Quantcast

Snoviđenje, 7

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.370
-Knjiga? Kakva knjiga?

Zatekla je Eogana u savetnoj prostoriji kako razgleda nekakvu mapu raširenu duž celog stola. Bacila je pogled na nju, ne očekujući ništa, jer ona, kao smrtnik, nije mogla čitati mape u ovoj zemlji. Zaista, kad bi je gledala krajem oka, činila joj se potpuno normalna, kao i bilo koja mapa u njenom svetu; međutim, čim bi probala usredsrediti pogled, dešavalo joj je što i uvek: slike i slova su bežale od njenih očiju, krivile se i izobličavale, sve dok ne bi postale samo zbrkana i haosna masa ničega.

Rekla je:

-Ne znam, gospodaru.

Eogan se bacio u stolicu u vrhu stola i podigao noge na njegovu ivicu.

-Pa? Kako je moja sestra?

-Ista, lorde.

-Šta to znači?

-Prelepa i veličanstvena, kao prava princeza kraljevske krvi.

On se nasmije.

-To znači da još uvek ume staviti Elisedda gde mu je mesto, zar ne?

Katlin reče:

-Ponekad se pitam zašto vam je uopšte potreban smrtni savetnik. Vi razumete šta ljudi misle reći čak i kad to ne kažu otvoreno.

-Možda to dolazi od pet godina posmatranja smrtnog savetnika?

-Onda vam moje usluge neće još dugo trebati, lorde.

-Ti ne znaš koju ja upotrebu pronalazim tvojim uslugama, pa čak ni koje su one sve tačno.

Katlin se pokloni.

-Moj lorde.

-Je li Elisedd bio gadan?

-Ne više nego inače.

On klimne. Pitao je samo:

-I?

Katlin mirno reče:

-Verujem da je lord Lachlan bio u pravu, i da bi se lordu Eliseddu trebala obratiti pažnja.

-Hoćeš reći, veća nego mu je obraćam sve ove godine.

-Sigurna sam da vi to već i sami znate.

-Da, Kato, znam. Ali hteo sam da čujem tvoje mišljenje. Ne sumnjam da si iskoristila načine da nateraš Elisedda da pokaže mnogo šta što bi radije sakrio.

-Plašim se da jesam.

-Nemaš zašto. To ti je dužnost.

Zabacio je ruke iza glave, namestivši se udobnije u stolici.

-Da sam poslao Feidlimida, on bi ulupao sate klanjajući se i govoreći pristojne besmislice, i najposle mi ništa ne bi umeo reći osim da je moja sestra bila u haljini boje različka i da je čaj bio odličan.

Katlin se malo osmehne.

-U boji maka. I da, čaj je bio dobar.

Eogan se sasvim otvoreno, iskreno nasmije. Imala je čudan dojam da se tako smije samo pred njom.

-Oh, Kato!.. Ti si sigurno najduhovitije biće u ovoj zemlji. A opet, čak ti je i duhovitost oštra kao i tvoje reči. Kako to zovete?

-Ironija, gospodaru. U mojem se svetu i ceni i mrzi.

-Jasno mi je zašto. Znači, Aife je bila u haljini boje maka, i nabavila je novog kuvara. Dok joj je Elisedd dodavao jastučiće i pazio da joj ne postane slatkiša.

-Otprilike.

-Ali, ti veruješ da mu na pameti nisu samo jastuci i slatkiši, pa čak možda ni moja sestra?

Katlin je oklevala malo.

-Ne umem da procenim iskrenost lorda Elisedda po pitanju ledi Aife. Znate da ja u ovoj zemlji sve odnose smatram frivolnim.

-Posle preksinoć, da, znam. Nakon što si mi objasnila kako se ta stvar doživljava u tvom svetu, svakako da su ti svi naši odnosi patetični i od malog ili nikakvog značaja.

-Oprostite, lorde.

-Zbog čega? Jer si mi rekla istinu?

-Prosto vas želim zamoliti da me ne pitate o toj proceni, jer postoji velika mogućnost da bih mogla omašiti.

-O čemu, zapravo, govoriš, Kato?

Ona oćuti malo.

-Priznajem da mi odnos ledi Aife i lorda Elisedda nikad nije bio najjasniji. Oni su u isključivoj vezi već dugo godina. Kad se to desi u mojem rodu, stvari izgledaju drugačije. Ali ja ne mogu raditi poređenja. Možda je ponašanje vaše sestre i njenog miljenika nešto savršeno uobičajeno.

-Po čemu je ono drugačije nego da su, naprimer, smrtnici?

Ona sleže ramenima.

-Način na koji međusobno komuniciraju, naprimer. Ledi Aife se spram lorda Elisedda uglavnom odnosi kao da je još samo jedan od njene posluge. To nijedan smrtni muškarac ili žena ne bi trpeli čak ni u mnogo neobaveznijem odnosu.

-Ko kaže da je njihov odnos na ikoji način bitan?

-Dužina njegovog trajanja, pretpostavljam.

-To nema nikakve veze.

-Pretpostavljam. Zato i kažem da me ne pitate o prirodi njihove veze jer o tome ne umem da sudim.

On oćuti malo. Onda reče:

-U redu je. To će doći s vremenom.

Katlin pomisli: s kojim vremenom? Ovde sam već pet godina. Ali nije to naglas izgovorila.

-Hajde da to postavimo ovako. Misliš li da postoji mogućnost da se Elisedd približio mojoj sestri iz još nekih drugih razloga osim što je lepotica?

-Ne mogu vam dati odgovor na to. Svako u ovoj zemlji bi se istog časa zamenio s lordom Eliseddom. Svako bi dao ma šta za samo jedan pogled naklonosti vaše sestre.

Oklevala je malo.

-Ali princeze kraljevske krvi kojima su braća prestolonaslednici, često su bivale plen ambicioznih muškaraca u mojem svetu nekada, gospodaru.

-I u ovome takođe.

-Možda sam prosto previše oprezna, znajući kako su se te stvari nekada završavale tokom smrtne istorije.

-Nisi. U tome nema razlike između naša dva sveta. Aife je pametna, i vidi sve u šta pogleda, ali pogled joj je obično okrenut na haljine i nakit. Osim toga, njoj je nezamislivo da mene ma ko može videti drukčije nego me vidi ona, a ona mi je jako privržena. Blizanačka veza je veoma jaka. Izdati jednoga, onome drugome obično izgleda kao izdaja njega samoga, a plašim se da Aife teško može i da zamisli tako nešto. Ona je bila miljenica kod našeg oca i rasla je stotinu puta zaštićenije nego ja. Osim toga, kruna joj nikada nije bila ni na kraj pameti, jer sam tu uvek bio ja koji treba da ponese krunu i u svoje i njeno ime. Ne znam da li ti to dobro objašnjavam. Blizanačke odnose je teško objasniti nekome ko i sam nije blizanac.

-Sasvim vas razumem, lorde.

-Drago mi je.

Neko vreme samo ju je posmatrao.

-Pretpostavljam da si Elisedda stavila na par proba, i da te one nisu umirile?

-Postoji verovatnoća da sam pristrasna, zato što me on ne voli.

-Postoji, da. Ali nisam te to pitao.

-Mogu vam odgovoriti samo onako kao i maločas, a to je da smatram da bi se lordu Eliseddu trebalo pokloniti malo pažnje.

-Koji su te razlozi naveli da to zaključiš?

-Nije mi se dopao ton njegovog glasa ni odabir reči kad ste vi bili pominjani.

Eoganov osmeh posta neobičan.

-Je li to nešto što ne voliš da čuješ?

-Naravno da ne. Vi ste moj lord i princ, i ja u vašem postupanju ne nalazim ništa loše po ovu zemlju i vaše podanike.

-Da li bi mislila drugačije da nalaziš?

-Ne znam koliko okovi kojima ste me vezali utiču na takvo rasuđivanje, ali verujem da bih mislila drugačije, da.

-Okovi, je li? Tako misliš o našoj vezi?

Ona ništa ne reče.

-Ali naravno, ti tu vezu vidiš kao jednostranu.

Katlin se odvaži:

-Zar ona to nije?

-Lachlan mi je jednom rekao da Narod skroz pogrešno vidi ljude, i da vi, u stvari, zahtevate mnogo dokaza dok se u nešto uverite. Lachlan tvoj rod poznaje bolje nego bilo ko. Pretpostavljam da je znao šta govori?

-Zapravo da, jeste.

-Nijedna veza nije jednostrana, niti od strane onoga koji je vezan niti od onoga koji veže. Tu svako nešto daje. Ali, sad mi pričaj o knjizi.

-Volela bih o njoj popričati s Feidlimidom.

Eogan podiže obrve.

-Zaista? Pa, ako tako smatraš, Kato. Idi i pričaj s njim i uradi šta treba. A onda ćeš mi reći šta si našla.

-Naravno, gospodaru.

On ju je još par trenutaka gledao. Rekao je:

-Sviđa mi se ta haljina, Kato.

Ona ne izdrža a da ne oseti čudno zadovoljstvo. Naklonila se, a on ju je otpustio pokretom ruke, i krajem je oka videla da se vratio mapi još pre nego je izašla.



Feidlimidove su odaje pre nalikovale biblioteci ili alhemičarskoj radionici. Katlin je možda jednom pre bila tamo, i prvo ju je iznenađenje već prošlo, mada se i dalje čudila. Naravno da nije očekivala da otkrije prostorije zatrpane ružičastim jastučićima i sličnim tričarijama, ali nije ni očekivala takvo jedno mesto poput stroge učionice. Znala je da je narod Noći mahom gramziv, za razliku od stvorenja Dana koja su skupe stvari volela zbog lepote i vešte izrade, a ne zbog vrednosti po sebi. Međutim, nije se činilo da Feidlimid u svoje odaje dovlači skupocenosti poput hrčka. Bilo je malo ukrasa na tom mestu, i nijedan od njih preterano upadljiv. Feidlimid je cenio svoje knjige, mislila je dok ga je gledala kako ih s velikom pažnjom i oprezom premešta sa sofa i naslonjača ne bi li joj napravio mesta. Još dok se vrteo po odaji rasklanjajući ih i spremajući čaj, pitala ga je:

-Imate li smrtničkih knjiga, gospodine savetniče?

Čovečuljak je uzdahnuo.

-Ne, nažalost. Jedan me je bard na kraljevom dvoru, sad već davno, naučio smrtničkim slovima, i još odonda želim da nabavim kakvu smrtnu knjigu. Avaj, plašim se da se to ispostavio teži zadatak nego bi pomislili.

-Videću da li bih u tome mogla imati više sreće od vas.

Feidlimid zastade u pola pokreta kojim je pošao da sedne preko puta nje.

-Zašto biste to uradili?

-Zato što ne verujem da bi vi više cenili bilo koji drugi poklon.

Njegov pogled posta malo sumnjičav. Pokloni su znali biti opasne stvari u ovoj zemlji, i niko ih nije primao ako nije bio siguran s kojom su svrhom ponuđeni. Katlin reče:

-Umirite se, gospodine savetniče. Nemam nameru da vas ičim obavezujem.

-Onda, zašto?

-Želim da vam se ispričam.

Sad mu je pogled postao još sumničaviji.

-Ispričate?

-Da. Pre nekako sam saznala istinu o nekim stvarima, i to me je nateralo da razmislim o mnogo čemu, pa tako i o našem odnosu. Imam dojam da smo mnogo i često dolazili u sukob tokom naše službe lordu, i priznajem da sam za to krivila vašu netrpeljivost spram mene koju sam smatrala ničim zasluženu i poniklu samo iz vaše zlobe. Međutim, nisam razmišljala o dve stvari: o tome da ste vi ovde bili davno pre mene i da ste za lorda vezani na načine na koje, verujem, nije niko; i, drugo, da ni ja spram vas nikad nisam pokazivala naročitog poštovanja.

Mali čovek nešto progunđa u bradu, ali je ne prekide.

-Možda smo lose počeli, ali ne moramo lose nastavljati. Za svaki put koji sam vas uvredila, ja se ispričavam, gospodine savetniče.

Onda je bacila kratak pogled na šolju koju je pred nju stavio a koju nije ni pipnula.

-I zaista nema potrebe da se služite tim načinima. Govorim vam istinu.

Feidlimid trepne, a onda se nasmije.

-Imate li oči na leđima?

Ustao je, uzeo njenu šolju i izlio sadržaj u neki prazan ćup.

-Morate mi oprostiti na opreznosti. Lord vas je obavezao da ne lažete, ali nije u svoju milost uključio nikoga drugoga.

-U redu je. Potpuno vas razumem.

Vrativši se ponovo u naslonjaču preko puta njene, on reče:

-Da li to znači da ste se setili reči koje sam vam rekao onomad?

-Svakako ih neću zaboraviti, ali plašim se da one nisu razlog koji me je nagnao da vas zamolim za primirje.

Satiru sličan starčić podiže čupave obrve.

-Primirje? Ja se nadam punoj saradnji, gospođo savetniče, i priznaću vam čak da sam se tome nadao već mnogo godina.

-Oh?

-Ali, gospođo. Naklonost osobe koja je u najvišoj milosti kod princa? Ceo dvor to priželjkuje.

Katlin se namršti.

-Mislim da precenjujete moju vrednost u gospodarevim očima.

-A ja i dalje mislim da postoje stvari koje moj rod ume bolje od vas, smrtnika.

-Sigurna sam da ih je na stotine.

-Da, ali govorio sam o jednoj određenoj.

Kako se Katlin i dalje mrštila, on uzdahne.

-Nije važno. Doći će s vremenom.

Katlin pomisli: opet vreme!.. Zašto joj svi to stalno govore? Međutim rekla je:

-Kako god. Vi ste sa lordom takoreći od njegovog rođenja. Trebala sam ranije postati svesna kako vam je moralo izgledati kad se na dvoru odjedno pojavio neki običan smrtnik i bio postavljen kao ravan vama među prinčevim savetnicima. Ako me išta može opravdati, onda je to moj krajnji šok usled svega što mi se događalo. To nije bilo dobro vreme za ma koga da se nada mom razumevanju.

Feidlimid se nasmije.

-Oh, izgledali ste narogušeni poput ježa, tako da vam se niko, osim lorda, nije smeo obraćati. Nisam ni znao da ljudi mogu izgledati kao da bi bili u stanju pogledom srušiti tavanicu na glavu bilo koga ko im se obrati. Ali to je zbog vaših očiju, naravno. Jer vi i sad tako delujete. Ignorisanje kojim vas ljudi časte, zapravo je više strah nego bilo šta drugo.

-Pretpostavljam.

On tad učini nešto čudno. Nagnuo se u svojoj naslonjači i rekao, upravo nežno:

-Ali nemojte da vas to brine. Narod je čudan, i njegova je naklonost isto takva. Ono što bi, možda, izazavalo mržnju u vašem rodu, u našem vas rodu može učiniti čak obožavanom,

Katlin se namije.

-Teško da sam toliko luda da se ikad ponadam nečemu sličnom, Ne, gospodine savetniče. Ja sam samo smrtnik, najniže biće u ovoj zemlji, i nemam problem s tim. Vi pripadate Narodu, znate i umete stvari koje ja nikada neću, i vaša mi je mudrost potrebna.

-Oh? Radi li se o nečemu konkretnom?

-Ne o meni. Nisam došla tražiti ništa za sebe, baš kako sam vam i rekla. To što sam vam se ispričala i što vas molim za saradnju, nema veze ni sa kakvom milošću koju od vas očekujem zauzvrat. Ja se pozivam na vašu službu princu.

Feidlimid ispravi leđa i ramena. Sad mu je lice bilo ozbiljno.

-Naravno, gospođo savetniče. To ne morate ni pominjati. O čemu se radi?

Ona mu reče za knjigu.

Dok je pričala, Feidlimid je tapkao usta vrhovima prstiju posmatrajući je. Nije je prekidao, i rekao je tek kad je ućutala:

-Kažete da ste videli slova na koricama knjige?

-Jesam. Ali nisam ih umela pročitati. Znate da ne umem čitati vaša slova.

Starčić zavrte glavom.

-To nije u redu, ne, nikako. To ćemo morati ispraviti. Ne možete biti prinčev, i sutra kraljev savetnik, a da niste pismeni. Ali, kasnije ćemo o tome. Recite mi sad, bi li mi mogli ispisati te reči, onako kako ih pamtite?

-Dajte mi papir i pero.

On je čeprkao neko vreme sagnut ispod stola, a onda izvukao parče pergamenta i mastionicu. Katlin umoči pero u tintu, iz nekog razloga zelenu kao trava, i onda precrta slova iz svoje glave. Feidlimid je par trenutaka zurio u pergament, pa u nju, pa opet u pergament. Katlin reče:

-Šta?

-Gospođo savetniče, ovo nisu naša slova. Ovo su slova vašeg naroda.

-Nemojte biti smešni. Valjda bih prepoznala…

On podiže ruku.

-Ne prekidajte me. Znam šta govorim. Ovo su vrlo slična slova kojima me je naučio bard na kraljevom dvoru. Ne ista, jer ih ne umem čitati, ali vrlo, vrlo nalik. Osim toga…

Pokazivao joj je slovo po slovo ponaosob.

-Mi nikad ne pišemo ovako. Svako bi vam naše dete odmah reklo da se tako ne piše u ovoj zemlji. To je, bez ikakve sumnje, smrtno pismo.

Vratio joj je pergament. Katlin je zurila u njega.

-To nisu nordijske rune, jer bih njih prepoznala… Nije ni staro-engleski… Latinski, grčki? Nikako. Dođavola, pogotovo nisu hijeroglifi – bar ne egipatski. Kako su pisali Mezopotamci? Ne, ne.. Malo liči na Gaelic, ali ako jeste Gaelic, onda je neki koji nikad nisam…

Zaćutala je, odjednom shvatajući da je Feidlimid posmatra s ogromnim interesovanjem.

-Oprostite, molim vas, pričala sam za sebe.

-Ne, ne, oprostite vi meni što piljim. Samo nisam znao da smrtnici pišu na toliko raznih načina.

-Oh, ne možete ni pretpostaviti.

On reče, žalosno:

-Ne, pretpostavljam da ne mogu.

Katlin to dođe simpatično.

-Potrudiću se da vam nađem knjige na nekoliko jezika, i rečnike za svaku, tako da bi mogli da ih čitate.

Starčić sine.

-Bio bih vam veoma obavezan, draga moja, zaista veoma obavezan.

-Ne biste. To sam vam već rekla.

Mahnula je pergamentom.

-Sad nam ostaju dve stvari, zar ne. Da saznamo šta je ovo tačno, i odakle Eliseddu smrtnička knjiga uopšte.

-Pogotovo zašto. Lord Elisedd nije baš čuven sa svoje ljubavi spram knjiga.

-Onda nije uzeo knjigu zbog lepe reči.

Ustala je. Feidlimid je začuđeno gledao u nju odole.

-Oprostite, gospodine savetniče. Mislim da sam se upravo dosetila načina kako da rešim bar jedno od tih pitanja. Najdublje sam vam obavezna na vašoj pomoći. Naravno, bićete obavešteni o svemu, kako god moja zamisao pošla, na dobro ili lose.

Poklonila se i izašla dok je on još uvek gledao za njom poluotvorenih usta. Dok je za sobom zatvarala vrata, čula ga je kako kaže, sa upravo šaljivim prekorom u glasu:

-Smrtnici!.. Neka bi nas bogovi sačuvali.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.