Шолц у Београду 10. јуна

BojaMagije

Buduća legenda
Banovan
Poruka
29.459
dobro je dok smo mirni
i pravimo se da nas ne dotice
a oni bi trebali da se zamisle
i da malo procackaju po istoriji
sta to znaci

Starović: Šolc u Beograd donosi poruku da se pridružimo sankcijama Rusiji

Državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović rekao je da očekuje da će nemački kancelar Olaf Šolc prilikom posete Beogradu ponoviti poruku da Srbija treba da se priključi režimu sankcija protiv Rusije, ali je ocenio da bi takav potez naneo više štete Srbiji nego Rusiji.

„Svi zvaničnici koji dolaze iz država članica Evropske unije stalno potenciraju ta njihova očekivanja, kako oni kažu, da se Srbija u potpunosti uskladi sa zajedničkom spoljom politikom EU, odnosno na praktičnom planu da se pridruži režimu sankcija koje je zavela prema Rusiji“, rekao je Starović za RTS.

On je istakao da je Šolc, pre izvesnog vremena, govoreći o sankcijama koje je Nemačka sa partnerima iz EU zavela Rusiji, rekao da te sankcije moraju biti „ozbiljne, žestoke, ali da ne smeju naneti više štete Nemačkoj nego Rusiji“.

"Mi taj argument možemo da razumemo, ali se nadamo da može biti primenjen i na naš slučaj. Sasvim sigurno da bi eventualno zavođenje sankcija Rusiji nanelo daleko više štete Srbiji nego Rusiji. Verujemo da barem taj argument može biti razumljiv Šolcu", rekao je Starović.

Govoreći o poseti Šolca Prištini, koja je takođe najavljena, Starović je rekao da je nažalost Nemačka "jedan od glavnih sponzora Prištinske administracije".

"Želim da verujem da će Šolc poručiti kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da je apsolutno nemoguće da mi prihvatamo nove obaveze, a da Priština ne ispunjava svoje iz Briselskog sporazuma", rekao je Starović, navodeći da tu pre svega misli na formiranje Zajednice srpskih opština. https://rs.n1info.com/vesti/starovi...si-poruku-da-se-pridruzimo-sankcijama-rusiji/
jel na rolni toalet papira :lol:
 

комшија

Stara legenda
Poruka
80.094

1654767692467.png

DW: Cilj Šolcove posete Balkanu pomeranje s mrtve tačke



DW: Cilj Šolcove posete Balkanu pomeranje s mrtve tačke


09.06.2022

Olaf Šolc prvi put u svojstvu nemačkog kancelara obilazi Zapadni Balkan kako bi rešio zamrznute sporove i glavni cilj njegove mini-turneje je pre svega pomeranje političkih blokada s mrtve tačke, ocenjuje danas Dojče vele (DW).

Navodeći da je posetu Kosovu i Srbiji nemački kancelar najavio još početkom maja, prilikom odvojenih razgovora u Berlinu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, DW dodaje da se to sada pretvorilo u proširenu misiju rešavanja bilateralnih problema koji stoje na putu proširenju EU na Zapadni Balkana.

Osim Srbije i Kosova, nemački kancelar će posetiti i Severnu Makedoniju i Bugarsku čiji sukob takođe usporava proces širenja uticaja Brisela na region.

U međuvremenu se u ta dva dana, 10. i 11. jun, našlo mesta i za posetu konferenciji Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) u Solunu.

Prema pisanju DW, prva stanica na Šolcovoj blic-turneji koja počinje u petak ujutro je Kosovo, gde će obići i nemačke vojnike u sastavu Kfora, a potom Beograd gde "izgleda da se proces koji je počeo još mnogo pre prvog zvaničnog susreta Vučića i Šolca u Berlinu, poslednjih dana intenzivirao".

Radi se naime o pripremi državnog vrha Srbije na kompromise na koje će Beograd biti prisiljen da pristane ako želi da nastavi svoj put u smeru EU, ukazuje DW.

DW prenosi da Vučić govori o tome da će nemački kancelar "doći s teškim porukama koje se mnogima neće svideti" ali i o zahvalnosti Nemačkoj čije investicije u Srbiji obezbeđuju 77.000 radnih mesta.

Podseća se i na Vučićevu izjavu da su mu iz kabineta Olafa Šolca poručili da bi kancelar došao u Beograd čak i da nije otkazana poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

DW prenosi i da se u beogradskim medijima spekuliše da će Šolc, kako u Prištini, tako i u Beogradu, insistirati na kompromisima koji bi na kraju trebalo da urode normalizacijom odnosa.

"To će funkcionisati samo kroz konkretne sporazume koje postignu dve zemlje. Tu postoje mnogi detalji, ali naravno da u to spada ono što je Nemačka već odavno učinila, a to je priznanje Kosova", rekao je Šolc još 4. maja u Berlinu, nakon sastanka s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

Nakon toga se kancelar istog dana susreo i sa Vučićem, i možda su to "teške poruke" o kojima govori predsednik Srbije, navodi DW i dodaje da od susreta Šolca sa Vučićem i Kurtijem početkom maja, nakon kojeg je istog dana usledio i direktni susret predsednika Srbija i premijera Kosova, uz prisustvo specijalnog izaslanika EU za pregovore Miroslava Lajčaka, nije načinjen nikakav pomak.

Prema pisanju DW, u onih nekoliko sati koliko će Šolc provesti u Beogradu, zvanično bi trebalo da se raspravlja o, kako je kabinet kancelara najavio, "daljim, zajedničkim reakcijama na rusku agresiju na Ukrajinu".

Šolc je još tokom Vučićeve posete Berlinu naglašavao da je Srbija osudila rusku agresiju, dajući do znanja da se Beograd time, uprkos činjenici da se uzdržao od sankcija, svrstao na stranu EU i time ispunio uslov da se pridržava spoljnopolitičkih smernica koje Brisel nalaže zemljama-kandidatima za punopravno članstvo.

Pitanje je da li će Šolc od domaćina da traži da se jasnije ogradi od Rusije, pogotovo kada je u pitanju uvoz ruskih energenata, jer je Nemačka jedna od onih zemalja EU koje su uzdražane kada su u pitanju totalne zabrane uvoza, naročito kada je reč o gasu, piše DW.

Očekuje se, dodaje DW, da će u prvom planu svakako biti nastojanje pomeranje s mrtve tačke kada je u pitanju rešavanje bilateralnih problema.

Što se tiče pitanja regionalne saradnje, jednog od glavnih stubova Berlinskog procesa za Zapadni Balkan kojeg je još 2014. pokrenula Nemačka, Srbija tu igra važnu ulogu, i to bi isto tako moglo da bude po ukusu socijaldemokratskog kancelara. Jer, upravo je sredinom ove nedelje održan samit inicijative Otvoreni Balkan, koja se smatra Vučićevim projektom.

DW ocenjuje da upada u oči to što Šolc neće posetiti "možda najveće bure baruta u regionu, BiH". U trenutku kada stranke njegove vlade u Bundestagu pripremaju rezoluciju pod nazivom "Podržati Bosnu i Hercegovinu na njenom putu u bolju budućnost", koja je, posebno kod nekih snaga u Hrvatskoj i Srbiji naišla na kritike, šef nemačke vlade u velikom luku zaobilazi upravo tu zemlju, navodi se u tekstu.

Izvor bliski vladajućim strankama u Nemačkoj za DW govore da je Šolcu tema ispunjavanja obećanja o proširenju EU na zemlje Zapadnog Balkana, a to se pre svega odnosi na Srbiju i Severnu Makedoniju, trenutno važnija od problema u Bosni i Hercegovini, koja je svojim statusom "potencijalnog kandidata" udaljena od bilo kakvih ozbiljnijih EU-pretenzija.

Za kancelara se tu radi o "verodostojnosti EU".

Procenjuje se da Šolc želi da najpre pričeka opšte izbore u BiH koji bi trebalo da se održe u oktobru, da bi se onda okrenuo tom gorućem problemu.

No, kada je BiH u pitanju, i tu Vučić igra veliku ulogu – kroz svoj uticaj na lidera Srba u susednoj državi, Milorada Dodika. Zato i ne čudi mantra koja se stalno može čuti u političkim krugovima u Berlinu – da je Vučić, bez obzira na sve pritužbe zbog njegovog autokratskog stila, pritisaka na medije i predstavnike civilnog društva, za Nemačku još uvek faktor broj jedan kad je u pitanju bezbednost na Zapadnom Balkanu, zaključuje DW.
 

BojaMagije

Buduća legenda
Banovan
Poruka
29.459
E, znaš kako je Čipuljić ozbiljno pripremio Beograd za doček visokorangiranog gosta
kada ides po pare kod nekoga moras da odes cakum pakum
kada trebas nekome da platis, moras da izgledas kao klosar
osnovno pravilo nisi naucio koje su zuti zaboravili, pa su zato igrali samo jedno leto

srecom ovaj je namazan i uci brzo na greskama od zutih dileja
 

комшија

Stara legenda
Poruka
80.094
srecom ovaj je namazan i uci brzo na greskama od zutih dileja
Ма који бре жути, оно што ви зовете "жути" издахнуло је са Ђинђићем кога сте стрељали. Супер-дека дао НИС русима за тепсију рибе, дочекивао Медведева ко` фараона и замајаво` нас са "руским кредитом". Био први председник Србије од како је постала самосталном државом који је био у НР Кини и то седам дана у званичној посети. Oткривао споменик диктатору Алијеву на Ташу ...
 

kapetanmark

Veoma poznat
Banovan
Poruka
14.509


Шолц у Београду 10. јуна



677z381_olaf-solc.jpg



БЕРЛИН – Немачки канцелар Олаф Шолц следеће недеље је у дводневној посети Западном Балкану, а у Србију долази 10. јуна, потврђено је у Берлину.

Прве станице на дводневној балканској турнеји Олафа Шолца биће 10. јуна Београд и Приштина, преноси Дојче Веле.

Портпарол немачког канцелара Волфганг Бихнер, како наводи овај медиј, рекао је да је на Косову, између осталог, предвиђена и посета немачким трупама Кфора, јавља Танјуг.

Након тога, Шолц одлази у Солун, на позив грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса, где ће се прикључити вечери са представницима земаља регионалне иницијативе „Процес сарадње у југоисточној Европи (СЕЕЦП)”.

Потом ће немачки канцелар отићи у Северну Македонију, а затим и у Бугарску.

У саопштењу из кабинета канцелара које преноси Дојче Веле, у фокусу путовања Олафа Шолца биће ЕУ перспектива земаља Западног Балкана, као и допринос Немачке унапређењу регионалне сарадње и превазилажењу билатералних блокада. Осим тога, додаје се, централна тема биће даља заједничка реакција на руски агресорски рат против Украјине.

link


Добро нам дошао, драги Шолц! Лавров нам не треба! ТИ нам требаш!
pa vodi ga u sarajevo!

ovde solc moze samo da poduva srbima.

za sve sto on kaze okaci macku o rep.

ne damo kosovo necemo ga priznati taman ti se pecina muhamedanka u gov.na pretvorila i ucrvljala.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
80.094

1654820796311.png


Šolc u Srbiji - simbolička ili prelomna poseta?



Nemački kancelar Olaf Šolc na sednici Budnestaga u Berlinu


09 jun, 2022 Jovana Đurović

BEOGRAD - Nemački kancelar Olaf Šolc u petak 10. juna dolazi u kratku posetu Zapadnom Balkanu, i planirano je da za dva dana poseti Srbiju, Kosovo, Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku. Iz Berlina je ranije saopšteno da će glavne teme posete biti evropska perspektiva Zapadnog Balkana, doprinos Nemačke unapređenju regionalne saradnje i rešavanju bilateralnih sporova, kao i zajednička reakcija na rat u Ukrajini. Nemački kancelar u Beograd dolazi 10. juna popodne na nekoliko sati, i sastaće se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nešto više od mesec dana pošto je Vučić bio u Berlinu.

O poseti Šolca nemački mediji pišu uglavnom šturo, jer je glavna tema i dalje Ukrajina, kaže za Glas Amerike dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević. Mediji u Srbiji, pak, spekulišu da se tokom posete očekuju pritisci zbog sankcija Rusiji, Kosova, pa čak i ucene nemačkim investicijama, dok predsednik Aleksandar Vučić najavljuje da očekuje "teške poruke".

"Meni se čini da ovde i vlast i opozicija, pa čak i pojedine diplomate, pumpaju atmosferu da će biti nešto strašno, a da je zapravo mala verovatnoća da će biti poseta poput one čuvene posete Angele Merkel Borisu Tadiću u avgustu 2011. godine. Ova poseta dolazi samo nekoliko nedelja posle posete Vučića i Kurtija Berlinu, i mislim da su već tada postavljeni temelji i očekivanja, da su lideri sa Zapadnog Balkana već tada znali šta Nemačka očekuje. Ova poseta je, po mom mišljenju, više simbolički važna za Olafa Šolca", kaže Radičević.

Kada su početkom maja u Berlinu bili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, fokus je bio na ponovnom pokretanju dijaloga, a ne na sankcijama Rusiji.

Radičević smatra da će i sada sankcije biti važna, ali ne i najvažnija tema razgovora Šolca i Vučića.

"Mislim da će Olafu Šolcu biti značajnije da pokuša da pokrene dijalog Beograda i Prištine sa mrtve tačke, jer je klinički mrtav prilično dugo, i da učini da zvanični Beograd učini sve što može da spreči Milorada Dodika u nekoj vrsti secesionizma. Nemačka čak podržava sankcije protiv Dodika, oni su i ukinuli nemačko finansiranje projekata u Republici Srpskoj. Mene ne bi čudilo da veći pritisak Šolca bude po pitanju dijlaoga o Kosovu i Dodika, nego o sankcijama".

Šta je Šolcu važno kod kuće?​


Jedan od prioriteta nemačkog kancelara, važan za njegovu spoljnopolitičku, ali i unutrašnjepolitičku poziciju, je integracija Zapadnog Balkana u EU, saglasni su sagovornici Glasa Amerike. Radičević ukazuje da za to Šolc ima podršku i koalicionih partnera, ali i opozicionih demohrišćana.

"Za samog Olafa Šolca, Zapadni Balkan ima višestruki značaj. S jedne strane, dokazuje ono što mu ljudi prebacuju da nije dovoljno oštar prema Moskvi, pa time što pokušava da približi Zapadni Balkan EU, zapravo izgurava ruski uticaj i obezbeđuje stabilnost. Kroz ovu agendu pokazuje i da je posvećen interesima EU”, objašnjava dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Urednik EWB podseća da je integracija Zapadnog Balkana u EU bila važna i za prethodnu vladu Angele Merkel, koja je zato inicirala Berlinski proces - regionalno povezivanje šest zemalja regiona koje je trenutno u senci druge inicijative.

"To je nešto što će kancelar pomenuti, nastavak tog procesa. Naime, on se u potpunosti kosi sa osnivanjem Otvorenog Balkana i primetili ste da Nemačka uopšte ne podržava tu inicijativu, odnosno ne podržava je u obliku kako danas izgleda", kaže Todorović Štiplija.

Urednik portala European Western Balkans (EWB) Nemanja Todorović Štiplija, pak, smatra da će Srbija morati da preduzme određene korake po pitanju sankcija Rusiji, u periodu od Šolcove posete do samita EU krajem juna.

On veruje da će jedna od mogućih tema biti i vladavina prava i stanje demokratije, budući da su Zeleni – koalicioni partner Šolcovih socijaldemokrata – najvažniji kritičari stanja demokratije u Srbiji.

Nemački kancelar će u Beograd stići iz Prištine, u petak popodne. Prema agendi posete koju je objavilo Predsedništvo Srbije, očekuju se plenarni razgovori delegacija Srbije i Nemačke, tet-a-tet sastanak Vučića i Šolca, a najavljeno je i njihovo obraćanje medijima.


"Ja verujem da je poseta kancelara Šolca prelomni trenutak i da posle neće biti moguće ono što papir Evropske službe za spoljne poslove (u koji su mediji imali uvid, ali nije zvanično potvrđeno da je autentičan) kaže da postoje “mali koraci ka Zapadu”, mislim da će morati da se napravi jedan veliki korak. Srbija ima mogućnosti da uvede određeni deo sankcija, da uvede sankcije koje nju ekonoomski neće oštetiti, postoji u tih pet, šest paketa sankcija nešto što Srbija može da uradi".
 

комшија

Stara legenda
Poruka
80.094

1654837964084.png


Šolc donosi tri zahtjeva, jedno je BiH i Srpska


Cilj Njemačke kada su u pitanju Srbija i BiH jeste da ove dvije države potpuno i ad-hok usklade svoju spoljnu politiku s onom koja se vodi u Berlinu i Briselu, bez obzira na nacionalne i strateške interese koje one imaju u kontekstu zaoštrenih odnosa Istoka i Zapada.

Šolc donosi tri zahtjeva, jedno je BiH i Srpska


09.06.2022

Kaže ovo u intervju za “Glas Srpske” bivši šef jugoslovenske diplomatije, Vladislav Jovanović, analizirajući predstojeću posjetu njemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji, najavljenu za 10. juni ove godine.


- Zapadne zemlje postavile su ofanzivni stav prema Rusiji. Sada su na udaru i one zemlje koje pokušavaju da ostanu neutralne, a među kojima su i Srbija, ali i Srpska. Šolc sada u Beograd dolazi sa misijom da izvrši novi pritisak na Srbiju i verujem da dolazi sa skinutim rukavicama - kaže Jovanović.


Odgovarajući na pitanje na čemu će sada insistirati Šolc, s kojim “darovima” dolazi, Jovanović je mišljenja da će tražiti tri stvari, a koje treba da se brzo reše.



"Prva stavka jeste Kosovo. Stav Nemačke jeste da je to svršena stvar oko koje se ne može više diskutovati. Šolc želi skinuti sa dnevnog reda Kosovo i staviti tačku na to otvoreno pitanje. Isto je i sa BiH, odnosno Srpskom. Ona im smeta, jer žele centralizovanu i građansku BiH u kojoj bi entiteti bili poput provincijskih okruga", kazao je on.


Što sve to nije u skladu sa međunarodnim pravom, kaže on, njih očigledno ne interesuje.


"Demokratija je odavno umrla, baš kao i pravo i pravda. Vidljivo je to i iz prethodnog perioda, kada su pojedine zapadne zemlje preko OHR-a i visokih predstavnika izvršile nasilnu demontažu dela Dejtonskog sporazuma. Sada će se ti pritisci samo intezivirati zbog dešavanja oko Ukrajine. Koriste ovu situaciju. Skinute su rukavice, jer to žele što pre rešiti. Drugi cilj - žele da cela NATO “pozadina” bude pod njihovom kontrolom. To je jedan totalitarni stav koji nema nikakve veze sa demokratijom", kazao je Jovanović.


Kada je treća stvar u pitanju koju će njemački kancelar staviti na sto, Jovanović vjeruje da će tražiti da i Srbija uvede sankcije Rusiji, odnosno da svoju spoljnu politiku uskladi sa evropskom.


"Zapadne diplomate na tome insistiraju, navodeći kako bi Srbija na taj način pokazala da je i dalje privržena evropskom putu. Postavljaju se ultimatumi i sve otvorenije preti. Ali videćemo šta će od svega toga biti. Nisam baš uveren u to da će Srbija podleći tim pritiscima, baš kao ni Republika Srpska. Teška su vremena i neće biti lako, ali treba izdržati, jer neće ovo doveka trajati", kazao je Jovanović.


(BN)


Podijelite vijest:​

 

комшија

Stara legenda
Poruka
80.094

1654854589883.png

Njemački kancelar će u Beograd doputovati iz Prištine, a u subotu ide...


U petak, 10. juna, njemački kancelar Olaf Scholz počinje svoju prvu posjetu Balkanu. Prva zemlja koju će posjetiti je Kosovo, gdje će se sastati sa premijerom Albinom Kurtijem, a zajedno će imati i zajedničku konferenciju za novinare.

1654854603035.png


Prije 17 min

Očekuje se da će Scholz na Kosovu, pored sastanaka sa institucionalnim liderima, posjetiti njemačke trupe u okviru KFOR-a.

Fokus putovanja biće perspektiva pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji (EU), kao i doprinos Njemačke unaprjeđenju regionalne saradnje.
Premijer Albin Kurti boravio je 4. maja u službenoj posjeti Njemačkoj na poziv njemačkog kancelara Olafa Scholza.

Ovo je bio prvi sastanak premijera Kurtija sa njemačkim kancelarom Scholzom. Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka dvojice lidera bez prisustva medija, Scholz je istakao da otvorena pitanja između Kosova i Srbije treba rješavati korak po korak sa idejom da se kulminira regionalnim mirom i stabilnošću.

Scholz je, između ostalih, istakao i važnost saradnje i stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta u okviru Berlinskog procesa.

Njemački kancelar Olaf Scholz danas će otputovati u Beograd, dok će u subotu posjetiti Sjevernu Makedoniju i Bugarsku, u okviru turneje po Zapadnom Balkanu.

U međuvremenu, kosovska policija je saopštila da će, povodom posjete njemačkog kancelara Olafa Scholza, doći do privremenih prekida saobraćaja u kratkim vremenskim intervalima na pojedinim segmentima puteva gdje se očekuje prolazak pratnje.

U saopštenju se navodi da će policija brinuti o obezbjeđenju i održavanju javnog reda i mira, za vrijeme kretanja u pratnji i boravka njemačke državne delegacije na Kosovu.

(RSE)
 

комшија

Stara legenda
Poruka
80.094
1654855897196.png



Zašto je opasno potceniti Olafa Šolca ili još gore smatrati ga gubitnikom


1654106675-Tan2022-6-1_194447416_2-750x500.jpg


Autor: Željko Pantelić 10. jun. 2022 09:58

Opšti je utisak da se Olaf Šolc u prvih šest mesci svog kancelarskog mandata nije najbolje snašao, ni u Nemačkoj a još manje u Evropskoj uniji. Nekadašnji ministar finansija tiho priča, gotovo da šapuće, dok njegova politika na evropskom polju nije toliko tiha koliko mucava, ali čine veoma veliku grešku oni koji ga potcenjuju. Bivšem gradonačelniku Hamburga treba malo vremena, kao i njegovoj prethodnici Angeli Merkel, da pohvataju sve konce igre i što bi rekli Francuzi “remettre l’eglise au centre du village”, odnosno Nemačku u centar evropske politike

Naruku Šolca ne idu ni domaće, a ni internacionalne prilike. Nalazi se na čelu najheterogenije trojne vladajuće koalicije u istoriji Savezne republike dok je na međunarodnom planu invazija Rusije na Ukrajinu vratila Sjedinjene Američke Države u glavnu ulogu na Starom kontinentu i ojačala pozicije istočnoevropskih država u odnosu na Berlin i Brisel.

Na domaćem terenu Šolc i Socijaldemokratska partija (SPD) se nalaze u sendviču između dve dijametralne strane u trojnoj koaliciji, zelenih i liberala, o čemu svedoče i loši rezultati na izborima u Severnoj Rajni Vestfaliji i Šlezvig Holštajnu. S druge strane, Fridrih Merc, novi lider demohrišćana (CDU) ne propušta priliku da Šolcovu umerenost i razboritost prikaže kao nesposobnost, neuodlučnost i odsustvo hrabrosti.

Mercov potez da ode u Kijev, gde je dočekan uz najviše počasti kao da je šef države ili vlade, pokazuje koliko su Šolc i Valter Štajnmajer trn u oku SAD. Vašington preko ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog govori sve ono što zaista misli o Nemačkoj i njenim visokim funkcioinerima. To što je Merc pristao da bude marioneta u rukama druge države i da bude iskorišćen da bi bili degradirani predsednik Štajnmajera i kancelar Šolc, govori najviše o Mercu. Angela Merkel i Helmut Kol to nikada ne bi uradili.

Na kontinentalnom planu novi kancelar nije uspeo, još uvek, da se nametne kao lider, a Nemačka je izgubila dobar deo specifične težine koju je imala tokom duge vladavine Angele Merkel. To se videlo najbolje na poslednjem samitu EU, kada je šesti paket sankcija protiv Rusije odobren najviše zahvaljujući sposobnostima i liderstvu italijanskog premijera Marija Dragija.

Nijedan kompromis i nijedno rešenje na nivou EU nije moglo da bude doneto bez aktivne a često i liderske uloge Berlina dok je na čelu Kanzleramt-a bila Merkel. Šolc ne samo da nije neko ko diktira ritam i rad EU već se često njegovi stavovi i instrukcije doživljavaju kao nejasne. Otuda i pitanje Dragija na poslednjem samitu koje je postalo već antologijskog: “Koji je vaš problem”.

U EU su se navikli da Merkelova, i posledično Nemačka, preuzimaju na sebe odgovornost u kreiranju uslove za kompromise i dogovore na nivou Unije. Bivša kancelarka je bilo toliko dobra u svom poslu da su mnogi zaboravili da je i ona u prvoj godini svog mandata bila rezervisana, bojažljiva, oprezna.Toliko da se i tada žalilo za prethodnicima, Šrederom i Kolom.

Šolc plaća i ceh što su njegova partija SPD, ali i Nemačka, zajedno sa Francuskom, Italijom i Španijom, godinama zagovarali liniju dijaloga i saradnje sa Rusijom uprkos protivljenju, često vrlo bučnom, istočnih partnera u EU i NATO.

Takođe, Šolc ne može da računa na strahopoštovanje koje su lideri istočnih i skandinavskih zemalja imali prema Merkelovoj i Nemačkoj. Na ruku novog kancelara ne ide ni agresivni povratak Amerike na Stari kontinent sa administracijom Džоа Bajdena.

Osokoljene podrškom Vašingtona, Varšava i druge istočnoevropske prestonice nemaju više strah da se suprotstave Berlinu. Po njima Nemačka je sa invazijom Rusije na Ukrajinu izgubila kredibilitet, a sa novom politikom SAD na Starom kontinentu istočnim Evropljanima nije više potrebna zaštita Nemaca.

Paralelno, Šolc mora da se bori za prostor sa hiperaktivnim francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i italijanskim premijerom Marijom Dragijem pred kojim svi političari u EU izgledaju kao brucoši na polaganju prvog ispita.

Zlonamerni su u Briselu definisali nemačkog kancelara kao tihog Orbana u smislu da od početka ruske invazije na Ukrajinu razmišlja samo kako da limitira štetu za nemčku ekonomiju, odnosno da ne raskine kompletno veze sa Rusijom sve dok ne bude imao na raspolaganju solidne energetske alternative za ruski gas i naftu.

Direktni gubici za nemačku ekonomiju od momentalnog prekida uvoza gasa iz Rusije bi koštali oko 200 milijardi evra, odnosno malo više od pet odsto bruto društvenog proizvoda. Indirektne gubitke i posledice je teško kvantifikovati, ali je jedno sigurno: prekid uvoza gasa iz Rusije bi za Nemačku značio samo jedno: recesija. Naivno je verovati, imajući u vidu povezanost nemačke ekonomije sa drugima u EU, da se recesija ne bi prenela i preko granica Savezne republike.

Jedna od ključnih mana u čitavoj političkoj karijere Olafa Šolca je bila njegova nedovoljno razvijena sposobnost da iskomunicira na efikasan način sve dobro što uradi, ostavaljujući tako prostor protivnicima da ga kritikuju čak i onda kada besprekorno obavi svoj posao.

Olaf Šolc Olaf Scholz Davos


Kada se analiziraju brojevi koliko je Nemačka izdvojila novca za pomoć drugim na nivou EU u 2022. godini, koliko je naoružanja obezbedila ili će obezbediti za ukrajinsku vojsku, što direktno što indirektno preko Grčke, Slovačke i Češke republike (Atina, Bratislava i Prag su dostavili oružje Kijevu dok se Berlin obavezao da popuni njihove rezerve i zalih) jasno je da su kritike na račun Berlina instrumentalizovane.

Šolc će imati veoma težak zadatak da nadoknadi zaostatak i da povrati mesto koje je Nemačka imala, međutim bilo bi veoma pogrešno proglasiti ga kao predoodređenog gubitnika, između ostalog i zato što on dolazi iz Hamburga, grada koji vekovima proizvodio sposobne i veoma potkovane političare spremne da trče maratone, a ne samo sprinterska trke.

Da bi se razumela politička figura Olafa Šolca potrebno je poznavati istoriju Hamburga i političara koji su vodili grad u prethodnih, gotovo, hiljadu godina, a on je dva puta biran za gradonačelnika najvažnijeg lučkog grada. Hamburg je ostao vekovima slobodan grad a zatim je sačuvao i svoju autonomiju unutar ujedinjene Nemačke i vodeću ulogu u državi zahvaljujući sposobnosti i dalekovidosti ljudi koji su ga vodili.

Čak je i Oto fon Bizmark, koga nije bilo lako impresionirati, bio zadivljen kompetentnošću i znanjem gradonačelnika Hamburga i hamburškog senata u ekonomskom i trgovinskom sektoru tokom pregovor o ujedinjenju Nemačke i zatim o carinskoj uniji, toliko da je prihvatio dobar deo predloga i Hamburg je u oktobru 1888 postao slobodna luka.

Od uvođenja demokratije u Nemačkoj, izuzev nacističkog perioda, Hamburgom su uvek vladali gradonačelnici iz SPD-a. Među njima je Šola bio i Helmut Šmit. Hamburški SPD je uvek bio viđen kao pragmatični deo partije, odnosno njeno desno krilo koje je uvek bilo senzibilno na zahteve i potrebe biznisa, privrednika i trgovaca. To objašnjava zašto je SPD u Hamburgu, kada je morao da pravi koalicije za formiranje većine, pozivao liberale u vladajuću koaliciju.


Sa eksponencijalnim rastom zelenih u poslednje vreme i SPD u Hamburgu je shvatio značaj tzv. zelene agende kao i da je potrebno otvoriti vrata i uši za mlade i osobe koje pitanje životne okoline smatraju najvažnijim. Već pomenuto dovoljno govori zašto je tzv. semafor koaliciju mogao da napravi samo socijaldemokrata iz Hamburga i zašto je opasno potceniti Olafa Šolca ili još gore smatrati ga gubitnikom.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
80.094

1654857439099.png


Šolc posle sastanka sa Kurtijem: Kosovo želi status kandidata za EU


1654856898-Tan2022-6-10_121832685_0-750x500.jpg


10. jun. 2022 12:32

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je tražio podršku nemačkog kancelara Olafa Šolca za integraciju zemlje u Evropsku uniju (EU), najavljujući da će krajem ove godine biti podneta aplikacija za status kandidata za članstvo u EU.

„U skladu sa obećanjima i evropskom perspektivom, radimo na ispunjavanju reformi za članstvo u EU. Nastavićemo sa našom težnjom za status kandidata za EU, kako bismo podneli zahtev za status kandidata do kraja ove godine, rekao je Kurti na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Šolcem u Prištini“, prenosi RTK.

Kurti je zahvalio kancelaru Šolcu na kontinuiranoj podršci Nemačke, dodajući da će Kosovo i dalje biti lojalan saveznik te zemlje.

"Nemačka je odigrala izuzetnu ulogu u obnovi Kosova. Uverio sam Šolca da Kosovo jeste i da će ostati pouzdan partner Nemačke", dodao je Kurti.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
80.094

1654861592129.png

Šolc na Balkanu: Rešavanje tuđih bilateralnih problema


Olaf Šolc po prvi put u svojstvu nemačkog kancelara obilazi Zapadni Balkan kako bi rešio zamrznute sporove. Cilj te mini-turneje je pre svega pomeranje političkih blokada s mrtve tačke.





Svoju posetu Kosovu i Srbiji nemački kancelar Olaf Šolc najavio je još početkom maja, prilikom odvojenih razgovora u Berlinu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem. To se sada pretvorilo u proširenu misiju rešavanja bilateralnih problema koji stoje na putu proširenju Evropske unije na Zapadni Balkana.

Osim Srbije i Kosova, nemački kancelar će posetiti i Severnu Makedoniju i Bugarsku čiji sukob takođe usporava proces širenja uticaja Brisela na regiona. U međuvremenu se u ta dva dana, 10. i 11. jun, našlo mesta i za posetu konferenciji Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) u Solunu.

-pročitajte još: Vučićev zaokret je već počeo

Srbija se priprema na zahteve Berlina

Prva stanica na toj blic-turneji koja počinje u petak ujutro je Kosovo, gde će Šolc obići i nemačke vojnike koji se tamo nalaze u sklopu jedinica KFOR-a. Nakon razgovora u Prištini, sledeća stanica je glavni grad Srbije, gde nemački kancelar dolazi na malo drugačiji teren: izgleda da se proces koji je počeo još mnogo pre prvog zvaničnog susreta Vučića i Šolca u Berlinu, poslednjih dana intenzivirao.

Radi se naime o pripremi državnog vrha Srbije na kompromise na koje će Beograd biti prisiljen da pristane ako želi da nastavi svoj put u smeru Evropske unije. Tako ovih dana mediji bliski srpskim vlastima naveliko pišu o uslovima s kojima Šolc dolazi u Beograd. Predsednik Vučić govori o tome da će nemački kancelar „doći s teškim porukama koje se mnogima neće svideti“. U istom dahu, međutim, Vučić govori i o zahvalnosti Nemačkoj čije investicije u Srbiji obezbeđuju 77.000 radnih mesta.

Aleksandar Vučić i Olaf Šolc 4. maja u Berlinu
Aleksandar Vučić i Olaf Šolc 4. maja u Berlinu

Vučić je rekao, a kako prenose mediji u Srbiji, da su mu iz kabineta Olafa Šolca poručili da bi kancelar došao u Beograd čak i da je u ponedeljak (6.6.) u posetu Srbiji stigao i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. No, to se, kao što je poznato, nije dogodilo zbog toga što su Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora zabranile prelet avionu ruskog ministra.

-pročitajte još: Vučić se sprema da okrene leđa Putinu

Pomeriti pregovore s mrtve tačke

Beogradski mediji spekulišu da će Šolc, kako u Prištini, tako i u Beogradu, insistirati na kompromisima koji bi na kraju trebalo da urode normalizacijom odnosa. „To će funkcionisati samo kroz konkretne sporazume koje postignu dve zemlje. Tu postoje mnogi detalji, ali naravno da u to spada ono što je Nemačka već odavno učinila, a to je priznanje Kosova“, rekao je Šolc još 4. maja u Berlinu, nakon sastanka s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem. Nakon toga se kancelar istog dana susreo i sa Vučićem, i možda su to „teške poruke“ o kojima govori predsednik Srbije.

U svakom slučaju, od susreta Šolca sa Vučićem i Kurtijem početkom maja, nakon kojeg je istog dana usledio i direktni susret predsednika Srbija i premijera Kosova, uz prisustvo specijalnog izaslanika EU za pregovore Miroslava Lajčaka, nije načinjen nikakav pomak.

Regionalna saradnja

U onih nekoliko sati koliko će provesti u Beogradu, zvanično bi trebalo da se raspravlja o, kako je kabinet kancelara najavio, „daljim, zajedničkim reakcijama na rusku agresiju na Ukrajinu“. Šolc je još tokom Vučićeve posete Berlinu naglašavao da je Srbija osudila rusku agresiju, dajući do znanja da se Beograd time, uprkos činjenici da se uzdržao od sankcija, svrstao na stranu EU i time ispunio uslov da se pridržava spoljnopolitičkih smernica koje Brisel nalaže zemljama-kandidatima za punopravno članstvo. Pitanje je da li će Šolc od domaćina da traži da se jasnije ogradi od Rusije, pogotovo kada je u pitanju uvoz ruskih energenata, jer je Nemačka jedna od onih zemalja EU koje su uzdražane kada su u pitanju totalne zabrane uvoza, naročito kada je reč o gasu.

Očekuje se da će u prvom planu svakako biti nastojanje da dođe do pomaka s mrtve tačke kada je u pitanju rešavanje bilateralnih problema.

Što se tiče pitanja regionalne saradnje, jednog od glavnih stubova Berlinskog procesa za Zapadni Balkan kojeg je još 2014. pokrenula Nemačka, Srbija tu igra važnu ulogu, i to bi isto tako moglo da bude po ukusu socijaldemokratskog kancelara. Jer, upravo je sredinom ove nedelje održan samit inicijative Otvoreni Balkan, koja se smatra Vučićevim projektom.

-pročitajte još: Otvoreni Balkan pred otvorenim pitanjima

Bosna i Hercegovina za sada zaobiđena

Ono što upada u oči pri prvom pogledu na spisak zemalja koje će Šolc da poseti jeste izostanak obilaska možda najvećeg bureta baruta u regionu, Bosne i Hercegovine. U trenutku kada stranke njegove vlade u Bundestagu pripremaju rezoluciju pod nazivom „Podržati Bosnu i Hercegovinu na njenom putu u bolju budućnost“, koja je, posebno kod nekih snaga u Hrvatskoj i Srbiji naišla na kritike, šef nemačke vlade u velikom luku zaobilazi upravo tu zemlju.

Bosnu i Hercegovinu je do sada posetila nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, gde se 10. marta susrela i sa sva tri člana Predsedništva BiH

Bosnu i Hercegovinu je do sada posetila nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, gde se 10. marta susrela i sa sva tri člana Predsedništva BiH

Izvor bliski vladajućim strankama u Nemačkoj za DW govore da je Šolcu tema ispunjavanja obećanja o proširenju EU na zemlje Zapadnog Balkana, a to se pre svega odnosi na Srbiju i Severnu Makedoniju, trenutno važnija od problema u Bosni i Hercegovini, koja je svojim statusom „potencijalnog kandidata“ udaljena od bilo kakvih ozbiljnijih EU-pretenzija. Kancelaru se tu – što to je ponavljao više puta, a posebno kada je reč o Severnoj Makedoniji – radi o „verodostojnosti EU“. Procenjuje se da Šolc želi da najpre pričeka opšte izbore u BiH koji bi trebalo da se održe u oktobru, da bi se onda okrenuo tom gorućem problemu.

No, kada je BiH u pitanju, i tu Vučić igra veliku ulogu – kroz svoj uticaj na lidera Srba u susednoj državi, Milorada Dodika. Zato i ne čudi mantra koja se stalno može čuti u političkim krugovima u Berlinu – da je Vučić, bez obzira na sve pritužbe zbog njegovog autokratskog stila, pritisaka na medije i predstavnike civilnog društva, za Nemačku još uvek faktor broj jedan kad je u pitanju bezbednost na Zapadnom Balkanu.
 

Mystic+

Legenda
Poruka
72.132
Шолц решава већ решена питања балканских банана република и осталих бунара, јер је неспособан да реши свој проблем на релацији:

Америка-Немачка-Украјина-Русија.

:kafa: ... кретен!

solc mi lici na onog dedicu kod beni hila :lol:

Онај Ромпеј је ипак суперпајац!
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.