Quantcast

Snoviđenje, 8

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.442
Kad je sišla stepeništem te večeri, pred vratima dvorane sačekao ju je paž s Aife-inim grbom. Poklonio se pred njom.

-Miledi me je poslala po vas, gospo.

Katlin bez reči pođe za njim u jedan osenčeni, pusti hodnik. Tu je Aife stajala sama, sijajući u mraku pred oknom kroz koji je posmatrala vrtove pod mesečinom. Jedino je svetlo dolazilo od u kristalu rezanih lampi napolju povešanih o ukrasno grmlje. Na njene se korake osvrnula, zablesnuvši je osmehom.

-Oh, Kato! Dođi, sedi ovde kraj mene.

Bila je sva u zlatu: haljini sa ušivenim zlatnim listićima, cipelama pozlaćenih potpetica i s filigranski lepom zlatnom dijademom u kosi, njenom ličnom, prinčevskom. Nosila je onaj teški zlatni komplet, grivnu koja joj je maltene sasvim pokrivala velikodušni dekolte i viseće naušnice u obliku žira.

-Oprosti mi što te ovako primam, imala sam na umu nešto sasvim drugo. Ali već sam odbila desetine zahteva za prijem. Elisedd želi da se već prekosutra vratimo.

U polutami joj nije mogla jasno videti lice, ali učinilo joj se da je prevrnula očima.

-Nekad ume biti tako naporan. Ponekad pomislim… Ali ne, previše je dobar u krevetu.

Namijala se onim Eoganovim smehom.

-Jesu li i smrtni muškarci tako bandoglavi?

Katlin reče:

-Uglavnom.

-S muškarcima sam uvek mogla izaći na kraj. Ali Elisedd je drugačiji, čudan. Kod njega postoji nešto što uopšte nisam videla ni kod koga našeg roda, čak ni kod mojih srodnika s majčine strane. To je sasvim neka drugačija vrsta neobičnosti. Verovatno sam zato toliko dugo s njim, jer je kao niko s kim sam bila pre.

Uzdahnula je.

-Ali nisam te zvala da ti dosađujem Eliseddom.

Elisedd je bio upravo ona tema koja ju je zanimala, ali, naravno, nije to mogla reći Aife. Umesto toga, naklonila je glavu na tren.

-Razgovaraću s vama o čemu god želite. Vrlo ste velikodušni prema meni, ledi, kao i uvek.

Sedele su na klupi isečenoj u skupocenom mramoru. Iz dvorane je već dopirao žamor i čulo se kako muzičari isprobavaju svoje instrumente, ali ovde je bilo mirno i pusto. Niko nije prolazio hodnikom.

-O velikodušnosti sam i htela da pričamo, Katlin.

-Oprostite?

-O Eoganovoj velikodušnosti.

-Oh!.. Lord je, naravno…

-Prestani.

Katlin momentalno posluša.

Bio je to manir koji nije imao niko do blizanaca. Samo su Eogan i Aife umeli izreći naredbe na takav način da ih čovek posluša maltene mahinalno, ne razmišljajući. Bio je to njihov urođeni autoritet, ne nešto čemu su se ikada morali učiti. Aife u mraku posegne za njenom rukom i uze je u svoje dugoprste šake.

-Nemaš potrebe pevati hvalospeve Eoganu u mom prisustvu. Zaboravljaš da smo mi blizanci i da ga ja znam kao što ga niko ne zna, ni Feidlimid, pogotovo ne naš otac. Otac je uvek malo zazirao od Eogana, zato što se u njemu krv naše majke najviše ispoljila. Nikad nisam dokučila zašto – otac je bio taj koji je birao našu majku, i znao je da mu ona sutra može roditi decu koja će biti skroz na nju, narod Noći. To je bio rizik koji je preuzeo, i, ako mene pitaš, dobro je prošao. Jer, ni Eogan ni ja nismo bića Noći, a mogli smo lako ispasti takvi. Eogan pripada Sumraku, ali to je u svakom slučaju nešto drugo. Volim oca, ali mu zameram što sam bila miljenica samo zato što sam mu ličila više od Eogana. Jer, i ja sam ćerka svoje majke, i ne trpim da se moj rod Noći prezire isto kao što to ne trpi ni Eogan.

Katlin po prvi put shvati nešto što nikad ranije nije, da Aife u mraku izgleda nekako sasvim drukčije nego obasjana suncem. Tu gde su sedele, svetlo lampi iz vrtova nije dopiralo, i jedino se još mesec mogao nazreti. Pod njime, Aife-ine koža i kosa su bile bele potpuno isto kao Eoganu, i isto je tako odavala utisak čudaštva i još nečeg drugog, strave. Njena haljina više nije sijala zlatom, već se belasala kao avetna. Ona reče:

-Da, oči te ne varaju. Noć me menja. Malo ljudi to zna. Otac svakako ne. Moje dadilje mu nikad nisu dozvoljavale da me vidi po mraku ili pod mesecom. Eoganova je nesreća što je on uvek takav, što Dan ne utiče na njega.

-Gospo… Ja nisam primetila da lord mari za to.

-Naravno da nisi, jer on to ni pred kim ne pokazuje. Da situacija nije kakva jeste, svakako ti to ne bih govorila. Postoje tajne između blizanaca koje se ne pričaju nikome. Ali verujem da bi to trebala znati, jer ti on neće reći od svoje volje.

-Ali zašto mislite da..

-Zašto izdajem njegovo poverenje?

-Nisam to tako mislila.

-Ali to opet tako jeste. Zato što je Eogan težak, i ume biti veoma hladan i surov. Ali on nije takav, ili bar ne prema svima.

Oćutala je tren. Dijadema kao da je nestala, i sve što je Katlin mogla videti, bila je samo Aife-ina bela kosa kojoj povetarac s prozora sablasno podiže pramenje, kao da su kakvim nevidljivim koncima vezani za neku ruku koja im upravlja, ili kao da je hodnik ispunjen eliktricitetom pred udar groma. Bio je to upravo jeziv prizor, i Katlin se jedva suzdrža da ne izvuče ruke i odmakne se. Aife se nasmije.

-Ne plaši se. Ako si se ikad pitala kako izgleda naša majka, pa, eto, sad znaš.

-Nisam mislila da vas uvredim, miledi.

-Nisi me uvredila, ne pričaj gluposti. Ti si mi draga, Katlin. Draga si mi od prvog dana, isto kao što si draga Eoganu. Oh, reći ćeš, on se ne ponaša tako. Reći ćeš mi da je često surov i da uživa da te izvrće ruglu Dvora. Čula sam za njegove male gadosti tokom banketa. Ti veruješ da si u potpunoj njegovoj vlasti, i da moraš istrpeti sve što ti od njega dolazi. Neću te tešiti zaludnom nadom kako to nije tačno. On te je vezao, i zaista ima moć nad tobom. Međutim, nije ti oduzeo razum iz glave niti ličnu slobodu. U stvari ti je ostavio više slobode nego su je uživali mnogi smrtni savetnici pre tebe, ili smrtnici u ovoj zemlji uopšte. Sad se pitaš kuda ovaj razgovor ide, zar ne?

Katlin ništa ne reče. Aife se naže prema njoj, lica upravo mrtvački belog i precrnih očiju bez beonjača, poput duha. Aife je imala svetloplave oči, kako je to bilo moguće?

-Ne dozvoli da moj brat igra svoje igrice s tobom. On to radi jer ne zna drukčije. To je jedini način koji je ikada znao. Ali to tebe ne treba da zanima. Nemoj da ćutiš pred njim. Zahtevaj svako svoje pravo na koje se obavezao kad ste sklopili pakt.

-Ja ne znam koja su moja prava, gospo.

-Ne brini o tome. Prosto govori šta misliš i ponašaj se kako misliš da treba.

-Nisam sigurna imam li hrabrosti za to, ili čak i želje. Prekršila sam vaš zakon, i…

-I to si platila dolaskom ovamo, napuštanjem svoje zemlje zauvek i vezujući se za mog brata dok je vremena. Ti ispunjavaš svoj deo pogodbe. Nemaš se čega plašiti.

Katlin je oćutala malo. Onda je rekla:

-Zašto mi, u stvari, govorite sve to, gospo?

-Zato što volim svog brata i želim mu sreću. Šta si ti mislila?

Katlin zausti, ali uto jedan glas progovori:

-Šta, kog đavla, radite ovde, Aife?

Aife se nasmeši, i hodnik kao da posta svetliji. Sad je malo više ličila na sebe.

-Razgovaram s Katlin, brate.

-U golom hodniku, u mraku? Niste li mogle pričati na banketu?

-Ne ono o čemu smo pričale.

-O čemu ste pričale?

-Da sam htela da budeš upućen, pozvala bih i tebe.

Eogan se obrecne:

-Nije prošlo mnogo otkako sam te zadnji put išćuškao. Nemoj da misliš da će me to što više nismo deca možda sprečiti da te nalupam ponovo.

Aife se nasmije. Ustala je i prišla mu, i on s naklonošću obuhvati njen struk i poljubi je u čelo. Par trenutaka samo su gledali jedno u drugo, nasmešeni.

-Drago mi je što te vidim, brate moj i prestolonasledniče.

-Trebala bi dolaziti češće, sestro i princezo kraljevske krvi.

Onda su pošli. Eogan se obazreo preko ramena:

-Banket je počeo, savetniče. Trebam li slati sluge da te za kosu dovuku u dvoranu?

Katlin je oklevala delić trena. Onda je rekla:

-Ali na mene niko u ovoj zemlji ne sme staviti ruku, lorde. Zar mi niste to sami rekli?

On joj dobaci gadan pogled, ali ništa ne reče. Aife se smešila, ne gledajući u njih, kao za samu sebe. Katlin osta sedeti još neko vreme.

Nikakvi stražari nisu došli da je dovuku u dvoranu, ni milom ni silom.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.