Quantcast

SPLETKARENJA SA SOPSTVENOM DUŠOM.....

Jan Hus

Domaćin
Poruka
3.185


Niko od nas ne živi za danas i ni u današnjici i ni u trenu. Svi mi danas živimo sutrašnjicu – sutra: preksutrašnjicu. Svoju sudbinu projektujemo u budućnost: verujemo da ćemo sutra stići tamo gde onda zaista možemo da započnemo život. Jer niko ne misli ozbiljno da ono što čini danas, da je to život potpune vrednosti. Mi smo uključeni u neprekidnu žurbu i brigu na putu prema nedostignutom ljudskom bivstvu.



Ništa nas ne može zadovoljiti ništa utešiti, ni čulno uživanje, ni bogatstvo, ni slava, ni moć. Treba nam istinsko bivstvo; želimo da budemo istinski ljudi. Ljudsko srce je oplođeno sopstvenom slikom i već je bezbroj milenijuma bremenito i očekuje: samog sebe. Hoće samog sebe da rodi već grozno mnogo godina, s neizmernim mukama i uz potresnu postojanost.



To je jedino važno od svega što se dosada zbilo; to je jedino zanimljivo od svega što će se zbiti; to je ono što me interesuje u drugom čoveku; to me jedino privlači u knjizi, u slici, u skulpturi i u muzici. To je ono što hoću da čujem u rečima – to i ništa drugo. Sve ostalo je dosadno, nezanimljivo, indiferentno, nebitno.

B.Hamvaš


 

zlatan0

Zainteresovan član
Poruka
499
Eh dusice moja!Polako izbijas na svetlost iz mraka.Ali bole oci,znam.Samo polako,privici ces se.Pusti imprsije da divljaju i ne obracaj paznju na njih,ali ih i pomalo slusaj.Ima neceg i u njima sto i nije toliko strasno.Samo dok malo naviknes na blistavilo.
Osecas?Da to je ono sto si videla kroz onu malenu rupicu,a sto si samo zamisljala.Ludilo aaa?Znam.Samo polako.Bice svega.Pasces ponekad,pa ces morati malo da se sklonis u senku,a nekad ces se i zagrcnuti.Sve je to deo budjenja.A spavala si bas dugo,pa nisi navikla.Al hoces.I te kako hoces.
 

Beskraj

Ističe se
Poruka
2.598
Ne znam,da li bi mi lakse bilo da nikada
nisam nijedan stih o tebi napisala.
Jer svaka rec me je tebi jos vise vezala.
Ne znam, da li je to moja kazna i moj bol
sto sam se za svoje stihove vezala.Sto

u njima vidim samo tebe,ceznjo moja jedina.
Gde god da pobegnem u njima te nalazim,
glavu okrenem u svakom svom slovu tvoj
osmeh me isprati.Tvoj osmeh,na svojim rukama
osecam,i koliko puta sam rekla o tebi vise necu

nikada.Koliko puta sam samo bila ljuta na sebe!
Ja,vise ne spavam,ja vise ne sanjam.Samo o tebi
pisem,dok stih za stihom se slaze tebe dozivam,
tebe prizivam da mi se vratis.Da me ponovo
pridobijes,da me opet svojom zoves,hocu tebe
da slusam.Tvojim glasom da se napijam,na tvojim
grudima da se budim,hocu da verujem dok me za ruku
drzis da nikada nisi prestao da me volis.Samo jos
jednom da ti se pod kozom uvuce,da ti jos jedan stih
napisem,stih koji nece imati kraja.
Beskraj
 

Poli46

Buduća legenda
Moderator
Poruka
45.732
Pristajem da neko o meni ima ima svoju sliku,da me ne razume..i da mu je nemoguce da
me prihvati ovakvu kakva sam...ali ja nemogu nazad,nemoguce mi je,jer to onda nebi bila ja.
Ja vise nisam ona osoba..sada sam drugacija i zivim na ovaj nacin..Zivim unutra. Ziva sam iznutra..
To sam odavno ja!!!

 

Saphir

Poznat
Poruka
7.257

Neki anđeli ne lete. Oni se igraju violinskim ključem i tako izbegavaju tlo.
Pakuju delove sveta na notni sistem koji čuvaju u ušnoj školjki. Kao biser.
Zato rone. Na dah. Tamo, u dubini, traže pravu nijansu sjaja.

Neki, opet, lete. Stidljivo razmiču oblake i prestrojavaju zvezde.
Ne traže ništa, samo kriju loše prilepljeno perje na svojim leđima.
Ponekad padaju, ponekad ne, ali streme.
oblogovan


http://www.*************/convkey/c34b/2q7doo7uci3s63vzg.jpg?size_id=6​
 
Poslednja izmena:

Top