Quantcast

Snoviđenje, 35

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.540
Kula je bila nakrivljena kao jedan čuveni toranj u smrtnom svetu, tako da se činilo da bi se svaki čas mogla strovaliti u liticu nad kojom se uzdizala. Izgled je govorio koliko Narod danas uopšte zanima magija, ili čak koliko ih je ma kad zanimala. Kad je nešto sastavni deo vas, kad ste s nečim rođeni, onda razmišljate o tome koliko i o činjenici da imate glavu ili nogu. Tačnije, retko kad mislite uopšte.

Usprkos nakrivljenoti, mesto je iznutra delovalo normalno. Možda je bilo nečega čudnog po uglovima, u blagoj neravnini poda i načinu na koji su tavanicu premrežavale grede; i činilo se da je svetlarnik u obliku kupole malčice pomeren iz centra. Međutim, Katlin se dopalo. Ona je volela knjige, a činilo se da ovde i nema takoreći ničeg drugoga.

Vrhovni mag Dvora bio je nekih metar i po visok starac, mršav poput osušene grane i isto tako savijen i čvorast. Magova je bilo malo, praktično nikad nisu napuštali svoju kulu a vrhovni mag uopšte nije izlazio. Feidlimid je bio načitan, ali niko se u poznavanju knjiga nije mogao meriti s vrhovnim magom. Osim toga, on je znao stvari za kojima je Narod posezao samo izuzetno retko; kad bi došlo do kakvog naročito komplikovanog spora koji je izlazio van dužnosti kralja, ili kakve velike nepogode i nesreće – kao što je pokušaj uzurpiranja trona.

Pet godina Katlin se nije zanimala, takođe. To što je Narod umeo, jednostavno je bilo deo Naroda, ono što ga je izdvajalo od ljudi. Vrhovni mag joj je rekao:

-Ali ne grešite, miledi. Ako ste došli da vam objasnim zašto je Narod kakav jeste, plašim se da ćete otići razočarani.

Kula je imala samo jednu terasu, ovu na kojoj su upravo sedeli, i koja se nadnosila nad provaliju toliko duboku da bi se od tog prizora smučilo i najhrabrijima. Ogromni vodopadi spuštali su se s planina, tutnjeći i urličući, i povremeno ih zasipajući blagom izmaglicom vodenih kapljica. Klupe i stolovi bili su jednostavni, bez ikakvih ukrasa, i Katlin je usrdno morala odbiti nekog mladog, usplahirenog slugu koji joj je uzalud pokušavao naći jastuk da na njeg sedne.

Bilo je očito da im prinčeve supruge retko dolaze.

Servis za čaj je takođe bio drevan, malo napukao i sasvim jednostavan. Na šoljama je u izbledelom zlatu, napola obrisanom godinama korištenja, bio simbol, jedna jedina zvezda. Uhvativši njen pogled, starac reče:

-To je simbol magova, svakako. Nije sasvim jasno zašto. Postoje priče koje govore da se Narod pojavio na svetu prosto tako što su se prvi među nama probudili jedne noći pod zvezdama. Navodno je to bila volja bogova.

Starac je mirno mešao svoj čaj kašičicom. Na licu mu je neprestano lebdeo mali osmeh, kao da se stalno smeška nekoj svojoj internoj šali koju ne namerava naglas izgovoriti. Katlin reče:

-Da li to znači, oprostite, gospodine… Da se Narod u početku nije delio na Dvorove? Ili, čak, da je u spočetka postojao samo jedan Dvor, Dvor Noći?

-Jesmo li svi bili bića Noći u početku, mislite? Postoje argumenti i za i protiv.

-Šta je ono što vi verujete?

Čaj je bio najbolji koji je Katlin ikad probala u toj zemlji. Mirisao je na šumski proplanak pod suncem pun divljih čaški iz kojih se prelivaju semenke, polen i sok. Sićušni zlatnozeleni listići plivali su u njemu.

Starac reče:

-Ono što ja verujem, to je da je to nekada bilo drugačije.

-Kako to mislite?

Onaj usplahireni, uzdrhtali mladi sluga tiho im se primače donoseći tanjirić s nekoliko kolačića. Katlin mu se nasmeši, da ublaži očiglednu neprijatnost koju je osećao – bilo je jasno da se ovde nisu jele nikakve slastice, i momak je ko zna odakle isčeprkao nekoliko. Starac mu, mršteći se, mahne rukom da ode. Njoj se svidi što mu očigledno ni na um ne pada da joj se izvinjava zbog svog skromnog posluženja. Stvorenju su takve trice bile potpuno beznačajne.

-Ima skoro 60 godina kako izučavam arhivu, miledi. Pročitao sam sve što vidite ovde, a i neke knjige koje su se kasnije raspale od starosti a niko ih nije stigao prepisati pre toga. Narod se smeje na takve stvari, smatrajući ih ludorijama, ali ono što sam ja otkrio, bilo je da smo u početku mnogo više ličili smrtnicima nego danas. Ili bi možda bolje bilo reći: obrnuto.

-Mislite, da su smrtnici ličili Narodu?

-Da.

Katlin se malo zamisli nad tom izjavom. Onda je rekla:

-Ljudi imaju mnoge i mnoge legende o svom poreklu, i ima ih par koje govore nesto slično ovome što kažete vi. Međutim, u mojem rodu, baš kao u vašem, te legende odavno više niko ne uzima za ozbiljno, osim šačice najupornijih. Ali oni su beznačajni, i često ludi.

Starac se zahihoće.

-Oprostite, miledi. Ima dugo kako nisam govorio sa smrtnikom, ali uvek sam voleo način na koji vi pričate. Tako ste konkretni.

-Mi ne mislimo tako, uglavnom, ali razumem zašto se takvi činimo Narodu.

-Ah, Narod samo brblja.

Rekao je to s malim prezirom, kao da on sam nema ništa s jednim tako blesavim rodom.

-Narod može da priča satima i da ništa ne kaže. To je uglavnom veoma zamorno.

Katlin pomisli da se slaže.

-Kako god, naše legende tvrde da smo nekada imali mnogo šta zajedničkog s ljudima. Neke čak tvrde i da imamo isto poreklo. Naravno, kad bih tako nešto izjavio na Dvoru, svi bi popadali od smeha.

-Ali vi svakako imate neke argumente za tu tvrdnju.

-Zemlja, miledi.

Katlin trepne.

-Oprostite?

-Kažem, zemlja. Smrtnici su se razdvojili od Naroda onda kad su prestali poštovati zemlju. Pouzdano znam da se zemlja nekada davno poštovala u vašem rodu. U svoje sam vreme čitao i smrtničke knjige, znate.

-To je tačno. Nekada smo verovali u mnoge stvari. Zemlju, drveće, vode…

Starac reče, kao da nešto zaključuje:

-Eto.

Ispio je svoj čaj, i sluga pritrča i odmah mu dospe novu šolju. Ovde se čaj pio kao voda.

Katlin upita:

-Mislite li, onda, da bi smrtnici i Narod danas bili sličniji, ili čak i isti, da se moj rod nije odalečio od svojih starih verovanja?

-Nije tako dugo otkako ste došli u ovu zemlju, miledi. Možda niste primetili, ali siguran sam da su vam rekli da je sam Narod počeo ličiti ljudima. Kako bi to moglo, ako nismo imali ništa srodno i zajedničko u početku? Tiganj ne liči na lonac, ma koliko u njemu pokušali skuvati čorbu. Ne, gospo. Samo ono što je ličilo oduvek može ličiti i danas. Vi imate neke duge reči kojima to nazivate.

-Predispozicija?

-Da, nešto slično tome.

-Ali, gospodine… Ljudi ne umeju ono što Narod ume, ličili ili ne, i nije zabeleženo da smo ikada umeli.

-Kao naprimer?

-Glamur, naprimer.

-Ah, glamur…

Starac je neko vreme samo posmatrao svoju okrnjenu šolju s izbledelom zvezdom na njoj. Iz šolje je kuljala mirisna para, i Katlin je bila sigurna da je šolja vruća kao vatra, ali starac ju je svejedno smireno držao u golim dlanovima, ne odajući nikakve nelagode.

-Šta vi mislite da glamur jeste, miledi?

-Ne znam.

-Ma hajdete. Nema potrebe da preda mnom budete učtivi. Ja ne idem na Dvor.

Ona se malo osmehne. Starac joj se izuzetno dopadao.

-To je način kojim Narod ume zavarati smrtnika. Ne znam kako da se jednostavnije izrazim.

-Zar vi nikada niste u stanju zavarati jedni druge?

-Naravno da jesmo.

-Zar nije tačno da ima slučajeva kad druge svog roda umete tako obrlatiti rečima da oni prestanu verovati sopstvenim očima? Zar nije tačno da, ako tako hoćete, čak i svoje sopstveno lice možete učiniti lepšim, zamamnijim, a vaše ponašanje takvim da vam poveruju kako ste iskreniji, mudriji ili dobrodušniji nego zapravo jeste?

Katlin oćuti tren. Onda je rekla:

-Nisam o tome tako razmišljala.

-Da, vi ste uvek mislili da je u pitanju kakva veština van ljudskog dosega. Magija.

Zadnju je reč propratio hihotanjem.

-I mi se nikad nismo trudili da vas razuverimo, naravno. Narod voli što smrtnici misle kako smo u posedu mnogih tajnih moći. Tako im je lakše, a i, sa žaljenjem priznajem, zabavnije.

-U redu, gospodine. Ako i nema neke specijalne magije u glamuru…

-Oprostite što vas prekidam, ali to ste mu ime vi dali, ne Narod. Narod nikad nije smatrao da bi se to trebalo ma kako posebno nazivati.

-Kako god. Svejedno ne možete reći da ovde nema nikakve magije. Samo vaše ime ukazuje da neke ima. Niste li vrhovni mag?

-Znate li kojeg je korena ta reč?

-Ne.

-Radi se o jednom složenom sustavu govora koji Narod ne koristi već hiljade godina. Svoj smo jezik odavno pojednostavili. Ali na tom narečju, prvom među nama, kako se veruje, mag je značilo Onaj Koji Poznaje Zemlju. Pratite li me?

-Onaj Koji Poznaje Zemlju?..

-Celo vreme pokušavam da vam objasnim. Nema magije. To ne postoji. Postoji samo zemlja.

Katlin pomisli kako je izgledalo njeno venčanje za Eogana. Pomislila je kako joj je rekao da mu zemlja govori šta hoće da čuje. Pomislila je na ono što se odigralo u Pevajućim pećinama, kako su same njegove reči činile da se ono što izgovara istog momenta pretočava u stvarnost.

Počela je, oprezno:

-Ali, vaši vrtovi, naprimer… U njima raste voće koje smrtniku može pomutiti razum. Čak ga i Narod jede ponekad, kad ga mrzi da pije, jer mu je efekat isti.

-Zar u vašim zemljama nema biljaka od kojih vam se pomuti um?

-Ima, naravno, ali…

-Ali, reće ćete mi, ipak nema takvih. Pa, ni sve takve biljke ne rastu po svim vašim zemljama, zar ne?

Katlin ne izdrži da se malo podsmehne:

-Želite li mi reći da ovu zemlju mogu posmatrati taman kako bi neki drugi kraj u svom sopstvenom svetu?

Starac podiže obrve. Bile su bele kao i njegova kosa, ali još se moglo poznati da je nekada bio zlatokos kao i sva bića Dana. Oči su mu još uvek bile jasno modre.

-Mi svi živimo u istom svetu. Razlika je samo u tome što su smrtnici zaboravili da ovaj kraj postoji.

-U redu, gospodine. Kako je onda s Kapijom? Nećete mi reći da je to samo prolaz u živici. Bila sam nekoliko dana bolesna kad sam prošla Kapiju, samo zato što me je princ obavezao da je nikad ne mogu proći ponovo.

Starac oćuti malo. Onda je rekao:

-Ali vi ste je svejedno prošli.

-Kažem vam, od tog mi nije bilo dobro. I, kad bih to probala ponovo, a bez prinčevog odobrenja, umrla bih. Kako to može biti, gospodine, ako, kako tvrdite, magije i nema?

-Nisam rekao da je nema.

Katlin se začudi.

-Ali…

Starac podiže ruku i ućutka je.

-Oprostite, miledi. Nisam se izrazio kako sam trebao. Ja sam rekao da nema toga što smrtnici zovu magija, ali ima zemlje. A zemlja je magija po sebi. I ne, ne pitajte me kako to znam, ili šta mi to znači. To čak ni Narod nikad nije znao. Mi ne znamo zašto je to tako. Znamo samo da – funkcioniše.

-Pa, smrtnici ne znaju.

-Ali ja verujem da ste nekada i vi znali. I da bi mogli znati ponovo, kad bi tako odlučili.

-Plašim se da smo odavno skrenuli s tog puta.

Stvorenje sleže krhkim ramenima.

-To je bio izbor koji ste napravili. Rekli su vam da u ovoj zemlji ništa ne propada, ne razboljeva se i ne stari, zar ne? Pogledajte mene. Jeste li ma kada videli nekoga ko izgleda kao ja, a da pripada Narodu?

Nije sačekao njen odgovor.

-Svakako da niste. Međutim, ja sam takav dogovor sa zemljom napravio. Nisam smatrao shodnim ostati mlad doveka. Ponudio sam svoju mladost i zdravlje za neke stvari koje su mi bile bitnije.

-Mislite, zemlji?

-Sve se ponude prave zemlji, sa zemljom kao svedokom. Svaki naš dogovor koji napravimo, pakt koji sklopimo, veze kojima se obavežemo… Sve se to čini u ime zemlje, i uspeva jedino zato što zemlja prihvati. I Kapija postoji jer smo napravili pakt sa zemljom da je ona na sebi ponese. Kako mislite da bi mogli, inače?

Opet se zahihotao.

-Sad bi me mogli pitati, ponovo: da, ali kako?

-Ali vi biste mi odgovorili da ne znate jer to Narod ionako nikad i nije znao.

Starac je klimao glavom.

-Princ je izabrao pametnu suprugu. Ali, teško da bi princ bio, da donosi glupave izbore.

-Rekli su mi da je kraljevska loza u direktnoj vezi sa zemljom.

-Možda bi bolje bilo reći da zemlja sluša kraljevsku lozu. Da radi šta joj oni od te krvi zatraže. Jer, neće zemlja poslušati mene da joj sad kažem da se ovaj vodopad uruši sam u sebe. Međutim, ako bi princ to tražio, pa… Međutim, miledi, postoji jasan razlog zašto bi ga zemlja poslušala.

-Koji to?

-On bi morao imati dobar argument zašto to traži. Čak ni prinčevi ne mogu ići okolo i zahtevati od zemlje šta im god napamet palo, kakve ludorije i budalaštine.

-Čak i kad uzmem to u obzir, svejedno je čudno.

-Da, znam da se vama tako čini. Zašto zemlja uopšte sluša princa, ili kralja? Zašto samo onima koji ponesu krunu dopušta da joj zapovedaju? Neke naše legend kažu da je to zato što su prvi kraljevi, prvi naši vladari, napravili neraskidiv pakt sa zemljom. Obavezali su se da će da vode brigu o njoj, da je štite i čuvaju od svakog zla, i da im se zemlja u to ime odužuje. Mislite li, zaista, da princa samo mogući gubitak krune motiviše da čuva Kapiju?

-Koji bi drugi razlog imao?

-Koji su razlog imali vladari pre njega? Kapija čuva zemlju.

-Ali od koga?

Starac joj reče, otvoreno:

-Pa, miledi, ja bih rekao od vas. Od smrtnika.


Katlin je zurila u njega. Stvorenje je mirno ispijalo svoj čaj, ne gledajući je i smešeći se onoj samo njemu jasnoj šali.

edit:

-Samo bi kralj mogao srušiti Kapiju, zar ne?

-Oh, vidim da si posetila Kulu magije.

Eogan je uvrtao jedan njen pramen kose oko svojih prstiju. Ona se izmače.

-Zašto mi to niste rekli, lorde?

-Stalno ti govorim da nema potrebe da se toliko smaraš time.

Kako je ponovo posegnuo za njenom kosom, Katlin uze pramen u svoju ruku i iščupa ga iz njegovog stiska. Sela je u postelji.

-Nema potrebe izvoditi kakve specijalne čini oko Kapije, ili nad njom. Nju niko ne može porušiti do kralja kojeg je zemlja priznala.

On reče:

-Je li to bilo pitanje?

-Zato je Noć htela da kruniše Elisedda. Zato jer im je obećao da će, bivajući kralj, srušiti Kapiju. Zato što to samo kralj može.

Dodala je, pažljivije:

-A on jeste bio kraljevske krvi, pa makar i samo s jedne strane. Majka mu je bila princeza Dvora Noći. Bilo bi razložno očekivati da ga zemlja prihvati.

-Ne bi.

-Šta?

-Kažem, ne bi, Katlin. Sve su to bile ludosti kojima mu je naša majka napunila uši. Ona je mogla poneti krunu, da, i to joj je i bio jedini cilj. Zemlja nikada ne bi prihvatila Elisedda. Ali šta ju je to bilo briga? On je trebao da joj posluži da izađe iz one pećine i sedne na presto. Njega je birala samo zato što je znala da ja nikada ne bih pristao.

-Da, jer vi nikome ne bi prepustili krunu.

-Naravno da ne bi.

-Pogotovo ne…

Umalo je rekla: majci koja vas je mrzela. Na vreme se suzdržala.

Nije se smela igrati takvim izjavama, ne još uvek. Čudilo ju je što je Eogan uopšte pristao da makar i pomene tu stvar.

-Jedino što ste trebali, vi ste ionako već učinili. Ugušili spremanje pobune na severu.

-Nije mi se išlo u rat.

Ona ga pogleda.

Glas mu je bio nemaran i malo rugajući, uobičajeni Eoganov glas kojim je govorio čak i kad se spremao da vas pošalje dželatu. Par je puta čula da Eogan progovori drukčijim glasom, ali onda ste mogli znati da je stvar već otišla predaleko. Onda ste mogli očekivati i da vam lično presudi.

-U knjizi koju sam donela iz svog sveta nije pisalo kako bi se Kapija srušila. Pominjala se magija, i da je to jedino njome moguće, ali zemlja je magija, zar ne? I dogovor koji su vaši preci učinili sa zemljom pre hiljadu godina.

-Stvarno si išla da pričaš s vrhovnim magom.

Ona nestrpljivo izvi ramenima.

-Ali, kako bi čak i kralj mogao srušiti Kapiju? Zar to ne bi bilo kršenje pakta?

-Zar u tvojim zemljama nikad nije bilo tirana?

-Naravno da jeste.

-Pa?

-Ali to nije isto. Šta bi vam zemlja učinila da dogovor prekršite?

-Ne bih hteo ni da mislim o tome.

-Ali Elisedd je…

-Elisedd je bio budala, ušiju punih laži naše majke. Naravno da ona ne bi dozvolila da se Kapija sruši. Zemljina osveta bila bi nepojmljiva.

-Zar je moguće da je ma ko, čak i na Dvoru Noći, bio pomislio da je to moguće?

-Noć je mogla imati sopstvene planove. Da stavi na tron nekoga svoje krvi, naprimer.

-Nekoga ko bi napravio drukčiji pakt sa zemljom? Nekog drugog kog bi zemlja priznala za vladara?

-Onaj koji bi srušio Kapiju, svakako više ne bi vladar bio.

-Prokletstvo! Zašto mi to nikad niste rekli?

-Zato što si žena princa i budućeg kralja. Moraš sama naučiti kako da dolaziš do odgovora. Moraš da se razumeš u dvorske spletke. Moraš da naučiš kako razmišljaju tvoji podanici. Moraš da prestaneš da pričaš i da dođeš ovamo, Katlin.

Ona uzdahne.
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.