Ove noći, dolaziš tiho u moj san,
okovan stegama sećanja ležim,
još samo ovaj put ulepšaj mi dan,
jer ja već sutra odavde bežim...
Tvojim očima obasjaj mi put,
tražim utehu gde nema je,
sećanjima bolinim je posut,
još uvek ne prolazi, ne...
Jer dok spavam, tada vidim,
da sve naše i postojalo nije,
toliko te volim, da se stidim,
al' opet suza niz obraz lije...
Sutra je opet isto, novi dan,
protkan okamenjenim tvojim likom,
kako sam samo bolu predan,
tako bih rado završio sa vikom...
Al' mi nešto ponos ne da,
stanem, pa se zamislim,
kome sada ja da trebam,
kako na drugu da pomislim...
U mom srcu uvek bićeš,
trgati te neću nikad,
uvek tu, da me setiš,
voleti više da l' ću ikad...
okovan stegama sećanja ležim,
još samo ovaj put ulepšaj mi dan,
jer ja već sutra odavde bežim...
Tvojim očima obasjaj mi put,
tražim utehu gde nema je,
sećanjima bolinim je posut,
još uvek ne prolazi, ne...
Jer dok spavam, tada vidim,
da sve naše i postojalo nije,
toliko te volim, da se stidim,
al' opet suza niz obraz lije...
Sutra je opet isto, novi dan,
protkan okamenjenim tvojim likom,
kako sam samo bolu predan,
tako bih rado završio sa vikom...
Al' mi nešto ponos ne da,
stanem, pa se zamislim,
kome sada ja da trebam,
kako na drugu da pomislim...
U mom srcu uvek bićeš,
trgati te neću nikad,
uvek tu, da me setiš,
voleti više da l' ću ikad...
