Често се сама интелигенција сматра предношћу али ако изостане она социјална врста интелигенције да ли заиста паметан човек може испасти глупљи од неког мање паметног ?
Колико је заправо важно да човек оформи ову врсту интелигенције ?
Моја теорија:
Човек се храни са три врсте хране
и свака је животно битна, а то су:
- Ваздух,
- Хранљиве материје (беланчевине, масти и угљени хидрати, плус вода, минерали и витамини)
- Информације (њих добијамо у контакту са другим људима пре свега али и природом уопште)
Без било које од ових "храна" човек умире или бива тешко оштећен.
Да појасним мало овај став да се човек храни и информацијама.
Какве су то информације ?
Па то су сви титраји које добијамо од других људи,
(неки то зову љубав)
некад је то реч, некад поглед, некад додир ... било шта.
Ми се уствари "хранимо" једни другима,
односно трудимо се да будемо интересантна храна околини.
Волимо да нас "једу", да нас "гутају" погледима, као и сваку нашу реч.
То се и друга страна труди, наравно.
Шта би онда било социјално интелигентно понашање ?
То је оно понашање где смо ми тражени, популарни,
најбоље у мери колико и заслужујемо. 
