Quantcast

Snoviđenje, 6

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.314
u priču utkajte istine velike
jer oni o istini ništa ne znaju
i tako ćete ih splesti u paučije mreže
bolje nego ih oni i zamislit umeju

Gledao je u nju onim bademastim, u uglovima zakošenim očima ne trepčući, i Katlin se odjednom osetila kao da pet godina nikada nije prošlo, kao da nikada nije saznala za postojanje još jednog, paralelnog sveta sa sopstvenim pravilima, merilima i zakonima, kao da je ponovo u jabukovom voćnjaku u krugu lica ozarenih vatrom i napregnutih od pažnje. Spočetka je sedela na rubu, čedno skupljenih kolena i ruku u krilu; ali kako su sećanja nagrnula, nesvesno se uspela na postelju, nestrpljivo zabacivši skute i podvijajući noge pod sebe. Ali Eogan nije bio jedno od njene dece iz kampa. Pitao je:

-Zašto je princ morao da ubije zmaja?

-Zato što je zmaj držao kraljevu kći u zatočeništvu, naravno.

On nestrpljivo odmahne.

-Ne pitam te to. To si mi rekla. Pitam zašto je morao da oslobodi kraljevu kći? Kralj se nije nagodio s njim, zar ne? I, princ mu nije ništa dugovao. Onda, zašto?

-Zato što ju je voleo.

-Voleo? Po cenu borbe sa zmajem?

-Da, lorde.

Još više je raširio oči.

-Je li u tvom svetu do ljubavi baš tako teško doći?

-Zapravo jeste, da.

On se nasmije.

-Ma hajde, Kato. Tvoja se vrsta pari poput zečeva. Svi rađate bar po jedno dete, a mnogi među vama i po ceo čopor. Teško da imate neki problem s – ljubavi.

-To nije ljubav.

-Šta?

Ona strpljivo ponovi:

-To o čemu pričate, to nije ljubav.

-Nego?

-Oh, može biti sto stvari. Obaveza. Dužnost. Nemar. Glupost. Zabava.

-Čudnim imenima zovete sex.

-Ali nismo govorili o sexu, gospodaru, već o ljubavi.

-Koja je razlika?

-Ako me to pitate onda nema svrhe da vam objašnjavam, oprostite.

-Probaj, svejedno.

Ona uzdahne.

-Vaše ljubavnice, naprimer… Imate ih mnoge. Međutim, nijednu niste zadržali čak ni drugi dan.

On ju je gledao.

-Misliš, onako kako se moj otac godinama vraća jednoj istoj?

-Ne baš. Ali slično.

-Zašto ne baš?

-Zato što bi ljubav, onako kako je ljudi zamišljaju, trebala biti vraćanje jednoj istoj celog života.

Videla je kako mu je jedna platinasta obrva zaigrala.

-To je nemoguće.

-To je ideal, i kao svaki ideal naravno da je mnogima nemoguć.

-Hoćeš da kažeš da ima smrtnika koji su ceo život bili samo s jednim partnerom?

-Naravno da ih ima. Ili su imali prethodne, pa su onda sreli onoga posle kojeg više nisu imali želju tražiti dalje.

-Je li to bio neko s krunom na glavi? Zato što ne vidim po čemu bi čovek zaključio da je neko od njegovih ljubavnika najbolji i za ceo život dovoljan.

-Ali tu nema pravila. Ne postoji neki zakon ili knjiga koja bi vam rekla kako da birate. To je posebno za svakog od nas. Osobine zbog kojih će vas neko voleti, mogu biti iste one koje će nekog drugog od vas oterati. Smrtnici mogu da vole stotine stvari i na stotine načina, i ima ih još dvaput toliko koji će sve to mrzeti.

-To je previše komplikovano. Zašto to radite?

-Otkud mi znamo? Nismo pravili sami sebe, zar ne.

-Jesi li ti imala takvu ljubav u svom svetu?

-Ne.

-Jesi li imala kakvu uopšte?

-Naravno da jesam. Ali ne takvu. Ne pravu.

-Bi li je volela imati?

-Ja sam čovek, gospodaru. Pretpostavljam da ću do smrti patiti što je nikad nisam imala.

-Zašto to kažeš? Ti si mlada.

-Ali više nisam u svom svetu. U ovome nema ljubavi.

On je ćutao neko vreme. Katlin je sedela uz njegov bok, posmatrajući kako mu odsjaj sveća zlati vrškove spuštenih trepavica. Rekao je, ne podižući pogleda:

-Jesi li gladna, Kato? Bi li htela da ideš da spavaš? I, nemoj mi reći da ćeš uraditi kako ja želim.

-U redu.

Nasmešio se. Još uvek nije gledao u nju.

-To nije bio odgovor.

Ona je ćutala.

-Oh, neka ti bude. Znaš da je za mene još sasvim rano, i gladan nisam. Mislim da se moj dvor ove večeri može sam pobrinuti za svoju zabavu. Hoću da ostanem ovde, i hoću da ti ostaneš sa mnom. Hoću da mi još pričaš o toj vašoj ljubavi.

Udobnije se namestio na jastucima i pogledao je s iščekivanjem.



Ogi je postigla savršenostvo taj dan. Rekla joj je: idete u poseti princezi kraljevske krvi, i najlepšoj ženi Dvora Dana. Morate izgledati dostojni njenog prisustva. Katlin je pomislila da su to sasvim kontradiktorne izjave, ali je ostavila Ogi da radi svoj posao. Istini za volju, po prvi je put posumnjala u rezultat. Aife je bila toliko lepa da se to čak nije ni moglo objasniti rečima. Njoj naprosto nije bilo moguće parirati.

Sad je sedela u Aife-inim odajama, i dok se naginjala da uzme šolju sa stola, uhvatila je svoj odraz u ogromnom ogledalu zlatnog rama preko puta. Na sekund se prepala, ne prepoznajući ženu koja ju je iz njega pogledala. Pet godina ispiranja kose u kamilici ove zemlje, učinilo ju je zlatnoplavom, i oni koji nisu znali o čemu se radi (a niko osim Ogi nije) mislili su da su široki beli pramenovi nešto što namerno izvodi, kako bi se izdvajala i upadala u oči. U Narodu niko nije imao dvobojnu kosu. U nju je Ogi danas uplela celu nisku smaragda isečenih u obliku zvezda, svom njenom dužinom preko pola leđa. Haljina joj je bila stroga, sašivena od zeleno bojane svile koja se presijavala pri svakom pokretu koji bi učinila, dugih uskih rukava i pripijene linije koja je pratila sve krivine njenog tela; a zbog čeg je u isto vreme na šokantan način delovala mnogo slobodnija i razotkrivenija nego bilo kakva dekoltirana i otkrivena večernja toaleta. Čudno, ali taj tip haljine s krojom uskim poput rukavice, Katlin se sviđao više nego ijedna koju je dotad imala, možda zato što je istovremeno delovala i strogo i ozbiljno i bezobrazno. Rekla je Ogi da pozove krojača i naruči bar još jednu. Haljine su bile skupe.

Kao da joj potvrđuje da nije skrenula s uma usled kakvog napada samozaljubljenosti, Aife reče:

-Čudno, ali svaki put kad te sretnem, izgledaš sve lepše. Ne misliš li, Elisedde?

Muškarac u naslonjači oćuti tren. Onda je rekao:

-Ova zemlja menja smrtnike.

Rekao je to s prezirom, kao da je Katlinin izgled kakva nezaslužena milost, i ni u kom slučaju njena prava priroda. Aife se nasmije:

-Ništa se ružno po sebi ne može učiniti lepim, osim, možda, na vrlo kratko vreme.

-Ovde ljudi nisu kakvi su bili u svom svetu. Kapija im čini nešto.

-Oh, šta?

Elisedd sleže ramenima.

-To je prastara magija. Više niko ne pamti o čemu se radi.

Za lorda se Elisedda pričalo da ima nekakve mešane krvi u sebi, mada niko nije znao od koje vrste: njegova je loza oduvek pripadala Danu, i nikakvih drugih zvaničnih predaka osim naroda Dana nije imao. Nigde nije bilo zabeleženo da su se ma kad mešali s Noći, i to je njegov izgled potvrđivao. Katlin je mogla videti da je lep muškarac, plave, valovite kose, zlatne kože i modrih očiju. Bio je visok i lepo građen. Međutim, nikad joj baš nije bilo jasno šta je, u stvari, Aife u njemu videla. Što se nje ticalo, ni po čemu se nije izdvajao među ostalima svoga roda. I oni su takođe bili visoki i plavooki, i uvek obučeni poput dvorjana francuskih kraljeva, čuvenih u čitavom ljudskom soju sa svoje elegancije čak i danas. Ništa nije znala o Eliseddu osim onoga što je sav svet znao, a to je da mrzi smrtnike.

Lepi Narod nije mrzeo smrtnike. Gledao ih je s visoka, ponekad s prezirom, ponekad s podsmehom, uglavnom ih doživljavajući kao bića male pameti i lepote. Smejali su se ljudskim običajima, ljudskom moralu i čednosti, ne viđajući u tome nikakvog smisla ni svrhe. Obično su spram ljudi bili surovi i nemilosrdni, ali takvi su bili i među sobom, bivajući stvorenja bez naročite sposobnosti saosećanja. Međutim, tu nije bilo prave, goruće mržnje, čak ni na Dvoru Noći. Narod je trebao ljude za razne stvari i priznavao je da imaju određene prednosti i vrline koje su, ako treba, bili spremni pošteno platiti.

Elisedd je otišao korak dalje. On stvarno nije trpeo ljude. Koji su tome bili razlozi, nikoga u stvari nije zanimalo, na neki način čak ni Katlin. Ko je znao prave uzroke naklonosti ili netrpeljivosti? Ponekad ih i nema, i ljudi nešto ne vole prosto zato što, eto, ne vole. Po tome se Narod nije razlikovao od smrtnika.

Aife je ležala duž sofe poput odive. Bila je veličanstvena. Nije se radilo samo o njenom izgledu, jer Lepi se Narod ne zove tako bez razloga, i oni su stvarno lepi, čak i mnogi s Dvora Noći koji su izbegli prokletstvo svog roda, i neku očitu nakaznost ili deformitet. Aife je bila lepa zbog načina na koji je držala ramena i glavu i kako se kretala i govorila. Bila bi savršena kraljica. Za razliku od blizanaca različitog pola među smrtnicima, koji po pravilu malo liče jedno na drugo; Aife je bila gotovo ženska verzija Eogana. Bila je tek malo od njega niža, i njena kosa i put nisi bili sasvim beli, kao kod njega; ali kad bi stali jedno uz drugo, posmatračima je to izgledalo kao jedna te ista osoba koja stoji pred ogledalom.

Dok se, naravno, ne bi zagledali, pa videli obeležja Aife-inog pola, njene male, savršene grudi, crte lica ublažene ženstvenošću, dragulje u njenoj kosi i raskošnu odeću. Za razliku od Eogana, Aife nikad nije bila u crnom, i, isto tako, nju nisu smatrali bićem Sumraka kao njenog blizanca. Pričalo se da je očeva miljenica i zaista je mnogo češće odlazila kod njega nego Eogan. Bilo je teško doživljavati Eogana kao nekoga ko ima oca, majku i srodnike. On je odavao utisak udaljenosti i posebnosti, kao da ga niko nije začeo i ničija utroba nosila, već se nekako sam uspostavio, iznikao iz zemlje poput onog otrovnog drveta čiji je simbol usvojio. Ili je bilo obrnuto, pitala se Katlin ponekad? Možda je to drvo odabralo njega.

Međutim, Aife je imala slađu narav, bila mekša i ljubaznija. Kad je tek došla, Aife je jedina prema njoj pokazivala iole ljubaznosti, i s godinama su se skoro čak zbližile. Pitala ju je:

-Je li moj brat mnogo zauzet, sad kad nam se otac maltene sasvim povukao?

U njenom glasu nije bilo ničega do iskrenog interesovanja obojanog naklonošću (blizanci su bili bliski), i zato Katlin nije mogla objasniti pogled koji joj je Elisedd uputio posle tih reči. To nije bio lep pogled, ali činilo se da ga Aife uopšte nije primetila. Ležala je na boku, oslonjena o jastuke, u haljini crvenoj poput maka i isto tako po rubovima rukava, izreza i skutova opšivenoj sićušnim crnim biserima, poput makovih semenki. Kosa joj je bila srebnoplava, raskošna i gusta i iščešljana do punog sjaja. Imala je uz vrat usko obmotanu nisku neprocenjivih crnih bisera i viseće naušnice od iste vrste i izrade. Niski stolić između njih bio je krcat: servis za čaj od krhkog ružičastog porculana s Aife-inim zlatopisnim grbom, žirom; srebrni pladnjevi s kulama sićušnih kolačića i voćem kojeg su sluge svako malo, prilazeći na prstima i gotovo nevidljivi, prskali svežom vodom; Aife-ino zlatno ručno ogledalo sa smaragdnom drškom u obliku žira; tuce nekih tananih, vrsno izrađenih porculanskih kutijica obloženih lišćem i laticama od pravog zlata i srebra. Jedan paž u odori s Aife-inim amblemom stajao joj je za leđima i hladio je raskošnim, svetlomodrim paperjastim perom. Bio je to prizor maltene preslikan iz kakvog harema, u kojem je Aife, svakako, bila prva i najmoćnija, sultanija. Katlin je gledala kako uzima s pladnja jedan proziran slatkiš posut šećernim prahom i stavlja ga u ona usta poput pupoljka, a onda nemarno pruža ruku da joj je neko od posluge obriše. Nije ni pogledala da vidi hoće li njen nemušti zahtev biti izvršen. Katlin se suzdrža da ne zatrese glavom u opčinjenoj neverici.

Eogan je, kao prestolonaslednik, uživao status u toj zemlji odmah iza kralja; pa opet se nikad nije ponašao poput Aife. Možda je to bilo zato što je Aife žensko? Lepi Narod nije pravio nikakvu razliku u polovima, i ljudski je običaj po tom pitanju smatrao besmislenim i uvredljivim. Bilo je velikih mudraca žena u Narodu, zvezdotačaca, vidara, poznavalaca istorije. U Lachlanovoj gardi, isto kao i u kraljevskoj vojsci, bilo je i žena i muškaraca. Uglavnom su se sve gospe na dvoru umevale služiti bar nekim oružjem, bodežom ili lukom, i mnoge su bile vrsni lovci. Međutim, i dalje je preostajala činjenica da ih je većina radije birala život lenstvovanja i luksuza. Složeni drevni sistem koji je uređivao celu zemlju, omogućavao im je to, i Katlin im nije zamerala. Ona sama nikad ne bi bila u stanju provoditi čitave dane prosto ležeći u moru jastuka i puštajući tuce slugu da motri na svaki njen mig; ali nije imala predrasude prema onima koje su tako živele. Kao i po pitanju mnogo čega drugog što je Narod radio, o tome je mislila prosto: može im se.

Odgovorila je:

-Uglavnom. Ali vaš otac, kralj, još uvek nije predao krunu i mnoge su obaveze još uvek u njegovim rukama.

Rekla je to namerno, i dobila očekivanu reakciju. Elisedd je pogledao u nju.

-Zvučite kao da je to nešto zbog čega se na dvoru lorda Eogana žali, savetniče.

Ona pristojno pogne glavu na trenutak.

-Sigurno sam se pogrešno izrazila. Molim vas za oproštenje.

Elisedd se udobnije namesti u svojoj naslonjači i neko vreme ju je samo ćutke posmatrao, od glave do pete pa nazad; zadržavajući oko tu i tamo na nekom detalju; kao da nikada pre nije u nju zaista pogledao – što je verovatno bilo tačno – ili kao da želi zapamtiti tačno kako izgleda.

Najzad je rekao:

-Sumnjam da bi se smrtni savetnik na dvoru princa ikada pogrešno izrazio. Na tom ste položaju upravo zato što umete s rečima. Vi možete reći nešto što uopšte ne mislite samo da bi napravili zabunu i prevarili slušaoca.

-To je nešto u čemu je Lepi Narod mnogo veštiji, zapravo.

-To je ono što vi, smrtnici, verujete. Mada mi nikada nije bilo jasno zašto. Nismo mi ti koji smo u stanju izgovarati neistine ne trepnuvši i čija se svaka reč mora dvaput i triput proveriti.

Katlin se malo osmehne.

-Da, mi umemo da lažemo. Mada to ne radimo toliko često koliko lord Elisedd misli, i, kad se odlučimo da govorimo istinu, onda je govorimo bez zazora, tako da niko ne ostaje u neodumici.

Eliseddov se pogled zarije u njen.

-Šta ste time mislili, savetniče?

-Ostaviću vašem gospodstvu da to dvaput ili triput proveri.

Eliseddove plave oči postaše upravo sive od gneva. Aife se nasmije, i Katlin se malo žacne: smeh joj je bio neverovatno sličan Eoganovom.

-Oh, Katlin!.. Trebala bi češće da progovaraš. Uvek sam volela da te slušam kad se najzad nakaniš da nešto kažeš.

Elisedd reče:

-Nisam siguran da bi vas ta veština trebala veseliti, gospo. Nadam se da princ, vaš brat, nije podlegao istim činima.

-O čemu pričaš? Katlin je visoko u Eoganovoj milosti.

-Da, čuo sam. Toliko visokoj da su se privatna savetovanja počela održavati noću, u ličnim prinčevim odajama.

Katlin osta neuznemirena. Naravno da je znala da će vest kako je celu noć provela s Eoganom iza zatvorenih vrata proleteti dvorom poput požara. Dvor je bio leglo spletki i ogovaranja, a život prinčeva uvek izazivao najviše interesovanja. Aife reče, nemarno:

-Apsolutno je pravo princa da svoju postelju podeli s kim god odabere, i ljudski su savetnici često bili odabirani. To nema nikakve veze s njihovom dužnošću i obavezama na dvoru.

Katlin pomisli u šta se, kog đavla, upetljala. Ali Aife je bila u pravu: Narod ne misli o tim stvarima kao ljudi, i bilo je od malog ili nikakvog značaja misli li dvor da je Eogan s njom spavao. Uostalom, odjednom se setila, dvor to verovatno ionako misli već godinama. Eogan i ona u uvek imali čudan odnos, i s njom je bio prisniji nego sa bilo kim na dvoru, zapravo; po pravilu tražeći njeno prisustvo i često s njom razgovarajući. Na jednom mestu gde su svima oči otvorene i svi prate šta princ radi, to nikom nije moglo proći nezapaženo. Koji su logičan odgovor mogli iznaći?

Aife je u pravu. To je bilo potpuno nebitno.

Elisedd reče:

-Nadam se da ste u pravu, gospo.

Aife reče:

-Naravno da jesam, lorde.

Nije ga ni pogledala. Ipak je bila princeza kraljevske krvi, i Eoganova blizanka, i umela se otresti ljudi s krajnjom hladnoćom. Aife je bila u isključivoj vezi s Eliseddom otkad Katlin pamti, toliko isključivoj da je on napustio svoj i živeo na njenom dvoru; ali to opet nije značilo da ga ona neće oterati od sebe jednim pokretom ruke ako joj dosadi. Način na koji je izgovorila zadnje reči sasvim je jasno pokazivao da je ta tema završena i da mu zabranjuje da je dalje pominje. Zaista, Elisedd se podiže iz svoje naslonjače i učini besprekoran naklon.

-Oprostite mi moju drskost, gospo.

Aife ga ni tad ne udostoji pogleda, kao da nije ništa rekao. Gledala je u Katlin i smešila se.

-Drago mi je da vidim da se moj brat dobro stara o tebi. Kad si tek došla, izgledala si kao neko naše nedonošče. Ali sad imaš krivine i obline po kojima su smrtne žene čuvene.

Uzdahnula je.

-Narod je tako dosadan izgledom, ne misliš li?

Katlin reče, najiskrenije:

-Niko s pola razuma u glavi ne bi tako nešto mogao reći za ledi Aife. Vi ste najlepše stvorenje koje sam ikada videla.

Aife se opet nasmije.

-Je li to bila jedna od tih smrtnih istina izgovorenih bez zazora?

-Jeste, gospo.

-Sviđa mi se. Ponekad do zla smori slušati čitave besede uvijenih komplimenata koji se na kraju mogu tumačiti ovako i onako.

Dobacila je pogled Eliseddu.

-Pravo je osveženje čuti nešto izrečeno tako jednostavno, a opet s potpuno jasnim značenjem. Ne znam koji je razlog, ali to na neki način čudno prija. Svakako, pretpostavljam da isto tako gadno boli, kad izgovorena istina nije lepa. Ali sećam se da si mi pričala da vi izbegavate, zbog pristojnosti ili već kojih razloga, da ružne istine izgovarate naglas, već ih namerno preoblikujete. Kako si ih ono nazvala?

-Bele laži, gospo.

-Oh, da. Bele laži. Pretpostavljam, onda, da su one druge crne? Znači li to da se i u tvom rodu laž smatra za nešto lose?

-Naravno. Veoma lose.

Aife se malo strese.

-Ne bih volela živeti u jednom svetu u kojem bih stalno morala paziti govorim li istinu, bele laži ili crne, i u kojem je sve to i svakome drugom moguće. Kako vi pravite razliku?

-Verujem da nam je to prirodno. Lako je znati koje se laži ne bi smele izreći a koje će nam biti oproštene, čak i ako nas uhvate.

-Oh, uhvate!..

Ona se ponovo strese.

-Bivate li kažnjeni ako vas uhvate?

-Nekada samo prezirom i odbacivanjem od strane ostalih, a nekada mnogo gore. Postoje zakoni koji zabranjuju laganje.

Elisedd se ubaci:

-Ali vi lažete usprkos njima.

-Zakoni se uvek mogu izvrdati, kao i ovde, lorde. Mada se čak i u mojem, lažljivom svetu to smatra najvećom gnusobom.

Govoreći to, izvela je da njen pogled izgleda nameran, i Elisedd to primeti. Jagodice mu malo pocrvene. Katlin to iznenadi: nije znala da Narod uopšte može rumeneti, iz bilo kog razloga.

Način na koji su se sad gledali učinio je da jedno drugo razumeju bolje nego posle sata razgovora sa sasvim otvorenim kartama, i Katlin shvati da mu se to ni najmanje nije dopalo. Rekao je:

-Nikad to pre nisam primetio, ali vi uvek nosite zeleno, savetniče, a kako su vam i oči takve, to čini da je u njih neprijatno gledati. Možda bi dvor svog princa trebali počastvovati nekom drugom bojom.

-Boja moje odeće i jeste želja mog princa, lorde.

On okrete glavu. Aife reče:

-Eogan zna šta i zašto radi. Oh, stvarno jedva čekam banket večeras. Dugo se nismo videli. Da li je veza između blizanaca jaka i među smrtnicima, Katlin?

-Jeste, gospo.

Aife je nastavila govoriti, međutim, mada ju je pratila, Katlin shvati da joj je jedan odblesak sunca s prozora na koricama neke knjige privukao pažnju. Stajala je na stočiću pored Elisedda, i verovatno je zbog pretrpanosti prostorije nije dotad primetila. Aife je uvek dovodila pola svog Dvora i onda ga smeštala u ovih šest ili sedam prostorija, zbog čega su one uvek delovale haosno. Njene raskošne haljine, kutije s nakitom, otvoreni sanduci, raznorazni ukrasi – sve je to bilo rašireno preko svake naslonjače, stola i najvećeg dela poda. Sluge su se neprestano spoticale. Bilo je teško u toj zbrci primetiti jednu knjigu, ali Katlin ona svejedno uspe privući pažnju. Uspela je čak i videti reči na koricama, mada ih nije umela pročitati.

Odjednom je imala želju zaviriti u tu knjigu, mada nije bilo načina da to uradi a da je niko ne primeti, a sumnjala je da bi joj Elisedd dozvolio. Aife, ona možda i bi, mada bi svoj zahtev svejedno morala obrazložiti, što nije imala čime. U isto vreme, osećala je čudnu potrebu da ni Elisedd ni Aife ne primete da joj je knjiga privukla pažnju.

Ona se načini kao da je prosto posmatrala otvorenu kutiju s nakitom pored, kad Aife najzad uhvati njen pogled.

-Oh, sviđa li ti se? Elisedde.

Rekla je to na takav način da je Katlin morala suspreći smeh. Bukvalno se istim tonom obraćala i svojoj posluzi. Ona se opet upita šta, kog vraga, Aife nalazi u Eliseddu, i zašto je toliko dugo s njim. Ali, oni su oboje pripadali Narodu, i možda čak i duge veze među njima ovako izgledaju.

Aife uze u ruke kutiju koju joj je Elisedd, uz naklon i bez reči, pružio.

-Da, lepi su, zar ne?

Bio je to komplet ogrlice, naušnica i narukvice s motivom žira, izrađen u punom, teškom zlatu.

-Poklonila bih ti ih, ali imaju moj grb i Eogan se ne bi složio. Ti pripadaš njegovom dvoru i ne možeš nositi ništa osim njegovog znaka. Nema veze. Poručiću za tebe nešto drugo, nešto što će odgovarati tvom položaju.

-Ledi Aife, ne želim vas obavezivati takvim stvarima. Vaš brat je više nego velikodušan.

-Oh, je li?

Aife je čudno pogleda.

-Ne bih rekla. Pre nego se vratim svom dvoru, mislim da ćemo porazgovarati o nekim stvarima, Katlin.

Katlin se pokloni.

-Naravno, ledi.

-Volim svog blizanca, ali ga i znam bolje nego svi, i znam mu i vrline i mane. Ali o tome ćemo kasnije. Jesi li probala kolače? Imam novu poslugu u kuhinjama, i morala sam neke od njih povesti sa sobom, umeju neverovatne stvari. Moram Eoganu poslati jednog od svojih kuvara, da na banketima ljudi imaju o čemu da blebeću.

Nastavila je, i Katlin se smešila i odgovarala joj, ali joj je u glavi bila samo ona knjiga.

Elisedd je ostatak vremena ćutao.
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.824
Ne zameri što ne komentarišem. Kao i u skoro svemu što napišeš ja osećam deo sebe. A o tome je teško da se piše.
Ustvari, subjektivna sam u čitanju svega što napišeš i ne mogu ni da te hvalim, neprijatno je, kao da hvalim sebe. Čudno, ali tako je. ❤
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.314
Ne zameri što ne komentarišem. Kao i u skoro svemu što napišeš ja osećam deo sebe. A o tome je teško da se piše.
Ustvari, subjektivna sam u čitanju svega što napišeš i ne mogu ni da te hvalim, neprijatno je, kao da hvalim sebe. Čudno, ali tako je. ❤
Samo ti hvali, ne ljutim se ja a neću ti ni zamerit, veruj mi :)
Zvuči sebično, ali ako si iskrena a taman posla da sam u stanju mislit nešto loše o nekome kome se sviđa šta pišem. U mojim očima možeš samo da porasteš, i to je sebična istina.
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.824
Samo ti hvali, ne ljutim se ja a neću ti ni zamerit, veruj mi :)
Zvuči sebično, ali ako si iskrena a taman posla da sam u stanju mislit nešto loše o nekome kome se sviđa šta pišem. U mojim očima možeš samo da porasteš, i to je sebična istina.
Nije sebično, svako voli da čuje da nešto što uradi ostavlja utisak.
Moj je problem što ja čitam slikama a ne rečima i ne umem da komentarišem stil i reči.
Ali kada mi se dopadne da osetim likove da doživljavam njihove emocije, tada znam da je dobro napisano.

I šta da ti kažem, ja sam osetila napetost kad je počela da mu priča priču.. Ja, fizički sam osetila. 😊
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.377
To trebaš da staviš ko temu negde :)
Пробала сам, али они изгледа мисле да се чита само оно што се рекламира у новинама...надам се да ћеш једног дана нешто и објавити, па кад крену да се хвале каквог писца су открили и колико је популаран, ми само онако с висине кажемо, О, па то је наша Сузан, ми је читамо годинама, и презриво плебсу одмахнемо руком :smeker:
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.824
Пробала сам, али они изгледа мисле да се чита само оно што се рекламира у новинама...надам се да ћеш једног дана нешто и објавити, па кад крену да се хвале каквог писца су открили и колико је популаран, ми само онако с висине кажемо, О, па то је наша Сузан, ми је читамо годинама, и презриво плебсу одмахнемо руком :smeker:

Skrinšotuj ove lajkove umesto autograma..
😉
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.314
Пробала сам, али они изгледа мисле да се чита само оно што се рекламира у новинама...надам се да ћеш једног дана нешто и објавити, па кад крену да се хвале каквог писца су открили и колико је популаран, ми само онако с висине кажемо, О, па то је наша Сузан, ми је читамо годинама, и презриво плебсу одмахнемо руком :smeker:
Ko onomad na onom sajtu, gde su pisali fan fiction za Hari Potera, bila jedna i imala svoj povlašteni krug
Danas ona obajvljuje sve u 16
knjige joj ič ne valjaju al koga briga :)
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.377
Volim Aife, šteta što je blesava
Možda od nje napravim bolji lik, zasad sam je napravila još blesavijom
С обзиром на то ком народу припада, то можеш лако извести...испод њеног лакомисленог и снобовског понашања, крило се дубоко мислеће биће, које је под велом незаинтересованости и површности будно анализирало људе и догађаје око себе.
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.314
С обзиром на то ком народу припада, то можеш лако извести...испод њеног лакомисленог и снобовског понашања, крило се дубоко мислеће биће, које је под велом незаинтересованости и површности будно анализирало људе и догађаје око себе.
Da, tako sam nešto i mislila napravit kasnije
obzirom da još pišem, još uvek je blesava, ali ne bih da ostavim njen lik takav
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.377
Ko onomad na onom sajtu, gde su pisali fan fiction za Hari Potera, bila jedna i imala svoj povlašteni krug
Danas ona obajvljuje sve u 16
knjige joj ič ne valjaju al koga briga :)
Зато те ја упорно убеђујем да објавиш нешто, наше тржиште је гладно оваквих књига, и место домаћег писца који се бави овом тематиком је упражњено јако дуго.
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.377
Da, tako sam nešto i mislila napravit kasnije
obzirom da još pišem, još uvek je blesava, ali ne bih da ostavim njen lik takav
Мораш, јер ће у супротном бити лако изманипулисана од оног њеног који је, претпостављам, делом смртник.
Чим нас толико мрзи...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.