Quantcast

Snoviđenje, 37

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.433
Trčala je hodnicima kao bez glave, skutova pograbljenih obema rukama i ne mareći koliko su joj noge ogoljene. Najradije bi prosto svukla prokletu haljinu sa sebe, bacila je u neki ćošak, i nastavila trčati. Jednom ili dvaput, noga u štikli joj se iskrivila, i oštar bol joj je dao do znanja da će imati muke sa zglobom kasnije.

Nije marila.

Svi su joj se sklanjali s puta. One koji nisu stigli na vreme, grabila je za rame, lakat, šta god, i svom silinom od sebe odbacivala. Krajem je oka videla da su se neki zateturali.

Nije marila.

Upala je u dvoranu zadihana. Feidlimid je prvi spazi, i namah se odmače od nje, dok su mu se oči kruglile od zapanjenosti.

Ona priđe Eoganovoj stolici.

Ne obazirući se da je pogleda, on reče:

-Oh, suprugo? Nisam znao da si obaveštena.

Glas mu je bio mekši nego je ikad pre čula kod Eogana.

Eoganov glas nikad nije bio gadan. Uvek je bio mek poput mačije dlake, len i malo posprdan. Kad ste govorili s njim, bilo je to kao da govorite sa starim prijateljom koji zna sve vaše male prljave tajne i vešto se koristi izborom reči i bojom glasa da vas njima, nevino i drugarski, zeza.

Naravno, to je bila obmana, i sav je Dvor to znao. Dvor se ježio baš kad bi Eoganov glas postao najmekši i najprijateljskiji. Kod njega je to značilo da ste se toliko upackali da vas više ništa ne može oprati.

Izuzetno je retko čula Eogana da zvuči toliko meko. Sad jeste. U isto vreme, u glasu mu je bilo nekog gađenja od kojeg biste se, i bez razloga, sami sebe postideli.

Ona dahne.

-Gospodaru…

-Katlin, suprugo.

Bukvalno je ispljunuo tu zadnju reč, kao urok.

-Zašto si toliko žurila? Nije bilo potrebe.

Katlin u očaju pogleda muškarca ispred stolice.

Nije klečao. Lachlan bi pre dao da mu odseku noge nego što bi kleknuo, makar i pred princem. Delovao je potpuno mirno, kao tokom uobičajenog savetovanja.

To nije bilo savetovanje.

Katlin se saže nad Eoganovo rame:

-Molim vas, lorde, da pričamo o…

On reče, uopšte je ne slušajući:

-Neka neko nađe stolicu mojoj supruzi. Feidlimide, ima li dvor uopšte pojma da sam venčan?

Starčić doskoči, zakotrljavši nogama. Sasvim je očigledno i on bio zapanjen.

Rekao je:

-Ali naravno, gospodaru.

-Onda? Supruga princa ima mesto pored njega, i ovde i kasnije pored trona. Trebam li ja da te učim protokolu?

Feidlimid je usplahireno mahao nekim slugama u ćošku, koji se ubrzo pojaviše noseći stolicu.

-Ne, lorde, naravno da ne.

-Nije mi jasno zašto imam savetnike ako ću poslove raditi umesto njih. Bi li ti prijao povratak na sever, u tišinu svog dvora, Feidlimide? Da se posvetiš knjigama? Možda te smara služba princu.

Starčiću odskoče i kosa i obrve.

-Nikada, gospodaru, moja je odanost..

-Dosta.

Sam sebi stavljajući ruku na usta, čovečuljak se oprezno udalji od stolice. Pri tom je dobacio Katlin pogled koji nije razumela. U njemu je gotovo bilo okrivljavanja.

Sluge staviše stolicu na podijum. Eogan diže obrve, i oni je pažljivo podigoše za još jedan stepenik, u ravni s njegovom. Jasno je videla kako se znoje od straha.

Eogan prevrne očima.

-Bogovi. Ovaj je dvor pun budala.

Onda je pružio ruku, i dalje je ne gledajući.

-Suprugo moja. Zauzmi svoje mesto.

Katlin sede na ivicu stolice, osećajući pečenje svih očiju u dvorani. Eogan ju je držao za ruku tako da je imala dojam da joj je krv prestala teći njome. Pokušala je neprimetno izmaći zapešće, ali postigla je samo to da njegovi prsti skliznu naniže, i prepletu se s njenima.

Bio je to osećaj kao da ju je je upleo u paukovu mrežu.

-Pa, zapovedniče. Verujte da mi je ovo neprijatnije nego vama. Imate li još šta reći?

Lachlan mirno izgovori:

-Samo ono što sam vam već rekao, lorde. Vi ste moj princ i gospodar, i budući kralj. Moj je život na vašem raspolaganju.

-Je li, zaista?

Lachlan se malo osmehne.

-Sasvim, gospodaru. Raspolažite njime kako mislite da treba.

-A da sačekamo? Da tamnice odluče?

Lachlan učini onaj svoj površan naklon.

-Kako god želite.

-Neka ti bude. U ime starog prijateljstva. Zar ne?

Visoki mu muškarac ništa ne odgovori. Eogan reče:

-Odvedite lorda do tamnica da ostane u njima dok se ne odlučim ponovo razmotriti njegov slučaj.

Onda je dodao:

-Ili ne.

Pre nego su mu gardisti prišli, Lachlan se još jednom nakloni, rekavši:

-Moj prinče.

Otišao je a da se niko nije usudio ni da ga dotakne, sprovodeći ga.

Katlin je zurila ni u šta.

Dvor je bio u potpunoj tišini. Eogan reče:

-O čemu se radi? Veče je odavno počelo. Gde su minstreli?

Žagor, prvo oprezan, a onda sve hrabriji, uskomeša se prostorijom. Negde iz nekog ugla čulo se kako muzičari tiho počinju probavati svoje instrumente.

Katlin reče:

-Gospodaru.

-Katlin?

-Molim vas.

-Šta to?

-Molim vas da pričamo nasamo.

-Ne želim da pričam s tobom. Želim da pijem večeras. Ako hoćeš, možeš da piješ sa mnom.

Dodao je:

-Ako ne želiš, nosi se bestraga.

Glas mu je bio toliko besan da se Katlin iznenadi kako joj sam njegov zvuk nije svalio tavanicu na glavu. Da zmaj ume da govori, zmaj kojeg su upravo pokrali, ni on ne bi zazvučao bešnje.
Zaprepašteno ga je pogledala.



Provela je noć do praskozorja ne pomerajući se s mesta. Eogan joj nije dao dozvolu da ide, jer, kad je probala poći posle njegovih zadnjih reči, zgrabio ju je za ruku i gurnuo natrag u stolicu. Rekao je:

-Nigde bez mog odobrenja večeras, suprugo. Jesi li me razumela?

Onda je, ni najmanje ne mareći za njen mogući odgovor, već podizao pehar da mu se dopuni.

Za pet godina, Katlin nije doživela goru noć. Eogan je svaki put kad mu je sluga prilazio bez reči pokazivao da se i njen pehar dopuni. Naterao ju je da popije više nego je ikada popila u toj zemlji. Vino koje je Narod pravio, njihova medovina, to je po pravilu bilo mnogo jače nego bilo šta što su pravili ljudi. Katlin se vrtelo u glavi. Uzela je komad nekog mesa kog su joj prineli samo zato da izdrži noć. Međutim, ono što je mrzela najviše, bilo je Eoganovo ponašanje.

Bez ikakvog zazora prihvatio je jednu od devojaka koje su mu se uspuzale u krilo, i već se neko vreme s njom ljubio. Katlin se prigne i reče mu:

-Ako ne prestanete, lorde, narediću da joj se jezik odseče.

On na tren zasta kao skamenjen, a onda se otrže od devojke, pogleda u nju i nasmije se.

-Hoćeš li, zaista?

-Oterajte je.

Ne prestajući se smijati, on ipak odgurne devojku od sebe. Kad mu se ponovo pokušala uzverati u krilo, odbacio ju je vrhom čizme sa stepenika.

-Želiš li napraviti evnuha od mene, Kato?

-Ne. Želim vas otrezniti.

-Ko kaže da sam pijan?

-Od besa.

Nije joj odgovorio.

Nastavio je da pije, mada mu se nije poznalo, sve dok noć nije sasvim ostarila. Bilo je još par devojaka koje su mu prilazile, ali svaku je slao od sebe pokretom ruke, kao dosadne muve. U neko je doba postala svesna da joj je razgrnuo skute, i da mu je ruka visoko na njenom ogoljenom bedru. Nije ni primetila kad je to uradio. Iz nekog razloga, to uopšte nije delovalo kao intiman čin. Delovalo je kao obeležavanje teritorije, baš kao da ju je lancem vezao sebi za ruku.

Taman je to pomislila, kad on reče:

-Zanimljiva ideja. Sviđa mi se. Ali, insistirao bih da budeš gola, a tebi se ne bi sviđalo da stalno hodaš na kolenima.

Ona reče kroz zube:

-Nosite se dođavola.

-Mi ne verujemo u pakao, Kato.

-Dokle me mislite držati ovde?

-Dok ne naučiš.

-Šta to?

-Gde ti je mesto.

-Ne igrajte takve igre sa…

-Jesi li sigurna da želiš završiti tu rečenicu, večeras?

-Hoćete li me staviti u tamnicu, pored lorda Lachlana?

On je čudno pogleda.

-Ne, Katlin. Mogao bih ti zavrnuti vratom. Šta kažeš na to?

-Kažem vam da moramo razgovarati.

-O čemu?

-O tome da vas supruga nije prevarila s vašim jedinim prijateljem. Šta kažete na to?

On je ćutao neko vreme. Onda ustade. Rekao je:

-Prokleta smrtnice. Dođi.



Zaobišli su neka gola tela po podovima, razbacane oglodane koske, jezera rasutih pića, poispale i rastopljene slastice i pospane sluge. Napolju je noć bila u onim najdubljim i najtanjim trenucima pre pucanja zore. Još je uvek bilo mračno, ali se u vazduhu moglo nanjušiti rađanje novog dana. Ruže su u vrtu najjače mirisale upravo tokom tih momenata.

Čim su se odmakli duž staze, Katlin se okrete prema njemu i reče:

-Da li ste sasvim sišli s uma?

On leno pruži ruku i dohvati se obruba njenog dekoltea.

-Sviđa mi se ta haljina, Kato. Ali, meni se sviđa šta god obučeš.

Katlin primiri svoj gnev. Rekla je, mirnije:

-Gospodaru. Sigurno ne možete misliti…

-Šta?

Ona shvati da je nikad nije tako pogledao.

Nije sklanjala oči od njegovih.

-Lord Lachlan se nije ogrešio o vas, kao što nisam ni ja. Kako vam je tako šta uopšte i moglo pasti na um?

-Uvek pričaš o njemu s ljubavlju.

-To nije ljubav. To je prijateljstvo.

-Zatekao sam vas same u šumi, u smehu. Bilo je očigledno da se jedno drugom dopadate.

-Da, kao prijatelji. Zar lord Lachlan nije vaš prijatelj? Niste nikad s njim podelili šalu ili smeh, negde nasamo?

On je zgrabi i unese joj se u lice.

-Ti si moja supruga, prokleta bila!.. Ne pokušavaj me splesti ljudskim lažima!..

-Ja ne mogu lagati pred vama. Zar ste zaboravili?

Činilo se da je ne sluša. Pokidao joj je biserima obrubljen izrez haljine, čupao joj dragulje iz kose… Onda je stao.

Negde u daljini, mogla je čuti zov prve jutarnje ptice. On joj reče:

-Znaš li šta želim da učinim, smrtna ženo?

-Ne znam. Ali, uradite šta želite, lorde.

-Ne bi se bunila?

-Ne.

Malo je zadrhtao.

-A ako bih posle to često tražio?

Katlin na čas sklopi oči. Odjednom joj je sve bilo jasno. Rekla je:

-Ni onda.

-Nikad ti ne bih zaista naudio. Ne tebi, Kato.

Prislonio je čelo uz njeno, još uvek je silovito držeći za oba zapešća.

-Mogu ubiti bilo koga u ovoj zemlji ako treba, Lachlana, čak i svog oca. Ubio sam majku.

Katlin se strese.

-Ona vas nikad nije volela, lorde.

-Ali nije lako ubiti čak ni roditelja koji te mrzi.

-Znam, gospodaru.

-Misliš li da sam nakazan, Kato? To misli cela moja zemlja. Zbog toga šta radim, kako se ponašam i što jesam.

-Mislim da ste najlepše stvorenje koje sam ikad videla, i mudrije nego većina i sanja, i voleću vas zauvek, ma šta bilo.

Opet je malo zadrhtao.

-Šta god bilo?

Ona reče, u očaju:

-Ne mogu protiv sebe.

-Ne plaši se, Katlin, smrtna ženo. To je jedino što tražim. Ne plaši me se. Ti si jedina koja se nikada neće imati zašto plašiti od mene. Nikada ti ne bih naudio, ludi stvore. Ne tebi.

U trenu kad je prineo njeno zapešće svojim ustima, zavorila je oči.

Osetila je oštar bol, a onda čudnu obamrlost, gotovo skarednu slabost kako joj se podiže iz dna utrobe. Dah joj se produbio. Kako se produžavalo, u njoj je groznica sve više rasla, i bedra bila sve vlažnija. Pritisla je stomak uz njegov, i osetila da je tvrd poput kamena, ali nije želela prekidati ovo.

Na neki skroz naopak način, bilo je bolje od seksa.

Nije znala koliko je vremena prošlo, mada, što se nje ticalo, moglo je trajati i do njene smrti. Bedra su joj drhtala od sladostrašća, curela je sva i nije ni znala koliko je sve puta došla do vrhunca.

-Katlin.

Ona rastrese kosom, pokušavajući se osvestiti. Imala je dojam da njegov glas dolazi iz velike daljine. On ponovi:

-Katlin.

Otvorila je oči.

Držao ju je prstima ukopanim u kosu, lica sasvim blizu njenom. Prvo je sunce već žarilo vrhove planina. Ruže su umirale, mirišući.

Ona se zapanji što još uvek stoji.

-Kako vi ono govorite? Hvala ti, Katlin.

Rekla je:

-Nema na čemu, lorde.

-Oh, ima. I taj će ti dug biti vraćan svakoga dana dokle postojiš.

Podigla je ruku i lako mu dotakla pramen kose pao preko lica. Zapešćem joj je curela sveža krv, crvena poput zore koja se rađala. Ona obrisa kap iz ugla njegovih usta.

Rekla je:

-Treba da vas naučim šta je ljubomora, gospodaru. Očigledno je da o tome ništa ne znate.


On se nasmije.
 
Poslednja izmena:

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.630
Pa ti ne čitaš bre, Vlad je rekla da treba princa da spusti na zemlju
A Susan odgovorila da neće

I ja dodala da je bolje što neće

Ništa nisi razumela c c c 😁
Сузан је тако одговорила, јер неће да заврши ову причу :(
И немој сад да ме наватаваш, спавала сам до малопре, сад сам ко мућко јајце :rotf:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.