ШОШКИЋ: "КОРУПЦИЈА ОД ПОШТЕНИХ ПРАВИ ОВЦЕ"

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
"Korupcija od poštenih pravi ovce"

Izvor: Politika, Tanjug

Beograd -- Korupcija je glavni uzrok nezaposlenosti, visokih cena, nepoverenja stranih investitora i rasta javnog duga, smatra guverner NBS Dejan Šoškić.



11309734324ffc1988dcd78179392972_640x360.jpg


On je u autorskom tekstu za list "Politika" rekao da korupcija na tržištu rada, robe i usluga, tržištu novca i kapitala pretvara solidne građane i privrednike koji poštuju zakone u "ovce” koje gube u nefer utakmici sa "dobro povezanim” i nesolidnim.


"Dok god ovi drugi prolaze nekažnjeno, korupcija provocira novu korupciju i zloupotrebe", smatra Šoškić.

"Preko noći se stvaraju bogatstva i naglašavaju socijalne nejednakosti u društvu koje nisu posledica sposobnosti, već korupcije",
tvrdi guverner.

"Korupcija omogućava poslovni uspeh bez rasta kvaliteta i efikasnosti zbog čega se potrošači osuđuju da plaćaju više, a dobijaju manje. Korupcija negira zdravo preduzetništvo i konkurenciju na kojoj istorijski počiva komparativna prednost i efikasnost tržišnog sistema privređivanja, i istovremeno uništava preduzetničku energiju nacije", navodi guverner NBS za list "Politika".

Privrednici stasali na korupciji jeftino kupuju preduzeća ali ih ne koriste za ono za šta su namenjena. Prema njegovim rečima, oni nisu u stanju da kupe posrnuli gigant iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije i udahne mu novi život kroz racionalno poslovanje nove investicije, inovativnost i nastup na svetskom tržištu.

"Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa….! Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri", navodi Šoškić.

Cenu korupcije plaćaju građani

Šoškić je, pored ostalog, naveo da korupcija odbija strane investitore i da mnogi investicioni projekti nisu dovoljno isplativi da bi kompenzovali prisustvo korupcije u sistemu.

Šoškić smatra da korupcija u javnim preduzećima vrlo često vodi u njihovo poslovanje sa gubicima zbog kojih ne plaćaju dividende državi - svom vlasniku, a istovremeno, njihove gubitke preuzima država direktno ili kroz državne garancije. Cenu i u jednom i u drugom slučaju plaćaju poreski obveznici - građani, naveo je guverner NBS.

Ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanje stanovništva biće moguće jedino ukoliko se iskoreni korupcija, smatra Šoškić.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=13&nav_id=626272

*********************************************************************************************

Нисам економиста - али све исто мислим што и гувернер НБС
 
"Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa….! Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri", navodi Šoškić.

Još jedan raskol. Šoškić i tzv. privrednici, tajkuni. Sledi pad dinara posle smene Šoškića.
 
"Korupcija od poštenih pravi ovce"

Izvor: Politika, Tanjug

Beograd -- Korupcija je glavni uzrok nezaposlenosti, visokih cena, nepoverenja stranih investitora i rasta javnog duga, smatra guverner NBS Dejan Šoškić.



11309734324ffc1988dcd78179392972_640x360.jpg


On je u autorskom tekstu za list "Politika" rekao da korupcija na tržištu rada, robe i usluga, tržištu novca i kapitala pretvara solidne građane i privrednike koji poštuju zakone u "ovce” koje gube u nefer utakmici sa "dobro povezanim” i nesolidnim.


"Dok god ovi drugi prolaze nekažnjeno, korupcija provocira novu korupciju i zloupotrebe", smatra Šoškić.

"Preko noći se stvaraju bogatstva i naglašavaju socijalne nejednakosti u društvu koje nisu posledica sposobnosti, već korupcije",
tvrdi guverner.

"Korupcija omogućava poslovni uspeh bez rasta kvaliteta i efikasnosti zbog čega se potrošači osuđuju da plaćaju više, a dobijaju manje. Korupcija negira zdravo preduzetništvo i konkurenciju na kojoj istorijski počiva komparativna prednost i efikasnost tržišnog sistema privređivanja, i istovremeno uništava preduzetničku energiju nacije", navodi guverner NBS za list "Politika".

Privrednici stasali na korupciji jeftino kupuju preduzeća ali ih ne koriste za ono za šta su namenjena. Prema njegovim rečima, oni nisu u stanju da kupe posrnuli gigant iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije i udahne mu novi život kroz racionalno poslovanje nove investicije, inovativnost i nastup na svetskom tržištu.

"Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa….! Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri", navodi Šoškić.

Cenu korupcije plaćaju građani

Šoškić je, pored ostalog, naveo da korupcija odbija strane investitore i da mnogi investicioni projekti nisu dovoljno isplativi da bi kompenzovali prisustvo korupcije u sistemu.

Šoškić smatra da korupcija u javnim preduzećima vrlo često vodi u njihovo poslovanje sa gubicima zbog kojih ne plaćaju dividende državi - svom vlasniku, a istovremeno, njihove gubitke preuzima država direktno ili kroz državne garancije. Cenu i u jednom i u drugom slučaju plaćaju poreski obveznici - građani, naveo je guverner NBS.

Ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanje stanovništva biće moguće jedino ukoliko se iskoreni korupcija, smatra Šoškić.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=13&nav_id=626272

*********************************************************************************************

Нисам економиста - али све исто мислим што и гувернер НБС
Ovaj da zna sta je moral,nikada se ne bi pojavio pred narodom! :mrgreen: Koja drskost,on se nasao da prica o korupciji :roll: Sto ne rece da je korupciju izmislio Tadic na Andricevom Vencu :mrgreen: pa je mogao da kaze i koliko mu je bezobrazno.. visoka plata :mrgreen:.. Od njegove jedne plate 100 penzionera moze da primi penziju :mrgreen:
 
Još jedan raskol. Šoškić i tzv. privrednici, tajkuni. Sledi pad dinara posle smene Šoškića.

Tesko nama sa premijerom koji banke proglasava narodnim neprijateljima. A vec nam je tesko i sa dosadasnjim kamatama.

Niko ne sme da izadje i da kaze 'car je go'. Sta smo mogli da se zaduzimo, zaduzili smo se. Klimanje kursa nam svakako ne pomaze. Sa sadasnjih 115, ima da potonemo na 130 do kraja godine bez problema ako stave nekog politicki podobnog, ali ekonomski slepog u guvernerovu fotelju.

Na ciju inicijativu je Soskic izabran? Jel od G17, kao sto to obicno biva?
 
On je nestranačka ličnost, postavljen za guvernera na predlog DS-a.
U poslednje vreme je bio u sukobu sa tajkunima zbog veštačkog održavanja kursa i valjda im sada treba zahvaliti njegovom smenom.

Prozvali su ga i narodnjaci za pad dinara i rast cena.

Ma, sada ćemo sve češće čitati ovakve vesti dok se ne formira nova (a prilično stara) vlast.

blic-15.7-259x300.jpg


:lol:
 
Tesko nama sa premijerom koji banke proglasava narodnim neprijateljima. A vec nam je tesko i sa dosadasnjim kamatama.
Рекао је стране банке. Огромна разлика. Сад што је дотични лицемер и демагог, па прави владу са Динкићем који је те исте банке (заједно са Лабусом) и довео у Србију, је друга ствар.

Иначе, те две реченице су ти мало контрадикторне, зар не?

П.С.
Не могу рећи да нешто претерано ценим Данијела Цветићанина, али овде је погодио право у мету, цитирам:

"Na pitanje zašto bankari ćute na prozivke izrečene ovih dana Cvetićanin odgovara da je to zato što su apsolutni gospodari i što sve, pa i političare, drže u šahu!"
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=14&nav_id=626711

П.П.С.
Док је била у опозицији, Јоргованка Табаковић је за скупштинском говорницом парафразирала Амшела Мајера Ротшилда:
"Дајте ми да креирам новац једне нације и није ме брига ко доноси њене законе". (јер зна да је он тада врховна власт)

А сад кад јој је смеши нека функција на власти, као највећу ману и грех банкстера истиче "ситна слова" у уговорима које клијенти не читају?! :(

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Bankari-cute-guverner-uzvraca-udarac.lt.html
 
Рекао је стране банке. Огромна разлика. Сад што је дотични лицемер и демагог, па прави владу са Динкићем који је те исте банке (заједно са Лабусом) и довео у Србију, је друга ствар.

Иначе, те две реченице су ти мало контрадикторне, зар не?

П.С.
Не могу рећи да нешто претерано ценим Данијела Цветићанина, али овде је погодио право у мету, цитирам:

"Na pitanje zašto bankari ćute na prozivke izrečene ovih dana Cvetićanin odgovara da je to zato što su apsolutni gospodari i što sve, pa i političare, drže u šahu!"
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=14&nav_id=626711

П.П.С.
Док је била у опозицији, Јоргованка Табаковић је за скупштинском говорницом парафразирала Амшела Мајера Ротшилда:
"Дајте ми да креирам новац једне нације и није ме брига ко доноси њене законе". (јер зна да је он тада врховна власт)

А сад кад јој је смеши нека функција на власти, као највећу ману и грех банкстера истиче "ситна слова" у уговорима које клијенти не читају?! :(

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Bankari-cute-guverner-uzvraca-udarac.lt.html

Jedva da sam cuo da 100% domacih uopste ima u Srbiji. Ta neka drzavna-razvojna to moze da bude... i ona, sto se provlaci po medijima, Agrobanka ili tako nesto bese? Komercijalna nije vise samo nasa.

To malo nasih banaka nema kapitala koji bi bio dovoljan. Kapital imaju stranke banke - na koje Dacic vice, a iste pomenute strane banke zele da imaju guvernera koji je samostlan, ne zele da gledaju nekog tupog partijskog aparatcika.

Sumnjivo je sto je Dinkic nezamenljiv. Valjao je Kostunici, valjao je Tadicu, valja sada i Dacicu. Ili ce da bude da je on predstavnik Amerike, banaka i slicnih stvari. Ako to uzmemo za tacno, onda Dacicevo dranje ne znaci nista.

Cveticanin je u pravu, to je tek na zapadu tacno, jer se kod nas ponesto jos i radi na kes, a tamo je sve na karticama i kreditima.

Tabakovicka je bila pohvalila Soskica, da se bori koliko moze u datim okolnostima... i zavrsice kao poslanik. Sto znaci, neki sumanuti partijac sleduje za guvernera, nju su bili opisali kao solidnog Soskicevog naslednika.
 
Jedva da sam cuo da 100% domacih uopste ima u Srbiji. Ta neka drzavna-razvojna to moze da bude... i ona, sto se provlaci po medijima, Agrobanka ili tako nesto bese? Komercijalna nije vise samo nasa.
Да, мислим да је само Банка Поштанска штедионица у 100% државном власништву, али то је слаба утеха имајући у виду тржишно учешће и постојећа "правила игре".
To malo nasih banaka nema kapitala koji bi bio dovoljan. Kapital imaju stranke banke - na koje Dacic vice, a iste pomenute strane banke zele da imaju guvernera koji je samostlan, ne zele da gledaju nekog tupog partijskog aparatcika.
Проблем је што банке нису (само) посредици, већ пре свега емитери, тј. креатори новца / кредита ex nihilo. То им је главни посао и извор профита, премда јавност о томе не зна ништа. Банке су фабрике новца како их је својевремено назвао канадски гувернер:
http://www.michaeljournal.org/appenE.htm

Другим речима, свака пословна банка је штампарија новца и суштински ради исто што и (некада) Топчидер, само у облику електронског, тј. жиралног новца чији медијум су текући рачуни и под условом да неко жели да се задужи. Ако би променили начин новчане евиденције (тренутно се за то користи пасива банака), не би било никаквих препрека ни за емисију некредитног новца (без обавезе враћања, нпр. за извршене радове на градњи инфраструктуре и других пословова у јавном интересу, чији наручилац је сама држава).

Имајући у виду чиме се баве и шта им је (незаконито) омогућено, банке не би ни смеле да се зову банке!

Наиме, реч банка асоцира на прикупљање депозита и пласман кредита, дакле на обрт постојећег новца. Међутим, реалност је битно другачија, али економски "експерти и брижници" на то уопште не хају. Кључне речи су тзв. секундарна емисија новца и фиктивни или изведени депозити које банка креира након одобравања кредита, такође ниизчега.
Sumnjivo je sto je Dinkic nezamenljiv. Valjao je Kostunici, valjao je Tadicu, valja sada i Dacicu. Ili ce da bude da je on predstavnik Amerike, banaka i slicnih stvari. Ako to uzmemo za tacno, onda Dacicevo dranje ne znaci nista.
Простора за сумњу је евентуално било ранијих година, али са овом последњом владом, мислим да су ствари јасне и највећим скептицима.
 
"Korupcija od poštenih pravi ovce"

Izvor: Politika, Tanjug

Beograd -- Korupcija je glavni uzrok nezaposlenosti, visokih cena, nepoverenja stranih investitora i rasta javnog duga, smatra guverner NBS Dejan Šoškić.



11309734324ffc1988dcd78179392972_640x360.jpg


On je u autorskom tekstu za list "Politika" rekao da korupcija na tržištu rada, robe i usluga, tržištu novca i kapitala pretvara solidne građane i privrednike koji poštuju zakone u "ovce” koje gube u nefer utakmici sa "dobro povezanim” i nesolidnim.


"Dok god ovi drugi prolaze nekažnjeno, korupcija provocira novu korupciju i zloupotrebe", smatra Šoškić.

"Preko noći se stvaraju bogatstva i naglašavaju socijalne nejednakosti u društvu koje nisu posledica sposobnosti, već korupcije",
tvrdi guverner.

"Korupcija omogućava poslovni uspeh bez rasta kvaliteta i efikasnosti zbog čega se potrošači osuđuju da plaćaju više, a dobijaju manje. Korupcija negira zdravo preduzetništvo i konkurenciju na kojoj istorijski počiva komparativna prednost i efikasnost tržišnog sistema privređivanja, i istovremeno uništava preduzetničku energiju nacije", navodi guverner NBS za list "Politika".

Privrednici stasali na korupciji jeftino kupuju preduzeća ali ih ne koriste za ono za šta su namenjena. Prema njegovim rečima, oni nisu u stanju da kupe posrnuli gigant iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije i udahne mu novi život kroz racionalno poslovanje nove investicije, inovativnost i nastup na svetskom tržištu.

"Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa….! Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri", navodi Šoškić.

Cenu korupcije plaćaju građani

Šoškić je, pored ostalog, naveo da korupcija odbija strane investitore i da mnogi investicioni projekti nisu dovoljno isplativi da bi kompenzovali prisustvo korupcije u sistemu.

Šoškić smatra da korupcija u javnim preduzećima vrlo često vodi u njihovo poslovanje sa gubicima zbog kojih ne plaćaju dividende državi - svom vlasniku, a istovremeno, njihove gubitke preuzima država direktno ili kroz državne garancije. Cenu i u jednom i u drugom slučaju plaćaju poreski obveznici - građani, naveo je guverner NBS.

Ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanje stanovništva biće moguće jedino ukoliko se iskoreni korupcija, smatra Šoškić.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=13&nav_id=626272

Невероватно ШТА РАДИ ОЛОШ ИЗ Б92......:rtfm::rtfm::rtfm:. ово је стварно невиђен безобразлук ЈЕР САМ САДА УПРАВО ПРОНАШАО АУТОРСКИ ТЕКСТ ДЕЈАНА ШОШКИЋА У "ПОЛИТИЦИ" из кога су ти бедници са Б92 ИЗБАЦИЛИ НАЈВАЖНИЈЕ ДЕЛОВЕ ТЕКСТА......и текст је далеко жешћи - па га преносим:




Ekonomija

Ekonomske posledice korupcije




Nezaposlenost, niska ekonomska aktivnost, visoke cene, nepoverenje stranih investitora i rast javnog duga, žive i rastu u velikoj meri na zajedničkoj hrani – korupciji. Uz neminovno moralno i etičko pitanje koje se s pravom postavlja, korupcija je par excellence i ekonomsko pitanje.


1) Korupcija na različitim segmentima tržišta: na tržištu rada, na tržištu robe i usluga, ili tržištu novca i kapitala pretvara solidne građane i privrednike koji poštuju zakone u „ovce” koje gube u nefer utakmici sa „dobro povezanim” i nesolidnim. Dok god ovi drugi prolaze nekažnjeno, korupcija provocira novu korupciju i zloupotrebe. Sledstveno, korupcija parališe razvojne potencijale društva, jer destimuliše inovacije i troškovnu efikasnost. Ona omogućava poslovni uspeh bez rasta kvaliteta i efikasnosti, a time se, u krajnjoj instanci, potrošači osuđuju da plaćaju više, a dobijaju manje. Korupcija negira zdravo preduzetništvo i konkurenciju na kojoj istorijski počiva komparativna prednost i efikasnost tržišnog sistema privređivanja, i istovremeno uništava preduzetničku energiju nacije.



2) Korupcija odbija strane investitore. Neizvesnost koju donosi korupcija postaje deo rizika premije zemlje i utiče na rast zahtevanih stopa prinosa (i kamatnih stopa), kao i na rast diskontnih stopa za sve buduće novčane tokove proizvedene u zemlji. Zbog toga mnogi investicioni projekti nisu dovoljno isplativi da bi kompenzirali prisustvo korupcije u sistemu, i mnogi investitori ostaju po strani, ne realizuju svoje investicije i ne kreiraju novu ekonomsku aktivnost i zaposlenost u zemlji. Istovremeno, sve ono što žele da kupe od postojeće imovine u zemlji, zbog viših diskontnih stopa koje treba da kompenziraju neizvesnost usled korupcije, spremni su da plate manje. U takvim zemljama potencijalni strani investitori radije samo prodaju robu proizvedenu drugde, umesto da otvaraju preduzeća i proizvode u zemlji. Dakle, korupcija smanjuje cene koje su stranci spremni da plate za imovinu koju kupuju u zemlji i smanjuje inostrane investicije, posebno u nove proizvodne pogone. Korupcija time direktno smanjuje zdrav i održiv privredni rast i zaposlenost u zemlji.



3) Korupcija kreira posebnu vrstu „rentijerskih” privrednika i monopolizovane privrede koja ne stvara nove vrednosti, već redistribuira postojeće. „Preko noći” se stvaraju bogatstva i naglašavaju socijalne nejednakosti u društvu koje nisu posledica sposobnosti, već korupcije. U poređenju sa zdravim preduzetništvom koje nagrađuje marljivost, znanje i inovativnost i stvara konkurentnu privredu, preduzetništvo u okruženju korupcije je nekonkurentno i uslovno profitabilno samo uz korupciju. Izlazak takvih preduzetnika i takve privrede na uređeno međunarodno tržište je nemoguć. Oni jedino mogu bitiu onom inostranstvu koje je slično, i takođe naviknuto na visoke nivoe korupcije. Preduzetnici stasali na korupciji obično jeftino kupuju preduzeća, ali ih ne koriste za ono za šta su namenjena, već svoje poslovne ambicije završavaju rastakanjem imovine i otpuštanjem radnika. Takvi „preduzetnici” nisu u stanju da kupe posrnuli gigant iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije i udahnu mu novi život kroz racionalnije poslovanje, nove investicije, inovativnost i nastup na svetskom tržištu. Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa….! Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri. Neki od njih umeju da slažu ciglu na ciglu i zidaju tamo gde drugima nije moguće, i prodaju iznad cene koja važi u mnogo bogatijim i uređenijim zemljama bez korupcije. Takvi „preduzetnici”, i kad bi hteli, a mnogi od njih i neće, ne bi mogli da povedu privredu put oporavka, rasta konkurentnosti i izvoza. Korupcija stvara monopole, jer se zdravim preduzetnicima bez korupcije onemogućava poslovanje. To podiže cene, utiče na inflaciju u zemlji i osuđuje građane i potrošače da plaćaju više, a dobijaju manje, a taj višak ide, po po pravilu, u džepove učesnicima u korupciji.



4) U javnim preduzećima korupcija vrlo često vodi u njihovo poslovanje sa gubicima zbog kojih ne plaćaju dividendu državi–svom vlasniku. Istovremeno, njihove gubitke preuzima država direktno, ili kroz državne garancije. Cenu i u jednom i u drugom slučaju plaćaju poreski obveznici – građani. Umesto da racionalizuju svoje poslovanje i otklone gubitke, takva javna preduzeća podižu svoje cene i time cenu korupcije, i svoje neefikasnosti dodatno svaljuju na građane, ovaj put ne kao poreske obveznike već kao potrošače. Šteti tu nije kraj. Više cene utiču na rast inflacije i zbog nužne restriktivne monetarne politike, cenu te iznuđene restriktivnosti (da bi se sačuvala makroekonomska stabilnost) u većoj meri plaća ostatak privrede koji je, po pravilu, zdraviji i ima mogućnost većeg uključenja u međunarodno tržište. Ako cene proizvoda i usluga javnih preduzeća zbog korupcije rastu brže od proseka, i to traje godinama, dolazi i do nepovoljne promene u strukturi bruto domaćeg proizvoda u prilog neefikasnog javnog sektora koji je, po pravilu, nekonkurentan i nesposoban da izvozi. Time se naglašava makroekonomska neravnoteža, a zemlja se uvodi na putanju privredne stagnacije i rasta zaduživanja.



5) Konačno, korupcija je i nelegalan prihod na koji se ne plaća porez. Drugim rečima, korupcija ima „poreske olakšice” i to postaje novčani tok u privrednom sistemu od koga nema prihoda u državnoj blagajni, što dodatno naglašava problem deficita u javnim finansijama.
Da bi se omogućilo ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanja stanovništva, korupcija se mora iskoreniti.



Dejan Šoškić
*Guverner Narodne banke Srbije
 
Наиме, реч банка асоцира на прикупљање депозита и пласман кредита, дакле на обрт постојећег новца. Међутим, реалност је битно другачија, али економски "експерти и брижници" на то уопште не хају. Кључне речи су тзв. секундарна емисија новца и фиктивни или изведени депозити које банка креира након одобравања кредита, такође ниизчега.
Простора за сумњу је евентуално било ранијих година, али са овом последњом владом, мислим да су ствари јасне и највећим скептицима.

Шошкић пише о корупцији и све је то лепо у смислу замајавања народа и прикривања проблема у његовом атару, тј. банкарству. Могао би, рецимо, да каже нешто о овоме на шта ти упућујеш. О томе је, као што си рекао, понешто говорила Јоргованка Табаковић, о томе су добро обавештени и у Асоцијацији малих и средњих предузетника која је учествовала на изборима у коалицији са СНС, ево и Дачић помиње банкстеризам, али... агент Динкић је ту.
 
"Korupcija od poštenih pravi ovce"

Izvor: Politika, Tanjug

Beograd -- Korupcija je glavni uzrok nezaposlenosti, visokih cena, nepoverenja stranih investitora i rasta javnog duga, smatra guverner NBS Dejan Šoškić.



11309734324ffc1988dcd78179392972_640x360.jpg


On je u autorskom tekstu za list "Politika" rekao da korupcija na tržištu rada, robe i usluga, tržištu novca i kapitala pretvara solidne građane i privrednike koji poštuju zakone u "ovce” koje gube u nefer utakmici sa "dobro povezanim” i nesolidnim.


"Dok god ovi drugi prolaze nekažnjeno, korupcija provocira novu korupciju i zloupotrebe", smatra Šoškić.

"Preko noći se stvaraju bogatstva i naglašavaju socijalne nejednakosti u društvu koje nisu posledica sposobnosti, već korupcije",
tvrdi guverner.

"Korupcija omogućava poslovni uspeh bez rasta kvaliteta i efikasnosti zbog čega se potrošači osuđuju da plaćaju više, a dobijaju manje. Korupcija negira zdravo preduzetništvo i konkurenciju na kojoj istorijski počiva komparativna prednost i efikasnost tržišnog sistema privređivanja, i istovremeno uništava preduzetničku energiju nacije", navodi guverner NBS za list "Politika".

Privrednici stasali na korupciji jeftino kupuju preduzeća ali ih ne koriste za ono za šta su namenjena. Prema njegovim rečima, oni nisu u stanju da kupe posrnuli gigant iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije i udahne mu novi život kroz racionalno poslovanje nove investicije, inovativnost i nastup na svetskom tržištu.

"Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa….! Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri", navodi Šoškić.

Cenu korupcije plaćaju građani

Šoškić je, pored ostalog, naveo da korupcija odbija strane investitore i da mnogi investicioni projekti nisu dovoljno isplativi da bi kompenzovali prisustvo korupcije u sistemu.

Šoškić smatra da korupcija u javnim preduzećima vrlo često vodi u njihovo poslovanje sa gubicima zbog kojih ne plaćaju dividende državi - svom vlasniku, a istovremeno, njihove gubitke preuzima država direktno ili kroz državne garancije. Cenu i u jednom i u drugom slučaju plaćaju poreski obveznici - građani, naveo je guverner NBS.

Ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanje stanovništva biće moguće jedino ukoliko se iskoreni korupcija, smatra Šoškić.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=13&nav_id=626272

*********************************************************************************************

Нисам економиста - али све исто мислим што и гувернер НБС

https://www.facebook.com/groups/nepartijskisistemusrbiji/
 
.
NEBOJŠA KATIĆ: GUVERNEROV OBRAČUN SA NJIMA ILI ZAŠTO ŠOŠKIĆ NE POMINJE POLITIČARE I STRANCE

Ta „fina“ simbioza domaćih mangupa i inostranih investitora izvanredno harmonično funkcioniše u najvećem broju propalih država. Strani kapital ima ogromne iskustvo i razrađene mehanizme za funkcionisanje u ambijentu korupcije. Ne treba biti u zabludi – strani kapital, upravo onaj najveći, voli propale države, jer samo njihovim tržišnim prostorom može potpuno gospodariti.

Guverner s pravom ukazuje da je domaća poslovna elita pre svega naučila da profit pravi na uvozu i na svom monopolskom položaju. To je apsolutno tačno, ali je pogodnostima takvog poslovanja u najvećoj meri doprinela upravo institucija na čijem čelu je guverner.

Nerealni precenjeni kurs dinara kakav je u Srbiji već više od deset godina stvorio je ambijent u kome se uvozom može najbolje zaraditi. Monetarna politika NBS i najveće kamate u Evropi uništile su male domaće preduzetnike i sistematski uništavaju svaku pomisao o investiranju u industriju. Tragično je da Šoškić to ne vidi, ali to ujedno objašnjava i zašto se takva politika nastavlja i danas.

Šoškić se obrušio i na cene javnih preduzeća, ali ne i na cene bankarskih usluga, na primer, dakle na sektor za koji je on direktno odgovoran. Neće biti da građani Srbije (u poređenju sa drugim građanima Evrope) relativno više plaćaju struju, grejanje, prevoz, telefon, nego što plaćaju bankarske usluge. Javna preduzeća su laka demagoška meta. (2)

Poruka Šoškića je manje ili više direktna – u korupcionaškom ambijentu kakav je srpski ne može se voditi efikasna borba protiv inflacije. Dakle, ni NBS niti on lično nisu krivi za konstantni neuspeh antiinflacione politike – krivi su korupcija, tajkuni i javna preduzeća. To može biti vešta demagogija, ali je loša ekonomija.

http://www.standard.rs/nebojsa-kati...o-soskic-ne-pominje-politicare-i-strance.html
 

Back
Top