Sport i zdravlje

Aritmije: Šta je sportsko srce i koliko su poremećaji ritma ozbiljno stanje​


– Profesionalni sport nije zdrav sa mnogo različitih aspekata. Rekerativni, ukoliko je adekvatno doziran, može biti propusnica za zdrav i dug život. Ali, šta je prava mera, koja je to adekvatna doza? Koji je to blag do umereni intenzitet? Upravo je to ključna stvar za adekvatno i efikasno sprovođenje fizičke aktivnosti. Pronaći pravi intenzitet – kaže specijalista sportske medicine doc. dr Tamara Stojmenović​

Dr Stojmenović: Cilj jeste da budemo u sjajnoj kondiciji, jer to znači da smo treningom ostvarili poželjne efekte i došlo je do adekvatne adaptacije organizma na fizičku aktivnost. Drugim rečima, fizička aktivnost je počela da deluje kao lek Foto: Shutterstock/ ordinacija Vernermed, fotograf Predrag Milosavljević
Aritmije su poremećaj srčanog ritma koje pacijenti opisuju kao „lupanje, preskakanje, treperenje“. Lekari naglašavaju da postoje aritmije koje nisu životno ugrožavajuće, ali i one koje zahtevaju lečenje i privremenu ili stalnu restrikciju intenzivne fizičke aktivnosti.

Koliko su opasne aritmije tokom fizičke aktivnosti?​

Kardiovaskularne bolesti u Srbiji imaju skoro epidemijske razmere i vodeći su uzrok smrtnosti u našoj zemlji. Fizičko vežbanje stručnjaci ističu kao jednu od najboljih strategija za prevenciju bolest. U isto vreme uočava se da fizička aktivnost u nekim situacijama može da bude opasna za zdravlje srca. Aritmije su jedan od najčešćih poremećaja kod rekreativaca i profesionalnih sportista. Mnogo je razloga za pojavu aritmija kod starijih i mlađih osoba. Lekari navode da aritmije tokom fizičke aktivnosti mogu da budu posledica neke bolesti, nepravilne funkcije srca ili često neprilagođene sportske aktivnosti.
– Subjektivni osećaj nepravilnog srčanog ritma, osećaj „lupanja“ srca, „kao da nešto preskoči“, treperenje u grudima, ubrzan rad srca, „kao hoće da iskoči“, spada u najčešće i obično najopasnije kardiološke tegobe koje se javljaju kod rekreativaca mlađe i srednje životne dobi. Kod „starijih rekreativaca“ posle 50. godine života aritmija može da bude posledica koronarne, odnosno ishemijske bolesti srca, koja se odlikuje osećajem težine i stezanja u grudima, brzim zamaranjem i dispnejom (otežanim disanjem) – kaže za portal eKlinika specijalista sportske medicine docent dr Tamara Stojmenović.

Aritmije mogu da budu praćene i gubitkom svesti​

Aritmije tokom sportske aktivnosti mogu da budu i posledica kardioloških bolesti (naročito naslednih genetskih poremećaja), a mogu se javiti i kao izolovani poremećaji kao što su: različiti poremećaji ritma – tahikardije ili ubrzan srčani ritam, supraventrikularne i ventrikularne aritmije, atrijalna fibrilacija i drugi poremećaji.
– Dodatno, i drugi kardiološki problemi mogu dovesti do tegoba tokom fizičke aktivnosti. Može da se radi o poremećajima provođenja srčanog impulsa, takozvanim blokovima u provođenju, koji mogu biti praćeni vrtoglavicama i gubitkom svesti, kao i o već pomenutoj ishemijskoj bolesti srca – objašnjava dr Stojmenović.

Aritmije se javljaju u bilo kom životnom dobu​

Ukoliko se pravovremeno ne dijagnostikuju i ne leče sve navedene kardiološke tegobe mogu da vode ka srčanoj insuficijenciji, odnosno „popuštanju“ srca kao mišićne pumpe, upozoravaju stručnjaci.

– Aritmije, kao jedan od najčešće uočenih kardioloških poremećaja kod fizički aktivnih ljudi, mogu da se jave u bilo kojoj životnoj dobi. Često se javljaju kod dece i adolescenata u periodu rasta, razvoja i sazrevanja, a ne samo kod osoba srednje i starije životne dobi. Aritmije nisu retkost ni kod profesionalnih sportista. Različite respiratorne virusne infekcije često mogu zahvatiti i srce kao organ, kada se razvija miokarditis, perikarditis ili mioperikarditis – dodaje dr Stojmenović.

Šta se dešava ako nam „nije ništa”?​

Dodatni problem je i što nekada fizički aktivne osobe tvrde da im „nije ništa“ da ne osećaju tegobe i često nastavljaju da treniraju i uprkos prehladi ili povišenoj temperaturi, upozorava dr Stojmenović.
– Sve ovo „iznuruje“ organizam i dovodi do ubrzane replikacije (umnožavanja) virusa, što pogoduje razvoju upale srčanog mišića ili srčane kese, pa samim tim i pojavi aritmija. U zavisnosti od toga koji poremećaji ritma se javljaju (iz pretkomora ili komora), u kojoj fazi napora se javljaju (pri nižem intenzitetu ili pri maksimalnom naporu), koliko ih ima u toku 24 sata, da li su pojedinačne ili se javljaju u paru ili dužim nizovima, procenjuje se i njihova ozbiljnost i klinički značaj. Ozbiljniji poremećaji ritma mogu dovesti do iznenadne srčane smrti u sportu, te se stoga adekvatna dijagnostika i lečenje uvek moraju sprovesti – naglašava dr Stojmenović.

Kako izgleda „sportsko srce?​

Dr Stojmenović objašnjava da se svaka vrsta sporta, aerobni (trčanje, „dugoprugaši“, biciklisti) ili anaerobni (sprinterske i skakačke discipline, dizanje tegova, borilački sportovi) dovodi do odgovarajućeg „remodelovanja“ srčanog mišića.
– U slučaju aerobnih sportova, šupljina leve komore srca se uvećava („veliko“ srce sa tankim ili normalnim zidovima leve komore; takozvana ekcentrična hipertrofija miokarda). Kod anaerobnih sportova javlja se koncentrična hipertrofija miokarda (smanjuje se šupljina leve komore srca, a zidovi ove komore zadebljavaju). Navedene promene idu u prilog „sportskog srca“, ali često postoji tanka granica između fiziološke i patološke adaptacije srca na bavljenje sportom. Ova adaptacija najviše zavisi od intenziteta fizičke aktivnosti – ističe dr Tamara Stojmenović.

Kada je opasno intenzivno trčanje ili dizanje tegova?​

Doktorka pojašnjava da je visok intenzitet napora, naročito višegodišnji/ kontinuirani, mogući „okidač“ za nastanak teških poremećaja ritma, pa samim tim i iznenadne srčane smrti.

– Znači, i intenzivno trčanje, ali i intenzivno dizanje tegova predstavljaju određeni rizik za razvoj fokusa, odnosno žarišta odakle potiču aritmije u srčanom mišiću, a sve kao posledica izraženog remodelovanja srčanog mišića. Takođe, i ranije pomenute virusne infekcije mogu stvoriti ožiljno tkivo u jednom delu srčanog mišića koje postaje proaritmogeno – kaže dr Stojmenović.

Kako da vežbamo posle duže pauze?​

Aritmije mogu da se pojave i posle duže pauze od fizičkih aktivnosti, od par nedelja, nekoliko meseci.
U ovoj situaciji opet je intenzitet sa kojim se počinje trening taj koji može da bude „okidač“ odgovarajućih kardioloških problema, pa i aritmija. Naravoučenije, postepen ulazak u trenažni proces, a nakon duže pauze, apsolutno je obavezan i sa kardiorespiratorne i mišićno-skeletne (povrede) tačke gledišta – ističe dr Stojmenović.

Kako da imamo najviše koristi od vežbanja?​

Pojedine studije navode da će na kardiovaskularni sistem i opšte zdravlje najviše koristi biti od vežbi blagog do umerenog intenziteta. Možda nećemo biti baš u „sjajnoj kondiciji“, ali bićemo zdraviji, da li je to tačno?
– Ni previše, ni premalo, već baš onoliko koliko treba. Treba naći zlatnu sredinu za sve u životu, pa i za fizičku aktivnost. Krajnosti nisu dobre. Ne valja voditi ni sedentaran način života, ali isto tako ne valja ni preterivati u intenzitetu, obimu i učestalosti treninga. Profesionalni sport nije zdrav sa mnogo različitih aspekata. Rekreativni, ukoliko je adekvatno doziran, može biti propusnica za zdrav i dug život. Ali, šta je prava mera, koja je to adekvatna doza? Koji je to blag do umereni intenzitet? Upravo je to ključna stvar za adekvatno i efikasno sprovođenje fizičke aktivnosti. Pronaći pravi intenzitet, a isti se najpreciznije definiše pomoću određivanja trenažnih pragova (ergospirometrijsko testiranje). Cilj jeste da budemo u sjajnoj kondiciji, jer to znači da smo treningom ostvarili poželjne efekte i došlo je do adekvatne adaptacije organizma na fizičku aktivnost. Drugim rečima, fizička aktivnost je počela da deluje kao lek – kaže dr Stojmenović.

https://www.facebook.com/share/p/EFeVDLoHP2Bh1xFK/?mibextid=oFDknk
 
Pa nije zdrav za masu ljudi, ali potpuno je nebitno da li je nesto zdravo ili ne za to da li treba da bude dozvoljeno ili ne.

Odrasli punoletni ljudi sami treba da biraju sta ce da rade, pa neka rade i nezdrave stvari, ako zele i/ili im se to isplati.
 

Back
Top