Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

Носила је снове у очима, са њених усана само је љубав долазила.. Многима је деловала чудно, али то је није дотицало. Уздигнуте главе, са осмехом на лицу корачала је ка своме циљу. Од свих избора које је добила, највише је волела да воли и да буде вољена.

1495529_467270386718208_693873402_n.jpg
 
Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od sreće blista;
jer pune topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.

longing_by_windcharmer.jpg
 
Ako je tuga našla put do tvog srca i narušila tvoju radost
to je znak da priprema put za sreću.
Ona smesta očisti sve druge stvari iz kuće,
kako bi ushićenje moglo doći do tebe od strane Izvora dobrote.
Patnja protresa žute listove sa grana tvoga srca,
kako bi sveži listovi mogli neprestano izrastati.
Ona iz korena izvlači staro nezadovoljstvo
kako bi nova ekstaza mogla ušetati iz Njegovog pravca.
Tuga srca izvlači uvenule i vijugave korene,
kako ni jedan ne bi ostao sakriven.
Putem patnje mogu se mnoge stvari izvaditi iz srca,
kako bi Bog dao nešto bolje za uzvrat.

Rumi



3565779688610f35931cz-1.jpg
 
U SUTON

U suton, kad prve zvezde
I prve gradske lampe sinu,
Kad ljubavnik o dragoj sanja,
A pijanica o svom vinu -

Ja tiho hodam pored kuća
U kojima se svetla pale;
Sva zla, i nevolje, i sumnje
Najednom budu posve male

I smešim se u meki suton
Od zapaljenih zvezda svečan,
I osetim dubinu svega,
I da je život večan - večan.

Dobriša Cesarić
 
Знаш, после милиона секунди даљине, пожелим само да поделим са тобом близину и ћутање. Да испреплетем прсте са Твојим, приближим Ти осмех и упијем мирис Твог парфема. И да Те љубм дуго.. Да Ти пољупцима испричам колико ми недостајеш..
 
Сања да се буди слободна од себе
трепери као нежна тканина од свиле
пуштена да ветар нагу је одмота
Низ чежњиви вртлог црвене и сиве.

Сања да се телом протегла кроз бескрај
да је мост разапет литицама својим,
да ће њеном стазом пројахати лудо
срце Дон Кихота што се подсмеха не боји.

Сања да су њени погледи ко птице
дигнуте високо до небеске степе,
да апсурдно лудо пулсирају живот
док падају смело на хриди и стене.

Сања да је рука тужног пијанисте
Што је ухватио Бетовенов очај
И да се кроз клавир прометнула умом
Ка луци где чека њеног бића одраз.

Сања прикривена и далека госпа
са уснама модрим од вина и смеха
сања да се из свог привида пробуди
И захукти ледом као руска река.

И док тако туђа у чаури стиха
напушта све своје и кожу и вене
потпуно је свесна да је измаглица
у црној хаљини неке стране жене.
М.Б.​
attachment.php
 
BEZ IZBORA

Mislim o tebi
u svim oblicima kako kiša dolazi.

(Kako starim, počinjem
da mrzim metafore - njihovu preciznost
i njihovu neadekvatnost.)

Katkad su ove misli
vlaga što jedva pada, od koje
nema ničeg nežnijeg:
katkad štropotava kiša,
užurbano proletnje čišćenje uma:
katkad, zaglušni pljusak.

Kako starim počinjem
da mrzim metaforu,
volim nežnost,
bojim se pljuskova.

Norman Makejg
 
PONEKAD

Ponekad te sretnem
I tada mi biva
Kao mrtvac kad bi
Sreo sebe živa.

Ponekad te sretnem
Tad si bila glavna
Pa ti se osmehnem
Moja srećo davna

Ponekad te sretnem i poželim na čas
Da si ona reka
Da sam onaj alas

Ponekad te sretnem
I stao bih, ali
Strah me na ulici
Da bi zaplakali

Ponekad te sretnem
I nije mi krivo
Što zaboli srce
I duša, sve živo

Ponekad te sretnem
I prodjemo tako
Jedno pored drugog
Reklo bi se lako

Ponekad te sretnem
I baš tako biva
Kao da mrtvac
Sretne sebe živa!

Boro Kapetanović
 


Ja cu te oteti

Ja ću te oteti, od svih zemalja, o svih nebesa
Zato što mi je šuma - kolevka, a grob - grm potkresan
Zato što po zemlji na jednoj nozi šećem
Zato što o tebi pevam - kako niko neće
Ja ću te oteti od svih vremena i noći svih
Od svih zlatnih zastava, od mećeva svih
Ključeve ću baciti, pse oterati sa trema
Zato što sam u noći vernija od psa verna
Ja ću te oteti od svih žena - što da uvijam? -
Nećeš biti ničiji muž, ni ja žena ničija
I u poslednjem trenu, uzeću te - ne pričaj! -
Od onog s kojim Jakov u noći skita
Al dok ti ruke ne skrste na grudima -
O prokletstva! - u tebi još tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru traže lek
Tebi je svet - kolevka, a grob - svet

15 avgust 1916

Marina Cvetaeva
iR8tDNs.jpg
 
Ипак, још није касно да ухватим њену руку, да је позовем на још један јесењи плес на киши. То сигурно неће одбити. Волела је сасвим обичне ствари. Шетњу по граду са нарученом кафом у руци, разгледање свакидашњих уличних дешавања, а њен смех.. Он је био посебна прича.. Увек се смејала.. Развукла би осмех, те мале цртице на њеном лицу озариле би сваког пролазника. Једног дана, са пар стварчица у својој руци нестала је преко трага. Нисам је видео тог дана. Оставила ми је кратку поруку написану на папиру и све је саставила у две реченице.. Одлазиш и све остављаш на папиру? Изгледа да није имала шта да ми каже, дојадиле су јој исте приче. Признајем, нисам знао довољно да ценим одређене тренутке.. Не знам шта је сада са њом.. Једно сигурно знам: дугујем јој још један плес. Остаје само да је сретнем и ухватим око струка, направим пар корака и осетим поново мирис њене косе. Ко зна, можда се опет спојимо. Живот увек донесе са собом заборављене ствари..

boy-couple-girl-love-spring-434227.jpg
 
LABUD DJEVOJKA

Rekoh joj
Od devet dveri zar nisi otključala devet
Od devet odaja zar nisi otvorila devet
Od devet kovčega zar nisi otklopila devet
Od devet pečata zar nisi
Otpečatila devet

A ona
Ona će meni
Otključah devet dveri
Otvorih devet odaja
Otklopih devet kovčega
Otpečatih devet pečata
Ali ne otključah
Ne otvorih
Ne otklopih
Ne otpečati
Pečat
Tvoga
Srca

Dadoh joj znak ključa

A ona zaklikta
Gle ptice one ??to juri k zelenoj gori
Gle ptice one zelene
Ispod oblaka

Pogledah i ne vidjeh

Tada ona reče
Znaj da je tajna broja devet
Tajna labud djevojke
Čik stigni me

Pretvorih se u sokola

Al Labudica je već bila stigla za oblak
U zemlju gdje je oko sokolovo
Mrtvo oko

Mak Dizdar
 
POLJUBI ME

To je bilo u jednoj četvrti
Svetlosti
U kojoj je uvek mrak i uvek svetlost
I zimi i leti tamo je uvek zima
Stajala je na stepeništu
On kraj nje a ona kraj njega

Osećao se sumpor
Jer tog popodneva uništavali su stenice
Govorila je ovde je mračno
I zagušljivo
I leti i zimi ovde je uvek zima
Božija zvezda ne svraća u našu ulicu
Mora da ima preča posla u bogatijim
delovima grada

Zagrli me čvrsto
Ljubi me
Ljubi me dugo
Ljubi me
Kasnije biće kasno
Naš život to je sada

Ovde se umire od svega -
od toplote i zime
Ili se smrzavaš ili gušiš
Ovde vazduha nema
Ako prestaneš da me ljubiš
Čini mi se umreću ugušena
Imaš petnaest godina imam petnaest
godina
Oboje trideset

Sa trideset godina više nismo deca
To su godine kad treba da se radi
To su godine kada se ljubi
Kasnije biće kasno
Naš život to je sada
Ljubi me

Žak Prever
 
POVATAK

Po suncu još uvek biva toplo. Ali
U senkama od gradjevina kuda se takodje
Proći mora: prva nas studen zali.

Neko se kraj nas u čudu pita: zar prodje
Zbilja već leto kao miris kratkotrajni i mali?

Izgleda da smo stajali baš kao u ovom času
Celo to dugo vreme što se oko nas ovi
Jer ostrva u dalekim morima netaknuta su
Od nas i ovog puta ostala. Daleki gradovi
Ostali sami su bez nas u trenu kad ih lišće zasu.

O da nas nije bar ljubav mimoišla koju
Neki su između nas čekali stojeći duboko u žitu
A neki na pesku, sred buke plaža, menjajući boju
Polako telu... Kroz grad putnika je sve manje. U ritu
Gube se neke vrste ptica. Podrhtava već voda u rečnome koritu.

Vraćamo se, odande gde nismo bili, u sebe, kao puž u
kuću svoju.

Stevan Raičković
 
IZMEDJU DVIJE TUGE

Bilo je nečeg tajanstvenog
u tom plamenu vasih pogleda
u toj neprestanoj borbi
cvijetova i nesigurnih riječi
taj mali rat ljubavi izmedju dvije tuge
vino izmjesano u časama
muzika poslije ponoćnih vijesti na uzglavlju
u toplini vašeg tijela
i vjerujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost taj zrak mirisnih narandzi

i bilo je nečeg

znam da je bilo malo ljubavnog
u toj kratkoj epizodi
koja je zivjela na vašim usnama

predivna gospodjo
vi ste taj ulazak u ozbiljno neozbiljno shvatili
a meni su se otvarali vidici
meni su u očima planule zore lomeći mi srce
na beskrajnim zvucima
vasa lomna bojažljivost u velovima snova

i vjerujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost svaki vlak
koji donosi mirise juga
u ovu mirnu sliku davnine
i nema više toga kao nekad
ovo je druga mladost
ovo više nisu hrabri vulkani
i ne govori se kao nekad
predivna jasnoća mojih retrospektivnih lutanja
očajnickih pokušaja bjekstva

noć

i eine kleine nacht musik
kao zvono nad celom
kao luna nabrekla nad površinom oceana koji umiru
i jos ima neotvorenih strana
i tajanstvenosti u pogledima
kao da nismo oboje poraženi
u tom malom ratu ljubavi
izmedju dvije tuge

Željko Krznarić
 
OBOŽAVAM TE

Obožavam te kao nebo noću,
O posudo tuge, tu tvoju mirnoću

Ljubim te sve više što mi bežiš dalje
Čak i kada mislim da te tama šalje

Da bi ironično razmak povećala
Što ga je do neba već priroda dala.

U divljem naletu nasrćem i skačem
I k'o crv lešinu ne bih dao jačem!

I meni je mila u očaju slepom,
Čak i ta hladnoća što te čini lepom.

Šarl Bodler
 
ŠTA SANJAM I ŠTA MI SE DOGADJA

Iza predgrađa, daleko, na kraj šuma,
Koje bojažljivo kruže oko grada,
Na strmoj i neplodnoj ravni,
Bez imena i lepote,
Opet te nađoh.
Zarobljen u jedva čujnom zvuku,
koji prolazi osamljen ovim krajem,
to si ti,
smislu i zaboravu,
svih puteva i snova.
Bez snova. Bez reči.
Same zvezde silaze
u skut zaspalu prosjaku.
To mi se opet javljaš ti, u zvuku,
i ovo se čudo neće objaviti nikad,javascript:;
nego će uvek ćutke rasti u meni,
dok me ne ispuni svega
i ne ponese
kao najsnažnija krila.
Šta sanjam i šta mi se događa

Ivo Andrić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
942
argumentovano
A

Back
Top