VUČIĆ JE OPKOLJEN, ALI ĆE TERATI SAUČESNIKE DA GA BRANE
Niko ne zna tačno kako će i kad Aleksandar Vučić da padne s trona. Sigurno je samo da neće mirno, posle regularnih izbora, predati vlast i otići u penziju. Sve opcije su moguće, a najrealnija upozorava na njegovu sklonost ka nasilju.
O najopasnijoj varijanti raspleta, koja preti Srbiji, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog telegrafa, Nacionala i Pravde, nekada Vučićev bliski saradnik i prijatelj.
Predrag Popović
Nije moguće proceniti vreme diktatorove propasti. Otkad je izašao iz Šešeljevog jednoumlja, Vučić se raskomotio u svom intimnom maloumlju. Realnu politiku je prilagodio svojim patološkim poremećajima. Slika srpske stvarnosti nacrtana je egzaktnim podacima. Privreda ne postoji. Sve unosne poslove kontroliše nekoliko ljudi iz vrha vlasti.
Američki političari i mediji objavili su informacije o monopolu koji u telekomunikacijama i javnim poslovima imaju Andrej Vučić, Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, Slaviša Kokeza i Nenad Kovač.
Finansijskim interesima tih tajkuna prilagođavaju se zakoni, tenderi i državna kasa. Kompanije naprednjačkih funkcionera i sponzora finansiraju stranačke i privatne aktivnosti Aleksandra Vučića, ali ne i porez. Na spisku najvećih poreskih dužnika nalaze se firme čiji vlasnici su, dok god plaćaju reket i drže omertu, zaštićeni od pravde i zakona.
Dok oni razvijaju vlastite imperije, kupuju ručne satove od po pola miliona evra i na Dedinju dižu vile od četiri miliona evra, 70 odsto radnika dobija platu do 220 evra.
Bolest ne bira, ali Vučića je izabralo nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema. Uz stare muke sa srčanim pritiskom i ozleđenom kičmom, sarkom male karlice je oštetio ceo organizam, pa i nervni sistem. Iako koristi najsavremenije i najskuplje lekove, više ne može da sakrije simptome.
Na jednoj od poslednjih konferecija za novinare videlo se kako nekoliko sekundi drhtavom rukom ne uspeva da dohvati flašicu s vodom. Snimak bolesnog vođe, koji ne može da kontroliše pokrete, postao je viralan na društvenim mrežama.
Isto tako, scene koje je pravio prilikom nedavne posete Zrenjaninu, šokirale su sve njegove saradnike. Posle polaganja kamena temeljca za kinesku fabriku Šangdong Linglong, na svečanom ručku Vučić je sablažnjavao sve prisutne.
Bez koncentracije, po nekoliko puta je ponavljao iste rečenice, s naporom pokušavajući da odgovara na konkretna pitanja. Usred govora, samo bi zaćutao i okrenuo glavu u stranu, što je stvaralo izrazito neprijatnu atmosferu. Stranački funkcioneri i kineski investitori sa zaprepašćenjem su gledali kako se diktator gubi.
Kad će se definitivno izgubiti, niko ne zna. Da mu muka bude veća, u sličnoj situaciji se nalazi i njegov brat Andrej. Mediji su nedavno obavestili javnost da mlađi Vučić pati od karcinoma pankreasa. Vladarski bratski tandem nije demantovao te informacije.
Tajno, njima iza leđa, to je uradio Zlatibor Lončar. Ministar zdravlja tvrdi da je Andrej zdrav kao dren, ali lično pušta glasine o smrtonosnoj bolesti kako bi izazvao sažaljenje poverioca. Lončar priča da je Andrej u raznim poslovima oštetio nekoliko opasnih kriminalaca, pa sad beži u bolest.
Verovatno se Lončar takvim insinuacijma sveti braći zato što su mu upropastili vrlo profitabilne kombinacije s tenderima za medicinsku opremu. Kako god bilo, Andrej Vučić se, posle dužeg boravka u ilegali, pojavio tek na novosadskom mitingu naprednjačkog kartela. Za odlazak na suđenja na koja je uredno pozvan ipak nije imao dovoljno snage. Zbog toga je Vučića zabolela parola "Leči se", koju su lansirali beogradski demonstranti. Za njega, poziv na lečenje predstavlja pretnju.
Psiho-fizička oštećenja doprinela su širenju paranoje kod Aleksandra Vučića. Svestan zla koje je naneo narodu, ali i posledica prekršenih obećanja stranim mentorima, Vučić je nedavno izvršio krupne promene u bezbednosnom sistemu. Iako ne propušta priliku da se javno zahvali na lojalnosti i hrabrosti "Kobrama", nedavno im se zahvalio na saradnji.
Pripadnici bataljona vojne policije sada su uključeni samo u akcije na terenu, na putovanjima Srbijom. Pored njih, angažovana su dodatna dva zaštitna prstena. U širi krug, po potrebi, uključene su vođe navijačkih grupa, koje organizuje jedan penzionisani oficir Žandarmerije, a telohranitelje zadužene za Vučićevu bezbednost selektovao je Milorad Dodik.
Dodik je još pre dve godine uzeo na čuvanje prestolonaslednika Danila, a odskora i njegovog tatu. Gospodar Republike Srpske ustupio je Vučiću luksuznu vilu, koju obezbeđuje njegova lična neformalna garda. Svaki slobodan vikend Vučić provodi tamo, u Dodikovom bunkeru. Cenu tih usluga platili su građani Srbije, u čije ime je kabinet Ane Brnabić nedavno uplatio 32 miliona evra pomoći Republici Srpskoj, odnosno njenom vlasniku.
Istim helikopterom, kojim leti za Banjaluku i Laktaše, Vučić putuje Srbijom, pošto smatra da nije bezbedan ni u blindiranom automobilu koji mu je poklonio arapski "brat" Muhamed el Zajed.
O razlozima paranoje Vučić ne priča ni bliskim saradnicima, ali oni imaju određena saznanja koja upućuju na "elemente inostranosti". Navodno, strah dolazi sa istoka, iz Rusije. Vučić je godinama izbegavao da ispuni obećanja data ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Nije se zadržao samo na političkim intrigama, nego je austrijskim vlastima otkrio identitet ruskog špijuna. Omogućio je šverc naoružanja i vojne opreme sirijskim pobunjenicima i džihadistima iz ISIS-a, a u Srbiji je montirao suđenja srpskim dobrovoljcima koji su se u Ukrajini borili na ruskoj strani.
Na Vučićevo insistiranje odbijena je ruska ponuda za kupovinu beogradskog aerodroma i investicije u srpski železnički saobraćaj. Zbog svega toga, konsiljereu Vladimiru Popoviću, zvanom Beba, nije bilo teško da Vučića ubedi da mu Rusi rade o glavi.
Od Đorđevića, Đilasa, Obradovića i ostalih opozicionih političara i njihovih finansijera, Vučić se više plaši građana koji protestuju. Izlaskom na ulicu, građani su mu iz ruku izbili najjače oružje - strah. Da bi uspostavio ravnotežu straha, diktator je krenuo u kontraofanzivu.
Medijska kampanja nije dala očekivani rezultat, ma koliko se trudio čak ni Željko Mitrović nije uspeo da zaplaši ljude. Na drugom, ozbiljnijem nivou zastrašivanja, neki od vodećih naprednjaka slali su preteće sms poruke pojedincima iz opozicije u kojima su ih upozoravali da paze šta rade, jer će "neko će morati uza zid".
"Za ženu i decu ne brini, njih niko neće dirati, ali ti si u problemu", "čuvaj se da ne naletiš na neko rashodovano oružje, ima ga u ogromnim količinama" i "postaćeš samo silueta kredom nacrtana na asfaltu". neke su od poruka koje su upućivane nepodobnim političarima i novinarima.
Vučić je s reči prešao na dela kad je angažovao specijalne batinaške odrede da presreću protestante i otvoreno vređaju i prete nasiljem.
U taj prljavi posao nije uključio mafijaške trupe iz kosovskog ganga Zvonka Veselinovića. Kosovari su već postali suviše prepoznatljivi, pa privlače pažnju. Oni su raspoređeni u pozadinu, a na ulicu su pušteni kriminalizovani huligani iz Vojvodine.
U trenerkama s kapuljačama, s fantomkama i šalovima preko lica, nasilnički debi imali su početkom aprila u Pančevu. Provokacije su ponovili u Deliblatu, gde su presreli Mariniku Tepić.
Kriminalci, huligani, narkomani, ludaci... Njih je Vučić regrutovao za borbu protiv građana koji žele da žive normalno. Ucenjeni krivičnim delima i podmićeni novcem i policijskom i sudskom zaštitom, oni nemaju moralnih dilema prilikom napada na narodne poslanike, profesore, studente ili bilo koga drugog ko zasmeta naprednjačkom fireru.
nazalost je tako
