Spomenik kralju Petru u Dubrovniku

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
285.989
Grad Dubrovnik, godinu dana posle smrti kralja Petra I, odlučio je da otkupi spomenik od Ivana Meštrovića posvećen velikom kralju.

Posle dve godine 1. decembra 1924. na dan Ujedinjenja, na velikoj svečanosti otkriven je veliki kameni reljef. Bio je postavljen na počasno mesto (levo od stepeništa na gradskim zidinama) ispod samog kipa Svetog Vlaha, zaštitnika grada.

Kralj je bio prikazan na konju, ogrnut velikom pelerinom sa sokolom u ruci. Čak i na reprodukcijama starih fotografija očito je da reljef nosio veliku umetničku energiju i da spada u sam vrh Meštrovićevih radova slične tematike. Meštrovićev reljef sa prikazom kralja Petra je izlagan sledeće godine u Parizu.

Početkom Drugog svetskog rata i formiranjem tkz. Nezavisne države Hrvatske, počelo je uništavanje svih spomenika vezanih za dinastiju Karađorđević, Srbiju i Prvi svetski rat.

Tako je početkom juna 1941. godine i reljef kralja Petra I Karađorđevića uklonjen je s gradskih zidina.

Spomenik bi verovatno odmah bio uništen da to nisu sprecili italijanski okupatori koji su nameravali da Meštrovićevo delo poklone svojoj kraljici Eleni di Savoia, odnosno Jeleni Petrović – ćerki crnogorskog kralja Nikole.

Pre nego je spomenik ukrcan na brod za Italiju stigao je iz Rima telegram sa naredbom da se reljef za sada deponuje u nekom od gradskih magacina. Tako je reljef ponovno vraćen u Grad.

Usledilo je prenošenje Meštrovićevog reljefa u prizemnu prostoriju kuće brodovlasnika Boža Banca. Tamo je reljef prislonjen na zid, okrenut tako da se ne vidi što je na njemu isklesano. Kuća Boža Banca je 1948. godine pretvorena u Umetničku galeriju.

Reljef kralj Petra ostao je tako naslonjen na zid sve do 1975. godine kada je doživeo neverovatnu sudbinu.

Pred kraj 1975. godine prostorija u kojoj se nalazio reljef, sa još nekim delovima prizemlja Umetničke galerije, dodeljena je dubrovačkom Folklornom ansamblu “Linđo” da ih koristi kao svoje prostorije za vežbanje.

Nedugo nakon useljenja KUD – a “Linđa” usledila je adaptacija prostorija, pa je reljef zasmetao smeštaju sanduka s narodnim nošnjama i drugim prostornim potrebama. Tadašnji direktor galerije prof. Antun Karaman uputio je dopis Izvršnom veću Skupštine opštine Dubrovnik tražeći da se za reljef odredi neko odgovarajuće mesto izvan galerije, a dopis je prosledio i Zavodu za zaštitu spomenika kulture, ali nije dobio nikakav odgovor.

Nakon toga se na rešavanju problema angažovao osnivač i umetnički direktor KUD – a “Linđa” Sulejman Muratović.

Na kraju su krajnje neobičnu odluku doneli Upravni odbor i Umetnički savet “Linđa”, napraviti pregradni zid i tako zazidati reljef kralja Petra I Karađorđevića.

Kako je ovo Meštrovićevo umetničko delo, sada bilo „zaštićeno“ sazidanim i obojenim zidom, sklonjeno iz vidokruga, više niko nije pokazivao zanimanje i ono je palo u zaborav.

Prošlo je 47 godina kako je reljef kralja Petra sakriven od očiju javnosti, zazidan u prizemlju Umetničke galerije i zazidan u sećanju
FGj-ne_WYAINZz8.jpg
Clip1.jpg

link
 

Шмекер

Veoma poznat
Poruka
14.691
Ne možemo ništa. Za sve što rade imaju prećutnu podršku Zapada(i nečinjenje je činjenje. I čutanje nešto govori)
Drugo, oni su zemlja mržnje. Svugde gde mogu da nam podmetnu nogu, da nas koče, oni to i rade.
Proći će vekovi dok ne dodju neke nove generacije koje će želeti obostrano dobre odnose sa svim komšijama, tj. susedima.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.