Šopski govori

[Ateista1]

ZavisiPogledajte prilog 1284071

Samo što ne postoje glagoli u infinitivu u šopskom jeziku. I nikad nisam čuo da neko onode, al' sam čuo da onodi.

 

[milance19]

Samo što ne postoje glagoli u infinitivu u šopskom jeziku. I nikad nisam čuo da neko onode, al' sam čuo da onodi.

Isto. Čuo sam samo taj oblik.

 

[Ateista1]

Isto. Čuo sam samo taj oblik.

Zavisi verovatno od kraja.

 

[Prizrenlija]

Pogledajte prilog 1284071

Инфинитив не постоји у пиротском говору, тако да би основни облик могао да буде само неки облик презента (као у македонском и бугарском).

 

[Bernardoo]

Плно се призренско-тимочки у неки крајеви преплеће с'с косовско-ресавски дијалект или с'с књижевну думу па ондека добијеш оној к'т, или с'д наместо к'г и с'г. Ја мислам дека је с'г извор'н облик од македонско и блгарско 'сега' и књижевносрпско 'сад'

 

[Prizrenlija]

Плно се призренско-тимочки у неки крајеви преплеће с'с косовско-ресавски дијалект или с'с књижевну думу па ондека добијеш оној к'т, или с'д наместо к'г и с'г. Ја мислам дека је с'г извор'н облик од македонско и блгарско 'сега' и књижевносрпско 'сад'

Не каже се плно него много. Пиши, брате, београдски, нема потребе да се мучиш кад не знаш.

То Г и Д су различити варијетети западне и источне гране јужнословенских говора, а наравно да је било утицаја македонских (а не бугарских) говора, јер је Вардарска миграциона струја дуго времена плавила Поморавље (друга по јачини од 4 главне српске миграционе струје, по Цвијићу).
Тако се и у Средњој Западној Бугарској и данас још понегде каже вук, рад и лепо, а не вълк, работа и хубаво, јер је велики део тог становништва далеком пореклом из Босне и Србије (средњовековне миграционе струје).

 

[Сребрена]

Из путописа Спиридона Гопчевића кроз Стару Србију и Маћедонију:

https://books.google.rs/books?id=PT...V9uCDQQ6AF6BAgLEAI#v=onepage&q=костур&f=false

 

[Bernardoo]

Не каже се плно него много. Пиши, брате, београдски, нема потребе да се мучиш кад не знаш.

То Г и Д су различити варијетети западне и источне гране јужнословенских говора, а наравно да је било утицаја македонских (а не бугарских) говора, јер је Вардарска миграциона струја дуго времена плавила Поморавље (друга по јачини од 4 главне српске миграционе струје, по Цвијићу).
Тако се и у Средњој Западној Бугарској и данас још понегде каже вук, рад и лепо, а не вълк, работа и хубаво, јер је велики део тог становништва далеком пореклом из Босне и Србије (средњовековне миграционе струје).


Тија не знајеш. Плно, млња, слза се вика! Прашај куј искаш па ће ти рекне! Некуде је тој слуза, или волк, али се у главно вика влк!!!

 

[Bernardoo]

Ч'к и у књигу с'с српска имена постоји име Влк и Влко!!

 

[Prizrenlija]

Тија не знајеш. Плно, млња, слза се вика! Прашај куј искаш па ће ти рекне! Некуде је тој слуза, или волк, али се у главно вика влк!!!

Тераш ме да се понављам, што није лепо. Дакле, нико јужно од Јагодине (осим понеко из центра Ниша) неће рећи плно благодарим/фала, него много благодарим/фала. Пуно се користи у новоштокавским говорима, никада у староштокавским и тачно се види да си Београђанин који се у пубертету сетио неке бабе са југа, па глуми јужњака.
Молим те да надаље не износиш неистините податке о нашем дијалекту. Нигде се не каже млња.
И ови узвичници су ти врло рогобатни.

 

[Bernardoo]

Ево, сад ће видаш како се дума

Послушај бабичкуту:

И не мој дека ми викаш да с'м ја од Београд к'г с'с тој град'т ама немам везе. Послушај ти овој