mu šanse za izlečenje manje od 5 %.. šest meseci najviše

U nedelju oko 8 uveče se raduje zbog 8 000 dinara , u utorak saznaje da ima najgoru moguću bolest..

Odem kod njega u četvrtak, bilo je tu još nekih komšija i rođaka..on se smeje, zeza se..

Pomislim kakav lik.. kako može ovako?

Onda odem kod te teta Stane njegove žene, njoj oči pune suza..kaže ona meni: Dok ste vi tu smeje se on al kad niste plače

Samo on zna kroz šta prolazi.. plus nisu mu ni rekli da je tumor maligni nego da će da se to vidi posle operacije..

teška priča baš..

 

[Black_star]

Ovo didaktička tema, ispostavi se.

 

[Eru]

@pop80

To je pravi primer da oni kojima nije ostalo puno skroz promene percepciju sveta oko sebe. Oni koji će ostati tu još nakon njega tuguju jer više neće moći da razgovaraju sa njim i to apsolutno razumem. Ali sa druge strane razumem i tog čoveka jer od kukanja i tugovanja nema ništa. Smrt je neminovnost za sve nas, samo što on zna približno kada, a mi ostali životarimo u nadi da neće skoro.

 

[pop80]

@pop80

To je pravi primer da oni kojima nije ostalo puno skroz promene percepciju sveta oko sebe. Oni koji će ostati tu još nakon njega tuguju jer više neće moći da razgovaraju sa njim i to apsolutno razumem. Ali sa druge strane razumem i tog čoveka jer od kukanja i tugovanja nema ništa. Smrt je neminovnost za sve nas, samo što on zna približno kada, a mi ostali životarimo u nadi da neće skoro.

ne zna on još uvek.. saznaće posle operacije u ovaj petak.. moraće da mu kažu kako stvari stoje

 

[Eru]

Čitajući šta pišete, a plus ovo što se desilo jutros, definitivno ću drugačije pristupati razgovoru sa ljudima od sada.

 

[Droid]

1. Zasto covek ne zivi svaki svoj dan kao da je poslednji, gde je svaki momenat dragocen?
2. Da vi imate par meseci zivota, kako bi ste ga iskoristili?

Ne zivis kao da je poslednji, zato sto nije poslednji.
Isto bih ga ziveo kao i do sada koliko god dana da je ostalo.
Zivot je sasvim dovoljno dugacak da covek ostvari sve sto zeli. Da proputuje, stvori porodicu, stvori nekretninu, promeni poslove, ostvari se na nacin koji zeli.

Ne vidim svrhu da covek zivi duze od 75 godina.

 

[Eru]

Ne zivis kao da je poslednji, zato sto nije poslednji.

Otkud znaš? Šta ako te pokupi auto? Šta ako te neki narkoman zaskoči? Šta ako te izda srce? Umirali su i mladi ljudi. Niko ne očekuje da će se njemu desiti, a ipak se svima nama baš to desi, pre ili kasnije. Mnogo je nepredvidivih stvari u životu nad kojima nemaž uticaj, bez obzira koliko male šanse bile.

 

[Droid]

Otkud znaš? Šta ako te pokupi auto? Šta ako te neki narkoman zaskoči? Šta ako te izda srce? Umirali su i mladi ljudi. Niko ne očekuje da će se njemu desiti, a ipak se svima nama baš to desi, pre ili kasnije. Mnogo je nepredvidivih stvari u životu nad kojima nemaž uticaj, bez obzira koliko male šanse bile.

Nismo vidoviti. Zivot predvidjas verovatnocom.
Ako se i desi nista nisi izgubio.

 

[Eru]

Nismo vidoviti. Zivot predvidjas verovatnocom.
Ako se i desi nista nisi izgubio.

Tehnički gubiš ono što nisi proživeo ili način na koji si živeo. Menja ti se perspektiva na stvari sa definitivnom spoznajom. Drugačije bi gledao na ljude, prijateljstva, odnose. Koliko je nešto nebitno, a smatrao si ga bitnim, šta je to nešto što si potajno oduvek želeo ali nikako da nađeš vreme da to i uradiš.

 

[Džudi S]

2. lako je iz naše perspektive pričati: putovanja, smeh itd.. u realnosti to je teška patnja, strah, tuga i beznađe.. kako bih proživeo 3 meseca? verovatno bi se povukao u kuću na selu i sam čekao da dođe taj dan..

Slažem se. Napisala sam maštovitu verziju tih poslednjih meseci. Pomislila sam na popularnu književnicu Lusindu Rajli koja je bila bolesna nekoliko godina, a poslednje dane je provela sa porodicom.

Naša stvarnost je potpuno drugačija. Znam kako se mučio moj otac, pa moj kum, kuma..

Ja bih verovatno te poslednje dane provela u krugu porodice. Nemam kuću u selu u koju bih mogla da odem.

Ovo je sada jako bitno. Zašto sve to što želiš učiniti ne činiš trenutno?

Kafu uvek mogu da popijem sa svima.

Ljudi se menjaju kada saznaju da boluju od neizlečive bolesti. Promene se psiha, navike, prioriteti.

 

[Droid]

Tehnički gubiš ono što nisi proživeo ili način na koji si živeo. Menja ti se perspektiva na stvari sa definitivnom spoznajom. Drugačije bi gledao na ljude, prijateljstva, odnose. Koliko je nešto nebitno, a smatrao si ga bitnim, šta je to nešto što si potajno oduvek želeo ali nikako da nađeš vreme da to i uradiš.

Gubis?
Ono sto ne mozes da zadrzis, ne mozes ni da dobijes, pa ni da izgubis.
Zivis zivot kako ti odgovara i kako se uklapa u tvoju licnost. Dok traje traje. Kad se zavrsi, kraj je.
Nema tu sta da se izgubi niti dobije.

To da nisi nasao vreme je samo odgovonost i sposobnost samog coveka.

 

[Eru]

Gubis?
Ono sto ne mozes da zadrzis, ne mozes ni da dobijes, pa ni da izgubis.
Zivis zivot kako ti odgovara i kako se uklapa u tvoju licnost. Dok traje traje. Kad se zavrsi, kraj je.
Nema tu sta da se izgubi niti dobije.

To da nisi nasao vreme je samo odgovonost i sposobnost samog coveka.

Malo ko živi baš na način koji opisuješ.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Zasto covek ne zivi svaki svoj dan kao da je poslednji, gde je svaki momenat dragocen?

Зато што није сваки дан последњи. И када би сви тако живели, онда велики, дугорочни, пројекти не би постојали, што никако није добра ствар.

 

[Eru]

Зато што није сваки дан последњи. И када би сви тако живели, онда велики, дугорочни, пројекти не би постојали, што никако није добра ствар.

Ne mora da znači. Postoji izreka Carpe Diem (iskoristi dan / uživaj u trenutku). Gde ti imaš dugoročni plan, i činiš sve što treba da činiš da ga ostvariš ali u potpunosti se prepuštaš životu i iskoristiš ga maksimalno tako da kada odeš na spavanje ili te smrt zatekne, nemaš za čime žaliti jer su učinio baš ono što si planirao učiniti za taj dan.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ne mora da znači.

Како можеш дугорочно да планираш ако мислиш да ти је данас последњи дан? Сутра и прекосутра, из твоје перспективе, не постоје, а камо ли следећи месец или година. Мозак ти се аутоматски пребацује на, "Шта је највише што могу да постигнем у року од једног дана?" Код нас то људи зову, "Живот од данас до сутра".

 

[Eru]

Како можеш дугорочно да планираш ако мислиш да ти је данас последњи дан? Сутра и прекосутра, из твоје перспективе, не постоје, а камо ли следећи месец или година. Мозак ти се аутоматски пребацује на, "Шта је највише што могу да постигнем у року од једног дана?" Код нас то људи зову, "Живот од данас до сутра".

Ne nuzno. Ti zivis zivot radeci ono sto se ocekuje od tebe kao aktivnog clana drustva, radis da bi preziveo taj dan i potencijalno docekao sutra, ali sa svima se ponasas kao da MOZDA neces docelati sutra. Prosto maksimalno iskoristis dan.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Postoji izreka Carpe Diem (iskoristi dan / uživaj u trenutku). Gde ti imaš dugoročni plan, i činiš sve što treba da činiš da ga ostvariš ali u potpunosti se prepuštaš životu i iskoristiš ga maksimalno tako da kada odeš na spavanje ili te smrt zatekne, nemaš za čime žaliti jer su učinio baš ono što si planirao učiniti za taj dan.

А дугорочни циљеви које ниси остварио?

 

[Eru]

А дугорочни циљеви које ниси остварио?

Ti i da planiraš dugoročne ciljeve misleći da ćeš živeti do stote svejedno će te smrt iznenaditi kad tad i nećeš ih ostvariti. Razlika je što ovde vrednuješ svaki dan daleko više nego kada smatraš da ćeš dočekati stotu. Tako ćeš i ljude drugačije gledati kao i mnoštvo situacija zbog kojih bi sada možda napravio dramu.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Razlika je što ovde vrednuješ svaki dan daleko više nego kada smatraš da ćeš dočekati stotu.

Ја ипак мислим да је боље бити реалан него оптимистички или песимистички нереалан. А ни контрадикторан. Вероватноћа да ћеш сутра бити мртав је изузетно мала, па је сходно томе нереално да се понашаш другачије.

Није на теби произвољно да бираш колике су шансе.

Друга ствар је ако хоћеш да истренираш свој ум да се што боље носи са непријатним исходима, па сходно замишљаш себе у непријатним ситуацијама нпр. да си сазнао да неки од твојих циљева неће никада бити остварени. То је у реду, и добро је, али се ради о обичном емоционалном тренингу.

 

[Eru]

Ја ипак мислим да је боље бити реалан него оптимистички или песимистички нереалан. Вероватноћа да ћеш сутра бити мртав је изузетно мала, па је сходно томе нереално да се понашаш другачије.

Није на теби произвољно да бираш колике су шансе.

Друга је ствар ако хоћеш да истренираш свој ум да боље реагује на непријатне исходе па сходно замишљаш себе у непријатним ситуацијама нпр. да си се нашао у ситуацији која неке од твојих циљева чини заувек неостваривим. То је у реду, и добро је, јер се ради о обичном емоционалном тренингу.

Ali nije samo to. Kada se promeni način razmišljanja čovek može da pronađe vreme, odnosno da iskoristi vreme za stvari koje su zaista bitne za njega, umesto da traći svoj život. Većina ljudi gleda televiziju, filmove, serije... Neko provodi vreme igrajući igrice da ubije vreme. Ako bi gledao na život kako sam gore opisao, onda ne bi govorio sebi "Ma, za par meseci ću početi sa učenjem toga i toga", nego će već danas posvetiti svoje vreme da otpočne proces, da čini ono što želi, što ga ispunjava. Tako ja to vidim.

Ja bih to sumirao sa Memento mori.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Kada se promeni način razmišljanja čovek može da pronađe vreme, odnosno da iskoristi vreme za stvari koje su zaista bitne za njega, umesto da traći svoj život. Većina ljudi gleda televiziju, filmove, serije... Neko provodi vreme igrajući igrice da ubije vreme. Ako bi gledao na život kako sam gore opisao, onda ne bi govorio sebi "Ma, za par meseci ću početi sa učenjem toga i toga", nego će već danas posvetiti svoje vreme da otpočne proces, da čini ono što želi, što ga ispunjava.

Опет остаје онај проблем који сам навео раније. Ако сматраш да ћеш умрети у року од неколико дана, недеља или месеци, тек онда нећеш започети ништа дугорочно. Кратки рокови аутоматски обесмишљавају дугорочне послове. Ако пак свеједно имаш дугорочне планове, онда си или контрадикторан или си само донекле утишао вероватноћу да ћеш сутра бити жив ( другим речима, ниси је спустио на нулу. ) У сваком случају, то подразумева фалсификовање реалности, тј. живот у илузији да ћеш ускоро умрети. А то је епистемички неоправдано -- контралогично је. Таква решења нису одржива -- делују неко време а онда се све врати на старо.

Ти се овде вероватно бавиш питањем како да помогнеш људима да што боље искористе време које имају ( "Carpe Diem". ) И то је у реду. Али да би то постигао, мораш да научиш људе како да препознају шта, када и како треба да ураде да би успели у томе. Морао би прво да се упознаш с њиховом ситуацијом, да видиш шта је што квари њихову перцепцију и наводи их да своје време троше на небитне ствари.