Quantcast

Snoviđenje, 4

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.360
ne idite njihovim stazama
pobiće vas u lovu, u hajci
i sklonite oči od njih
da vas ne bi ubila lepota

p.s. mila @Soradze je postovala na blogu, lorde @Mrkalj

Skrivena na svom omiljenom mestu, Katlin je posmatrala lovce koji se vraćaju iz hajke.

Bilo je to oveliko, savršeno okruglo jezerce koje su vodom punili slapovi što su se slivali iz Pevajućih pećina mnogo milja iznad nje. Pećine su dobile to ime jer su bile pune šupljina zbog kojih je vetar, duvajući kroz njih, zvučao poput muzike. Niko nije išao tamo čak i ako je znao puta, jer su u pećinama živela prastara bića zaostala iz davno zaboravljenih vremena. Pričalo se da umeju da vide budućnost, ali i da jedu sve što im dođe na ulaz: pticu, zver i čoveka.

Planine, koje su činile prirodnu prepreku ka severu; bile su visoke i plavim su vrhovima probijale nebo. U podnožju su im rasle goleme, bogate šume u koje je Katlin zašla samo jednom ili dvaput tokom svih tih godina. Šume su bile varljive i vrvele Noćnim stvorovima, i čak ni sve staze nisu bile sigurne. Jedini siguran način da uđete u šume bio je da se pridružite hajci, obzirom da su lovci ubijali sve što bi im stalo na put i stvorenja Noći su ih se smrtno plašila.

Hajke su bile česta dokolica dvorjana a njihov je ulov održavao dvorske kuhinje uvek krcatim i zaposlenim. Čak su i oni od najneznatnijeg roda retko gajili pitomu stoku. To se smatralo niskim poslom kojim se bave isključivo smrtnici, i Narod nije mnogo cenio meso te vrste. Zato su krađe mlađarije po smrtničkim voćnjacima bile mnogo češće. Jedna od nekoliko stvari koje je Narod priznavao smrtnicima, bio je da umeju da uzgoje odlično voće.

Mada je Katlin to uvek bilo smešno. Voće koje je ova zemlja rađala bilo je nenadmašno, po njenom mišljenju, samo ako pazite kako ga i da li uopšte jedete. Kad je tek došla, i kad joj je Eogan dodelio Ogi za ličnu sluškinju, prva lekcija koju je dobila bila je šta od hrane sme jesti i kako, a čemu se ne sme približiti ni na dužinu koplja. Ogi je pripadala danas skoro izumrlom rodu stvorenja Vazduha, i ono nekoliko za koje se znalo da još uvek postoje, bilo je duž cele zemlje čuveno zbog svog neverovatnog osećaja za lepotu i estetiku. Ceo je Dvor bio zapanjen što joj je Eogan dao jedno stvorenje Vazduha za ličnu pratilju. To je bio gest rezervisan skoro isključivo za najomiljenije među metresama kraljeva, statusni simbol. Katlin je trebalo izvesno vreme da sasvim razume veličinu takvog jednog poklona, ali i kad jeste, nije bila mnogo pametnija. Pretpostavljala je da se prosto radilo o još jednom Eoganovom kapricu, jer je on voleo da ismeva tuđa očekivanja i dvorske konvencije. Dati jedan toliko velikodušan poklon običnom smrtnom biću, bila je otvorena pljuska u lice sve i jednoj velikaškoj kući. Tim je činom samo pokazao šta o njima, zapravo, misli.

Eogan je igrao opasnu igru, ali Lepi Narod je voleo svoje vladare surove, bez stida i straha. Radije su primali čak i uvredu od nekog takvog, nego i najlepši gest nekoga ko bi bio blag, mio i dobrodušan.

Lepi Narod nije imao lepu dušu; i Katlin je verovala da je u tome možda ležao razlog propadanja Oginog soja. Jer, činilo se da su stvorenja Vazduha bila jedina istinski dobra bića na tom mestu. Bilo je praktično nemoguće opstati u toj zemlji posedujući dobro srce, i Ogi maltene nikad nije napuštala njene odaje. Katlin je samo njoj u potpunosti verovala, i samo je njene savete smatrala zaista dobronamernim. Osim toga, to što je danas jedva više samu sebe prepoznavala u ogledalu, mogla je jedino Ogi da zahvali. Ogi je imala besprekoran ukus i savršeno oko za detalje, i umela je na njoj naglasiti sve lepo, čak i ono što ni sama Katlin nije kao takvo kod sebe doživljavala. To jutro, dolepršala je do njenog toaletnog stola na onaj svoj karakteristični način, kao da uopšte ne dodiruje zemlju. Pogledala ju je pomalo zaverenički.

-Lord Eogan će danas ceo dan biti u hajci, zar ne?

Katlin se namrštila. Ogi uzdahne.

-Ne radite to, gospo. Mrštenje loše deluje na kožu.

-Ne bih se mrštila da mi ne postavljaš takva pitanja. Kakve veze ima hajka s bilo čim? Ja svakako neću biti u njoj.

Ogi se nasmijala, zabacivši na rame pramen poput oblaka lake i nežne svetle kose.

-Vi ste smrtnik, vi ne možete u hajku.

-Pa onda?

-Pa onda verovatno danas uopšte nećete sresti lorda.

-Verovatno. Ogi, šta ti je na pameti?

-Lord mi je naložio da nikada ne smete napustiti ove odaje a da ne izgledate besprekorno. Pomenuo je svoju naklonost spram zelene boje..

-To nije bilo pominjanje naklonosti, već naredba.

-Oh, znam, gospo. Ali lord nije izričito govorio o danima kada nije prisutan na dvoru.

Katlin trepne. Rekla je:

-Ogi, ja ne smem kršiti ništa što mi je naređeno, pa čak ni proklete zelene haljine.

-To nije naš problem. Lord Eogan je trebao pažljivije birati reči.

-Oh, dođavola. Neka ti bude. Ne bih pristala ni na kakve smicalice na ovom mestu, osim ako dolaze od tebe. Ti me nećeš dovesti u opasnost.

Ogine oči postaše ozbiljne.

-Gospo, ja sam vam dala zavet.

-Zaista jesi.

-I to ne zato što je od mene traženo: dala sam ga od svoje volje.

Katlin joj ništa ne odgovori.



Sad je sedela na obali jezera pod zastorom od grana tužne vrbe koji ju je skoro potpuno skrivao. Njene su cipele i čarape ležale odbačene na mahovini, a noge sve do kolena bile uronjene u brboreću vodu bistru kao kristal. Osećala se i čudno i prijatno. Ogi ju je odenula u ljubičastu haljinu otkrivenih ramena i leđa, preterano izrezanu za njen ukus, ali opet haljinu koju je na neobičan način doživljavala poput nosećeg bunta i prkosa. Imala je dojam velike slobode, nešto što nije pamtila da je osetila ijednom za pet godina, pa možda čak ni tokom svog prethodnog života. Toliko joj je prijalo mesto, osama, odeća, hladni poljupci vode po njenoj goloj koži; da je primetila da pevuši tek kad su prvi lovci ispali iz šume. Ona zaćuti i šćućuri se, mada je bilo nezamislivo da je vide – šuma je bila s druge strane velike poljane i put ka dvoru išao u sasvim drugom smeru od njenog tajnog skloništa. Odmaknuvši vrhom prsta jednu granu za delić centimetra, posmatrala je hajku jer je to uvek bio fascinantan prizor i ona mu nije bila u stanju odoleti.

Među lovcima je bilo i lordova i gospi, mada smrtno oko ponekad teško pravi razliku među njima ako su u pokretu, kao sada. To je bilo zato što sav Lepi Narod, bez obzira na pol, donekle slično izgleda; onako visoki, vitki, uskih kukova i dugih neuvezanih kosa. Kad bi zašli među njih i pogledali ih pažljivije, naravno da bi odmah primetili razliku; ali s ove daljine, dok lete poput vetra na svojim prelepim belcima; delovali su kao svi iz jednog kalupa izliveni. Neki su jahali jelene i srndaće pozlaćenih i posrebrenih vrhova rogova, dok su neke gospe rogove svojih obmotale niskama bisera i kristala. Odeća, ušivena srebrnim koncima, vijorila se za njima: kardinal crvena, nebeski plava, čempres zelena. Muškarci su imali visoke jahaće čizme a gospe duge, široke rukave koje su im sasvim skrivale šake. Činilo se da se takmiče koja ima više šumskih detalja izveženih po njima u srebru i dragom kamenju: lišće, paprat, prizori iz lova, propeto zverinje. Svi su se smijali i dovikivali i ostavljali utisak obesne, raspuštene dece lordova i prinčeva.

Ali jedini zaista princ među njima, bio je potpuno prepoznatljiv. Svojom je pojavom od svih odskakao, jašući jedinog crnog konja u celoj hajci. Katlin ga je odmah spazila, i ma koliko se divila lepoti i raskoši ostalih, živoj boji njihove odeće, skupocenom kamenju kojim su bili okićeni; pogled joj se stalno vraćao na njega. Gledala je kako se smije i govori nešto jednoj lepotici s malom srebrnom dijademom u zlatnoj kosi, obučenoj u plavo poput različka. Onda se nagnuo preko vrata svog konja i poljubio je u obraz. Katlin jekne i odmah pusti granu koju je do maločas držala.

Eogan se izdvojio od ostalih i sad je išao pravo ka jezeru i tužnim vrbama.

Znala je da neće biti u stanju pobeći pre nego on dojaše, i zato se nije ni trudila. Sve što je mislila bilo je: prokletstvo!.. Na kraj joj pameti nije bilo zašto je to uradio, otišao od lovaca i okrenuo na ovu stranu. Još je u njoj tinjalo malo preostale nade da će naprosto zaobići celo jezero i otići u dvor nekim drugim putem, kad je on zategao uzde i sjahao. Pustio je konja da ide slobodan pored njega, i onda se, ne zastajući, počeo skidati. Katlin je obema rukama pokrila usta da spreči samu sebe da ne zaviče. Bacila je hitar pogled oko sebe, na svoje odbačene cipele i čarape i svud okolo po granama koje su je krile – ne zadugo, znala je – ali bilo je to kao u jednom od onih snova u kojima ćete pogrešiti kako god da postupite, i toga ste potpuno svesni. Ona odustade i sad je samo, suspregnutog daha, posmatrala.

Eogan je zbacio tuniku i čizme na travu i već sledećeg momenta zaronio u jezero preko puta nje. Voda je skočila visoko u vazduh poput fontane, uznemirivši grane vrba, a onda se sve ponovo smirilo. Ne dišući, Katlin je čekala da izroni i činilo joj se da to jako dugo traje. Konj je, neuznemiren, mirno pasao. Griva mu je padala sve do kolena, valovita i blistava. Bila je to golema zver s čudnim rubin crvenim očima i moćnim mišićima koji su delovali kao da će pocepati zategnutu kožu. Takvih konja nije bilo na Dnevnom Dvoru, to je bio konj Noćnog naroda.

Najzad, posle cele večnosti, Eogan izroni, strese kosu životinjskim pokretom, pa poče izlaziti iz jezera pravo pred nju. Neverovatno, ali bilo je sasvim očigledno da ju je tek tog trenutka spazio.

Katlin pade na um da ovo nije nikakva slučajnost, i da on često dolazi ovamo posle hajke. Bio je previše ležeran za nekoga ko bi se tu našao slučajno ili prvi put. Znao je tačno mesto gde je jezero najdublje da bi u njega zaronio, znao je najjednostavniji način da iz jezera izađe i sasvim je sigurno verovao da je potpuno sam. Izraz njegovog lica kad ju je spazio bio je jedan kakav nije ni sanjala da bi ikada mogla videti kod Eogana. Ona malo pogne glavu.

-Gospodaru.

Dala bi ne znam šta da ne mora ponovo pogledati u njega, ali nije mogla sedeti tu celo vreme kao maloumna, u naklonu. Eogan je znao biti kratkog fitilja, i nije voleo da mu se ljudi nađu na putu (pogotovo, pretpostavila je, smrtnici), i zato je sad mogla očekivati svakog vraga: pljusku preko lica ili šta još gore. Nije verovala da su prinčevi odgovarali ma kome ako bi ubili čak i svoje smrtne savetnike, jer su prinčevi retko odgovarali i kad bi ubijali lordove svoje krvi. Čak i da ne nasrne fizički na nju, neku je odmazdu svakako morala očekivati: neko javno poniženje kad mu se najmanje bude nadala, naprimer. To bi bilo nešto što bi priličilo Eoganu. Ali, s tim se već naučila živeti. Međutim, on uradi najneverovatniju stvar. Poče se smijati.

Katlin ga pogleda i lice joj odmah zabridi od vrele krvi.

Još uvek je na sebi imao pantalone, hvala bogovima, pomislila je; ali od iskrenja vode po dugim, izvajanim mišićima njegovih ruku, ramena i grudi, postalo joj je upravo fizički zlo. Senke grana išarale su mu leđa i torzo poput nekih čudnih tetovaža, a kosa mu je sijala belinom čak i u senci, i vlažna. Prebačena preko ramena, padala mu je sve do one fine linije sićušnih, zlatnih dlačica stomaka. Pet je godina znala da je Eogan zgodan, ali nekako kao da je to tek tog trenutka zaista shvatila. Postojala je mogućnost da mu je poreklo s majčine strane ostavilo u nasleđe kakvu gadost Noći, neku nakaznost; i Katlin je uvek pomalo podozrevala da je to razlog što je uvek u crnom i kompletno obučen čak i tokom najbešnjih terevenki i među jednim narodom koji nema nikakvog stida spram golotinje. To je bio još jedan način na koji se Eogan izdvajao, i Katlin je napola srca verovala da mora postojati neki konkretan razlog. Međutim, ako ga je i bilo, to njene oči nisu bile u stanju videti. Jer, sad je stajao pred njom napola gol, i bio je potpuno besprekoran, sigurno najlepši muškarac kojeg je uopšte ikada videla u ovoj zemlji.

On se naže nad nju, i kapljice vode s njegove kose poprskaše joj gola ramena i leđa, tako da se stresla. Još uvek je mirisao na najdublju šumu. Dohvatio se izreza njene haljine.

-Šta je to?

Ona odgovori, nevino:

-Haljina, lorde.

Ponovo se nasmijao.

-Zar ti nisam zabranio da nosiš haljine drukčije do zelenih?

-U vašem prisustvu, gospodaru, da.

-Oh? To se Ogi pravila pametna, zar ne?

-Zašto to mislite?

-Zato što ti samo njoj veruješ u ovoj zemlji, i na moju se zapovest nikad ne bi oglušila od sopstvene volje.

Oćutao je tren,

-Čak ni kad ti ta zapovest ostavi prostora za izvrdavanje.

Spustio se na obalu pored nje.

-To je jedan od razloga što si mi draga, Kato.

Seo joj je vrlo blizu, tako da su se bukvalno dodirivali. Na svojoj je goloj mišici osećala njegovu, golu, mišićavu i još uvek pomalo vlažnu. Nije se usuđivala okrenuti glavu da ga pogleda, jer se plašila da će se sudariti s njegovim licem.

-Sad bi trebala da me pitaš kako je prošao lov.

Oštro i gorko osećajući njegovu blizinu svakim završetkom svakog nerva, ona reče prvo što joj pade na pamet:

-Zašto bi me zanimalo tako šta?

On se opet nasmije.

-Ludi smrtniče! Zato što pripadaš dvoru, a to su dvorski razgovori.

-Znate da ja nikad ne vodim dvorske razgovore.

-Znam. Ti nikad ne mlatiš jezikom u prazno, mada tome, obzirom da si smrtnik, svakako nije razlog nesposobnost. Ubeđen sam da bi bila u stanju ceo dvor držati u tišini i miru samo pričajući, kad bi to htela.

Dodao je, kao na neko njeno neizgovoreno pitanje:

-Da, čak i mene, Kato.

Ona se malo podsmehne.

-Čudno mi znanje dajete u posed, lorde.

-Ne možeš ništa učiniti njime.

Dodirnuo je privezak na obruču od belog zlata oko njenog zapešća.

-Ja sam te vezao.

-Niste to tako rekli kad smo radili dogovor.

-Nisam morao.

-Zar bih zaista umrla ako bih ovo skinula, ili pokušala naći Kapiju da se vratim u svoj svet?

-Bi, Kato. Umrla bi.

Ona malo zadrhti. Znala je odgovor na to pitanje, naravno, ali po pravilu je izbegavala o njemu misliti.

-Čak i da se oglušim na neku vašu zapovest?

-Ne možeš se oglušiti. I, čak još bolje: ti to ni ne želiš.

-Ne želim. Moram da platim svoj deo duga.

-Zaista moraš. Ali ja sam ti ostavio više slobode nego si svesna.

Ona reče, malčice prezirno:

-Mislite, nešto kao što je ova haljina?

-U stvari ne mislim. Mislim na bitne stvari. Međutim, ti ne bi posegnula za njima čak ni kad bi znala koje su, i samo ti zato govorim o tome.

-Zato što mi verujete?

-Nikome ne verujem. Ne radi se o tome. Ti vezuješ samu sebe, zato što si smrtnik i zato što si plemenit smrtnik. To je najgora stvar koju neko od tvog roda može posedovati, plemenitost.

-U mojoj se zemlji ne misli tako.

-Oh, misli se. Zaboravljaš da sam ja naterao mnoge ljude da mi kažu istinu, dok su tebe ceo život lagali. Tvoj rod prezire ljude poput tebe. Smatra vas budalama. Zato bi trebala biti sretna što sam te doveo ovamo, savetniče. Jer si ti dragulj koji mi je pao s neba u krilo. Tvoja plemenitost će biti razlog da mi ostaneš zauvek odana, ma šta bilo. A ja ću te zato nagraditi preko svakog dosega tvoje smrtničke mašte. Daću ti stvari koje sad još ne možeš ni zamisliti, vrednosti kakve ni ne znaš da postoje. Ako veruješ da si sada u mojoj milosti, nećeš znati šta te je snašlo jednom kad te obaspem pravom milošću. Učiniću te zavišću kraljevskog Dvora. Moj će te rod preklinjati za dozvolu na jedan pogled na tebe, i mrzeće te i obožavati jer će se tog pogleda užasavati više nego ičega pod nebom. Imaćeš slobodu da postupaš kao što niko drugi ne sme, da prisvojiš sve što poželiš nazvati svojim. Kad bi samo mogla znati koliko ću ti i šta sve dati, smrtniče.

Katlin u užasu otvori oči, odjednom postavši svesna da se uopšte ne seća kad ih je i zašto zatvorila.



To je bilo do Eoganovog glasa, od reči koje je govorio i koje su padale po njoj kao zlatna rosa. Reči mekše od svile i mirisnije od nektara, reči kojima raskošan ukus bukvalno može osetiti pod nepcem. Bilo je to kao da joj na uho šapuće najdragocenija obećanja o nekoj večitoj, nezemaljskoj ljubavi i sreći preko svih sreća sveta, nešto što se nikakvim dragim kamenjem ne može platiti a što joj se nudi slobodno, bez obaveze, samo ruku da pruži… I sve će to biti njeno. Sve što poželi, ikada više. Večiti život i večita mladost i neprekinuta sreća, put ispod duge i zlatni ključevi rajskih vrata za kojima će stolovati kao kraljica dokle god vreme traje.

Samo da dozvoli, samo da, makar i nemušto, prihvati, složi se, pristane…

Na šta?

Ona shvati da zuri u njegovu ruku visoko na svom golom bedru, i da joj njegov dah miluje vrat. Rekla je:

-Ne radite to, lorde.

On polako podiže glavu. Ruka mu se smirila, prestavši se penjati naviše.

-To nije bio deo našeg dogovora, koliko pamtim.

-Ah, nikad se nisam obavezao da neću pokušati, zar ne?

-Molim vas da maknete ruku.

-Ne bih. Sviđa mi se dodir tvoje kože. Plašim se da si uprskala tu stvar sasvim, Kato. Trebala si pobeći kad si me videla da dolazim.

-Zašto?

-Zato što sad znam da mi se sviđa dodir tvoje kože.

-Vi me nećete povrediti, gospodaru, zar ne?

-Hoću. Ali tome nema pomoći.

Ona shvati da joj se hrbat naježio. Prošaputala je:

-Molim vas, lorde. Oslobodite me. Platiću bilo koju cenu koju…

-Da te oslobodim?

Stisak na njenom bedru se pojača do bola.

-Nema te cene koju bi ti, ili ma ko, bio u stanju platiti. Ne, Kato. Ostaćeš vezana za mene dokle god vreme traje. I to me nikada više nećeš moliti ponovo.

Smakao je ruku s nje, ustao i otišao, a da se nije čak ni obazreo.
 

Vlad Dragulija

Leptirica
Poruka
32.769
Još uvek je na sebi imao pantalone, hvala bogovima, pomislila je; ali od iskrenja vode po dugim, izvajanim mišićima njegovih ruku, ramena i grudi, postalo joj je upravo fizički zlo. Senke grana išarale su mu leđa i torzo poput nekih čudnih tetovaža, a kosa mu je sijala belinom čak i u senci, i vlažna. Prebačena preko ramena, padala mu je sve do one fine linije sićušnih, zlatnih dlačica stomaka.


Recimo....
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.360
Još uvek je na sebi imao pantalone, hvala bogovima, pomislila je; ali od iskrenja vode po dugim, izvajanim mišićima njegovih ruku, ramena i grudi, postalo joj je upravo fizički zlo. Senke grana išarale su mu leđa i torzo poput nekih čudnih tetovaža, a kosa mu je sijala belinom čak i u senci, i vlažna. Prebačena preko ramena, padala mu je sve do one fine linije sićušnih, zlatnih dlačica stomaka.


Recimo....
:zcepanje:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.