Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

18118483_1397638196972410_7479599338278463755_n.jpg
 
Najbolje se osećam među jednostavnim ljudima
pred kojima mogu da odbacim svoje oklope,
da zaboravim komplekse i opreznost,
s kojima mogu da se smejem,
da kažem sve što mislim ne plašeći se da će me pogrešno shvatiti.
Sreća ima još uvek takvih ljudi
i ja im se uvek neobično radujem.
— Meša Selimović
 
Gledam te kako prolazis pored mene,
ne prepoznajes me vise,jer vise ne sanjamo
iste snove,i nas nema vise.
Ne sanjamo jer smo se odrekli svih onih dana
nasih godisnjica,svih nasih secanja.
Iza secanja mozda stoji poneko zrno zebnje,
kukaviciji kraj koji niko ne priznaje..
Nismo imali hrabrosti,krhkost nazvati pravim imenom.
Trazili smo izgovor,jedno drugo smo krivili.
Sada se vise ne secamo ni onoga dana kada
smo se sreli,taj put prekrio je zid cutanja ,zid nestajanja,
gde nije bilo oprastanja.
Prihvatam odgovornost,jer rec ljubav nema zaborav.
Oprastam sve,zalutala sam u lavirint tvog mracnog uma,
u podzemlje sopstvenog sna jer sam sebe mnogo bolju
pored tebe zamisljala.
Nemocna da me cujes,sve ovo pisem bez ulepsavanja,
skrivena izmedju redova stihova.Prepoznaces me...
tvojih sam ruku delo,skrivena od svih pogleda.

Beskraj
26113899_1443490085750114_5208153389122982981_n.jpg
 
Pismo jačem

Glumci su uvek bili plašeni, zaplašivani, prepadani. Vekovima. Sobom i drugima. Sistematski. Glumci su, od kada postoje, bili niža bića. U glumce se bežalo od kuće, glumce u kuće nisu primali. Glumci su sahranjivani van grobljanskih zidina. Čak i veliki Molijer. Glumcu se nije davala hrana u ruke da se dodirom sa njim ne bi bio okužen.
Glumce su devojke volele, ali su se za njih teško udavale sem po cenu roditeljskog prokletstva. Glumice su po pravilu proglašavane za *****, čak i posle njihovih pedesetih godina. Onoga trenutka kad je stari čika Eshil izmislio prvog glumca, počelo je to hiljadugodišnje bežanje.
Bežanje od ljudi ka ljudima. Kažu da je jedan od prvih bio neki Tespis, ali teško da bi ostao zapamćen da nije bilo njegovih čuvenih Histrionskih kola, kojima je bežao, sklanjao se. Sve u suludoj nadi da će naići na pravog čoveka.
Gledalaca je uvek bilo i biće ih, ali on je, eto, tražio onoga među njima koji bi mu omogućio da dostojno proživi taj svoj smešno blesavi život. Nije to našao. Do danas.
Znam da će se sada odmah naći neki mudroser, koji će me obavestiti da „do danas“ – ne stoji! Pokušaću da ga ubedim da je to tako. Baš tako!
Današnjem glumcu, doduše, daju da jede iz ruke, u glumce se ne beži, čak roditelji u šašavoj nadi da se tu dobro zaradi, guraju svoja čeda u taj posao. Glumci se čak i žene pristojnim devojkama, mada ipak radije glumicama. Glumice su ***** eventualno do svoje tridesete godine, posle ih ionako tretiraju samo kao „umetnice“. Dosta se, dakle, izmenilo za ovih dve hiljade godina. Sem straha koji je iskonski. Ostao je taj pusti, sada već teško objašnjivi strah, strepnja koja glumce čini nižim bićima.
A hoće glumac, hoće! Hoće da bude i hrabar i dostojanstven, i superioran kad – kad, hoće i želi to više čak i od svog umetničkog uspeha (ili mu se tako čini?), pokušava da se oseća ravnopravnim, značajnim. Hoće i da podvikne, da raspravlja, da odluči ponešto.
Ali, sve je to ono njegovo nesvesno ja. Onaj jači, glavni deo njegove ličnosti – GLUMA, iliti pokazivanje onakvim kakav nisi, a hteo bi, o kako bi hteo!
U osnovi, u temelju, u krovu i okolo te trošne kuće leži pusti strah! Strah od juče za koje nisi siguran da li je bilo dobro, strah od danas koga nisi svestan, strah od sutra, koje mimo ostalih, normalnih ljudi čekaš sa zebnjom hoćeš li biti u stanju da ono „juče“ ponoviš?
Strah od neuspeha, strah od uspeha, užas od nesposobnosti da odvojiš jedno od drugoga.
A ko nas to plaši? Naravno, prvo mi sami sebe. Potom „ostale strukture“, da upotrebim tu neuhvatljivu reč mladih političara. Strukture koje odlučuju, drže snagu i moć. Snagu naše nevelike pameti, i moć našeg straha. A stvar je vrlo jednostavna! Na dohvat ruke, takoreći. Treba samo reći – NEĆU VIŠE TAKO! Svega tri reči, neizgovorene ili zaturene negde za ovih 2000 godina. I možda još dve – MARŠ TAMO! Znači, sve zajedno pet reči.
Koliko i kako treba stisnuti dupe za tako nešto zna samo onaj koji je tako nešto ikada pomislio da kaže. Bio na ivici, na vrhu jezika mu bilo, samo što nije lanuo, da ga nešto važno i neminovno nije sprečilo, sasuo bi itd… itd… Normalno, to nije učinio, ali bar zna kako mu je bilo! Strukture to znaju i osmehuju se (čak bez zluradosti!), tu i tamo i sa simpatijama. Ko bi se ozbiljno i dugo ljutio na decu? Strukture su stabilne i večite, mi smo prolazni, jednodnevni. Kao takav, EFEMERAN (izraz pozorišnih kritičara!) nastavljam, eto, ovo moje nevoljno razmišljanje. Pokušavam, naime, ove noći s kraja ‘80. godine, da prestanem da se plašim. Naravno, koliko mi to moj strah dozvoli. Da uđem u Novu godinu miropomazan.
Odlučio sam da se ne bojim više ljudi, već samo Boga, za svaki slučaj. I eto, ja od ovog časa više ne strepim. Ne plašim se svojih pretpostavljenih, svojih reditelja, svojih SIZ-ova, svojih načelnika, direktora, svojih kritičara, svojih sudija, svojih ocenjivača, podcenjivača, precenjivača. Jednostavno, nije mi više stalo! Treba mi verovati na reč, kad već ja sam sebi ne verujem.
Zato neka se nose strukture, neka se nose pretpostavljeni: mnogo puta sam ih uhvatio u laži (a da nisu ni trepnuli!), neka se nose SIZ-ovi, njima je bolje bez nas, neka se nose kritičari, ocenjivači i drugi, oni ionako mrze to što rade, oni ionako nemaju dovoljno vremena, obaveštenosti i stručnosti za taj moj smešni poslić koji se zove pozorište, taj skrajnuti fenomen, koji sebi skromno prisvaja naziv jedne od najstarijih kulturnih disciplina tokom milenijuma.
Neka se nose telefoni (mnoga predstava je skinuta putem telefona) i neka se nosi TV (skupa mi pretplata i gubi mi se boja) i radio (još uvek ne verujem da nema malih ljudi unutra!) i novine, jer me plaše i kao umetnika i kao čoveka…
Neka se nose… no, moje vreme hrabrosti je već isteklo, kao što sam i očekivao. Pa bih da prekinem i da se izvinim, ako je nekako moguće! Šta mi je to trebalo!? Ne znam šta drugo da kažem! Ne nađite se uvređeni, šalio sam se, majke mi.

Vaš uvek i do kraja,
Zoran Radmilović

b0f6j6pe5c9kzi3mx.jpeg
 
101868e709ab4c0135a91fb171d6be97.jpg


Osetljivi ljudi, anđeli sa slomljenim krilima

Osetljivi ljudi su najautentičniji i najpošteniji ljudi koje ćete ikada sresti. Ne postoji ništa što vam neće reći o sebi, ako veruju u vašu dobrotu. Međutim, u trenutku kada ih izdate, odbacite ili obezvredite, oni će prekinuti prijateljstvo.

Oni žive s osećajem krivice i stalnim bolovima oko nerešenih situacija i nesporazuma. Oni su izmučene duše koje nisu u stanju živeti ako nekoga mrze ili ako neko njih mrzi. Ovaj tip osobe treba najviše ljubavi koju im možete dati, jer su duše koje su stalno povređene od strane drugih.

Međutim, uprkos tragedijama kroz koje moraju proći u životu, oni su i dalje najmilostiviji ljudi koje je vredno poznavati i koji često postaju aktivisti za one slomljena srca, zaboravljene i neshvaćene. Oni su anđeli sa slomljenim krilima koji lete samo kad su voljeni.

Shannon L. Alder
 
"Zamršeno klupko-život! Ništa nije izvesno.
Kažu da su planovi-snovi razboritih ljudi, ali nema sigurnih planova uprkos razboritosti;
ne znaš šta je iza okuke, kakvo jutro će osvanuti... Kako da shvatimo svemir, kako da
shvatimo svet, kada nismo u stanju da shvatimo ni sami sebe?!
Ipak, vidiš, to vreme strasti jedino je što u našim životima zaista vredi.
Bar zakratko uspinješ se na vrhove, koračaš po oblacima, dotičeš zvezde i u samom si
vrelu života. Ali, to penušanje, ta tačka ključanja, taj krajnji uzlet-ne mogu da traju!"


 
Ljudi u našim godinama
ulaze u ljubav oprezno,
kao neplivači u plitku vodu,
kao političari u kombinacije,
iz čistog straha od ponovnog voljenja,
iz nesigurnosti,
a oni su zanate ljubavi
već dobrano izučili
i mogli bi biti od slatke
pouke neiskusnima,
no ostaće zavatreni
a sigurni i uspravni na ulici,
međ ljudima,
samo će u hladnim noćima,
sami i prepoznati odjednom,
izaći na začuđen sneg
i glasno zaplakati.
shutterstock_315337625.jpg

Pero Zubac
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
950
argumentovano
A

Back
Top