Quantcast

Snoviđenje, 33

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.442
Noć je bila teška.

Katlin je stajala pored Eoganove stolice koju su izneli pod krošnje. Bila je jedna od nekoliko važnih noći Naroda, onih tokom kojih slave svoje bogove. Neviđene su se stvari dešavale tokom njih, nešto što se nikad nije moglo videti na banketima koji po sebi nisu bili čedni. Proslave su se održavale napolju, pod krošnjama i u travi. Stotine je srebrom i zlatom prošivenih ćilima svetlelo svudge naokolo pod svećama utaknutim u lampe od rezbarenih kristala okačenim po granama. Sijale su zlatno, plavo i zeleno, i stapale se s krošnjama, tako da je oko imalo dojam da sva šuma gori.

Sluge su trčale naokolo, pretovarene srebrnim pladnjevima krcatim mesom zlaćane korice i sredine koja je još uvek malo kapala krvlju. Narod je voleo nedopečeno. Iz leda urađeni labudovi raširenih krila postojano su se topili pod lampama. Slastice pod njima bile su bele, srebrne, crvene, modre i zlatne, okićene majstorski urađenim cvećem i lišćem. Čokoladni su prelivi, otopljeni, cureli niz pladnjeve i stolove.

Narod je kidao, grizao i trpao, oblizujući usta i prste i dozivajući sluge podignutih praznih pehara s grbom tise. Niko nije čekao. Sluge su bile iza svake glave, za svakim stolom, i neprestano pratile kome su tanjir ili pehar ili prosto ruke, prazni.

Noćas niko nije imao prazne ruke.

Minstreli su opevavali bogove, i Narod je nazdravljao i klicao. Ko u rukama nije imao komad veprovine, korice kao pozlaćene a mesa mekog poput nektara, imao je nečiji bok ili bedro. Katlin je pet godina gledala ovakve stvari. Znala je da će se svaki čas pretvoriti u orgije.

Stojeći u svojoj lakoj, vadušastoj, prozirno zelenoj haljini koja jedva da joj se držala ramena i bokova, posmatrala je kako se jedna devojka na kolenima primiče prinčevoj stolici.

Bila je biće Dana, i koža joj je bila kao umočena u saće i presijavala se pod lampama. U svoje je ulje stavila šljokice od pravog zlata. Posle pet godina, Katlin je umela to da prepozna. U njenom su sopstvenom puderu bile zlatne i srebrne ljuspice, već kako je Ogi nalazila za shodno. Narod se nikad nije ulepšavao tričarijama kao smrtnici. Ako je na njemu nešto sijalo, mogli ste dati svoju desnu ruku da je u pitanju pravo zlato.

Devojka je imala slap zlatnoplave kose, iščešljane do savršene ravnine i sjaja, i zmijski usku haljinu sasvim pokrivenu zlatnim listićima. Katlin se zapitala ume li uopšte zakoračiti u tome.

Ali, to nije bilo važno sada.

Ona se primakla Eoganu do noge, i stavila mu ruku na čizmu, a onda lagano kliznula njom naviše, ka njegovom bedru. Katlin od galame i muzike nije mogla čuti o čemu pričaju, ali Eogan je to očigledno nalazio zanimljivim. Smejao se, i nije odavao nikakav utisak da mu devojčina blizina ili njena ruka smetaju.

Katlin mu položi ruku na rame.

Na tren, on se smiri. Onda je izvio vratom, i zbacio njenu ruku sa sebe.

Nije skidao pogled s devojke ni osmeh s lica.

Ona mu se sad već sasvim primakla, podižući se na kolena i razdvajajući njegova uz smeh, kao da se sprema da mu ga uzme u usta. Tokom ovakvih događaja, Narod ne bi obratio ni sekund pažnje, jer su ionako svi već bili maltene goli i u nekoj fazi snošaja.

Katlin zaokruži pogledom unaokolo, i onda uhvati odblesak crvene kose. To nije bilo teško primetiti u ovoj zemlji. Tu niko nije bio riđ.

Prikupivši skute, ona siđe niz stepenike koje su sluge uvek pravile za Eogana tokom ovakvih dešavanja, i zaputi se u mrak.

Izlazeći iz senke pod drvetom, visoka se devojka uspravi pred njom. Rekla je:

-Miledi?

Katlin joj ljubazno reče:

-Čini se da smo samo ja i tvoj zapovednik sačuvali razum u glavi noćas. Da li bi mi dozvolila da pričam s njim?

Devojka oćuti tren. Onda joj se ukloni s puta, rukom pokazujući pravac.

Mesto nije bilo daleko, pomisli Katlin, i možda joj je samo zato dopustila. S mesta na kojem je stajala mogla je čuti sve i jednu izgovorenu reč. Ali, ona je bila u redu s tim.

Lachlan je sedeo za jednostavnom vojničkom vatrom, i mada mu je na tanjiru položenom uz noge stajao vanredan komad divljeg mesa, on ga nije ni dotakao. Katlin to dođe smešno. Rekla je:

-Bi li ste jeli da vam je meso posluženo na nečem prostijem, nego na srebru?

On podiže oči na nju. Rekao je:

-Verovatno.

Smešio se.

S Lachlanom je uvek mogla naći zajednički jezik. Posao koji je obavljao za Eogana silio ga je da često ima posla sa smrtnicima, i on je umevao pričati s njima, na njihov način.

Pitao ju je:

-Je li sve u redu, miledi?

-Da, zašto?

-Ostavili ste princa na proslavi. Pomislio sam da vam je nešto zasmetalo.

Katlin pomisli: oh, jeste. Ali Lachlan nije na to mislio.

-Postalo mi je dosadno.

On joj ništa ne reče.

-Mislite li da svako smrtan ume primetiti kad nešto nije kako bi trebalo biti?

-Uglavnom.

Dodao je, bez ikakvog izvinjenja u glasu:

-Vi ste lažljiv narod.

Katlin reče:

-I zato lako primećujemo laž?

-Uglavnom.

Osmehnuo se.

-Pogotovo vi, miledi, verujem. Princ ne pravi greške kad bira.

-Ja nikad nisam bila deo njegove garde.

-Svi smo mi u obavezi da vodimo računa o princu.

-Zašto?

On podiže obrve.

-Zato što je on princ. U njemu teče kraljevska krv. To znači da jedini u Narodu, osim kralja, ima direktnu vezu sa zemljom.

Katlin oćuti malo.

-Da li je takvu vezu imao svaki kralj?

-Naravno. Inače kralj ne bi ni bio.

-Kako vi to znate, lorde? Oprostite.

-Nemam šta. Ja sam rastao pored princa. Video sam kako ga zemlja sluša još dok je bio dete.

Oćutao je tren.

-On je jedini prestolonaslednik. Zemlja neće nikog osim njega.

-Jeste li zato u njegovoj službi?

Poput Vikinga zarazno zgodan muškarac joj se nasmeši, učinivši tim osmehom oči još plavljim, upletenu kosu zlatnijom i sve u svemu, postajući gotovo nepodnošljivo zgodan.

-Ne, miledi. U njegovoj sam službi jer sam mu prijatelj, verovatno jedini kojeg je ikad imao. Ima stvari koje smo prošli zajedno, princ i ja, ali neću vam pričati o tome.

Osmeh mu popusti.

-Princ je moj lord i gospodar, kao prvo. Kao drugo, ima stvari kojima sam svedočio. Ako mi opraštate, da vam savetujem nešto.

-Šta bi to bilo, zapovedniče?

-Ne dozvolite sebi da se ikad nađete u njegovoj nemilosti. Princ je surov.

Dodao je:

-To treba da zna čak i smrtna žena koju je birao.

Katlin se zbuni.

-Ali, sami ste rekli, zar ne. Princ je surov. Kakve veze ima je li mene birao, i to što sam smrtna?

Muškarac joj ne odgovori.

Jedan od njegovih ljudi priđe s krčagom vina, i on odmahne rukom.

-Mislim da bi se trebali vratititi na proslavu, miledi.

-Ne volim proslave. Ovde je tiho i mirno. Terate li me?

-Ne.

Pokazao je glavom u pravcu drveća.

-Princ je došao po vas.

Katlin pograbi skute i obazre se.

Eogan je ulazio ispod granja, sagibajući se i sklanjajući ih rukom. Rekao je:

-Pa, verujem da nema sigurnijeg mesta na kojem bih hteo da zateknem svoju suprugu.

Lachlan učini onaj svoj neobavezan naklon.

-Gospodaru.

-Moj zapovednik, i moja supruga.

Na tren, atmosfera posta čudna.

Katlin reče:

-Verovala sam da ste zauzeti, lorde.

-Verovala si pogrešno. Ali, ne mari.

Spustio se na obaljeno deblo pored nje.

-Ovo me podseća na mladost. Možeš li baciti kakvo meso na vatru, Lachlane?

Dok su Lachlanovi ljudi išli okolo, postavljajući ražnjeve, Eogan joj stavi ruku na koleno i nagne se nad njeno rame. Rekao je:

-Više nikada da nisi uradila nešto ovako, Kato.


Pre nego se ona i presabrala, on se već nastavljao smešiti gledajući vatru. Katlin uhvati Lachlanov pogled. Bio je ozbiljan.
 
Poslednja izmena:

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.442
Plašim se da ću mnoge razočarati.
Ja volim boje, ukuse i mirise, i zaebane ljubavne priče. Mogu potrošiti sate razmiščjajući treba li haljina biti crvena a slastica zlatno išarana, i volim sve ono što Vlad mrzi: ohole-sveznalica muškarce i žene koje se nađu usred svega nemajući pojma kako ni zašto.
Ali, uglavom volim boje. Volim da pišem o mestu, kakvo je svetlo bilo, kakva je hrana bila, koje su boje bili zidovi.. Znate već. Meni to dođe kao da rečima predočavam nešto što bi se trebalo očima videti - koga zanima, naravno. Volim takve opise i tako i pišem. Izvinjavam se svima koji očekuju više.
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Poruka
14.330
Ja sam skroz, klot jednostavna.
Prestani, molim te, da se izvinjavaš
Pišeš prelepo, odlično imaš svoj stil, maštu.
Ne možeš se svideti svakome, ali ovo se sigurno sviđa mnogima.
Zato je najbitnije da pišeš kako želiš i osećaš i da stojiš iza napisanog, a ne da se pravdaš. Mi se ovde šalimo, komentarišemo, a to je zato što volimo da čitamo, a i da što pre saznamo šta će dalje da se dogodi.
😊
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.636
Plašim se da ću mnoge razočarati.
Ja volim boje, ukuse i mirise, i zaebane ljubavne priče. Mogu potrošiti sate razmiščjajući treba li haljina biti crvena a slastica zlatno išarana, i volim sve ono što Vlad mrzi: ohole-sveznalica muškarce i žene koje se nađu usred svega nemajući pojma kako ni zašto.
Ali, uglavom volim boje. Volim da pišem o mestu, kakvo je svetlo bilo, kakva je hrana bila, koje su boje bili zidovi.. Znate već. Meni to dođe kao da rečima predočavam nešto što bi se trebalo očima videti - koga zanima, naravno. Volim takve opise i tako i pišem. Izvinjavam se svima koji očekuju više.
Ја не волим да дочаравам превише, волим кад је све лепо описано...и волим јарке боје, свиђа ми се опис ове вечери.
И мислим да сам назрела клицу љубоморе Свемоћног :mrgreen:
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Poruka
14.330
ohole-sveznalica muškarce i žene koje se nađu usred svega nemajući pojma kako ni zašto.

Morala sam da tražim jer sam jako davno čitala.. Džin Auel serijal Deca zemlje.
Toliko sam tada bila oduševljena njenim knjigama, opisom tog doba. Vreme neandertalaca i kromanjonaca, a opisano kroz život jedne žene, njenog položaja, osećanja, pa i seksualnosti.

Tu Ejlu sam osećala, kao i tvoje ženske likove. Za mene je tvoja priča priča o ženi, njenim osećanjima, a sve ostalo su slojevi koji obogaćuju doživljaj čitanja.
Kao i Ejla i tvoja Kata je mogla da se smesti u bilo koje vreme i mesto, ali dodatak magične zemlje, Naroda, glamura sve čini daleko zanimljivijim.

Ne želim da shvatiš ovo pogrešno, kao poređenje ili kritiku, već kao kompliment tvom pisanju. ❤
 

Sandveil dance

Wild goose feathers
Poruka
4.512
Morala sam da tražim jer sam jako davno čitala.. Džin Auel serijal Deca zemlje.
Toliko sam tada bila oduševljena njenim knjigama, opisom tog doba. Vreme neandertalaca i kromanjonaca, a opisano kroz život jedne žene, njenog položaja, osećanja, pa i seksualnosti.

Tu Ejlu sam osećala, kao i tvoje ženske likove. Za mene je tvoja priča priča o ženi, njenim osećanjima, a sve ostalo su slojevi koji obogaćuju doživljaj čitanja.
Kao i Ejla i tvoja Kata je mogla da se smesti u bilo koje vreme i mesto, ali dodatak magične zemlje, Naroda, glamura sve čini daleko zanimljivijim.

Ne želim da shvatiš ovo pogrešno, kao poređenje ili kritiku, već kao kompliment tvom pisanju. ❤
Eto, sad Susan može da vidi da joj knjige nisu jednodimenzionalne jer poslednje što mene može da zainteresuje jeste priča o ženi i njenim osećanjima.:malav:

Mene, pak, privlače Dan, Noć i Sumrak ovde, brat Devon kao podanik neobičnog reda u onoj prethodnoj i uopštre čudne organizacije i njihove prakse,
zatim magijski sistemi, ali više kao prenosnici neke određene filozofije života koju prepoznajem u njima itd.
U onim prvim delima koja je ovde postavljala dopao mi se Red sestara koji je posvećen čuvanju istorije i neobični pro-zverski vilenjaci koji su mi u tom prvom postavljenom i najzanimljiviji, pa zatim odnos smrtnosti i besmrtnosti i prednosti i mane oba u Izboru kao i opšte ljudska sklonost ka padu koja je odlično opisana.
Za mene su te "sporedne okolnosti" njenih knjiga najbolje i najjače što one nose u sebi.

Ali to i jeste vrlina dela da može da privuče potpuno različite ljude tako da i ja ovo pišem kao kompliment.
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.442
Па ја те претходне нисам читала :eek:
Молим линАк.
To nije završeno, ima samo par delova, i nema kraja, stala sam s radnjom maltene u po rečenice. Nije mi se više pisalo, i nije mi se naročito svidelo to što sam pisala. Ali, ako hoćeš, poslaću ti link za prvi deo, Pulp Fiction, 1.

Onda, tu je Izbor, koji je Sand pominjala. To je isto o vilenjacima, samo drugačijim. Ne znam šta bi htela od toga?
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Poruka
14.330
Mene, pak, privlače Dan, Noć i Sumrak ovde, brat Devon kao podanik neobičnog reda u onoj prethodnoj i uopštre čudne organizacije i njihove prakse,
zatim magijski sistemi, ali više kao prenosnici neke određene filozofije života koju prepoznajem u njima itd.

Isto je i meni zanimljivo što se kroz sve te magijske sisteme provlači upravo ta životna filizofija, prirodni principi koji su nam i dalje nedokučivi.
Samo je velika prednost pisca, po mom mišljenju, koji ume da napravi balans emotivne priče i filozofske priče o svetovima.
Kada je tako dobro izbalansirano, potpuno drži pažnju. Susan to ume.
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.636
To nije završeno, ima samo par delova, i nema kraja, stala sam s radnjom maltene u po rečenice. Nije mi se više pisalo, i nije mi se naročito svidelo to što sam pisala. Ali, ako hoćeš, poslaću ti link za prvi deo, Pulp Fiction, 1.

Onda, tu je Izbor, koji je Sand pominjala. To je isto o vilenjacima, samo drugačijim. Ne znam šta bi htela od toga?
Избор, вилењаци :heart:
 

Wuka

Domaćin
Poruka
3.665
Ja sam skroz, klot jednostavna.
Обично једноставни људи имају мудрост космоса, што једноставније речи чине богатство написаног већим!
Сећам се да је својевремено Андрић трагао за савршеном речју, наравно на крају овоземаљског живота ју је и нашао
било је то - Како си.... довољно за један живот а све у њу стане :)
Мене је привукао назив блога - Сновиђење... волим тај мах између сна и јаве - тај међупростор...
Док сам читала странице рукописа, ставила сам их у ту пукотину ни овде ни тамо... некако ми у том довратку шаренило боја, мириса и укуса
пристаје јасније и сјајније... ко Дан, Ноћ и Сумрак... њихови манири, мисли, њихови животињско/човечији пориви,
јер ти изузетно плетеш магију и људе, који је у себи носе... а изузетни знају допрети до тог нивоа свести/несвести да је само назру!
С тога немој парати, само настави том клот и фркет петљом како си почела.
И без извињавања, коме се не свиђа не мора да чита а нама којима се свиђа, ми ћемо с нестрпљењем очекивати свако ново поглавље!
И не жури, но полако, сво ти је време у прстима, слово по слово, ко кад пребираш зрна жита од кукоља...
а нама (нестрпљивим читачима), дозволи да се играмо с коментарима које остављамо да прекратимо време до новог ужитка читања!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.