Quantcast

SPLETKARENJA SA SOPSTVENOM DUŠOM.....

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
481
KADA SI SAM

Znaš li koliko boli Beograd u suton?
U suton, između mostova kada si sam.
Znaš li kako gori Beograd u zoru?
U zoru, na ulicama kada si sam.

Znaš li kako odjekuje tišina Beogradom?
Beogradom u blokovima kada si sam.
Znaš li kako ljubav umire na periferiji?
Na periferiji Beograda, kada si sam.

Znaš li koliko dugo ume da traje jedan tren?
Jedan tren u Beogradu, kada si sam.
Znaš li da ptice tužno kruže senkama?
Kruže senkama beogradskim, kada si sam.

ZNAM
563591
 

Svjetlanaa

Poznat
Poruka
8.062
KADA SI SAM

Znaš li koliko boli Beograd u suton?
U suton, između mostova kada si sam.
Znaš li kako gori Beograd u zoru?
U zoru, na ulicama kada si sam.

Znaš li kako odjekuje tišina Beogradom?
Beogradom u blokovima kada si sam.
Znaš li kako ljubav umire na periferiji?
Na periferiji Beograda, kada si sam.

Znaš li koliko dugo ume da traje jedan tren?
Jedan tren u Beogradu, kada si sam.
Znaš li da ptice tužno kruže senkama?
Kruže senkama beogradskim, kada si sam.

ZNAM
Pogledajte prilog 563591
Znaš li kako odjekuje tišina Beogradom?
Beogradom u blokovima kada si sam.
Znaš li kako ljubav umire na periferiji?
Na periferiji Beograda, kada si sam.

ZNAM , Gusi taj bol....kad si sam

563643
 

Tanja Luna Lukic

Primećen član
Poruka
736
Ples je izmislio neko mnogo usamljen, jer kako bih inače mogla objasniti otkud toliko koraka kojima kad se prepustiš telo leti, duša se ispunjava, srce udara od sreće a čovek se kreċe tamo gde nije ni slutio da ume da ode. Zanos i strast te obuzmu, dodirneš zvezdanu dimenziju, igra zavođenja Meseca ne prestaje, ne mariš gde si, samo te muzika nosi u tom ritmu opijenosti. Ples je izmislio neko zaista usamljen da se spasi stajanja u mestu, da bura u stomaku preraste u izazov.
Pleši! Voli! Živi! Aski je ples spasio život...
Pavica Veljovic
53573920_10156381212426378_5667451888170172416_n.jpg
 

tamna noc

Primećen član
Poruka
970
Stotinu je boja u tami, hiljade sjenki u mraku. Zamirisa kao pred putovanje. A ja jos cekam, gledam vjetar kako pored prozora pronosi moje kofere. Mirisu na jutarnju kafu, iscetkane cipele za put, nestrpljiv kaput preko stolice. Tako hladnoca mirise, nemirnom jezom putnicke slobode. Lazljivom samocom putnika, otrgnutog od topline sigurnog i zagusljivog jastuka. Vjetar iza prozora tutnja po nevidljivim sinama, zove. Zatutnja u meni kao eho, zabubnja puls na vratu , zaglusi usi, pritisnu oci odnekud iznutra. Potjera krv u jagodice, nemir zalijepi za dlanove. Savise se oko stolice kao oko drske prvog posudjenog kofera.

X
 

Svjetlanaa

Poznat
Poruka
8.062
Može li se živeti bez dela duše?...
Ne znam ali se polako učim tome...
Nedostaje onaj deo koga sam se nedavno odrekla...
Onaj deo u kome je on....
Ne čekam ga više..
Ne nadam se...
Kažu da nada zadnja umire...
A ja sam moju pokopala...
Ne, nisam ga prestala voleti..
Samo sam se sa njegovog puta sklonila...
Zarad njegove sreće...
Posvetila sam mu najlepše reči…
Najnežnija osećanja…
Ona čista, sa izvora duše ..
Da se u njima okupa..
Da pije kad ožedni..
I popio je..
Sve ..
Do zadnje kapi...
Ostala je pustinja.....
 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
481
A ŠTA DA TI KAŽEM

Otaljavam život kao umorni pijanac nedopijenu šoljicu kafe.
Sortiram sećanja da ih spakujem u putnu torbu spremnu za polazak.
Opiru se neka, ne daju. Neće nikako u kalup. Vire im krajevi nedosanjani
A šta da ti kažem.
Umoran sam od svakodnevice a hrabrosti nemam za novi osmeh.
Izgubio se tu negde u beskrajnim ponavljanjima.
Izbledeo u uzaludnom. Neke reči ipak nikada nećemo izgovoriti.
A šta da ti kažem.
Pokušaj da razumeš ako već ne možeš da prihvatiš.
Pokušao jesam, uspeo nisam. Nije do tebe.
Tajna je u laticama srećnih ruža. .
Ključ sam izgubio odavno, ne umem da uđem tamo gde stanuje sreća.
563783
 
Poruka
7.502
A ŠTA DA TI KAŽEM

Otaljavam život kao umorni pijanac nedopijenu šoljicu kafe.
Sortiram sećanja da ih spakujem u putnu torbu spremnu za polazak.
Opiru se neka, ne daju. Neće nikako u kalup. Vire im krajevi nedosanjani
A šta da ti kažem.
Umoran sam od svakodnevice a hrabrosti nemam za novi osmeh.
Izgubio se tu negde u beskrajnim ponavljanjima.
Izbledeo u uzaludnom. Neke reči ipak nikada nećemo izgovoriti.
A šta da ti kažem.
Pokušaj da razumeš ako već ne možeš da prihvatiš.
Pokušao jesam, uspeo nisam. Nije do tebe.
Tajna je u laticama srećnih ruža. .
Ključ sam izgubio odavno, ne umem da uđem tamo gde stanuje sreća.
Pogledajte prilog 563783
Ovdje bi riječi sve pokvarile. A lajk mi je štur.

 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
481
DAJ MI KRILA ZA JOŠ JEDAN LET

Демони, галопирају кроз моју душу.
Врисак ноћи, отерао је птице.
Тужни кловнови још увек сањају црно-беле снове.
Уморни шеширџија лута стазама које не постоје
Хакована будућност пушта музику без ритма.
Бог плаче у долини проклетих.
Јутро је демонстративно одлучило да не сване.
Демони, галопирају кроз моју душу.
Заборавио сам имена птица које су одлетеле на југ, да се никада не врате
564016
 

Poli46

Buduća legenda
Poruka
38.566
Ustvari nije problem u prošlosti, problem je u sadašnjem trenutku..stalno nam izmiče
i klizi u prošlost. I ovo što sam maločas napisala već je u prošlosti..svako slovo beži
i nikada se ne vraća.Nikad ništa nećemo vratiti u sadašnjost..ona ne postoji.
Život naš sastoji se od prošlosti.Nije dobro vraćati se..stvoreni smo da koračamo napred..
korak po korak.Svi lepi i ružni momenti ovog postojanja ovde,na ovom svetu,prolaze
nepovratno.Čak i ljubav..sva najnežnija osećanja odlaze..beže nam,klize prema vremenu
uspomena.Pred očima našim odvija se film,scena po scena..po scenariju koji nismo
mi napisali, ali igramo glavnu ulogu..Ulogu života. Svaka ljubav prođe,sva osećanja
stvaramo ponovo..u ovoj trci koju zovemo Život..Zato kažu:" život je borba".
Mi gubimo tu trku,jer gubimo sadašnje trenutke..oni teku poput reke,sjedinjuju se
sa okeanom..prvobitnom čorbom. Tako stoje stvari. Nemamo ništa u rukama..
Ruke ostaju prazne.

 

tamna noc

Primećen član
Poruka
970
Ja ne biram ono što imam. Ne biram, ustvari, ništa, ni rođenje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Još je čudnije što to moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osjećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate...
M. Selimovic
 

tamna noc

Primećen član
Poruka
970
U ljubavi ne pomazu ubjedjivanja.
A ne mogu ni da joj objasnjavam da sam ja sad u tezem polozaju, i da trazim od nje da mi bar za trenutak zamijeni svijet, da me prevari dok ne prebolim svoju muku, nestvarnu, ludu, nepotrebnu mozda, ali muku. Od cega bjezim, pitas.
Plasim se praznog prostora, ne znam vise sta mogu, suocen sam sa sobom kakav lako mogu da budem, a ja necu to.
Hocu da ne strepim od praznine.
Nisam suvise jak, shvati to, molim te.
Sta mislis, zasto ozivljavam onaj trenutak svoga velikog zanosa, a bjezim od sjecanja na strah?
Zato sto je taj strah moja stidna slabost, moje ponizenje, ali je uvijek sansa, isto koliko i zanos.
Mozda izvjesnija.
Za odusevljenje je potrebna pomoc i podrska, za slabost je dovoljno osjecanje napustenosti, a ono je cesce nego sigurnost.
Govorim o sebi, ali, kao da govorim i o zivotu.
Zelio bih da zivi bolji dio mene, vrijedniji, ali nesigurniji.
Podrzavam ga, hranim, jer je bio, nije izmisljen, znaci da je moguc, okrecem se proslosti da ga ona potvrdi, ali ne mogu da zivim od proslosti.
Zar ne vidis koliko mi je vazno da me obestetis?
Da zatrpas sobom prazninu sto me plasi, da me izdvojis izmedju svih ljudi,da zaboravis predrasude i zamisljeno nepotrebno dostojanstvo, da posaljes do djavola sve pametne postupke jer nisu pametni, da me uvjeris kako mi dajes sebe cijelu u zamjenu za ono sto gubim, ili da se pravis da je tako, da me obmanes dok se ne naviknem na zivot, jer ovo sto je sad, to nije zivot, vec sjecanje i cekanje.
Ali znam, uvjerio sam se, ti ne cujes kad zovem upomoc, a da ti to kazem, ne bi vrijedilo, varka bi bila otkrivena, ne bih ti vjerovao ma sta da ucinis, ili bih mislio da sve cinis iz sazaljenja.
Mozda trazim nemoguce, mozda to cak ne bi ni bio lijek, a mozda i ne mozes da mi pomognes.
A ljubav ti je razumna jer joj ne vjerujes suvise. Kao ni ja. Samo necu to da priznam.
M. Selimovic
 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
481
KO ME TUKO PO UŠIMA DA SMIŠLJAM OVAKO KOMLIKOVAN RECEPT

Iza ovog dugog i rogobatnog naziva krije jelo najobičmijeg imena, MUSAKA -u zavisnosti od posude četri do šest krompira srednje veličine -dve do tri šargarepe, takođe srednje -jedna, jopet, srednja, glavica crnog luka -trista grama mešanog mlevenog mesa -četri jaja, podrazumeva se srednja -pedeset grama maslaca -sto grama kačkavalja, tanko narezanog -so, beli biber, origano, suvi peršun, beli luk u prahu.... Začine možete kombinovati po sopstvenom izboru, samo pazite da niti jedan ne prevlada. Oni se dodaju u krompir dok se da počnemo Oljuštite šargarepu i stavite je da se kuva. Poželjno je da to bude petnaestak minuta pre nego što stavite krompir. Dok se ona kuva a vi oljuštite krompir i luk, narežite kačkavalj što tanje je moguće. Krompir operite temeljno i pre nego što ga isitnite i posle. Muškarcima, dva puta ovo upozorenje jerbo smo skloni da promuljamo isti a onda ode mast u propast. Dok ste ovo završili, šargarepa je spremna da joj dodate sirovi čips i začine. U vodu dodajete sve one začine a i još poneki po Vašem ukusu. Ondak, naseckajte ili izblendajte glavicu luka. Dinstajte desetak minuta i pri kraju na vrh noža šećera. Nastavite da dinstate sa dodatim mesom, dok sva tečnost ne ispari. Lakše se posle peče. Tu imate desetak minuta za piće dok se krompir ne iskuva da se raspada. Majstori zaslužuju piće, zar ne. Nakon pauze, procedite vodu i napravite pire. Preporučujem da kad ste gotovi dodatno izmiksate isti bar još pet minuta. Tu je teži deo gotov, a počinje dosadniji. Sa pola maslaca namažite posudu u koj ćete peći. Drugu polovinu podelite na dva dela. Sipajte pire, izravnajte ga i sabijte. Po njemu poređajte, preostali maslac. Onda u rernu. Pečete na 200 stepeni, dok se ne počne formirati kora. Ja volim više pečeno a vi kako te. Dodate dinstano meso pa nazad na pečenje.
Za to vreme umutite jaja i to po mogućnosti što penastije. Bez dodatka soli. Meso je već dovoljno slano. Jajima prelijte tek onda kada vidite da je meso skoro pečeno. Za manje iskusne to je onda kada boja počne da prelazi u crnu a ne dimi još. Opet ide pićance jer imate cirka 11 minuta i 23 sekunde do zadnje faze, eksperimenta. I na kraju poređate kačkavalj tako da kad se rastopi, glazira površinu. Ako ste pomno pratili recept, jelo miriše božanstveno, ispekli ste se jedno pet puta minimum. Opsovali ste me bar desetak puta. Prekrijte krpom otvorenu posudu da se malo slegne. Servirate obrnutim redom. Dole meso sa kačkavaljem a odozgo pire. Dekoraciju prepušten vašoj mašti. Uz jelo služiti a da ne rizikujete, neko jako i puno crno vino. U koLiko ste skloni experimentu onda preporučam crni stout. Ja preferiram Porter pivare Kabinet.

Prijatno!
P. S. Uz ovo ja dodajem i sos od belog luka i mirođije. Ko ne voli i nije nužno.
564337
 

Fej*

Domaćin
Poruka
3.946
Koliko plaši tvoja filozofija, utoliko više privlači.
Otkrivaš se, ujedno pokrivaš i okrepljuješ potrebu za tobom. Neću tren, neću grupu trena, želim te samo za sebe, da samo moj budeš..da budeš duša moja čista, moja nezasita potreba sna, java koju bih da oboje uhvatimo, čvrsto za nju vežemo – da nas niko ne pokoleba, niko ne razdvoji.
Demone oteramo, zle uništimo, da vreme osvojimo našim prisustvom.
Teško, bolno – kad te sanjam lakše je.
Kad razmišljanje uzme pod svoje - duša pati..potkrepljujm snom, za javom čeznem...dođi, uzmi, spasi
 
Poruka
7.502
"Neću da bežim.Neću ni pokušavati biti neko drugi.
Čemu, kad je najlepše biti svoj, u zvezde utkan, taman i pogrešan, omražen, nevoljen.
Sve i da hoću, ne umem, davno je to trebalo naučiti, sada, kasno je za sve.
U tišini i razgovoru sa njom, dogovorismo se da budem ono što sam oduvek, ono što ću biti zauvek - sanjar i luda što veruje u čuda.
Pogubi se čovek bežeći. Izgubi između krajnosti, utopi u gluposti.
Ne, ne želim to.
Ostati dosledan sebi, taman i ludost to bila, od svih krajnosti je bolja.
Ima samo jedno opravdanje za krajnosti i konfuzije...ali...ne želim da se krijem ni iza opravdanja.
Niti želim o tome.
Hoću da šutim. Onako, najlepše, najtiše što umem.
Hoću da šutim o svemu. O tišinama, o Tebi, Njemu, Nama, Sebi...samo da šutim.
Bezbroj puta je beg bio loša opcija, pokušaj bez ploda, kao da unapred ne znam da ne ide, da ne može, nikad, pa ni tad,
iz duše se isčupati pre mene posejan svet, pre mene rođen cvet.
Neću.
i sad ću mirnije potražiti san.Tu je negde, u najlepšim sećanjima,
i jednim očima.
I sećanja i te oči, zamerali bi mi glupost, možda bi razumeli krajnost,
ne bi mi oprostili beg, beg od nemogućeg..." ~ nn

564517
 
Top