zato sto bi svi mi svirali u trubu da te banke nisu donele kapital iz svojih zemalja ,od svojih stedisa i plasirali ovde
Ми баш и свирамо у трубу зато што су те банке дошле, а ми своје сатрли, а ни Развојну банку немамо. А што се тиче позајмљивања и прављења пара:
КАКО НАСТАЈЕ НОВАЦ (сведочење Грејема Тауерса)
Једно од најискренијих сведочења у вези банкарске праксе је дао Graham F. Towers, гувернер Централне банке Канаде (од 1934 – 1955), пред канадским државним комитетом за банкарство и трговину, 1939. године. Већина цитираног материјала je резултат испитивања које је спровео господин McGeer, бивши градоначелник Ванкувера, који је очито разумео суштину банкарства. Ево неких одломака:
Питање: Дакле не спорите да банке креирају новчани медијум?
G. Towers: Тако је. Зато оне и служе. То је њихов посао, као што је посао фабрике челика да производи челик. Производни процес се састоји од записа мастилом или писаћом машином на картицу (рачун, прим. прев.) која се води у књигама. То је све.
Сваки пут када банке одобре зајам (или купују хартије од вредности), створен је нови кредит – нови депозит – свеж новац. Уопштено говорећи, сав нови новац долази из банке у форми зајма.
Питање: Када се $1.000.000 вредне државне обезнице презентују банци, милион долара новог новца се креира?
G. Towers: Да.
Питање: Јели чињеница да се милион долара новог новца тада креира?
G. Towers: Тако је.
Питање: У реду. Да ли исто важи и када општине или провинције одлазе у банку?
G. Towers: Или неко индивидуално лице.
Питање: Или када неко приватно лице оде у банку?
G. Towers: Да.
Питање: Значи када ја позајмим $100 у банци као приватно лице, банка изврши књиговодствени запис чиме се повећавају депозити те банке?
G. Towers: Да.
Питање: Господине Тауерс, када дозволите комерцијалним банкама да емитују банкарске депозите који, захваљујући могућности и пракси издавања чекова, чине новчани медијум на коме се базира 95% наших јавних и приватних пословним трансакција, ви практично дозвољавате банкама да издају замену за новац, зар не?
G. Towers: Да, банкарски депозити јесу новац у том смислу.
Питање: У том смислу они јесу прави новац, али реално говорећи они нису (легалан) новац већ кредитно потраживање, тј. књиговоствени запис који се користи као замена за новац?
G. Towers: Јесте.
Питање: Значи ми овлашћујемо банке да издају замену за новац?
G. Towers: Да, мислим да је то прилично коректан опис банкарства.
Питање: 12% од укупног новца у Канади је емитовала влада преко ковнице и централне банке (ковани и папирни новац, прим. прев), а 88% су издале пословне банке на бази такве резерве?
G. Towers: Да.
Питање: Али ако је издавање новца највиши прерогатив државе (њено суверено право и обавеза, прим. прев.), то значи да је тај прерогатив у обиму од 88% пребачен из руку владе у корист комерцијалних банака?
G. Towers: Да.
Питање: Хоћете ли ми рећи, зашто би влада која има моћ да креира новац предала ту моћ приватном банкарском монополу, а онда зајмила оно што сама (уз контролу парламента) може да креира, и то уз камату, све до момента док не банкротира?
G. Towers: Ако парламент жели да промени начин како банке послују, онда је то свакако у домену његовог одлучивања.
Питање: Што се тиче ратних околности и одбране земље, неће бити никаквих проблема у погледу финансирања, без обзира на потребе?
G. Towers: Тај лимит зависи од радне снаге и материјалних ресурса.
Питање: А када имате обиље радне снаге и материјалних средстава, ви немате никаквих тешкоћа да у оквиру постојећег банкарског система обезбедите новчани медијум неопходан да се та радна снага и ресурси покрену у циљу одбране.
G. Towers: Тако је.
Питање: Да ли би сте потврдили да било шта што је физички изводљиво и пожељно, може бити и финансијски изводљиво.
G. Towers: Наравно.
(превео Младен Бањац)
http://www.michaeljournal.org/appenE.htm
