Sportski aerodromi u ex Jugoslaviji

[proka]

Aerodrom Subotica


Aerodrom Subotica (IATA: nema, ICAO: LYSU), poznat i kao aerodrom Bikovo, je sportski aerodrom nedaleko od grada Subotice u Vojvodini, Srbiji.

Opšte informacije
Nalazi se šest kilometara jugoistočno od Subotice. Aerodrom se koristi za sportsko-školsko i trenažno letenje aviona i jedrilica, kao i skokove padobranaca. Pilotažne zone razmeštene su u pravilnom trouglu oko aerodroma. Jedriličarska zona za visine iznad 1200 m ograničena je na zapadu linijom koja spaja jezero Palić i Srbobran, zbog blizine vazdušnog puta koji vodi ka izlaznoj tački Kelebija.

m	ft
Smer	Dužina	Površina
Piste
Statistika
Nadmorska visina	109 m
Koordinate	46.07° N 19.68° E
smer 15/33	1.200 m	3.937 ft	trava

 

[fosilvaso]

A šta je sa aerodromom kod Vršca? Tamo je bila i fabrika vazduhoplovnih jedrilica! Preselili je u Zlobeniju, ELAN?

 

[proka]

aerodrom kod vršca je bio školski nastavni centar vazduhoplovnog saveza jugoslavije, obučavali s enastavnici letenja kao i nastavnici jedriličarstva i padobranstva

posle ga je preuzeo JAT a sad SMATSA koja tu drži vazduhoplovnu akademiju

 

[proka]

AERO KLUB BERANE

Ljudi sa strane merkaju blago. Dva aviona i četiri jedrilice čekaju preregistraciju aero-kluba


NA beranskom aerodromu odakle su pre skoro sedam decenija počeli civilni letovi prema Beogradu, a potom i ka Ljubljani i Zagrebu, iza teških, metalnih vrata, već godinama je prizemljeno pravo bogatstvo - dva školska aviona “utva 75” i četiri jedrilice, od kojih su dve marke “blanik”!
- One se koriste na atraktivnim takmičenjima, manifestacijama, gde piloti pokazuju umeća od kojih dah zastaje. Jedan od aviona je potpuno ispravan i registrovan, a na drugom je potrebna manja intervencija da bi bio osposobljen za letove i letačku nastavu. U hangaru je i dvoosovinsko vitlo za podizanje jedrilica, jedino takvo u Crnoj Gori. Mnogo je vredno, kao i ostala oprema. Nažalost, o ovom bogatstvu niko se ne stara. Ni država, a ni lokalne vlasti - kaže član nekada čuvenog Aero-kluba “Berane” Boris Boričić, koji je odbornik vladajuće koalicije u ovom gradu “Zdravo Berane”.



Prema njegovim rečima, razlog zbog čega propadaju letelice i oprema je prilično bizaran. Naime, aero-klub nije preregistrovan kako zakon nalaže, a kako rok za taj posao ističe sredinom novembra, postoji velika opasnost da se ovog bogatstva dokopa-neko drugi!?

- Formalnopravno, klub ne postoji. Znam pouzdano, i još jednom upozoravam - postoji veliko interesovanje za našom imovinom, koja je smeštena u jedinom preostalom hangaru, jer je drugi zbog nebrige porušen. Bojim se da će sve to završiti na jugu Crne Gore, kao i mnogo toga što je zahvaljujući nebrizi nas sa severa nepovratno otišlo tamo - kaže Boričić, koji strahuje i za bogatu arhivu aero-kluba, koja svedoči o uzletima i podvizima beranskih pilota, čija je pista decenijama služila za školovanje i nastavne letove učenika Vazduhoplovne gimnazije “Maršal Tito” iz Mostara, koji su osim u Puli, po celo leto leteli po smenama i u Beranama.


Od novca koji je država plaćala za tu vrstu usluga Berancima, živeo je aero-klub i obnavljao vrednu opremu, avione, jedrilice, vitla i ostalu opremu, ali i školovao mlade pilote koji su iz Berana “odleteli” u jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo, ČSA, civilnu kompaniju u bivšoj ČSSR, JAT, “Montenegro erlajnz”, Vladu Crne Gore i MUP...

- Najtragičnije bi bilo da se neko bez centa dokopa izuzetno vredne imovine Beranaca. Važno je da se aero-klub registruje na vreme, a potom bi uz mala ulaganja mogao da sam sebe izdržava - kaže Boričić. - Ulaganjem od samo 10.000 evra stvorili bi se ponovo uslovi za osnovnu obuku pilota jedriličara, koja se plaća. Nisu to male pare i njima bi se omogućio novi život klubu.

PISTA

NA beranskom aerodromu, pista je asfaltirana pre 45 godina i odličnog je kvaliteta. Sa obe strane postoje travnate uzletno-sletne piste, duge kao i glavna po 1.900 metara, tako da je po tome jedinstven u regionu.

 

[proka]

Aero klub “Nikšić”: Biti u vazduhu velika je privilegija

Nikšićki Aero klub traje već skoro devet decenija. Ovaj klub je nekada regrutovao veliki broj pilota JAT, a tokom osamdesetih godina jedini u SFRJ je imao sertifikat za školovanje i pilota iz inostranstva. Danas okuplja oko 250 članova, a kao vazduhoplovna škola već 60 godina regrutuje sjajne kadrove. Trenutno raspolaže sa jednom jedrilicom.
Njegov predsjednik Miodrag Grubač za naš portal prisjeća se samog početka.
“Davne ’78 godine, kada sam još bio u srednjoj školi, objavljen je konkurs za padobranstvo gdje sam se prijavio. Kao padobranac sam počeo da letim ’81 godine, i onda je sve polako krenulo – jedrilice, avioni.. Studirao sam fizičko vaspitanje, a padobranstvo, koje je u početku bilo samo hobi, kasnije je preraslo u profesiju. Počeo sam da se bavim vazduhoplovstvom i tu ostao do današnjeg dana”, započinje priču Grubač.

Aero klub “Nikšić”: Biti u vazduhu velika je privilegija
Ta avantura traje već 30 godina, a osjećaj koji ima dok je u vazduhu, za Grubača je nemjerljiv.
“U ovom poslu ostaju samo oni koji vole da lete. Nikada mi nije bio cilj materijalna dobit, u ovo sam ušao iz ljubavi i tako je i ostalo. Ništa ne može da se mjeri sa onim što doživljavam kao čovjek dok sam u vazduhu”, istakao je Grubač.
Grubač dodaje da uvijek postoji i određena doza straha, ali i velika odgovornost.
“Kažu ko nema strah taj nije normalan. Priroda je napravila strah kao neki odbrambeni mehanizam, a taj strah nas čini odgovornijim, posebno u ovom poslu gdje je malo veći rizik, a pogotovo kada radiš kao nastavnik ili pilot gdje moraš da vodiš računa o učeniku ili putniku. Izazov čini to što si odlučio da uradiš sve sam. Nema šaptanja, konsultacije sa drugima, u svakom momentu moraš znati koja je odluka prava. Takve stvare te učine profesionalnijim, sistematičnim, smirenim”, dodaje Grubač.

Aero klub “Nikšić”: Biti u vazduhu velika je privilegija
Na pitanje da li je bilo opasnih situacija, on kaže:
“Bilo ih je više, obično se dese u momentu poput udara vjetra ili propadanja. Ipak, rizik nikada nije bio veliki. Zahvaljujući razvijenoj tehnici, možemo biti bezbijedni i u vazduhu”.
Usput se prisjeća i raznih manifestacija, koje su spajale kako lokalne tako i goste sa strane, a koji su imali nešto zajedničko – ljubav prema letjenju.
“Prošle godine, obilježen je padobranski “Boogie”, gdje brojimo preko stotinu tandem skokova, u vidu promocije ove aktivnosti. Takođe, svake godine u septembru obilježava se padobranski kup, međutim ove godine smo bili spriječeni zbog nedostatka vazduhoplova”, govori Grubač, ističući da je na tandem takmičenju bilo više žena.
Čar padobranstva prenio je i na svoju djecu, Filipa i Mariju, za koje kaže da je ovaj sport sastavni dio života. Marija je krenula 2008. godine od kada se takmiči i bilježi sjajne rezultate kao jedina žena koja se bavi ovom aktivnošću u Crnoj Gori.
Pored toga, predsjednik kluba dodaje da imaju planova, za koje se nada da će uskoro biti realizovani.
“Nekada je postojala škola padobranstva, jedriličarstva i motornog letjenja, koja zbog tehničkih problema nije mogla da istraje. Ipak, nadamo se da ćemo je ponovo osposobiti. Avijacija je jedan vrlo skup sport, te koliko god imali pomoći i podrške sa strane, ono iziskuje mnogo novca i sredstava”, govori Grubač.
Ipak, članove kluba to nije demotivisalo da sa istom voljom i istrajnošću nastave da ulažu u klub za koji itekako vjeruju da će se u skorijoj budućnosti još više valorizovati.
“Ovo svakako jeste jedan predivan hobi koji ti omogućava da budeš na čistom vazduhu i velikom prostoru, družiš se sa novim ljudima. Ovo je posao kojim ne može da se bavi svako, te kada poletiš i kada si u vazduhu shvatiš kolika je to privilegija. Osjećaj slobode, nešto neprocjenjivo”, završava Grubač.

 

[proka]

KRILA PODGORICE

​

​

UVODNA RIJEČ PREDSJEDNIKA

Aero klub "Krila Podgorice" je nestranačko, nevladino udruženje zaljubljenika u vazduhoplovstvo čiji je jedini cilj popularizacija vazduhoplovstva, razvijanje tehničke kulture i vazduhoplovnih tehnologija, afirmacija mladih u vazduhoplovnim sportovima, njegovanje vazduhopovnih tradicija i istorije.

Formiranje aero kluba "Krila Podgorice", zapravo je borba starijih pilota protiv vrlo lošeg statusa vazduhoplovstva u Crnoj Gori u svim granama, to su naše želje i to su naši počeci pokušaja da vazduhoplovstvo široko afirmišemo. Aero klub postoji nešto vise od 15 god., a zvanično od 15.12.2005.

dozvole / dokumentacija​

​

Naš aero klub ima velike planove i vizije. Mogli bi smo da kažemo da je u našem klubu akcenat stavljen na sportsko amaterskom vzaduhoplovstvu. Mišljenja sam da sportsko vazduhoplovstvo ima velike potencijale i da je vrlo neiskorišćeno i zapostavljeno u našoj zemlji. Mi stoga imamo velike ambicije i ideje da to promijenimo i na tome će aero klub biti angažovan u predstojećem vremenu.

Trenutno je naš klub aktivan u motornom letenju, padobranstvu, jedrilcarstvu i modelarstvu. Raspolažemo sa 6 aviona, 1 helikopterom i pet jedrilica, kao i sa dvadesetak modela.

Avioni iz flote aerokluba su:

• Cessna 172 (reg. YU-DWW)
• Cessna 172 (reg. S5-DDU)
• Cessna 172 (reg. 4O-DIS)
• Piper 28 Turboarrow IV (reg. YU-DRR))
• Pitts S2B (reg. YU-DRP)

Helikopteri iz flote:

• R44 Robinson Raven II (reg. G-HYLL)

Jedrilice iz flote kluba su:

• Blanik L-13 (4O-DIA) i
• Blanik L-13 (4O-DIB)
• Bonus M14M
• Vuk T
• Bergfalke III

U toku su pregovori za nabavku visokosposobne - akrobatske jedrilice Pilatus B4AF.

Na kraju treba reći da aero klub čini mali broj požrtvovanih, profesionalnih, ambicioznih pilota, velikih entuzijasta i pravih zaljubljenika u letenje koji vjeruju u misiju i cilj koji su sebi postavili a to su: Dragan Ivančević, Dejan Brnović, Ivan Perić, Igor Vujović.

I u ovim teškim uslovima za vazduhoplovstvo u Crnoj Gori mi ćemo predani nastaviti sa regrutovanjem sve više mladih ljudi jer vjerujemo da od nas starijih zavisi budućnost mladih vazduhoplovaca.

 

[proka]

Aero-klub u Leskovcu - od vojnog aerodroma do čekanja dozvole za poletanje
Autor:Bojana AntićIzvor:Južne vesti


Klub je osnovan 1923. godine, foto: Bojana Antić

• • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 
  • 

Osnovan aprila 1923. godine kao Društvo ljubitelja vazduhoplovstva, leskovački aero-klub godinama je obučavao jedriličare, padobrance i pilote. Na ovom aerodromu je oboren i svetski rekord u skakanju padobranom, a iako je trenutno u zatišju jer nema dozvolu za poletanja, iz uprave kluba se nadaju da će uskoro ponovo leteti iznad Leskovca.
Prema rečima pilota i člana kluba “Saša Mitrović” Nikole Milićevića, klub godinama, nakon raspada Jugoslavije, održavaju zaljubljenici u letenje i entuzijasti koji žele ponovo da pokrenu sportsko vazduhoplovstvo u Leskovcu.Foto: Bojana Antić

Klub je formiran aprila 1923. godine, a tridesetih godina dobio je ovu površinu na kojoj se sada nalazi aerodrom. Tih godina leskovački aerodrom je bio rezervno letilište za 5. Lovački puk Jugoslovensko-kraljevskog vazduhoplovstva, koji je bio stacioniran u Kosančiću, sa komandom u Nišu, ali Niš tada nije imao aerodrom - priča Milićević.

Prve godine postojanja kluba uglavnom obeležavaju obuke za potrebe vojske. Nakon napada na Jugoslaviju, priča Milićević, Nemci su okupirali aerodrom i sve vreme nemačke vazduhoplovne jedinice boravile su na njemu.

Posle oslobođenja, na aerodrom su došle jedinice jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva i podstakle ponovo formiranje civilnog dela aero-kluba, tako da su već 1947. i 1948. godine postojali kursevi za obuku padobranaca - objašnjava Milićević.

Krajem četrdesetih godina jedna grupa civilnih padobranaca prvi put je završila kurs, odnosno obuku sa izvršenim skokovima i od tada aero-klub aktivno radi pri Narodnoj tehnici.Foto: Bojana Antić
Vojska je krajem pedestih otišla i time su zamrle aktivnosti kluba, jer nije bilo podrške i logistike, a zatišje je trajalo, kaže Milićević, do početka sedamdesetih kada je klub ponovo počeo aktivno da radi.

Prvi pisani tragovi počinju 1974. godine. Tada počinju prve padobranske obuke, a dve godine kasnije i letačke obuke za pilote jedrilice i za motorne pilote. Sedamdesetih i osamdesetih godina klub je izuzetno aktivan, a uglavnom su rađene obuke za potrebe 63. Padobranske brigade ili za održavanje kondicione trenaže - kaže Milićević.

Nakon devedesetih, zbog teške finansijske situacije, aktivnosti kluba opet opadaju.
Leskovački aerodrom poznat i po svetskom rekordu
Na leskovačkom aerodromu oboren je svetski rekord u broju skokova u jednom danu. Rekord je oborio 17. maja 1950. godine poručnik Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, pilot Milivoj Boraša skočivši 77 puta.
Milivoje danas živi u Zagrebu, u penziji je i kad god je moguće učestvuje i posećuje manifestacije posvećene vazduhoplovstvu.
Poslednji put je učestvovao na promociji kompanije Brajtling na aerodromu Pleso 2016. godine u uniformi pukovnika ratnog vazduhoplovstva.
Klub iznedrio i dvoje reprezentativaca, po jednom poneo ime
Leskovački aero-klub iznedrio je dvoje reprezentativaca sestru i brata - Svetlanu Mitrović u vazduhoplovnom jedriličarstvu i Saša Mitrović u motornom reli letenju. Oni su bili reprezentativci velike Jugoslavije.Reprezentativci Jugoslavije, foto: arhiva Aero-kluba "Saša Mitrović"

Svetlana je bila član prve grupe žena koja je prošla obuku za ratnog pilota. Učestvovala je kao član državne jedriličarske ženske reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Subotici i prvom državnom prvenstvu za žene 1985. godine - priča Milićević.

Saša je bio pravnik, kontrolor letenja i nastavnik jedriličarstva, prvak Srbije u jedriličarstvu, prvak Jugoslavije u preciznom letenju. Poginuo je 1990. godine u Beogradu na pripremama za Svetsko prvenstvo u Argentini.
Nakon njegove smrti, pokrenuta je inicijativa da aero-klub nosi njegovo ime. Od 1991. godine leskovački aero-klub nosi ime ovog slavnog pilota.
Leskovčanka jedna od prvih žena u borbenoj floti Jugoslavije
U prvoj generaciji ženskih pilota Ratnog vazduhoplovstva SFRJ, koja je zvanično počela 20. aprila 1984. godine, pored devojaka iz Kumanova, Ptuja i Novog Sada, našla se i Leskovčanka Svetlana Mitrović.Prve žene piloti, foto: Udruženje žena letača
Posle obuke u Zadru, sa svojim bratom zajedno je letela u matičnom aero-klubu u Leskovcu, gde je završila jedriličarsku i pilotsku obuku.
Nakon gubitka brata, napravila je pauzu u letenju, ali je nastavila da obučava mlade pilote.
Od velikih dugovanja do pozitivne nule
Aero-klub “Saša Mitrović”, priča predsednik kluba Predrag Janković, godinama je “kuburio” sa velikim dugovanjima i zbog lošeg vođenja bio izbačen iz svih mogućih udruženja. Međutim, od 2014. godine polako se vraća “na noge”.

Od 2014. do 2016. godine uspeli smo da vratimo sva dugovanja koja su bila oko 4,5 miliona dinara, klub smo ponovo registorvali u APR-u, Vazduhoplovnom savezu Srbije i Sektoru za vanredne situacije - kaže Janković.

Klub trenutno ima, kaže Janković, dva ispravna aviona, tri jedrilice, 2 motorna zmaja, jedan ultra laki avion i broji oko 40 članova.
Danas bez dozvole za letenje
Zbog toga što vojska prodaje zemljište na kome se nalazi klub i trenutno nema potpisan ugovor o korišćenju, priča predsednik kluba Predrag Janković, ne može da dobije dozvolu za letenje, te su avioni i jedrilice prizemljeni.Letilice trenutno prizemljene, foto: Predrag Janković

Ranije smo deo piste dobijali na korišćenje, sa obavezom održavanja piste, ali s obzirom na to da je celo područje ušlo u master plan, nama su ukinuli tu mogućnost - objašnjava Janković.

Međutm, u dogovoru sa lokalnom samoupravom, kaže Janković, a s obzirom na to da već nekoliko puta nema zainteresovanoh za kupovinu kompleksa Mira, vode se pregovori sa vojskom da se zemljište vrati Leskovcu, čime će, kako kaže, dobiti pistu na korišćenje.
Želja im je, kaže Janković, da postanu Regionalni centar sportskog vazduhoplovstva, za šta im je potrebna nabavka još nekoliko motornih zmajeva, kao i balon, što će, nadaju se, nabaviti čim dobiju “zeleno svetlo” za pistu i poletanje.

 

[ИЛКЕ*]

A Čenej?

 

[Ljuta Tica]

Па баци ти које слово за Ченеј.. спортски аеродром чије је унапређење део сваке предизборне кампање у последњих 15 година

 

[ИЛКЕ*]

Savremena dešavanja ne znam. Zato i pitam.

 

[Ljuta Tica]

Још ће онда бити занимљивије ако имаш нека сећања

 

[fosilvaso]

Још ће онда бити занимљивије ако имаш нека сећања

70-tih godina su padobranci u Subotici koristili za skokove avion Kurir za po dva padobranca! I trebao je dolaziti nastavnik padobranstva iz Sombora. Tada su organizovana 'logorovanja' na Čeneju gde smo skakali iz AN-2, znači, više padobranaca po letu i više skokova po danu.

 

[fosilvaso]

Aerodrom Subotica


Aerodrom Subotica (IATA: nema, ICAO: LYSU), poznat i kao aerodrom Bikovo, je sportski aerodrom nedaleko od grada Subotice u Vojvodini, Srbiji.

Opšte informacije
Nalazi se šest kilometara jugoistočno od Subotice. Aerodrom se koristi za sportsko-školsko i trenažno letenje aviona i jedrilica, kao i skokove padobranaca. Pilotažne zone razmeštene su u pravilnom trouglu oko aerodroma. Jedriličarska zona za visine iznad 1200 m ograničena je na zapadu linijom koja spaja jezero Palić i Srbobran, zbog blizine vazdušnog puta koji vodi ka izlaznoj tački Kelebija.

Statistika
Piste
Smer	Dužina	Površina
m	ft
Nadmorska visina	109 m
Koordinate	46.07° N 19.68° E
smer 15/33	1.200 m	3.937 ft	trava

Malo nostalgije da današnji 'sandučari' vide na čemu se letelo 70-tih godina u Subotici! Seća li se još neko kako se zove ova jedrilica?

 

[proka]

to je drvena jedrilica...
sa skijom
mislim da je "jastreb bis"
ili ako je novija "jastreb 54"

 

[proka]

Па баци ти које слово за Ченеј.. спортски аеродром чије је унапређење део сваке предизборне кампање у последњих 15 година

tačno tako, čak je pre petnaestak godina bilo osnovano od strane grada i JP Aerodrom čenej u izgradnji
ali od papira se nije otišlo dalje, i od par meseci podeljenih plata odabranima.....

pok steva popov je gurao priču o tercijalnom saobraćaju, pa je čak krenuo u rekonstrukciju zgrade sa kontrolnim tornjem ali ni od toga nije bilo na kraju ništa
sad u zadnijh pet godina postavljen je neki ćata iz opštine kao upravnik kluba, ćata koji zna da prebroji heftalice i registratore, uz par priča na tv i to je sve
nema pojma o vazduhoplovstvu, niti se ikad nekim vazduhoplovnim sportom bavio
svi mu žele sretan put nazad u opštinu, da se mane kluba i jalovih priča

inače, ak heroj pinki, kasnije ak novi sad, je bio najbolji klub u staroj jugoslaviji, u svim disciplinama
plus imao je privrednu avijaciju koja je radila po celoj zemlji pa čak i u africi zaprašivala pamučna polja
guglujte, ima priča o tri izgubljena pajpera i 45 dnevno lutanju po pustari dok se posada nije spasla, tri pilota i jedan mehaničar su došli kući sa duplo kila manje

 

[proka]

70-tih godina su padobranci u Subotici koristili za skokove avion Kurir za po dva padobranca! I trebao je dolaziti nastavnik padobranstva iz Sombora. Tada su organizovana 'logorovanja' na Čeneju gde smo skakali iz AN-2, znači, više padobranaca po letu i više skokova po danu.

da, nekad su bila čuvena prvomajska logorovanja na čeneju, spavalo se po spavaonicama u krevetima na sprat, pa u zgradi teritorijalne odbrane, pa po hangarima a i u šatorima
ustvari nije se spavalo
bilo je zabavno celu noć u očekivanju jutra i prvog skoka
početnci su bacani ranim jutrom, već oko 7 sati, dok nema vetra i sa visine od 70 do 800 m, padobranima PD-07 i PD-08 koji je bio za razliku od prvog, malo upravljiv, horizontalna brzina do 2m, u principu, gde te bace tu padneš
pa ako je bilo kiše, a bacani su iznad susedne njive sa dubokim oranjem, koja je išla paralelno sa pistom, onda su početnici dolazili sa blatom do brade, tj u visini rezervnog padobrana je bilo blato
a oni koji su malo mislili, oni su sa tim ograničeno upravljivim padobranima, uspevali da dodju na suvo, tj da padnu na pistu

kuvalo se na oraniju, i sve je bilo slatko za pojesti, svirala se akustična gitara, prepričavale dogodovštine i doskoci svud po okolini
jedan početnik je čak upao u svinjac, jedan jedini svinjac 10 km u krug, a sam svinjac je bio 3 x 3 m

 

[Ljuta Tica]

Са Ченеја је својевремено био организован и лет авионом Лет410 турболет у власништву компаније Ди Ер ка Тивту.
Додуше од тог промотивног лета из 2004 године се ништа више није ни догодило на комерцијализацији аеродрома

Слика из 2004

 

[proka]

Avion iz Nemačke sleteo na Čenej, obavljen prvi direktni međunarodni let
Prvi međunarodni direktni let na aerodromu "Čenej" obavljen je juče, putnici su stigli iz Nemačke, a na travnatu pistu sleteo je nemački biznismen koji je posetio svoju fabriku u Gospođincima.

Sada već davne 2004. godine na aerodrom "Čenej" sleteo je avion iz Podgorice, a u njemu su bili političari iz, tada još uvek, zajedničke državne zajednice. Petnaest godina kasnije obavljen je i prvi međunarodni direktni let, organizovana je carina i pasoška kontrola u kancelariji namenjenoj za tu proceduru.

Avion Cessna 340 D-IAIN, capt Kurt Blendinger je sa aerodroma Straubing EDMS, preko Linza i Balatonfireda na Čenej LYNS preleteo za 2 sata i 20 minuta tačno po najavljenom planu leta.


Cesna 340 doletela je iz Nemačke i dotakla pistu na Čeneju, 13. avgusta u 9.30. Možda jednog dana ovde budu sletali i mnogo veći avioni, pa taj podatak bude korišćen kao podsećanje, ali, svakako, od sada je aerodrom nadomak Novog Sada u upotrebi i za male letelice koje se ne koriste isključivo u sportskoj avijaciji, saopštava Radio televizija Vojvodine.

Najavljeno je da će uskoro na Čeneju biti još sličnih letova, mada on trenutno ima samo travnatu pistu.

Zasad je, međutim, sve na nivou ideje i, kako je nedavno rekao gradonačelnik Miloš Vučević, tek treba da usledi analiza o aerodromu na Čeneju. Svakako, u Novom Sadu su se nalazili prvi aerodrom, fabrika aviona i vazduhoplovna akademija u našoj zemlji posle Prvog svetskog rata.

Najavljivano je da bi nova vazdušna luka mogla da bude opremljena do 2021. godine, podseća RTV.

 

[Ljuta Tica]

Avio-taksijem iz Segedina za osam minuta: Aerodrom "Subotica" dobio status graničnog prelaza


Subotica -- Na rok od 90 dana, aerodrom "Subotica"dobio je status privremenog graničnog prelaza za međunarodni vazdušni saobraćaj.

Na njemu će se, do 15. novembra, obavljati carinske i policijske procedure koje su uobičajene prilikom prelaska državne granice.

U čast 110 godina od prvog leta Ivana Sarića, Aero-klub koji nosi njegovo ime, od 25. do 27. septembra na aerodromu u naselju Bikovo kod Subotice održaće takmičenje u preciznom letenju, objavio je RTV.


Aerodrom u naselju Bikovo, koji se nalazi šest kilometara severoistočno od Subotice, članovi Aero-kluba "Ivan Sarić" već decenijama koriste za sportsko, školsko i trenažno letenje aviona, jedrilica, zmajeva i paraglajding.

Odnedavno ima još jednu, veoma važnu ulogu. Na rok od 90 dana, dobio je status privremenog graničnog prelaza za međunarodni vazdušni saobraćaj, tako da se tu, do 15. novembra, obavljaju carinske i policijske procedure koje su uobičajene prilikom prelaska državne granice.

Prednost ovakvog statusa aerodroma, pre svih, koriste menadžeri i vlasnici stranih kompanija koje posluju u Subotici, a koje za prevoz koriste privatne male avione i helikoptere.

Sada više, zbog pasoške i carinske kontrole, ne moraju najpre da odlaze do aerodroma na Surčinu pa tek onda do onog u Subotici, koji je njihova odabrana destinacija.

To im uveliko skraćuje vreme potrebno za putovanje. Čelni ljudi fabrike "Tatravaginka bratstvo" iz Slovačke stižu za sat, a avio-taksi iz Segedina za svega osam minuta.

"Na zahtev Aero-kluba 'Ivan Sari', od Ministarstva unutrašnjih poslova dobili smo rešenje o upotrebi aerodroma i u te svrhe. To Subotici, kao gradu koji je u neposrednoj blizini srpsko-mađarske granice, donosi mnoge prednosti. Nesumnjivo da ova, nova uloga aerodroma, pogoduje razvoju privrede i turizma. Svakako je to značajna novina koja mnogima može da donese brojne benefite", kaže za RTV Nikola Čičovački, padobranac i sekretar Aero-kluba "Ivan Sarić".

 

[Ljuta Tica]

Država će uložiti 300 miliona u kruševački aerodrom

Kruševac -- Vlada Srbije je opredelila sredstva za nekoliko projekata u Kruševcu naredne godine pre svega za aerodrom Rosulje i novu deponiju


To je izjavio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović nakon razgovora sa gradonačelnicom Kruševca Jasminom Palurović.

"Sa oko 300 miliona dinara finansiraćemo uzletno-sletnu pistu dužine 830 metara i ogradu oko aerodroma. Sa tim investicijama ćemo u budućnosti pozicionirati aerodrom tako da ga možemo razvijati do nivoa međunarodnog”, rekao je ministar

Momirović je objasnio da pista neće moći da primi velike avione, ali će ovaj projekat omogućiti dalji razvoj aerodroma, prenosi TV Zona plus.