Quantcast

SPLETKARENJA SA SOPSTVENOM DUŠOM.....

jerihon

Primećen član
Poruka
802
ЉУДИ - СЕНКЕ
Има на свету мирних, добрих људи
што кроз живот нечујно и тихо газе
као да ногом ступају по памуку,
а наше очи никада не опазе
ни њих ни њину тиху радост или муку.
Има ћутљивих патника на свету
што се само уморно и горко насмеше
на људе кад се о њих тешко огреше
и сумину их невини, налик цвету.
И има људи усамљених и боних,
са образима упалим и жутим,
што не чује им се ни смеха ни плача,
што живе као самотна и дивља драча,
али са бодљама унутра окренутим,
да ниједна никога не огребе
и да ниједном никога не убоду
до само своје рођено срце и себе.
Њих не види наше око кад их срета,
кад тихо прођу у мимогреду мирну,
јер никог они ни лактом не додирну
у вечној гужви и вреви овог света.
И живе они тако, нечујни и невесели,
и миле као сенке, као време и сати,
и тек кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати
да су и они са нама живели.
Александар Лесо И.
 

Branko Lori

Elita
Poruka
20.922


Katkada mislim da se moja željna duša seća
neke pređašnje ljubavi,za kojom čezne i žudi,
kao da je ova naša vatra samo ugljen

nekog divljeg plamena koji je izgoreo
u ranijim postojanjima.

Možda sam u prošlim danima bio postigao
ono što sada uzalud tražim;
možda se moja duša s tvojom sastala i stopila
u nekoj velikoj noći koja je odavno
iščezla i umrla.


NAIDU SAROIJNI
 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
454
LAMENT ILI SAMO SAN, KO ĆE GA ZNATI?

Lenjo se vuče još jedno nedeljno popodne. Trošimo snove u sobi nepoznatog hotela. Zagrljaj ne brojimo, razuzdani do beskraja, kao da nam je prvi i poslednji put.
Žedni jedno drugog kao da sutra ne postoji.
Mešaju se zvukovi naši sa bukom tramvaja,
odjekuju uzdasi praznim hodnicima, sablažnjavajući umorne sobarice.
Na dušama našim stoji oznaka
NE UZNEMIRAVAJ.
U ovom izgužvanom krevetu,piše se pesma bez reči.
Pesma o kojoj sanjaju tuberkulozni pesnici dugih kosa.
Pesma nad pesmama koju priželjkuju ostareli akademici.
Pesma koju niko osim nas dvoje, neće čuti.
Lament ili samo san, ko će ga znati?
560183
 

Poli46

Buduća legenda
Poruka
37.795
Čovek se pretvara u ono u Što gleda. Neko gleda u život, neko u ništavilo, neko u ljubav, neko u zadovoljstvo.
Neko se drži nauke, neko mistike, i svako vremenom neizbežno postaje ono što posmatra.
Stari ljudi najčesće gledaju u zemlju.....Oblažemo Zemlju plastikom ne dozvoljavajući joj da diše.
Hoće li se ugušiti ili će nas zbaciti sa sebe? Možda će od naše civilizacije ostati samo
neuništive plastične krhotine,koje će plutati okeanima i stvoriti jednog dana novi kontinent?
A Bog ne mari , nije njemu stalo ni do obožavanja ni do žrtvi.Stvorio je glupana, možda sebi na zabavu,
pa čeka strpljivo da se opameti...Dugo,dugo već čeka..

 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
454
"HOGAR" JE TU BIO DA SE VOLI I DA SE PRIČA

Kao svaki sredovečni smarač, hvatam sebe kako sve češće sa setom pričam o mladosti, glorifikujući je. Te iz Dunava si vodu mogao da piješ, te zelena salata je imala ukus zelene salate a ne svoje sopstvene replike napravljene od loše plastike. Te ljudi su bili bolji, te bilo je para. Te pijanstva su bila ona prava, a ne veštačka. Mator si, Željko, beše tvoje. Al' međutim... Jes' da sam ja mator i jes' da ubajkujem moje priče, ali nije baš sve tako jednostavno. "Hogar" je, ipak, uz sve muke kroz koje sam zbog njega prošao, bio i ostao moje zlatno doba. Ono po kojem merimo i uspehe i neuspehe. Zašto je to tako, ni meni samom neće biti jasno. Bilo je i mlađih i veselijih godina, ali su negde nestale, pretvorivši se u beskonačnu anegdotu izatkanu od osmeha. Bilo je i onih uspešnijih i poslovno i novčano. Sa lakoćom sam zarađivao novac, ne onaj preveliki, tipa avioni-kamioni, već onaj koji je dozvoljavao dostojanstven život mojima i meni. Nije mi predstavljala prepreku komunikacija sa privrednicima višeg ranga od mog, inferioran nisam bio. Umetnički sam ostvaren i više nego što zaslužujem, po mom mišljenju, a bez lažne skromnosti.
Zašto onda "Hogar"?
Valjda zato što obožavam kafane. A "Hogar", iako pivnica u suštini, bila je ona starovremenska kafana. Druga kuća, tamo gde se išlo i kad si radostan i kad si tužan i miran i besan, a i po navici.
E, da... Posle ovoliko godina, mogu da Vam odam tajnu. "Hogar" je trebalo da se zove "Korto". Mistični kapetan bez broda, avanturista koji ne želi avanture. Ljubavnik koga njegove žene uglavnom žele da ubiju. Zašto nije bio "Korto", već "Hogar", izgubilo se u pijanim, predmilenijumskim noćima. Valjda je tako bilo zapisano. Za kraj, ispričaću vam ratnu priču, da bi malo gvirnuli u dosje "Hogar". Ovih dana će biti otprilike dve decenije od tad. Sećanje je krhko, ali bilo je otprilike ovako. Za stolom moj kum i Majstor. Obojica pod punom ratnom opremom, smenjuju se genijalne taktike. Scenario bitaka sa svim varijacijama na temu. Ali, prvo da vam predstavim učesnike. Moj kum, ratni veteran, sa sve mojom malenkošću, u drugom je postao poznat po hvataju pilota bespilotne letelice. Maestro je bio ona fina ravnoteža potrebna svakom ratu, mirotvorac, Vasa Ladački tipa. Elem, rasprava se vodila oko dileme šta raditi sa distriktom Vašington kada pobedimo. Posle duge i iscrpne diskusije, prevagnula je ideja da prisajedinimo pomenutu varoš, ali bez Bila, one njegove i Monike.
Pa, kako onda da ne volite "Hogar"?
Ja ga obožavam, mada mislim da i nisam imao neku drugu mogućnost. "Hogar" je tu bio da se voli i da se priča.560389
 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
454
KEMPONOVANJE STVARNOSTI

Kempom zanesen glamurom pevam.
Šabanovu jesen u Beograd snevam
Belim ponesen ja na žuru zevam.
Detaljno pretresen sad pandure ševam.

Refren
Dvesta na sat na cajgeru mojih kola
Čivas za vrat na regalu moga stola
Nosim samo Versaće, Armani
Puni su mi robe svi ormaniiiiiiiiiii.....

Na Tviteru nalog imaaaam...
Dobre ribe u stan primaaaam....
Sramota me kolko dobro ideee...
U Zadrugu bi da me videeeeee....

Refren
Dvesta na sat na cajgeru mojih kola
Čivas za vrat na regalu moga stola
Nosim samo Versaće i Armani
Pune su mi robe svi ormaniiiiiiiiiii.....

Ponesen uspehom mojih potpuno fabuloznih kratkih priča, uz prisustvo VORHOLOVOG DUHA, odlučih da prekemponujem sopstvenu a i Vašu stvarnost. Dosta je romantike! Dole cice mace i medići. STOP Osećanjima. Žurkaaaa...ludilooooo...
Toliko mi dobro ideeeee....
Kad porastem biću Kija Kockar.
Ili sam ja ovo, ipak, sve samo sanjao?560628
 

Poli46

Buduća legenda
Poruka
37.795
Kad se rodimo zakoračimo u voz. Susrećemo se s ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom celog našeg putovanja. Na primer, naši roditelji. Nažalost, istina je sasvim drugačija. Kad tad, oni će sići sa voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, nežnosti, prijateljstva i društva. Međutim, u voz ce ući druge osobe koje će nam biti jako važne - to su naša braća i sestre, naši prijatelji i ljudi koje ćemo sresti i zavoleti u svom životu..i naša ljubav.A onda nam se pridružuju neka mala bića,potpuno
nove duše u malecnim telima...i mi ih neizmerno volimo,nadajući se da ćemo s njima provesti život..To se zaista i ostvaruje,
jer sad smo mi putnici koji silaze sa ovog voza što se zove život...
Ovo je naša stanica....

 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
454
IT COULD HAVE BEEN BETTER?

Once again, walking down the avenue of given promises. Delusions of youth or it’s just nonsense.
Eternity does not belong to the sworn, it is but a meadow where dreamers live.
Words of poems whirl and get lost in the calm of wishes.
Do I only dream poorly, or do I not have the courage to think richly?
In the damned exchange office I exchange the smiles of girls, which I remember ever so vaguely for the safety of frowned looks.
With screams, the liturgy of my mistakes, echoes.
Remorse does not help.
It could have been better.
Or would it?
A hearts’ navigation is set by birth.
The road has been chosen. Someones’ war and someones’ brother.
Only the damned by sorrow roam the hallways of oblivion.
It could have been better ...
 

Prilozi

Poruka
7.357
"Ima baš ružnih i teških noći, punih karakondžula i koješta još.
Ima tih noći u kojima ne znaš da li si uopšte spavao,
a spavao si, sanjo si, sjedao u krevetu probuđen ko zna čime.
Ima tih noći, sreća pa i one, kao i sve drugo, prolaze.
Ljudi često kažu da je jutro pametnije od noći.
Kod mene je vazda noć imala prioritet,
možda zbog toga sve što pokušavam noću,
ili sve što utvrdim noću, ne mijenja se s jutrom.
A možda sam samo tupson koji se, eto, ne mijenja
kako koji vjetar zapuše, ili kako se noć i dan smjenjuju.
Možda...đavo bi ga znao.
Znam samo da je dobro što noći pune karakondžula, kao i sve drugo, prolaze."


gemini.jpg
 

Enessa

Domaćin
Poruka
3.859
Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada…
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada…


Kao sjenka tvoja svake te minute
Moja duša prati i uza te dršće…
I ljubice svoje, čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće…

U baštama tvojim ono rosa nije-
To su suze sreće što ih ona lije,
Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju…

U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju…


Aleksa Šantić
 

ghost in the shell

Ističe se
Poruka
2.985
ЉУДИ - СЕНКЕ
Има на свету мирних, добрих људи
што кроз живот нечујно и тихо газе
као да ногом ступају по памуку,
а наше очи никада не опазе
ни њих ни њину тиху радост или муку.
Има ћутљивих патника на свету
што се само уморно и горко насмеше
на људе кад се о њих тешко огреше
и сумину их невини, налик цвету.
И има људи усамљених и боних,
са образима упалим и жутим,
што не чује им се ни смеха ни плача,
што живе као самотна и дивља драча,
али са бодљама унутра окренутим,
да ниједна никога не огребе
и да ниједном никога не убоду
до само своје рођено срце и себе.
Њих не види наше око кад их срета,
кад тихо прођу у мимогреду мирну,
јер никог они ни лактом не додирну
у вечној гужви и вреви овог света.
И живе они тако, нечујни и невесели,
и миле као сенке, као време и сати,
и тек кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати
да су и они са нама живели.
Александар Лесо И.
prelepi i preduboki stihovi..
 

Željko B.

Zainteresovan član
Poruka
454
SREŠĆEMO SE...
Postoje stvari, o kojima se ne govori.
Postoje ljubavi, koje nisu samo to.
Postoje reči, koje ostaju da peku neizgovorene.
Potrošismo vreme, kao da će ga biti do u beskraj.
Ljubav ne postade uspomena.
Žaljenje neće pomoći, deo duše je nepovratno otkinut.
A onda ponekad, u magnovenju i trzaju oka nacrtan na ogledalu ugledam tvoj lik.
U borama se sakrio, da ga niko ne primeti.
Tek kao davno sećanje zapisano u damarima krvi, iste.
Shvatim da živiš u meni i kroz mene.
561194
 

Poli46

Buduća legenda
Poruka
37.795
Nakon nekog vremena uočiš tanku crtu između držanja za ruke i vezivanja za dušu.
I naučiš da voleti ne znači oslanjati se... a da društvo ne znači sigurnost.
I naučiš da poljupci nisu ugovori a pokloni obećanja.
happy

I počneš prihvatati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju, uz čvrstinu odraslog čovjeka a ne tugom deteta.
I naučiš da sve puteve moraš sagraditi danas.... jer je sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.
Nakon nekog vremena, naučiš da i sunce opeče.... ako mu se previše približiš.
happy

Sadi svoj lični vrt i uređuj svoju dušu, umesto da čekaš da ti neko pokloni cveće..posadi ga sama...
I naučiš da možeš mnogo toga pretrpeti. ..da si zaista snažan ,i da zaista vrediš,jer TI si čovek..
happy


 
Top