SPC: Pozdravljamo kanonski status Makedonske pravoslavne crkve

NEzgodan

Elita
Moderator
Poruka
18.145

Nataša Rostova

Buduća legenda
Poruka
35.953
Sabor SPC saopštio je danas da prihvata za makedonsku crkvu status najšire moguće autonomije, odnosno pune unutrašnje samostalnosti, koji joj je dodeljen još 1959. godine.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=16&nav_category=12&nav_id=2155515


Izgleda da je riješen raskol. MPC se vratila pod okrilje SPC na osnovama odluke iz 1959.

Konačno jedan proces dezintegracije da je vraćen na početak,a da nije dalje razvijan.

stidljivo pišem - makedonija nam se vraća
 

RIA77

Iskusan
Poruka
5.591
Znaci Tito je 1959 uradio dobru stvar po Srbe, a toliko se kukumakalo da je stvorio nezavisnu MPC.
Па и јесте створио, колико је људи помрло а није било у оквиру канонске православне Цркве, већ су били у организацији којој нико није признавао да је православна.
МПЦ није настала 1959, већ је терен припреман за време другог светског рата када је извршена бугаризација становништва и када су отерани свештеници и епископи који су припадали СПЦ.
 

sasasta

Buduća legenda
Poruka
29.157
Korak napred i iskreno se radujem da su se Makedonci konacno urazumili jer ovo odgovara koliko nama toliko i njima. Sada kada su se vratili u kanonsko jedinstvo sa SPC konacno moze da bude resen status MPC, ja verujem da ce im SPC dati autokefalnost samo je pitanje kada. Postoje jasni pokazatelji da ce se to desiti.
sutra, prekosutra?
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.438
Како пише у саборском саопштењу СПЦ (овдје)
Саопштење Светог Архијерејског Сабора
16. Мај 2022 - 12:53

Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве
за јавност (16. маја 2022.)

Примивши акт Светог Архијерејског Синода „Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије” којим иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој 1959. године од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, и изражава наду да ће Српска Православна Црква братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса, Свети Архијерејски Сабор је одлучио:

– са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године;

– пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење;

– васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске Православне Цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан;

– у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу Српска Православна Црква ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за „реалполитичке”, „геополитичке”, „црквенополитичке“ и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима;

– и, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама.
Успостављeно је пуно литургијско и канонско јединство СПЦ са "Македонском православном црквом – Охридском архиепископијом”, чиме је ова добила (поново) статус најшире могуће аутономије под јурисдикцијом СПЦ,односно стање је враћено какво је било прије 1967.године и једностраних одлука три тадашње епархије које су успоставиле некаонску аутокефалну МПЦ.
Да ли ће се процеси одвијати кроз дијалог и тражење најбољих рјешења за Православну Цркву (која је једна Црква састављена од 15 помејсних Цркава) и да ли ће у некој будућности СПЦ признати канонску аутокефалност Македонске православне цркве – Охридске архиепископије одредиће многе околности а не треба искључити и да политика упетља прсте.

Ова одлука баца ново свјетло на, сада могу слободно рећи, разбојнички упад Васељенске патријаршије 9.маја 2022-е која је очигледно имала сазнања да је договор СПЦ и МПЦ близу и својом одлуком да призна црквену јерархију МПЦ је, а сада је по мени извјесно, тежила предухитрити догађаје и створити привид да су они ти који дају коначан став о статусу МПЦ.
И по мени благо речено некоректан потез посебно што су раније слали поруке да се неће мијешати у спор (истона ипослије ове одлуке су поручили да је коначна одлуа на СПЦ али опет), који ће имати за посљедицу неповјерење међу помјесним Црквама.
У сваком случају добро је што процеси поводом спора који траје 55 година, а реално и дуже, ипак иду у позитивном смјеру.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.438
Овај спор са МПЦ траје 55 године, од 1967-е, реално и дуже.
Проблем тиња од самог краја другог свјетског рата. У тим процесима, када је дружина окупљена у фамозном тијелу званом ЦК дала себи за право да моделира прошлост, садашњост и будућност, и док су из неких разлога имали благонаклон однос према ИВЗ и РКЦ, а тај образац поимања код сљедбеника те идеологије остао је до данашњих дана, на удару се нашла СПЦ, ту су се гурале идеје које би водиле сатирању (па чак и да се успостави "југословенска" патријаршија") или макар фрагментацији СПЦ.
Услијед дал оправданих или не, тежњи из саме СР Македоније и након жестоких политичких притисака од стране ЦК на новоизабраног српског патријарха Германа Ђорића, на засједању Светог архијерејског сабора СПЦ 1959-е донесена је одлука о начелном прихватању обласне црквене аутономије у Македонији, уз услов да се Устав МПЦ исправи и усагласи са општим канонским одредбама и уставом СПЦ.

То није задовољило незајажљиве у МПЦ, посебно што су имали снажну подршку ЦК (а 25. априла 1967-е на састанку дружина одабраних "другова" је подржала разједињење СПЦ).и једнострано су 19. јула 1967-е прогласили аутокефалност (није лоше поменути улогу неког Антониа Јеркова, бившег усташе који је радио и на стварању ХПЦ, одабраног кадра ЦК у тим процесима) чиме је почео отворени раскол СПЦ и тзв МПЦ.

Овом одуком је враћено стање прије 1967.године. Како ће се даље процеси дешавати одредиће многе околности, није искључена да политика упетља прсте, заблуда је да је позиција МПЦ након разбојничког упада Васељенске патријаршије 9.маја 2022-е повољнија, напротив њихов даљњи статус зависи и искључиво ће одредити СПЦ, могуће се временом појави разочарење када се схвати да је илузија да ће им Васељенска патријаршија омогућити коначан статус што би могло имати негативне рефлексије на будуће процесе.
 

RIA77

Iskusan
Poruka
5.591
Проблем је настао протеривањем свештенства и епископа СПЦ и бугаризацијом Македоније. Комунисти нису дозволили повратак свештенства и притискали су СПЦ да призна МПЦ што је кулминирало тровањем патријарха Викентија и постављањем патр. Германа.
 

hm337

Iskusan
Poruka
6.531
Čekaj kako rešeno? MPC se odvojila, Carigrad ih priznao a SPC "rešava" kanonskim jedinstvom ali s kim? Pristaje li MPC na to kanonsko jedinstvo?
tačno. vest je u rangu njima priznali nezavisnost a mi im dajemo najvišu autonomiju i oni će kao da pristanu na to a očigledno je da neće. opet obmanjujemo sebe...Makedonce ne interesuje najviša autonomija njihove crkve u okviru SPC. Njih interesuje samo potpuna autokrefalnost.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.438
Како сам написао у претходном посту, овом одлуком стање је враћено какво је било прије 1967.године и једностраних одлука три тадашње епархије СПЦ које су успоставиле неканонску аутокефалну МПЦ и тиме ушли у стање раскола са СПЦ-ом.
Православни вјерници на простору Сјевере Македоније су махом Македонци који ће више својом доживљавати МПЦ-ОА него ли ПОА (Православну охридску аргхиепископију која је остала вјерна СПЦ свих ових деценија), Црква мора бити у служби вјерника, не у служби политике или нечијих интереса, водиља мора бити служење Богу.

СПЦ је овом одлуком учинила што је требало, доказала да је водиља добробит Православне Цркве, остаје да видими како ће ићи наредни процеси. Кроз дијалог, договор, обострано разумијевање и добру вољу и ако је водиља добробит Цркве и вјерника, могу се створити претпоставке да процеси иду у позитивном смјеру, на жалост не треба искључити могућност да политика упетља прсте.
Већ је упетљала, нераззмна одлука, па и разбојнички упад Васељенске патријаршије унијели су смутњу и оптеретили те процесе. Заблуда је да је позиција МПЦ након ове одлуке Васељенске патријаршије повољнија, напротив, њихов даљњи статус зависи и искључиво ће одредити СПЦ, могуће се временом појави разочарење када се схвати да је илузија да ће им Васељенска патријаршија омогућити коначан статус што би могло имати негативне рефлексије на будуће процесе
 

RIA77

Iskusan
Poruka
5.591
tačno. vest je u rangu njima priznali nezavisnost a mi im dajemo najvišu autonomiju i oni će kao da pristanu na to a očigledno je da neće. opet obmanjujemo sebe...Makedonce ne interesuje najviša autonomija njihove crkve u okviru SPC. Njih interesuje samo potpuna autokrefalnost.
Цариград је открио да ће бити признање МПЦ па појурио да направи ситуацију да је све наводно кренуло од њих.
То је цела мудрост.
Захтев за највећу аутономију стоји већ деценијама.
Македонци су тражили само аутокефалију и ништа мање.
Зато су преговори и били у ћорсокаку већ дуго.
Сад су признали да немају ништа против аутономије, па зато су и преговори кренули са мртве тачке.
 

RIA77

Iskusan
Poruka
5.591
Ja sam mišljenja da SPC treba priznati u potpunosti MPC ako SPC zadrži neke najvažnije srpske manastire, bar one Nemanjićke u Skopskoj Crnoj Gori.
Па СПЦ и задржава те манастире када ОА постане канонска.
Неће СПЦ да довезе аутобусима своје људе и насели их у те манастире, само житељи тих манастира нису цивили који су се обукли у мантију и не могу ван Македоније да служе ни са ким Литургију.
Већ су православни монаси који могу у свакој правсославној Цркви да се причешћују.
Стога, СПЦ задобија те манастире, јер су пре свега људи са тих простора сада део православне Цркве, а са њима и манастири.
 

Slavan

Domaćin
Poruka
4.141
%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8.jpg
 

RIA77

Iskusan
Poruka
5.591
Да додам ради разјашњења, прекид евхаристијског општења са МПЦ постоји од 1967.
СПЦ је један период била у евхаристијском јединству, тј. признавала је аутономију МПЦ, све док МПЦ није 1967. захтевала аутокефалију.
След догађаја би укратко био - после 1950. комунисти притискају патр. Викентија да призна МПЦ. Он то вешто одбија, и после Сабора 1958. на коме СПЦ није признала Македонску јерархију, Викентије умире нагло (отрован од стране комуниста).
Новоизабрани патријарх Герман ускоро признаје македонску јерархију, неко време је МПЦ била у канонском општењу са СПЦ, док 1967 МПЦ не захтева аутокефалију.
СПЦ прекида евхаријстијско општење са МПЦ у септембру 1967 и проглашава МПЦ расколницима.
МПЦ је наставила да захтева аутокефалију како онда тако и до скоро.
После одбацивања Нишког споразума из 2002, патријарх Павле је позвао клирике МПЦ да приђу у јединство СПЦ, једини од епископа који се одазвао је био митрополит Јован, нама добро знан, кога су македонци држали у затвору због тога.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.438
Битно јесте да се процеси крећу у добром смјеру, у наредним временима требаће много што шта дефинисати и усагласити, између осталог и статус постојеће канонске аутономне Православне охридске архиепископије, а камен спотицања би могло бити и страдање архиепископа охридског и митрополита скопског Јована који је годинама изложен лажним оптужбама, монтираним процесима, прогону, шиканирању и бројним пасјалуцима сјеверномакедонских власти.

Наравно, није МПЦ (узгред буди речено Цариградска патријаршија је својом одлуком ултимативно захтијевала и одрицање од имена "Македонска" што одлуком сабора СПЦ наравно да није случај, временом ће и у МПЦ схватити да су одлуком Цариградске патријаршије добили само "данајске дарове") та која је "заслужна" за прогон (можда малчице) и страдање архиепископа Јована, већ сјеверномакедонске власти, али би саопштење којим осуђују и изражавају жаљење за прогон архиепископа чији једини "гријех" бјеше што није пристао да се зарад политичких шибицарења одрекне Христовог пута, био знак добре воље и да имају искрене намјере да се сви спорови ријеше.
Један разговор прије неколико мјесеци са страдалником, његовим блаженством архиепископом охридским Јованом
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.