Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[FataMorgen]

Ljubav je uvek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu-uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekamo odvede.Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove.Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočaranja i tuge. Jer,u času kad krenemo u susret ljubavi,i ona kreće u susret nama. I spasi nas.
Paulo Coelho

 

[The Raven Queen]

Hebrejska formulacija prve rečenice glasi: "B'reshit bara jah elohim eth ha schamajim ve eth ha eretz".

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Budite originali...nikad nikoga nemojte da kopirate.Učite od svih,ali nikad,baš nikad,
ne imitirajte nikoga.Samo budite svoji,jer kopija je ružna...bezvredna.Jedino sto morate da
budete je ono što već jeste.Ne postoji način da unapred saznate ko ste.Kako ćete da odredite
ko ste,ako prvo ne udjete u svoju unutrašnjost...da to saznate?Prvi korak je upoznavanje
sopstvenog bića..Prvi korak je uvek najteži..Koliki god da je bol ili patnja,prepustite mu se.
Biće teško,paraće vam srce...plakaćete kao dete.. kao tvdoglavo stvorenje ..bacakati se..
valjati od bola,grčiti se...a onda ćete shvatiti da bol nosite u celom telu,da vas sve boli..
Nemojte da odbacujete ovakvo iskustvo,počnite da upijate.Upijajte tu energiju,popijte je,
i prihvatite je...Verujte biće vam od velike koristi..Sigurno!

 

[The Raven Queen]

“That was when the ones who smiled
Were the dead, glad to be at rest.” ~ Anna Akhmatova

 

[V A L]

Čuvajmo se predrasuda dušo moja,
jer i od toga se teško oporavlja...
Poznavalac stvari će znati da ovo nije jedina knjiga koju sam pročitao za tako-reći jedan dan...
ali moram ovaj citat ovde da ostavim:

"-Nikako da zadržiš nekog muškarca, Ejli. I muž te je, beše, ostavio, zar ne?
Zastala sam u vratima vagona, sleđena od zaprepašćenja.
-Gejl, preterala si! - I Helena je bila iskreno zatečena.
U jednom trenutku samo što je nisam ošamarila. Ali sam se suzdržala. I Gejl je bila zapanjena onim što je izgovorila.
-Jesi, Gejl-rekla sam ledeno. - A kada Džejmi sazna kako umeš da budeš zajedljiva... kako bih ti rekla, čak i da si imala nekih izgleda kod njega... - Prestravila se. - Zdravo, Helena. Videćemo se.
... "

Danijela Sačerdoti-
-Čuvaj ME

 

[Jan Hus]

 

[V A L]

... I kažu:
Jedna je pletilja za one koji se ne kreću i za one koji se kreću po krugu.
Za drugu pletilju povezuje se onaj eksperiment kada teglu punu buva poklopite providnim celofanom
dugo će te čuti zvuk bubnjanja tih glavica po poklopcu. A kada utihnu ti zvuci, i vremenom isčezne poklopac
uoče se malobrojni skokovi u visini od milimetar ispod ravni gde je bio poklopac...
A o trećoj...
Neki drugi put...

 

[anajade]

 

[NIKOS_]

Moja ljubav je nezna i jaka, osecas li je sreco moja?

Dozvoli da te sa njom povedem u nepoznat deo osecanja, gde nema puta, vec ces lebdeti na oblacima mojih poljubaca.

Moja masta, moja vodilja kroz nepoznate puteve ljubavi, vodi me uvek ka tebi, ali ne kao neka zla kob, koja preti, da li cu te opet sresti, osetiti i da li cu nestati kao sumrak pre dolaska noci. Ona me vodi putevima nasih emocija koje sijaju, kao zvezde na letnjem nebu.

Zbog toga, moja ljubav duso, je nasa ljubav, stvarno smo se stopili u jedno. Zato, ako idemo... idemo zajedno, ako se volimo...volimo se do kraja zajedno, gde ce nam uvek biti bolje i lepse...zajedno.

Ljubavi moja, nikada dovoljno naljubljena, ne dam da prodje trenutak srece koji delimo, ostajem uvek tu, sa tobom u sebi i uz tebe...uh, stalno nedostajes.

 

[Suljo.L]

 

[FataMorgen]

 

[Enessa]

Od čega je sačinjena duša? Pošto duša može biti povređena, znači da postoji, stvarna je i živa. Neživa stvar ne može biti ranjena ili povređena, ona može biti samo oštećena. Ranjena duša boli. Nešto boli u grudima i utiče na celo ljudsko biće i telo. Duša je sačinjena od nekakvog nematerijalnog, duhovnog tkiva. Kao što telo može biti povređeno, isto tako biva i sa dušom.

Postoje male duševne rane, ne mnogo duboke, koje lako prolaze i brzo se zaboravljaju. Postoje i one koje duže traju i više bole, za čije je isceljenje potrebno duže ili dugo vreme. Postoje povrede duše koje postaju neisceljive „žive rane“ od kojih duša pati celog života, a postoje i ona duševna ranjavanja koje ona ne može da podnese i od kojih

 

[Branko Lori]

MOŽDA...
Možda
tek delić
oči vide,
ono što srce razume,
Delić mali,
premali
da se duša zagrcne...
I usne ,
ono što ne izgovore,
ono što pamte,
a ćute...
Možda
tek delić
oči vide,
Al ko se
u ljubav razume...
...gorki...

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Misli su mi teške i spore.Vuku se kroz svest moju,sapliću ih emocije...Tuga neka..i suza
progutana,gorka i slana.A nije tako bilo uvek...naprotiv.Bilo je mnogo strasti i ljubavi,
sreće i radosti na putu mom...Dug je to put kroz vreme..traje. Nekad je kratko,kratko..
a pokadkad se vuče ovako sporo i nevoljno,a vreme jednako stoji...ja prolazim pored
vremena,večnog i nepomičnog..vukući noge kao misli moje što se sada vuku ovako
i ječi mi u glavi,plače i zavija tužna pesma,od iskona poznata ženi..Nije to ništa novo.
Poznato mi je..to je ona..mada se maskirala,obukla neke čudne haljine beskrajnih skuta
što lepršaju u prostoru uma..Znam je dobro,ne vredi maska...to je ona, melanholija
moja ..draga moja,ljubav moje duše..Ona mi i ovako preobučena daje snagu,i moć nad
teškim mislima,pretvara ih u materijalne,vidljive stvari..Gledam te oblike nezamislive nekom,
meni toliko bliske i drage,jer to sam ipak ja sama..ja,koju su otelotvorile ove misli...
melanholične a snažne.Dobro je. Tu sam...spremna i stvarna, promenjena,umivena..
ista ona koju tako dobro znam..Eh ta lepota i ljubav..to je moja duša koja peva i igra
mi u grudima..Težina je ostala tamo negde u vremenu...

 

[Mister]

Vraca li se okus
Kao poslije bolesti
Strah me kad se sjetim
Kuda me to moglo odvesti
Osmijeh mi se vraca
Neces me prepoznati
Kao na slobodi opet ucim jesti hodati


Otkako te ne volim
Opet nocu kisilo je
Izgubljeni zvuci boje
Ni sa kim in ne dijelim
Otkako te ne volim
Netko mi iz vlaka masa
Prazno mi je ali lakse
Otkako te ne zelim

Pitao sam ljude
Kolko ce to trajati
Moze li se umrijeti
Hocu li se poslije kajati
Gnjavio sam ljude
Pravio sam paniku
Prejako je svjetlo
Samo da se oci na nju naviknu

Otkako te ne volim
Opet nocu kisilo je
Izgubljeni zvuci boje
Ni sa kim in ne dijelim
Otkako te ne volim
Netko mi iz vlaka masa
Prazno mi je ali lakse
Otkako te ne zelim
Otkako te ne volim

A Dedic

 

[Jan Hus]

 

[Suljo.L]

 

[FataMorgen]

 

[Donna & Frank]

Nedostajaću ti, jednom,
možda u svanuće,
možda dok suton nailazi,
dok kiša umiva drvored
u kome nema mirisnih lipa.

Nedostajaću ti, jednom,
možda dok te nečija ruka dodiruje,
ili ti usne dotaknu staklo,
možda dok se otapa led
ili vetar obgrli tvoj vrat.

Nedostajaću ti, jednom,
nasmejana ili brižna,
da me pitaš zbog čega nosim
gumicu za kosu oko ruke,
i ćutaćeš…

Nedostajaću ti jednom
da ćutim kraj tebe,
da se izmičeš od poljupca
da ne tražiš pogled,
a pri tom znaš...život je lep...

 

[Branko Lori]

" Sve se ređe usuđujem da izgovaram reči, jer
uvek znače drugo nego što ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.
Pišem umesto Tebe... Ali ni reči odgovora.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.. ."
- Mika Antić

 

[Lada]

Pogledajte prilog 578670

Tuzno!

 

[Lada]

"I tako se skrivam iza vrata da me Stvarnost, kada uđe, ne bi videla.
Skrivam se ispod stola odakle naglo skačem i plašim Mogućnost.
Kako se odvajam od sebe, dve me mučnine stežu kao dve ruke u čvrstome zagrljaju mučnina od mogućnosti življenja samo u Stvarnome, i mučnina od mogućnosti poimanja samo Mogućeg.
Tako pobeđujem svu stvarnost."


F. Pessoa, "Nikada ostvareno putovanje"

 

[Poli46]

Šta su uopšte emocije? Danas evo,u meni se budi stotinu emocija..
oduvam ih kao vetar,i vratim se svom miru i svojoj tišini..A one opet
luduju..sačekam malo da ih prepoznam ...i oduvam ih jednim dubokim
udahom i jos duzim izdahom...Tišina!!!
Moćna sam poput orla...oštrooka kao jastreb,danas je moja energija..neuništiva.
Stvoriću moćno i jako nešto. Osećam se tako..slediću tok svoje misli ,
a ruka ce slušati..a ruka ce me slušati.
Slobodna sam...kao misao.Mogu da odem na Madagaskar ,u Bangalor,na svetu planinu Kajlaš..
medju Bušmane ili u Zlatni Paviljon ...svakako u mislima..one su moj teleport..Sve mogu u mislima.
Mekoća,lepršavost..nežnost iz duše.Čekam kada ce stići udarac,koji pogadja
munjevito i grubo,pogadja moju unutrašnju vatru..Saviću se ,povući se u sebe..
smiriću unutrašnji oganj...na mom licu neće se primetiti ništa..samo mekoća i nežnost žene..