Šolc u Beogradu ponovo pozvao Srbiju da se pridruži sankcijama protiv Rusije
Aleksandar Vučić i Olaf Šolc predvode delegacije Srbije i Nemačke na plenarnom sastanku dve delegacije u Palati "Srbija" (10. jun 2022)
10. juni/lipanj, 2022.
Očekujemo da se zemlje kandidati za članstvo u EU pridruže sankcijama protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, poručio je kancelar Nemačke Olaf Šolc 10, juna, nakon sastanka sa predsenikom Srbije Aleksadrom Vučićem u Beogradu.
"Važno je da se što veći broj zemalja priključi sankcijama, jer to je instrument koji pomaže Ukrajini. Sankcije su veoma efikasne, mnogo efikasnije nakon sankcija uvedenih nakon aneksije Krima 2014. godine", rekao je Šolc.
"Ovaj šesti paket sankcija EU protiv Rusije neće tek tako nestati nakon rata, već je uslov da se poboljša situacija da Rusija prihvati činjenicu da ne može diktirati mir već mora pregovarati i sa Ukrajinom dogovoriti sporazum kojim će ukrajinski integritet birti zaštićen", dodao je nemački kancelar.
On je podvukao da je želja velikog broja evropskog broja zemalja da se Srbija priključi sankcijama.
"Na najbolji mogući način se to radi onda kada stvar nije gotova", rekao je Šolc.
'Srbija osudila invaziju, imamo drugačiji stav o sankcijama'
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije istakao da Srbija nije saglasna sa ruskom invazijom na Ukrajinu, te da je to pokazala svojim odlukama u Generalnoj skupštini UN i OEBS-u, osuđujući napad na Ukrajinu.
"Što se tiče pravne i političke prirode samog sukoba, stav Srbije je vrlo jasan. Što se tiče sankcija imamo drugačiji stav iz mnogo razloga", rekao je Vučić.
On je naveo da se građani Srbije sećaju sankcija i da "ne mislimo da su sankcije dobra stvar". Takođe je kao razlog naveo i istorijske veze Srbije i Rusije, kao i da Srbija po pitanju Kosova u Ujedinjenim nacijama ima "podršku Rusije a ne nekih drugih".
Dodao je da je "odlično razumeo zahteve kancelara Šolca".
"Ja sam sa njim razgovarao na otvoren i iskren način o tome. On će biti upoznat sa svim našim odlukama o tome", rekao je Vučić.
Šolc je u glavni grad Srbije došao iz Prištine, gde se ranije istog dana susreo sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
'Svi u dijalogu da se potrude da dođe do pomaka'
Šolc je podvukao da je stav Nemačke po pitanju Kosova jasan i poznat godinama unazad, te dodao da je potrebno da je sada potrebno da se "svi u procesu dijaloga između Beograda i Prištine potrude da dođe do pomaka".
"Nadam se da ćemo dobiti izveštaj o tom napretku. Korak po korak, obe strane moraju dati svoj doprinos tome i odgovorne su za to da se ništa ne blokira, da se ne odlažu sastanci i da se pravi niz malih koraka koji će voditi do konačnog cilja", rekao je Šolc.
Vučić: Srbi vole integritet Srbije koliko i vi integritet Ukrajine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da "nikada do sada iz zemalja EU nismo čuli da se kao cilj dijaloga Beograda i Prištine traži uzajamno priznanje", ali da razume da se i to menja.
"Nikada niko nije govorio o međusobnom priznanju osim Amerikanaca koji su tu doktrinu usvojili pre tačno tri godine", rekao je Vučić.
On je kazao da se stvari menjaju u skladu sa onim što se događa "u nekim drugim delovima Evrope".
"Ako mislite da treba da nam pretite zato što se trudimo da sačuvamo poredak Ujedinjenih nacija ili zato što želimo da dođemo do kompromisnog rešenja, mi nemamo ništa protiv", rekao je Vučić.
Dodao je da Srbija nikad nije odbila niti odustala od dijaloga, kao i da je spremna da razgovara o kompromisnim rešenjima.
"Nemojte da se ljutite što je naš odnos prema Kosovu drugačiji od vašeg. Onoliko koliko vi volite teritorijalni integritet Ukrajine, Srbi vole teritorijalni integritet Srbije", rekao je Vučić.
O evropskim integracijama Srbije
Na pitanje novinara da li postoji okvirni rok za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, Šolc je rekao da brzina pristupanja zavisi kako od želje onih koji su kandidati za pristupanje, tako i od spremnosti EU.
"To neće biti moguće za šest meseci. Procesi pristupanja su doneli velike promene u svakoj zemlji. Preduslov za to je da su odgovorni u zemlji spremni za te promene. Ja želim da vas ohrabrim i da vam kažem da se možete pouzdati u nas i da ćete dobiti našu podršku u tome", rekao je Šolc.
Predsednik Srbije je rekao da ima poverenja u reči nemačkog kancelara, te da je siguran da "ćemo već u decembru moći da očekujemo značajne pomake ukoliko budemo radili, napredovali u dijalogu sa Prištinom i vladavini prava".
"U junu zbog sveukupne situacije i zbog toga što nismo uveli sankcije Rusiji ne treba očekivati ništa, ali očekujem veliki napredak za sve zemlje na evropskom putu u narednih godinu dana. Možemo da budemo bolje raspoloženi kada je o tome reč", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je Šolc doneo novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu.
"On želi da nas sasluša i želi da postoji stalna perspektiva proširenja EU, što je važna poruka za sve na Zapadnom Balkanu", rekao je Vučić.
Nakon sastanka tête-à-tête između Šolca i Vučića, održan je plenarni razgovor delegacija Nemačke i Srbije.
Šolca je na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" dočekao Aleksandar Vučić, a ispred Palate "Srbija" mu je priređen svečani doček.
'Zemlje koje se ne priznaju ne mogu biti deo EU'
Nemački kancelar je turneju po zemljama Zapadnog Balkana započeo ranije 10. juna u Prištini, gde je izjavio da dijalog Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije (EU), treba da reši pitanje priznanja Kosova.
Šolc je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem rekao da je za dijalog potreban konstruktivan stav, rekavši da bi konačni sporazum doprineo stabilnosti regiona Zapadnog Balkana.
"Konačni sporazum mora da reši i pitanje priznanja Kosova, jer je nezamislivo da dve zemlje koje se ne priznaju postanu deo EU“, rekao je Šolc.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je od Šolca zatražio podršku Nemačke oko evropskih integracija, te najavio da će Kosovo krajem godine podneti zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Sa druge strane, nemački kancelar je poručio da evropski put Kosova zavisi od dijaloga sa sa Srbijom, napominjući da je za Kosovo važno da dođe do napretka u dijalogu kako bi se postigao sveobuhvatni sporazum.
