Quantcast

Snoviđenje, 38

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.433
Katlin se ohrabrujuće osmehivala jednom riđem čoveku kojem su zalisci već počeli sedeti, i koji je stajao u gomili pokušavajući da ne zija otvoreno naokolo. On uhvati njen osmeh, i drhtavo joj ga uzvrati, hitro otirući znoj sa čela velikom, tufnastom maramicom. Bilo je očigledno da uopšte nije primetio da je to učinio.

Ljudi poput njega nikad nisu svesni takvih svojih malih smešnih gestova.

Feidlimid je stajao na stepeniku niže i čitao sa svitka toliko dugačkog da mu je padao maltene do nogu. Važno je gurnuo naviše svoje polumesečaste naočari. Nisu mu trebale, obzirom da Narod nikad nema problema s vidom, ali otkako ih je dobio pre par meseci, praktično ih je obožavao. Verovao je da mu daju na ugledu. Dvor je uglavnom smatrao da je dobio još jedan razlog za smeh. Kad bi pokušavao da ih koristi, čovečuljak se neprestano sudarao sa zidovima i stubovima, i par se puta umalo skotrljao niz stepenište, na sveopšte veselje. Izabrao je kompromis: nije prestao da ih nosi, ali je gledao iznad ili ispod njih.

-…ovim ukazom najoštrije se zabranjuje dovoditi smrtne dojilje i primalje koristeći ono što ljudi zovu glamur, već se s njima mora načiniti otvoren i obema stranama jasan i razumljiv dogovor, u ime zemlje i sa zemljom kao svedokom. Kao odštetu u prevazilaženju teškoća koje će ukaz izazvati, porodilište će dobiti novčanu i svaku drugu neophodnu pomoć Dvora, pa tako i u pronalaženju budućih a gore pomenutih dojilja i primalja.

Zastao je, i još jednom, u pola glasa, ponovio: gore pomenutih. Klimnuo je s odobravanjem. Smrtne pravničke knjige koje je u zadnje vreme čitao, naročito su mu se dopadale.

Eogan prevrne očima, ali ništa ne reče.

-Time bih završio čitanje proglasa.

Zastao je i pogledao po nemoj gomili, kao da očekuje pljesak i klicanje. Kako se ništa od toga ne dogodi, čovečuljak se namrgodi i oholo napusti podijum.

Aife je stajala u prvom redu, blizu riđokosog čoveka. Zadnjih je godina retko dolazila na Dvor. Haljine su joj postale manje ekstravagantne, i više nije putovala s celim karavanom. Obzirom da je Katlin bila sigurna da do nje nikad nije doprla ni reč od ma čega izgovorenog u Pevajućim pećinama, pretpostavljala je da je u pitanju nešto drugo. Pričalo se da dosta vremena provodi u Kuli magije, i pratnja joj je po pravilu bila čudna. Katlin ih nije mogla jasno videti, jer su izbegavali svetlo i obično se držali mračnih uglova i senki, ali po ježenju hrbata je osećala da su u dvorani. Jedan je udaljeni ćošak bio napadno prazan u gužvi, kao da se nikom ne mili da stoji u njemu. Katlin se još sećala onog puta kad ih je Aife prvi dovela sa sobom, i znala je da će taj događaj pamtiti do groba. Malo je bilo smrtnika koji su, budni, svesni i nepomućenog uma, sreli bića iz košmara. Za vreme Aeda, nikada nisu dolazili, ali Eogan je otvorio Dvor za sve svoje podanike, ma koje krvi i roda bili, i bez obzira koliku grozu izazivali.

Uostalom, oni su bili njegovi, stvorenja Sumraka kao i on.

Narod nije zavoleo Sumrak, niti je to iko očekivao, ali ih je Eogan naterao da mu ukazuju dužno poštovanje.

Uostalom, bilo je jasno da će Sumrak još dugo sedeti na tronu.

Dvoje dece cičeći dotrči iz onog pustog ugla i izgubi se kroz širom raskriljena vrata, u noć. Nešto lelujavo i nestvarno proleti dvoranom za njima; ne zaustavljajući se dovoljno za jasan pogled. Svugde gde je prošlo, dvorjani su se hitro uklanjali i stiskali uza zidove. Deca ponovo utrčaše unutra i pobegoše uza stepenice, razdragano se smejući, kao u igri skrivača ili lovice. I sami su bili sablasno bledi: potpuno belih zavijorenih kosa, obrva i trepavica, i kože koja je upravo sijala u polutami. Bili su identični, kao jaje jajetu, obojica dečaci, i zapravo ih niko nije razlikovao. Eogan se nasmeši.

Katlin brižno položi dlan na stomak. Bila je po drugi put trudna.

Znala je, sigurno ne zadnji.

Kako se Aed povukao, dani su se počeli menjati. Svetlo je postalo daleko i kao prigušeno, sunce je jutrom kasnije izlazilo i trebalo mu je dugo da se uspne na nebo a ni onda nije sijalo svom snagom. Po celoj je zemlji popadao svetlucavosivi plašt povečerja, u kojem se svaka zvezda ponaosobo izdvajala, krupna poput čovečijeg dlana, goreći srebrno. Šume su postale mračno i mesto opasnije nego ikada, i hajke pravi izazov. Dvorjanima se to naročito dopadalo. Pričalo se o stvorenjima koja su izašla iz mesta po kojima su se krila možda i vekovima i koja niko za svog života dotad nije video. Osim obesne gospodske mlađarije, zapravo im niko nije bio rad, ali Narod je poštovao kralja koji nije pravio razliku među svojim podanicima i puštao svakoga da se slobodno kreće njegovom zemljom, po sopstvenom nahođenju. Kazne za kršenje zakona postale su gore i teže, i ljudi su budnije nego ikad pazili da ih ne prekoračuju. Spočetka nije bilo neobično ugledati vešala po raskršćima, a bilo je i mnogo strašnijih odmazdi. S vremenom, kako se Narod privikavao, to se proredilo, mada je neizvesnost svakom lebdela nad glavom.

Eogan se potrudio za to.

Nikad nije poželeo da ga Narod voli, baš kako ga za to i nikad pre nije bilo briga. Bio je kralj kakav su svi znali da će biti: kratkog strpljenja, nagao, opako zlopamtilo. Međutim, nikome nije odbijao prijem i svačiju bi žalbu saslušao. On se nije zatvarao u svoje odaje s metresama mesecima, poput njegovog oca, ostavljajući svojim savetnicima da rešavaju probleme u zemlji. Odluke su mu znale biti surove, ali uvek logične i opravdane. Međutim, Narod nije ni tražio da svog kralja voli. Od vladara su očekivali da ga poštuju i uvek pomalo strepe.

Od Eogana su strepeli više nego bi hteli, ali su bili voljni da mu to ne uzimaju za zlo. U njegovim se rukama zemlja činila sigurnija nego je bila za stotine godina.

I, zemlja mu je uzvraćala.

Vrtovi su cvetali novim, prvi put viđenim cvećem i voćem, drveće raslo brže i razgranatije i sve što bi iz zemlje izašlo, bilo je bogato i plodno. Kapija je zapečaćena. Neprestani upadi kroz nju su odavno prestali. Skoro ništa smrtno više nije ulazilo u zemlju, osim onoga što su zakoni propisivali da treba.

Noć se nije bunila. Ovakav im se kralj dopadao mnogo više od Aeda. Pod njim više nisu morali sklanjati ni najgadnije među sobom, i niko ih nije kažnjavao zato što su to što jesu, i zbog stvari kojima su skloni. U Sumraku su našli dovoljno tmine da se osećaju ugodnije nego pod bleštavilom večitog leta, dok je Dan s vremenom počeo ceniti srebrne senke i zvezde, i nove mirise kojima su biljke cvetale. To je bankete učinilo dužim, posebnijim i boljim nego ikada. Minstreli su naučili nove pesme, i one su retko pevale o bogovima. Uglavnom su se ticale zvezda, bledog meseca koji sad više uopšte nije nestajao s obzora, i neuhvatljive lepote čudnih, opasnih, sablasnih devojaka.

Lachlan je govorio nešto samo za Eoganove uši, nagnut nad njegovo rame. On klimne glavom, i visoki se muškarac kratko pokloni, nemuštim pokretom ruke pozove neke od svojih ljudi i izgubi se u noć. Lachlan je stalno bio zauzet. Zapovedati celom kraljevom vojskom bilo je sasvim nešto drugo nego voditi prinčevu gardu. Ali, on nije zazirao ni od jednog izazova, i Eogan mu se dobro oduživao.

Ako su ma kakve reči pale između njih posle onog izgreda s hapšenjem, onda su pale u četiri oka i niko, čak ni Katlin, nije znao šta je prilikom toga izrečeno. Nije bilo ni važno – oni su bili stari prijatelji iz detinjstva, i jako su dobro razumeli jedan drugoga.

Kakav je život kraljeve supruge, Katlin; pitala ju je Aife jednom prilikom. Ona se samo nasmešila. Kakav joj je bio život? Pa, otprilike onakav kakav je očekivala. Eogan nije postao lakši ni prijatnije naravi. Bilo je svađa i odbijanja njegove lične straže kad dođe po nju, i onda još svađa zbog toga. Ogi je mnogi put vrtela glavom u neodobravanju i neverici. Najposle, Katlin je digla ruke od nekih stvari. Spočetka joj je bilo izuzetno teško privići se na čudno i dotad neviđeno Eoganovo posedničko ponašanje. Kad je postao kralj, jedno je vreme hteo da joj zabrani maltene svaku ličnu slobodu. Posle nekih teških reči, napravili su zategnut kompromis. Ona više nije mogla noćiti u svojim odajama, niti ju je puštao da u njima provodi vreme u bilo koju svrhu osim za posebne, zatvorene audijencije; kada je neko insistirao da s njom priča u potpunoj osami. To je uglavnom bila Aife. Sluge su sve njene haljine i ostale lične stvari morale odneti u kraljeve odaje, i Ogi se također morala snaći tamo, kako god zna. Većinu je dana insistirao da bude pored njega, tokom službenih primanja, savetovanja, banketa ili prosto kad bi dokoličario. S druge strane, Katlin je zabranila da se dvorjanke ponašaju kao da je još uvek princ, i ničim vezan. Istini za volju, isprva je tražila da im se službeno zabrani da uopšte prilaze kralju. To je bila verovatno najgora njihova svađa. On joj je govorio da je blesava i da ne može tražiti da joj se ugađa u ludorijama, a ona mu uzvraćala da će se vratiti u smrtni svet ako ga ikada više vidi ili čuje da je na bilo šta žensko stavio ruku. Još se sećala kako joj se nasmijao u lice: ne možeš se vraćati u smrtni svet, ludi stvore, umrla bi. Ona mu je uzvratila istim, nasmijavši se u lice njemu: da, pa? Zašto mislite da bi me to sprečilo?

Pogledao ju je zapanjeno. Onda joj je došao Feidlimid, kašljucajući i premećući se s noge na nogu, i objasnio joj da svako ko pripada Narodu ima zagarantovano, drevno pravo da se uvek može obratiti lično kralju. Iznašli su kompromis: neka prilaze, ali službenim poslom i pristojno.

Kompromisi su bili život kraljeve supruge, mogla je odgovoriti Aife.

Ali, život inače čine kompromisi.

Bila je trudna i pre nego se Aed povukao, i porodila se vrlo brzo po Eoganovom krunisanju. Glavna je primalja rukovodila celim porodom, ledenom disciplinom i profesionalnošću zapovedajući babicama. Bilo je jasno da joj na pamet ne pada da se prvi princ ili princeza rode bilo kako osim najlakše moguće. Doduše, nije bilo baš sve kako je zamislila. Katlin je bila prvorotka, i nakon što je rodila prvog, posle samo par minuta došao je red i na drugog princa. Žena je bila zapanjena, i na kraju je Katlin morala umirivati nju, govoreći joj da to nije ništa čudno kod smrtnika, ili čudno uopšte, obzirom da je i sam Eogan bio blizanac. Bilo je potpuno normalno da se porođaj u takvoj situaciji zakomplikuje.

Međutim, i dalje je verovala da se žena nije nikad skroz oporavila od tog šoka. Otkako je Katlin, ne baš naročito mnogo kasnije i svakako malčice prebrzo, ponovo zatrudnela, glavna joj je primalja bila redovan posetilac. Strepela je nad njom kao jastreb, i Katlin se dešavalo da se sili da je ponekad naprosto ne istera. Osećala se dobro, i na kraj joj pameti nije bilo da po ceo dan leži u krevetu i slične gluposti koje su ženi dolazile na um.

Minstreli su zagudili još jednu o zvezdama i Eogan opet prevrne očima. Rekao je:

-Proklete budale. Hajdemo van, Kato.

Ustao je i pošao stepenicama pa prema izlazu, dok su mu se dvorjani hitro micali s puta i ničice klanjali. Ona je osmotrila njegova leđa. Bilo je tačno: kopile je stvarno izraslo. Još joj nije ulazilo u glavu kako je to moguće, i sumnjala je da će ikada razumeti. Posle većine njihovih noći, ona je bila premorena na smrt i samo htela da spava, dok bi on iskakao iz kreveta i odmah odlazio u lov. Kasnije je hodala okolo kao pijana, s tamnim senkama pod očima i vrlo slaba, a on se vraćao nasmijan, svež i odmoran, visok do tavanice i ramena koje joj je, nekako, bilo sve teže obgrliti. Dešavalo se da je upravo nervira zbog toga.

Postavši svestan da ona ne ide za njim, zastao je nasred dvorane i obazreo se preko ramena. Katlin se nasmeši i ustade, malo se poduprevši o doručje stolice. Bila je već očigledno trudna.

Zastala je da razmeni par tihih reči s ozbiljnom i već dugo vremena jednom sasvim drukčijom, dostojanstvenom Aife. Najveći ju je deo dana viđala u vrtu s knjigom. Nije se znalo da je imala ljubavnike posle Elisedda. Onda je skrenula pogled na onižeg, riđokosog muškarca. Nasmešila se:

-Gospodine O'Riordan.

Čovek se ušeprtlji.

-Gospođice, hoću reći, vaše veličanstvo, ovaj, oprostite…

Pocrveneo je toliko da se činilo da mu je glava u plamenu. Katlin se nasmijala:

-U redu je, gospodine. Stvarno se nemate potrebe toliko brinuti oko tričarija. Je li vam boravak prijatan? Kako je prošao razgovor s kraljevim savetnikom?

Čovek se činio na ivici suza.

-Ja… Ja ne znam kako bih vam zahvalio, gos… Da.

Obuvatio je pogledom dvoranu.

-To što ste učinili, onaj dan, došavši po mene… Ni u svojim najluđim snovima, nikada… I ovo mesto, zaista… A knjige!.. Oh, knjige, vaše veličanstvo!..

-Drago mi je da niste razočarani.

On reče, zapanjeno:

-Razočaran?.. Nakon što ste me doveli ovamo?.. Oh, gospođice, knjige!.. I celo ovo mesto!..

-Znam, gospodine O'Riordan. Pomislila sam da bi bilo pošteno da svojim očima vidite ono o čemu ste ceo život pisali.

Dodala je, uz mali osmeh:

-Kao nadoknadu za onu stipendiju.

Čovek odmahne rukom.

-Oh, koga briga za to. Nema stipendije, nema ničega što bi se moglo staviti i u istu rečenicu s mestom kao što je ovo.

-Ali ja sam sigurna da ćete vi svejedno naći neku. Kako napreduju prepisi u Kuli?

-Nikad ništa lakše ni brže nisam pisao, gospođice.

-Drago mi je. Dvoru su očajno potrebni ljudi od pera.

On joj se nespretno nakloni, sastavljenih peta, poput kakvog penzionisanog majora. Katlin vide kako mu se Feidlimid hitro približava. Držao je puno naručje nekih pravnih knjiga.

Ona se nasmeši i nastavi dalje.

Izašli su u vrtove, plave pod mesečinom. Eogan je naredio da se bar polovina lampi izbaci odatle, rekavši da su ga uvek nervirale. Vazduh je mirisao raskošno, upravo ekstravagantno. Osim ruža, sad su tu rasle neke nove, dotad neviđene biljke vanredne lepote i po pravilu zagašenih, srebrnih i belih boja. Eogan je dovede do jedne zabačene klupe.

-Nemoj da stojiš.

-Ali u redu sam.

-Drago mi je da čujem. Sad sedi.

Susprežući uzdah odustajanja, ona ga posluša. Nešto belokoso ispade iz grmova pred njih, visoko za svoje godine. Katlin se malo poplaši. Ako Eogana nikad nije mogla čuti kad joj prilazi, njegove sinove po pravilu nije čuo niko, osim ako to sami ne požele.

Dete joj pritrči i zagnjuri lice u njene grudi. Eogan reče:

-Ne gnjavi majku.

Ali Katlin je uzela malo lice u svoje dlanove i podigla ga naviše, nasmešena.

Imao je Eoganovo lice, međutim, oči su mu bile zelene. Nije imala pojma, čak ni ona, je li to njen stariji ili mlađi, toliko su ličili. Rekla je:

-Vreme za spavanje je davno prošlo, prinče.

-Ali ne spava mi se!..

-Sutra ćeš biti umoran, a imaš lekcije.

Dečak sastavi platinaste obrve nad onim zelenim očima. Katlin reče:

-Sutra je obuka s lordom Lachlanom, sećaš se?

Bile su to magične reči. Lice se razvedri.

-Gde su vam dadilje?

Dva stvorenja izađoše bukvalno iz vazduha. Bila su visoka i čovek nije mogao da im se usredsredi na izgled. Ono kao da je neprestano menjalo oblike. Noge im nisu dodirivale zemlju, ne a da je Katlin to ikada uspela da vidi. Mada nijedno nije izgovorilo ništa što bi ona čula, i Eogan i dečak se nasmijaše.

Što se Katlin ticalo, bića su bila nema. Najveći deo Dvora smatrao je da su nema, takođe. Međutim, Eogan i dečaci su mogli da ih čuju i govore s njima.

Eogan joj je rekao da njemu to nije išlo tako lako kao prinčevima. Prva bića Sumraka sreo je već kao mladić, obzirom da njegov otac nije dozvoljavao da se pojavljuju na Dvoru, pogotovo ne bilo gde u blizini njegove dece. Rekao joj je: mnogo toga, ili sve, što prinčevi mogu već sad, ja sam se bukvalno morao učiti da prepoznajem. Ne samo da vidim ostale poput mene, bića Sumraka od one vrste koje niko ko nije Sumrak i ne može videti; već i da čujem samu zemlju i s njom govorim. Dugo sam sumnjao jesam li uopšte kraljevske krvi zbog toga. Ali, moji sinovi nemaju oca koji se gnuša Sumraka, i dobiće sve što im sleduje, po redu koji im pripada.

On je odlučio da prinčevima vaspitači budu stvorenja Sumraka. Obzirom da su i sami to bili, Katlin nije nalazila zamerki. Znala je kako je bilo njemu, koji je za dadilje imao bića koja su mu bila nesrodna, i godinama mu govorila da svoju krv treba kriti i što je moguće manje pokazivati. Jer to kralj ne voli. Jer se Narod toga plaši. Jer…

Rekla je sebi da njena deca neće izrasti u surove cinike koji nikome ne veruju samo zato što su, možda, drugačiji.

Prignula se i poljubila dečaka u beli potiljak.

-Idi i nađi brata. A onda u krevet, prinče.

-Da, majko.

Otrčao je, i nema bića se rastvoriše u vazduhu.

Eogan se baci na klupu pored nje.

-I, Katlin, smrtna ženo.

-Gospodaru?

-Nikad mi nisi rekla. Jesi li bila sačuvala onu laticu ruže?

Ona oćuti malo. Onda je rekla:

-Jesam.

-I? Šta si sanjala? Dan ili Sumrak?

Katlin se nasmeši.

-Sanjala sam ono što sam želela.

-Je li ti se ostvarilo?

Ona pruži ruku i ispreplete prste s njegovim. Rekla je:


-U svemu, lorde.
 
Poslednja izmena:

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.630
Шта нема више, ово је крај :eek:
Па, пази, Сузан, ти знаш колико те ја волим, и волим како пишеш, али овај крај ти никакав није :mmmm:
Сад ћу да ти организујем петицију за наставак, па ако је поклекла госпођа Роулинг, мораћеш и ти :rtfm:
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.433
Ne piše mi se više, izvini. Mislim da ću uzeti jedan dug odmor od takvih stvari ovde, ako ne i zauvek. Možda budem postovala neke sitne stvari, pričice ili moje izlive besa. Ali, teško da ću ikada više da se upuštam u nešto ovako.
Ne vidim smisao, a i na kraju mi se više nije sviđalo. Izvini.
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.630
Ma niste ne budi šašava :)
Prosto mi se ovih zadnjih dana učinilo da to nikog ne zanima, i postidela sam se što sam uopšte počinjala. Nemoj se smarati mojim kompleksima, molim te. Vi ste zlatni. :heart:
Мене је занимало, али била сам болесна ја, па мала, нисам ни улазила пар дана, и сад уђем, видим нема наставка :(
А мислим да остали нису хтели да буду досадни као Мина...
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.433
Можда ће те бацити на Љубав и секс :rotf:
Не мораш баш експлицитно експлицитно, да не ударају по прстима :lol:
Modovi su mišljenja da pišem čist šund.
Mada GA pišem, ovo je njihovo mesto, i ako ne žele šund na svom mestu, od volje im. Tako da, drage moje, obratite se nekome mudrijem od mene. Ja sam, očito, glupava i "mediocre", što reče jedna od njih.

Imam samo jedan citat za sve njih, iz filma koji je takođe opljuvan mada bi im bilo mudrije da su poslušali neke stvari iz njega:

Buliwyf: "I thank the lord for his advice, though I don't recall hearing any exploits of his."

:mrgreen:
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.630
А модови су за такве оцене квалификовани како?
Мислим, колико су књижевних дела објавили и које награде су добили за њих?
Овде све неки Нобеловци и књижевни критичари :roll:
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.630
Уосталом, нека прочитају мало више о кичу и шунду, много паметнији од њих нису успели да разлуче границу између генијалности, иновативности и кича, али они, ето, не само да умеју, него су и позвани да јавно обележе нечије писаније као кич.
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.433
Ja znam da pišem pulp fiction, i to mi ne smeta, i da samu sebe ne citiram, copy paste ću:

"Ako pokažeš prezir spram čoveka, možeš li išta da očekuješ? Imaš svoj posao, hoćeš da ljudi nešto rade kako bi privlačili poglede na tvoju stranu, kao supervizor koji odgovara većim autoritetima.
Ako se p.sereš na ljude koji žele da doprinesu, šta si mudro učinio? Niko te tu nije stavio zbog ličnog ukusa, već da guraš da se stvari kotrljaju dalje.
Ako svi odluče da prestanu da guraju točkove za tebe, džaba ti što si sofisticiran i pun prezira spram plebsa. Niko te i nije upregao da praviš raziku. Ti si prosto - upregnut.

Znaš?"


Više bih volela da mi se otvoreno kaže, čuj, pišeš s.ranja i ja/mi to nećemo da trpimo ovde. Idi negde drugde.
Rekla bih, pošteno. Idem negde drugde.
Međutim. pod.jebavanja raznorazna, nek si okače mačku o rep. Niko mene ovde ne plaća.
Jedino što mi je iskreno žao, jeste ljudi koji su zavoleli neka od moji nedostojno književnih stvari ovde, i u njima se našli,. a što i ne bi kad pišem o ljudskim stvarima. Ne o filoSofiji i uzvišenosti, nego o klot ljudskim stvarima, makar i drukčije obučenim, u drukčije okruženje. Ali, nekima je to očito fuj i od nižeg reda, i onda nek oni zabavljaju pučanstvo, od volje im :)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.