Створивши Луцифера Бог му је дао светлост да је преноси људима, велика част му је била додељена. Погледавши светлост луцифер је видео да се она састоји из два дела: из љубави и знања.
Луцифер је прво погледао знање,Сво знање о свему у Божанском бићу, знање о космосу и свему осталом. Помислио је: па, ово је предивно! Одушевила га је моћ знања. А онда је погледао БЕЗУСЛОВНУ Љубав, и учинило му се као да она само спутава знање. Јер ако би неко напараво грешку, Бог би му то опростио, не постоји казна која би починиоца довела у ред. Луцеферу се учинило да ће таква љубав учинити да Божја владавина буде доведена у питање и да ће се све урушити. Отишао је код Бога да му укаже на грешку и да покуша да убеди Бога да љубав није најбољи начин да се влада васељеном. Бог му је одговорио да је ипак љубав једини начин да се влада васељеном и да луцифер греши.
Тада је луцифер почео да размишља: морам да убедим Бога да није у праву, морам да спречим катасрофу. Неко мора да преузме одговорност и да измени ствари.
Размишљао је: ако ја учиним нешто противно Божјем уређењу Васељене, Он ће ми то опростити,али ће и увидети да сам био у праву. И почео је да наговара људе да чине лоше ствари, да буду непослушни Богу. Тада ће Бог увидети да мора да се уведе закон који ће кажњавати непослушност, и схватити да без закона не може да се влада светом. Тако мисле сви интелектуалци, јел да?
Зашто ја ово причам на теми која говори о спасењу простих људи? Зато јер постоје врата кроз која луцифер наговара људе, а код простих људи су та врата за њега затворена.
Ево погледајмо: шта разликује простог човека од оног, да га назовемо СЛОЖЕНОГ? Степен интелигенције, ето шта!
Луцифер се нама обраћа кроз интелект, ослањајући се на знање. Док прост човек има мало знање и још мањи ниво интелигенције и луцифер не може да му приђе. Зато прост човек слуша глас Разума и схвата да само Безусловна Љубав је прави закон којим се може владати Васељеном и људима.
Прост човек разуме да ако на зло одговоримо злим само ширимо зло, Док ако на зло одговоримо добрим ми спречавамо да се зло шири.
Док када интелектуално размишљамо нама се чини да без закона који би кажњавао преступнике, на зло одговарао злом, не би могао да се уведе ред. Зато се интелектуалци и залажу за владавину права и закон, и не виде да се тако зло никада неће искоренити. Прости људи знају да се два добра увек могу договоре и да изгладе евентуално зло које су један другоме нанели, без да им је потребан закон за то. Док неразумни без обзира колико су интелигентни то не разумеју јер разум и интелект су две супротности као ноћ и дан што су. Разум је у дрвету живота које се налази на небу и озназава небески начин мишљења, док интелект преставља земаљски начин мишљења .
Интелектом мисли природни човек у нама а духовни се ослања и на интелект и на разум по потреби.
Неки не разумеју шта је разум па мисле да је то тип мишљења: око за око зуб за зуб. Али не то је управо интелектуални начин мишљења. Разум каже: ако је жедан непријатељ твој, напој га. Ако ти ко удари шамар окрени му и други образ. Ето то је разум који долази са неба о коме вам причам.
А где је ту мудрост? Шта је мудрост у целој тој причи? Мудрост је чинити оно што је по разуму! И у мудрости је дрво живота!
Луцифер је прво погледао знање,Сво знање о свему у Божанском бићу, знање о космосу и свему осталом. Помислио је: па, ово је предивно! Одушевила га је моћ знања. А онда је погледао БЕЗУСЛОВНУ Љубав, и учинило му се као да она само спутава знање. Јер ако би неко напараво грешку, Бог би му то опростио, не постоји казна која би починиоца довела у ред. Луцеферу се учинило да ће таква љубав учинити да Божја владавина буде доведена у питање и да ће се све урушити. Отишао је код Бога да му укаже на грешку и да покуша да убеди Бога да љубав није најбољи начин да се влада васељеном. Бог му је одговорио да је ипак љубав једини начин да се влада васељеном и да луцифер греши.
Тада је луцифер почео да размишља: морам да убедим Бога да није у праву, морам да спречим катасрофу. Неко мора да преузме одговорност и да измени ствари.
Размишљао је: ако ја учиним нешто противно Божјем уређењу Васељене, Он ће ми то опростити,али ће и увидети да сам био у праву. И почео је да наговара људе да чине лоше ствари, да буду непослушни Богу. Тада ће Бог увидети да мора да се уведе закон који ће кажњавати непослушност, и схватити да без закона не може да се влада светом. Тако мисле сви интелектуалци, јел да?
Зашто ја ово причам на теми која говори о спасењу простих људи? Зато јер постоје врата кроз која луцифер наговара људе, а код простих људи су та врата за њега затворена.
Ево погледајмо: шта разликује простог човека од оног, да га назовемо СЛОЖЕНОГ? Степен интелигенције, ето шта!
Луцифер се нама обраћа кроз интелект, ослањајући се на знање. Док прост човек има мало знање и још мањи ниво интелигенције и луцифер не може да му приђе. Зато прост човек слуша глас Разума и схвата да само Безусловна Љубав је прави закон којим се може владати Васељеном и људима.
Прост човек разуме да ако на зло одговоримо злим само ширимо зло, Док ако на зло одговоримо добрим ми спречавамо да се зло шири.
Док када интелектуално размишљамо нама се чини да без закона који би кажњавао преступнике, на зло одговарао злом, не би могао да се уведе ред. Зато се интелектуалци и залажу за владавину права и закон, и не виде да се тако зло никада неће искоренити. Прости људи знају да се два добра увек могу договоре и да изгладе евентуално зло које су један другоме нанели, без да им је потребан закон за то. Док неразумни без обзира колико су интелигентни то не разумеју јер разум и интелект су две супротности као ноћ и дан што су. Разум је у дрвету живота које се налази на небу и озназава небески начин мишљења, док интелект преставља земаљски начин мишљења .
Интелектом мисли природни човек у нама а духовни се ослања и на интелект и на разум по потреби.
Неки не разумеју шта је разум па мисле да је то тип мишљења: око за око зуб за зуб. Али не то је управо интелектуални начин мишљења. Разум каже: ако је жедан непријатељ твој, напој га. Ако ти ко удари шамар окрени му и други образ. Ето то је разум који долази са неба о коме вам причам.
А где је ту мудрост? Шта је мудрост у целој тој причи? Мудрост је чинити оно што је по разуму! И у мудрости је дрво живота!
