Quantcast

SPLETKARENJA SA SOPSTVENOM DUŠOM.....

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
448
ODUSTAJEM OD ODUSTAJANJA

Od malena nas uče da odustajemo. Pametniji popušta. Okreni i drugi obraz, da te nauče da odustajanje manje boli.
Odustajemo da plačemo kad nam daju cuclu. Odustajemo da se branimo, kad nas neko klepi školskom dvorištu. Odustajemo o drugova, brzo i lako. Ne borimo se za ljubavi, jer Bože moj imamo vremena i nećemo se valjda ženiti i udavati sa sedamnaest. Odustajemo od škole jer kome još trebaju naučnici, bolje gledaj od čega se živi. Odustajemo zbog roditelja. Odustajemo zbog toga šta će komšiluk reći. Odustajemo zbog dece. Odustajemo jer ako ne odustanemo biće gore. I tako odustali od sebe na kraju postajemo samo senke onoga što smo mogli da postanemo da nismo odustali, na samom početku. A jedino od čega smo trebali da odustanemo je odustajanje.
Razmislite malo o tome.562635
 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
448
IZDAJA

Izdaja kao filozofska ili moralna kategorija.
Izdaja kao stil života ili način preživljavanja.
Izdaja iz osvete ili zadovoljstva.
Izdaja časti ili morala.
Izdaja
Izdaja za novac ili volonterska.
Izdajemo svakodnevno,
i izdane i izdajice.
Iz mržnje ili iz ljubavi.
Izdajemo iz obaveze ili tek onako,
izdaje radi.
A jedini koga možemo izdati smo mi sami.562888
 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
448
HAJDE...

Hajde zore da zorimo,
hajde pesme da pevamo.
Hajde snove da snivamo,
hajde tabor da budimo.

Šumom bosi da gazimo,
vodu živu da pijemo.
Suncem život da živimo,
vetrom kosu da mrsimo.

Dlanom sreću da vidimo,
smehom urok da skidamo.
Po mesecu da igramo,
suđajama da pevamo.

Decu našu da pravimo,
unučiće da čekamo.
Drumovima da starimo,
hajde tabor da dižemo.563096
 

Poli46

Buduća legenda
Poruka
37.593
Zašto koristiti tuđe reči,tuđe misli?Ti ljudi ma koliko bili umni i misaoni...prenose svoje emocije,prenose
poruke svoje duše..Svako je original,to sam već više puta rekla...i nikako nije moguće raditi i misliti,kao neko
drugi.Zahvalna sam,Kreatoru,na svojim mislima,osećanjima..na svom umu,koji je jedinstven na ovom svetu..i nikada
se neće pojaviti ovaj um i emocija...svi Univerzumi šapuću moju misao..Da da,jedinstveni smo..i budimo ponosni,
unikatni nosioci svoje duše kroz vreme i prostore neznane.. Verujte nije teško preneti svoje misli,emocije,strahove,
svoje najskrivenije,tajne neispričane..verujte,pokušajte...bićete iznenađeni,onim što se može naći u
prostranstvima vašeg uma...a o pamćenjima duše da ne govorimo,jer to su nepregledna iskustva svih inkarnacija
Čekam vas..očekujem
 

celadon

Zainteresovan član
Poruka
419
Zašto koristiti tuđe reči,tuđe misli?Ti ljudi ma koliko bili umni i misaoni...prenose svoje emocije,prenose
poruke svoje duše..Svako je original,to sam već više puta rekla...i nikako nije moguće raditi i misliti,kao neko
drugi.Zahvalna sam,Kreatoru,na svojim mislima,osećanjima..na svom umu,koji je jedinstven na ovom svetu..i nikada
se neće pojaviti ovaj um i emocija...svi Univerzumi šapuću moju misao..Da da,jedinstveni smo..i budimo ponosni,
unikatni nosioci svoje duše kroz vreme i prostore neznane.. Verujte nije teško preneti svoje misli,emocije,strahove,
svoje najskrivenije,tajne neispričane..verujte,pokušajte...bićete iznenađeni,onim što se može naći u
prostranstvima vašeg uma...a o pamćenjima duše da ne govorimo,jer to su nepregledna iskustva svih inkarnacija
Čekam vas..očekujem
Sa svojom dušom spletkarimo tako što joj se suprotstavimo razumom, ali je istim tim razumom i zavolimo.
Spletkaroški odnos je odnos reciprociteta, tako da i duša mora zavoliti naš razum. :)
Spletkarenje je moguće samo ako su razum i osećanja na sličnoj talasnoj dužini. Takoreći, prijatelji.
Visok nivo intime. :)

U protivnom, to se ne bi zvalo spletkarenjem, već svađom.

Spletkaroški vokabular mora biti originalan.
Spletkariš li sa najboljim prijateljem, neće te razumeti ako mu budeš svoje mišljenje izneo rečima vašeg zajedničkog prijatelja (omiljenog pesnika, filozofa... mudraca).

Ovde vas je samo dvoje koji, sami sa sobom, spletkarite origanalno.
Javni lajk za to!

@tema

Dušu sam prognao onda kada je počela da me ubeđuje da je ona vladar razuma, kada je sve razumno poljuljala.
Sada živim sa pola sebe... I vidim samo polovinu sveta, čisto, jasno... mehanički.
Ne znam da li sam napravio dobar izbor, ali jedno je sigurno: više niko ovde ne pati.
 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
448
UTICAJ DVE LEVE NOGE NA MOJE POIMANJE KOMUNIZMA

Rođen sam kao neko koga (ama nijedna) bolest nije mogla da mimoiđe. Dve leve noge mu tu dođu kao bonus. Prirodni antitalenat, gročanski šampion u povredama zadobijenim u očajničkim pokušajima da se uklopim. Dijapazon rana i oderotina kretao se od bezazlenih ranica do loma ruke, zadobijenog pri padu sa bicikla, izazvanog mojim zvrjanjem za devojčicom u koju sam bio potajno zaljubljen. Ja sam, valjda, jedina osoba na svetu koja je zaboravila kako se vozi biciklo. Prednost moje tadašnje tonaže bila je vidljiva samo u dva slučaja. Prvi je bio u igranju arjačkinja barjačkinja (za one mlađe, to je igra u kojoj se deca iz jedne ekipe drže za ruke, a protivnički igrač pokušava da probije lanac koji su formirali). Ko je bio lud da rizikuje udar nilskog slona, tj. mene? To mi je donelo popriličnu popularnost i biranje bolje ekipe, a biranju se u razloge ne gleda. Drugi je bio kada smo Gaga, Boba i ja osvojili prvo mesto na opštinskom takmičenju u atletici. Podrazumeva se - u bacanju kugle. Trčanje svakako nije bilo "moj par cipele", što kažu Englezi. Cenim da bi mi rekord na sto metara bio oko šezdeset sekundi. Zašto Vam sve ovo pričam? Pošto nisam bio učesnik, mogao sam da budem (i bio sam) prilježan gledalac. Znao sam napamet sastave timova, što košarkaških, što fudbalskih ili vaterpolo, a o rukometašima da i ne govorim. Znao sam sve: koliko je ko dao koševa ili golova, kad nas je sudija pokrao i kada smo očigledno oštećeni. Sećam se kako je Džaja proturio loptu Bertiju Fogsu kroz noge. Gledao sam kako je Simonsen pao metar ispred šesnaesterca. Gledao sam trke Vere Nikolić i Lučana Sušnja, skokove Nenada Stekića. Znao sam Kićine, Prajine i Mokine biografije. Obožavao sam Trajka Rajkovića. Divio se Ivanu Ivančiću. Slavio sa Metaloplastikom, Bosnom i Cibonom. Ipak, boks je bio moja najveća ljubav i to profesionalni više nego domaći. Klej, junak, bog Titan. Gledao sve tri borbe sa Frejzerom. Iz današnje vizure verovatno bih navijao za Frejzera. E, sad... Zašto Vam pričam i ovo? Pa, zbog BAPS-a (Boksersko amatersko prvenstvo sveta). Naravno, u Beogradu. Ja sam tada ležao u Drugoj hirurškoj (današnja dečija bolnica u Tiršovoj) zbog operacije uraslih noktiju izazvanih šimi cipelama. Ipak, to je za neku drugu priču. Prozor moje sobe je gledao u dvorište starog DIF-a, a tamo su trenirale reprezentacije Kube, SSSR-a i Kimove Koreje. Korejci, vojnički dril: na zvižduk - trk, na drugi - sklekovi. Puče šamar omalenog trenera gromadi od čoveka, a ovaj se samo nakloni i nastavi. Sovjeti - podozrivi, više gledaju jedan drugog nego trenera, osim polusrednjaša, kome sam ime zaboravio. Plavušan, stameni i jak kao ruska stepa. Kubanci u odelima, predvođeni najvećim među najvećim - Teofilom Lorencom Stivensonom. Svesni svoje snage, svi su uzeli neku medalju. I na kraju, zašto vas smaram i ovim? Pa, zato. Nije mi se svidela vojnička disciplina crvene Koreje, još manje KGB-ovska sumnjičavost svakog protiv svih. Kubanci su mi bili simpatični, ali previše arogantni za moj ukus. I onda su izašli naši. Ne oni naši, već naši naši, predvođeni Vujketom i Perunovićem. Izgledali su baš onako kako sam ja tad zamišljao tim i onako kako sam video Jugovinu i kako je i dan-danas vidim. Kad se trenira, trenirali su. Kad su se zezali, oni su se grohotom smejali. Videlo se i iz aviona da su ortaci. I ti i takvi Jugovići su uzeli šest srebrnih medalja! Šest medalja kao šest baklji na grbu! Šest medalja od šest heroja, kao nauk koji, nažalost, nismo naučili. E, tad sam shvatio kakav socijalizam hoću i kakvu zemlju. U kom prevodu se to sve izgubilo? Nemam pojma...563361
 

Poli46

Buduća legenda
Poruka
37.593
Sa svojom dušom spletkarimo tako što joj se suprotstavimo razumom, ali je istim tim razumom i zavolimo.
Spletkaroški odnos je odnos reciprociteta, tako da i duša mora zavoliti naš razum. :)
Spletkarenje je moguće samo ako su razum i osećanja na sličnoj talasnoj dužini. Takoreći, prijatelji.
Visok nivo intime. :)

U protivnom, to se ne bi zvalo spletkarenjem, već svađom.

Spletkaroški vokabular mora biti originalan.
Spletkariš li sa najboljim prijateljem, neće te razumeti ako mu budeš svoje mišljenje izneo rečima vašeg zajedničkog prijatelja (omiljenog pesnika, filozofa... mudraca).

Ovde vas je samo dvoje koji, sami sa sobom, spletkarite origanalno.
Javni lajk za to!

@tema

Dušu sam prognao onda kada je počela da me ubeđuje da je ona vladar razuma, kada je sve razumno poljuljala.
Sada živim sa pola sebe... I vidim samo polovinu sveta, čisto, jasno... mehanički.
Ne znam da li sam napravio dobar izbor, ali jedno je sigurno: više niko ovde ne pati.
Lajkom na lajk..javno:hvala:
Ipak nikada se neće razumeti duša i razum..Razum je ovozemaljski i pripada telu,a duša ili iskra
života..božanska čestica,je eterična i njena su prostranstva nebeska..ona je slobodna..telo nije.
Misao je slobodna ali ograničena onim što um može da proizvede.ona je takođe nematerijalna
ali dolazi iz uma,dok duša Zemlji ne pripada..
 
Poruka
7.357
" Ako vrijeme izgradi zid izmedju nas, obecaj mi da cemo zajedno krasti cigle " - nepznat mi je autor.

" I dok razmišlam o vremenu i zidovima, dok putujem kroz vrijeme
a zidove gradim, rušim, gradim...pitam ovu dušu gdje je ona druga polovina nje
koja će da zaustavi vrijeme i ovog neimara zaustavi i pretvori, vrati, onome što jeste.
Zidovi ti, dušo, nisu pomogli. Nema tih zidova, tih neimara koji bi izgradili onaj neprobojan,
onaj dovoljno visok i širok zid kroz koji duša ova ne uspije da izmigolji, pobjegne i
ode kud se njoj prohtije. Ode tamo gdje ne smije. Ode i onda je danima nema.
Zovem je, ne čuje me. Molim je da se vrati, ne osvrće se. Ti dušo kao da moja nisi.
Nisi, ali vrati se. Ovdje ti je dom ma koliko htjela biti drugdje. Ovdje...između vremena i zidova.
...a cigle nemaš s kim da kradeš ..."

 
Top