Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[NIKOS_]

Osecam te na mojim
usnama, slatku, kao kapi mladog vina, a onda nezno, ljubim tvoja stopala, od oblaka sacinjena.

Telo sam ti strascu i zudnjom izvajao, da bih te lako u sebe utopio, zauvek sakrio.

Krijem te, u tisini govorim o tebi... ljubomoran sam. Zavesce te iluzijama, da moja ljubav nije stvarna, vec njihova, na lazima i neiskrenim pozudama isklesana.

...a ti me gledas uporno, zatvorenim ocima, osecam da ne mogu sne da spojim u nasa mastanja.

...i znam, da to je ljubav, koju mi telo tvoje priziva, a krv mi pravi buru u venama, samo zbog tebe, lepoto moja medena.

 

[Večni san]

"Danas se nećemo osvrtati na juče, prošlo je i ništa ga ne može promeniti..
Što smo uzeli suđeno je, što smo izgubili, moralo je, što smo pogrešili, ljudi smo..
Teške uspomene, ma koliko nam teško bilo iza leđa ostavimo, ponesimo samo one svilene, meke i lake koje se mogu od zaborava u srcu čuvati, kojih se vredi sećati..."

 

[NIKOS_]

Dva veka cela sam te trazio, koja bez tebe i ne bih doziveo, mnogim zenama tvoju pesmu saputao, kako bih te u njima prepoznao.

Secam se i nepoznatih postelja, pored nekih lepih putenih tela, u kojima su me zore docekivale, neke cudne usne ljubile. Lagao sam sebe, da mogu bez tebe, samo u njima tugu utapao, laznu iluziju sebi stvarao.

Sklanjao sam se u samocu svojih emocija, nemire tuzno provlacio kroz stihove, trazio sam spas u snovima, da ne bi me strast za tobom, na dno bacila.

Zato, Vecni snu moj, brani se, ne dodiruj me, pusti da me zudnje smore, idi sto dalje, spasi sebe, proklete ljubavi moje.

 

[Večni san]

"Divim se ljubavima koje traju. Poštujem i one koje su bile tek veliki prasak, posle koga više nismo bili isti. U svakom slučaju, samo nas ljubav izvlači na svetlo života. A život, kao život. Nekom nameni (u dvoje) trajanje, a nekom traganje..."
B. D.

 

[RužicaRužaRuška]

"Plesala je sa Vetrom…
On je bio njen bezvremeni prijatelj…Tešitelj u čekanju dugom… Predugom…
Ljubila je vazduh usnama od šumskih jagoda, grlila svet rukama od paprati...
Vratila se tamo gde i pripada...
U šumu svojih snova, nadanja, čekanja… među ogromno hrastovo drveće izbrazdane kore,
na koje je naslanjala lice, zagrlivši drvo, čvrsto pripijena uz njega, kao u davno izgubljenog ljubavnika...
Volela je da ponese u nozdrvama mirise šume, da u svom snu trči noću bosonoga po vlažnoj travi...
Nosila je tada svoju mesečevu haljinu, protkanu srebrom i baršunasti plašt noći...
U očima zvezde, ali one najudaljenije, koje svetlucaju tek kad joj se dovoljno približite...
Kada vas pusti da joj priđete…
Divljakuša, šumska veštica, koja razume šapat lišća, čita iz mesečine
i opija se rosom koju je skupila na dlanovima...
U kosi je imala ukrase od svitaca koji su svetlucali zelenkasto,
a nekada, pri oblačnim noćima, sasvim ljubičastim svetlom...
Čekala je svog Čarobnjaka, svog viteza - lutalicu.
Iz života u život, uvek je nosila isto prasećanje u duši...
Sada zna... on će pronaći nju. Zato i jeste čarobnjak.
U novo jutro ušla je sa osmehom.
Usana crvenih od jagoda, u ruci je stiskala grančicu mandragore - čarobne biljke koja donosi Ljubav.
Čekala je čista srca, detinje duše… ostavljajući iza sebe trag od
belih
leptira…
Tako će je lakše pronaći… Leptiri su tragovi duše…"

​

 

[Branko Lori]

"Plesala je sa Vetrom…
On je bio njen bezvremeni prijatelj…Tešitelj u čekanju dugom… Predugom…
Ljubila je vazduh usnama od šumskih jagoda, grlila svet rukama od paprati...
Vratila se tamo gde i pripada...
U šumu svojih snova, nadanja, čekanja… među ogromno hrastovo drveće izbrazdane kore,
na koje je naslanjala lice, zagrlivši drvo, čvrsto pripijena uz njega, kao u davno izgubljenog ljubavnika...
Volela je da ponese u nozdrvama mirise šume, da u svom snu trči noću bosonoga po vlažnoj travi...
Nosila je tada svoju mesečevu haljinu, protkanu srebrom i baršunasti plašt noći...
U očima zvezde, ali one najudaljenije, koje svetlucaju tek kad joj se dovoljno približite...
Kada vas pusti da joj priđete…
Divljakuša, šumska veštica, koja razume šapat lišća, čita iz mesečine
i opija se rosom koju je skupila na dlanovima...
U kosi je imala ukrase od svitaca koji su svetlucali zelenkasto,
a nekada, pri oblačnim noćima, sasvim ljubičastim svetlom...
Čekala je svog Čarobnjaka, svog viteza - lutalicu.
Iz života u život, uvek je nosila isto prasećanje u duši...
Sada zna... on će pronaći nju. Zato i jeste čarobnjak.
U novo jutro ušla je sa osmehom.
Usana crvenih od jagoda, u ruci je stiskala grančicu mandragore - čarobne biljke koja donosi Ljubav.
Čekala je čista srca, detinje duše… ostavljajući iza sebe trag od
belih
leptira…
Tako će je lakše pronaći… Leptiri su tragovi duše…"

Pogledajte prilog 1416255​

 

[NIKOS_]

Horoskop ,,Ribe" mi je takav, da sam mastar, a kao ,,slatki greh", mi dodaju da sam i sanjar, da volim da se opustim uz mirisne svece, ali u tom filmu nedostaje jedan bitan kadar, nedostajes ti, moja ljubavi.

Cuo sam da su neki mudraci zapisali, kako postoji, ,,lepota lepote", ,,ljubav ljubavi", samo nisu znali da su tebe naslikali, a meni ucinili da svoj zivot merim sa ,,vremenom vremena", od trenutka tvog zagrljaja, sve do vecnog nedostajanja.

Zato, tvoj osmeh trazim medju zvezdama u vedrim nocima, jer sam i dalje opcinjen, tvojim strahom od senki drveca i sirokom dusom morskih pucina.

Sve to me slama i padam pred tobom na kolena, preklinjem i molim za jos jedan trenutak tvoje ljubavi...

...a ti, ti me dodirujes pogledom prastanja i neznim rukama u kojima drzis moju nekadasnju mladost, sve nemire i tuge, koje me lome, dok opet ne budem ljubio, tvoje usne, od Boga darivane.

 

[Večni san]

Onda sledi...
Srca koja kucaju jako, jako,
Pa polako, sve tiše...

"Zagrljaj.
Dug.
Nežan.
I snažan.

Zagrljaj koji govori
"nedostajao si mi"
"nedostajala si mi"
"nije prošlo"

Zagrljaj koji teši
i daje snagu.
Bez reči.
Samo uzdah.

Na tren se odmaknem.
Malo.
Obruč od zagrljaja više ne dopušta
Tek toliko, da ga u oči pogledam.

Prstima prelazim linijom nosa,
usana,
brade.

Smeje se.
Pa me opet privuče u zagrljaj.
I drži čvrsto

Ćutim.
Ne verujem, da su se kockice složile.
Da je ponovo tu.
Znam da će otići
Ali,
o tome ne mislim.

Dodirujem prstima lice najdražeg
Upijam zenicama
"Sve si mi", pogledom govorim.

Volim ga,
ćutanjem.
Tišinom
Uzdahom
Dodirom
Nežnošću

Reči su suvišne."

 

[NIKOS_]

Ne radim to, kada svi oni koji misle da vole, a ne znaju da zivot tako promasuju, radim to nocu, kada sanjari bauljaju po samo njima znanim hodnicima, nalazeci reci tuge, svoje inspiracije, da me navedu do moje Bezimene.

Uporno ceprkam i nalazim, tu i tamo, neke razbacane note, sa znacima nadanja, da nije jos jedna godina ovo, uzaludnog traganja za tobom, Bezimena.

Jedino, sto jos uvek znam, da si mi poljupcima svojim dusu udahnula, da pobegnem jos nocas.
Snage, za jos samo to imam, nema vise volje da kroz dodire tvoje, podsecam se ociju boje maslina, jutarnjih oblaka lipa i svoje sujete i gordosti velike, da ni glasa ne pustim, dok me na delice raznosis i bacas svuda oko sebe, na sve strane sveta, da te moja ljubav slepa, nikada ne pronadje i doceka punim strasti poljupcima...Bezimena.

 

[Zelena milja]

Nedostajao mi je taj jedan osmeh...
Stepenik u bližu sebe ,
Sponu kroz čekanje.
Nedostajao mi je maleni deo njega ,
Kao potvrdu ,
Kao osudu.
Kao rasklopljenu ranu
Dok čekam kiše koje će sve sprati.
........
Uvek mi tako malo fali..
Nadohvat ruke a nikada moje.

 

[Večni san]

... dok čekamo one koji su nas zaboravili, gubimo one koji nas traže.

 

[NIKOS_]

Ponakad uhvatim sebe, stojim kraj prozora, gledam kroz zaprljana stakla svezih secanja i dalekih uspomena...opet mislim na tebe, do kada ces biti ljubav neprezaljena, mojom gluposcu iz srca otrgnuta ili si samo prividjenje, koje ce prva kisa sa prozora da spere.

Nasih, uvek varljivih leta, secam se samo u retkim toplim nocima, gde je moja pozuda bila gladna tvoje strasti, a ti si te moje talase razbijala, kao da se lome, na ostrim morskim hridima.

Jednostavno, nemam vise pojma o smislu zivota. Dotakao sam njegovo dno, otkad nema tvog zagonetnog osmeha, i neznih poljubaca, da me protresu i odnesu, gde god se sada nalazila ti, neostvarena ljubavi.

...i eto, jos stojim na strani pogresne obale, gde tebe ne nalazim. Besciljno gledam, kako se sve u meni rusi, kao kula od karata, koju su neka druga deca stvarala.

...a ja, jos kroz suze cujem eho secanja proslih vremena i stalno se pitam, gde sam to stazu zivota promasio, pa nisu to bila nasa deca, iz ljubavi nastala.

 

[Večni san]

POSLE GODINA
Mariana Qunbar Selma

Ako se ikada sretnemo
posle mnogo godina
prepoznaćeš me
po onom ludačkom sjaju u očima
kada si mi blizu
po ubrzanom disanju
i pobesnelim otkucajima pulsa
prepoznaćeš me
po ognjenoj boji obraza
i želji koja izvire iz svake pore
prepoznaćeš me bez obzira na bore
koje će ostaviti vreme
bez obzira na nesiguran korak
i neku čudnu boju u mojoj kosi
Ako se ikada sretnemo
ne beži na drugu stranu ulice
ne sakrivaj pogled
potisni osećaj krivice
jer nisi bio kriv
nisi mogao zaustaviti vreme
i darivati mi godine koje
nisi imao više
ni julske kiše
od kojih rastu mladi suncokreti
u širokim poljima Vojvodine...

Ako se ikada sretnemo
pogledaj me bez straha i srama
i ne iznenadi se što mi još uvek pišeš u očima
jer nista lepše
zapisati nisam znala
sve ove godine
za kojih se nisam iz mesta makla
za hiljade dana
za koje ne znam
zašto mi još uvek stoje
u petama i struku
tamo gde me nikada
tvoja ruka nije
nije takla ....

Ako se ikada sretnemo
Neka te ne iznenadi što su moje oči
dobile boju tvojih očiju
I zašto mi prsti još uvek mirišu na tvoju kožu
koju nikada dodirnula nisam
neka te ne iznenadi
zašto nemam onaj osmeh
kao na fotografiji koju si nespretno krio
i koju su ti pronalazili deset puta
jer u tvojim godinama nemaš pravo
i ne smeš dopustiti sebi
da ti pogled odluta
sa strane
jer koga je briga za tvoje dane
i to kako se osećaš
neka te ne iznenadi što moje usne
jos uvek imaju boju zrele višnje
kao u danima kada sam te želela
i to što se nisam osetila ponižena
onda kada sam bila jedini krivac
kada sam se trebala postideti što te volim
a nisam i neću
jer znala sam
da je večno i sveto
to što imam u sebi...

Ako se ikada sretnemo
pravi se da te nije briga
i ne pokazuj da ti je žao
za ono što nije bilo a moglo je
pusti me da verujem da ti nije stalo
lakše ću ubiti godine i dane
koje ostaju i ove tuge koje ne prestaju
Ako se ikada sretnemo
ne pružaj mi ruku
ne grli me
može mi tvoj zagrljaj život produžiti
a ja odavno želim zaspati u miru
samo stani i pusti me
oči da ti vidim
da ih dišem i upijem
za sve dane kada sam bez njih morala
kada sam bez njih ostala
a želela sam da se jutrom u njih ogledam
i zauvek ubijem
sve druge oči i poglede

Ako se ikada sretnemo
videćeš
da nisi sreo prijatelja, ni sestru
ni ženu, ni ljubavnicu
ako se ikada sretnemo
znaćeš da
sreo si samoga sebe ...

Iz knjige "Pesme kao tragovi I ples"
#selmakunbar

 

[RužicaRužaRuška]

 

[NIKOS_]

Pamtis li jos moje ime?
Tesko ga je zapamtiti, ali pogledaj u nebo, medju sarenim oblacima, naci ces caroliju duginih boja, gde izmedju nedostajanja i nadanja, promaljaju se zraci moga imena, a ono je... jos te zelim Posebna.

Pamtis li jos mesta, koja se i dalje zovu po nama?
Svi ih lako nalaze, po tragovima ljubavi i suzama rastanka. Zato, Posebna ne zaboravi, ta mesta se ne mogu napustiti, jer su duboko u nama, zbog svih onih ludorija, koje smo cinili, a noc nas pazila od ljubomornih pogleda.

Pamtis li jos one zore, iz kojih su nas vodile staze snova?
Hodao sam tiho, na prstima, da te ne probudim, dok sam slusao srce tvoje, kako puno strasti i pozude, jos kuca ime moje, a ono se jos uvek zove, Volim Te Posebno Moje...

 

[NIKOS_]

Ne zivi se od proslosti, ali sam odlucio da zivim u proslosti. Zaustavicu vreme, vraticu ga unazad, na onaj dan, onaj trenutak, kada sam te upoznao, od ljubavi za tobom poludeo.

Bacicu tada sve satove, da ne pomeraju vreme, da nam se, sve strasti, zelje i pozude, zalede, da ostanu nase i nicije vise.

Mnoge ih zele, to dobro znam, srce su mi rastrgle, delove u dusu uvile, na sve strane sveta raznele. Znaju, da ako ne volim njih, trebam istrunuti u patnji i nedostajanju, svaki trenutak sa tobom da zaboravim i njima se predam i poklonim.

Ipak, moje se srce ne moze sklopiti, odlediti, po zelji nedostojnih i nevoljenih zena. Jednostavno, ono i dalje stoji, u nekim proslim vremenima, u tvojim rukama zauvek predato.

Zato ga ljubomorno cuvaj ljubavi i vrati ga nekada u buducnosti, kada osetis, da ne mozes bez njega, kada ti prosto zatreba, ljubav moja slepa.

 

[LastDay]

"Plesala je sa Vetrom…
On je bio njen bezvremeni prijatelj…Tešitelj u čekanju dugom… Predugom…
Ljubila je vazduh usnama od šumskih jagoda, grlila svet rukama od paprati...
Vratila se tamo gde i pripada...
U šumu svojih snova, nadanja, čekanja… među ogromno hrastovo drveće izbrazdane kore,
na koje je naslanjala lice, zagrlivši drvo, čvrsto pripijena uz njega, kao u davno izgubljenog ljubavnika...
Volela je da ponese u nozdrvama mirise šume, da u svom snu trči noću bosonoga po vlažnoj travi...
Nosila je tada svoju mesečevu haljinu, protkanu srebrom i baršunasti plašt noći...
U očima zvezde, ali one najudaljenije, koje svetlucaju tek kad joj se dovoljno približite...
Kada vas pusti da joj priđete…
Divljakuša, šumska veštica, koja razume šapat lišća, čita iz mesečine
i opija se rosom koju je skupila na dlanovima...
U kosi je imala ukrase od svitaca koji su svetlucali zelenkasto,
a nekada, pri oblačnim noćima, sasvim ljubičastim svetlom...
Čekala je svog Čarobnjaka, svog viteza - lutalicu.
Iz života u život, uvek je nosila isto prasećanje u duši...
Sada zna... on će pronaći nju. Zato i jeste čarobnjak.
U novo jutro ušla je sa osmehom.
Usana crvenih od jagoda, u ruci je stiskala grančicu mandragore - čarobne biljke koja donosi Ljubav.
Čekala je čista srca, detinje duše… ostavljajući iza sebe trag od
belih
leptira…
Tako će je lakše pronaći… Leptiri su tragovi duše…"

Pogledajte prilog 1416255​

Čiji je tekst?Tvoj?

 

[LastDay]

„Ne trudi se da uhvatiš leptira. Ako želi da se igra sa tobom, sam će sleteti na tvoju ruku.
Tako je isto i sa ljudima. Ne trči za njima, ako te žele sami će doći.“
~ Ivo Andrić

 

[NIKOS_]

Pocela je jesen sa sumornim kisama, nadvili se oblaci slutnji nad nasim emocijama, nema nam Meseca, da nas obasja, pomiluje i veru u ljubav nam da.

Vetar je podigao pozutelo lisce, nase mladosti zapletene u proslosti, donese i po neke kapi kise, koje jos nisam isplakao na mestu, gde sam te nosen strascu, nocima ljubio.

Kisna jutra ne prestaju, da nas pozdravljaju, ocima punim rastanka, dok svaka kap kise i dalje na tebe mirise.

Mirisu i moji dlanovi, puni tvojih pramenova, postelja izguzvana...i ne pricam nikome, da te vise nema, cekam da prodju mi dani, koje ce noc romanticna da sahrani.

...a ja, ja cu pisati i dalje stihove o tebi, o nama, u nekim trenucima izmedju noci i dana, u kojima jedino zivim i pitam se da li sam u pravopisu pogresio, kada sam tvoje ime napisao, Dobra Vilo Svitanja ili Andjele Noci, mojih nemira...meni je svejedno...Volim te, a nemam te...

 

[NIKOS_]

Tako mnogo nedostajes, da sam poceo da zalazim i po nekim bircuzima sa muzikom cigana. Lomili su mi dusu, rastimovanim strunama istrulelih violina, a ja sam u transu vajao, tvoj lik Andjela, od ustajalog duvanskog dima i ranjen u srce, jecajem violina, punio sam case suzama, umesto prokislog vina.

Pokusao sam svoje stihove da uguram u te pijane note, ali sam negde u uglu trulog plafona video tvoj lik, kako mi ocima ruke navodis, da ispisujem stihove, koje samo ti volis, a ti i dalje bdis i strasno, do bola me ljubis.

...od tebe krijem i stihove pisane na prljavim salvetama, da ih sakrijem i od sebe, da i oni ne zavrse pod sivom kozom, boje kafana, gde si se ti odavno smestila i jedan zivot naopako okrenula.

Nemam vise snage, ni glasa, da te dozovem i kazem ti da je dosta skitanja i da mi treba tvoja ljubav, kao poslednja slamka spasa.

Shvati, veoma si pametna i lepa, da ti ja odavno i da zelim, ne mogu odoleti. Mogu te samo u srce staviti i u korice moje knjige o ljubavi, nikada ne napisane, sklopiti i cuvati, kao nesto najvrednije, moj Sveti Gral Ljubavi.

 

[Večni san]

"Bila sam od onih koji veruju u nemoguće i celi svoj život čekala sam da mi se to nemoguće i dogodi. Pretpostavljate da spadam u onu grupu sanjara koji još uvek veruju da na ovom svetu mora da postoji jedna osoba koja čeka na svakog od nas i pitanje je vremena samo kada ćemo se sresti. A srešćemo se neminovno i obavezno, samo moramo dobro da pazimo da ne prođe pored nas i da je ne prepoznamo, jer verujem da se to dešava mnogima. Jednostavno, osoba njihovog života prođe pored njih i zauvek je propuštena prilika. Ti susreti se dešavaju samo jednom..."

 

[Večni san]

"Plesala je sa Vetrom…
On je bio njen bezvremeni prijatelj…Tešitelj u čekanju dugom… Predugom…
Ljubila je vazduh usnama od šumskih jagoda, grlila svet rukama od paprati...
Vratila se tamo gde i pripada...
U šumu svojih snova, nadanja, čekanja… među ogromno hrastovo drveće izbrazdane kore,
na koje je naslanjala lice, zagrlivši drvo, čvrsto pripijena uz njega, kao u davno izgubljenog ljubavnika...
Volela je da ponese u nozdrvama mirise šume, da u svom snu trči noću bosonoga po vlažnoj travi...
Nosila je tada svoju mesečevu haljinu, protkanu srebrom i baršunasti plašt noći...
U očima zvezde, ali one najudaljenije, koje svetlucaju tek kad joj se dovoljno približite...
Kada vas pusti da joj priđete…
Divljakuša, šumska veštica, koja razume šapat lišća, čita iz mesečine
i opija se rosom koju je skupila na dlanovima...
U kosi je imala ukrase od svitaca koji su svetlucali zelenkasto,
a nekada, pri oblačnim noćima, sasvim ljubičastim svetlom...
Čekala je svog Čarobnjaka, svog viteza - lutalicu.
Iz života u život, uvek je nosila isto prasećanje u duši...
Sada zna... on će pronaći nju. Zato i jeste čarobnjak.
U novo jutro ušla je sa osmehom.
Usana crvenih od jagoda, u ruci je stiskala grančicu mandragore - čarobne biljke koja donosi Ljubav.
Čekala je čista srca, detinje duše… ostavljajući iza sebe trag od
belih
leptira…
Tako će je lakše pronaći… Leptiri su tragovi duše…"

Pogledajte prilog 1416255​

" ... Zato i jeste čarobnjak."

 

[NIKOS_]

Lutao sam kroz vreme nedostajanja, sa nadimkom Skitnica. Nista mi nije smetalo, jer sam te pronasao, ime ti dao, Boginja...

Smejala si se sa iskrom u ocima i nosila dusu, koja blista poput jutarnje rose na laticama cveta, samo je nedostajalo, da na nebu pise, Boginjo, volim te najvise.

Kao prava Boginja, oprostila si meni skitnici, sva nebitna bludnicenja, koja su trebale da budu tvoja kopija.

Ne, ne moze tako, jer bogatstvo emocija koje si donela u moj razoreni svet, dusu punu mudrosti staroga vina, sve je to nasa ljubavna prica, poput beskrajnog romantičnog vrtloga i svaki dan, opet pocinje, kao nasa beskrajna bajka.

 

[NIKOS_]

Nikada mi nije bilo tesko, da ti kazem Izvini, za poljubac, kome se nisi nadala, a koji te je iznenadio. Izvinio sam ti se i za sve sto je ostalo neispricano, a trebalo je, jer bilo je deo nas, sakriveno, kao i ljubav koju smo imali.

Pokusavao sam da budem mangup, da kradomice pogledam neke zavodljive zene, ljubomoru da ti isprovociram, a samo sam tada sebi pokvario dan, jer za sve njih ti si bila otelotvorenje Princeze iz snova i sebicno, samo moja, prelepa operska Primadona.

Oprosti, sto po nekada, sam u trenucima, kada je romantika pevala, a strast i pozuda igrali ples ljubavi, zacutao, ali ne od tuge, vec od neverice, da si deo mene, sto je samo Bog mogao, da kockarskim sibicama namesti.

Zato, ljubavi i ako pokusavas da odes, ne zaboravi, da jos te ima u meni i kladim se na nas, da ce me kockarska sreca posluziti i da ce mo dobiti glavnu premiju...Ljubav, a u njoj, ti i ja, zauvek zajedno.

 

[NIKOS_]

Nas prvi susret je bio slucajan, zapisan u nasim sudbinama, negde daleko u Svemiru, kao najveca tajna.

Ti si svakome bila, nedokuciva, Tajanstvena, a ja na losem glasu, sa imenom Zavodnika.

Znao sam, da samo moj sarm i prikrivena zudnja, otvorice tvoje srce, zavesti ga, da se toliko zaljubis, predas mi se i ne budes vise tajna.

Iskustvo losih izbora, naucilo me da podmetnem ljubav, koja sa strascu, sva zenska srca je otvarala, koja zajedno za laz nisu znala.

Ipak, karma je ucinila svoje, jer u ljubavi lazi ne postoje. Sludela si me, svim onim sto nosi u sebi prava Dama...i da, ostala si moja tajna, koju si sa sobom odnela, kada si iznenada otisla.

Umorila si se moje ljubavi, koja je bila iskrena, nisam te sacuvao, nisam te ni lagao, jednostavno nisam umeo...i ostao sam, zarobljen u svojoj boli, kajuci se doveka, moja Tajanstvena.