Quantcast

Snoviđenje, 3

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.665
Zemlja je s tri strane bila opasana morem, i imala vrlo čudan način rukovođenja. Dvorovi Noći i Dana nisu imali jasno određene i fiksne granice kao što je to bio slučaj sa smrtnicima. Uglavnom se uzimalo da sva obala, kao i krajnji sever, pripadaju Noći; dok je Danu pripadalo ostalo. Aedova loza vladala je već skoro hiljadu godina, mada ta vlast nije bila zagarantovana niti se sama po sebi podrazumevala. Nije jednom tokom prošlosti dolazilo do prevrata, oceubistava ili sukoba među braćom i sestrama; i periodi tokom kojih se dešavalo da presto iz ovog ili onog razloga ostane prazan; smatrani su za najopasnije moguće. Noć nikad nije zasela na tron, i bilo je mnogo onih koje je to ljutilo, a Danu je trebao pristanak Noći svaki put kad je vlasništvo nad krunom moralo biti nanovo potvrđeno. Nije baš da je iko očekivao velike promene u skorije vreme, ali svi su isto tako bili svesni da je Aed već jako star i da je ogroman deo svojih kraljevskih dužnosti prepustio Eoganu. Postojale su frakcije kojima se to nije dopadalo. Eoganova je majka pripadala Noći, a on sam Sumraku – još se nije desilo da stvorenje Sumraka sedne na tron. Na neki način, Narod je bića Sumraka smatrao čudnim, stranim i pomalo nakaznim. Oni nisu sasvim pripadali ni jednom Dvoru, dok su u isto vreme pripadali oboma. Politika Dana bila je jasna: saradnja između dvorova i svih pripadnika Naroda bez obzira kojeg su roda, i jedan veoma benevolentan odnos spram smrtnika koji je zabranjivao da se ljudima nanosi namerna šteta, s njima započinju sukobi ili im se čak i približava, osim kad je baš bilo neophodno. Ako bi se smrtnik ogrešio o prastare zakone, mogli ste ga goniti kao divljač i tražiti odštetu u kakvoj vam god valuti odgovaralo; ali moglo vam se dogoditi da završite u kraljevskoj tamnici ako nekoga od tog roda povredite neizazvani ili mu pošteno ne platite nešto što ste od njega uzeli. Kako Katlin nije imala žive porodice niti ikoga bliskoga kojeg je za sobom ostavila došavši u zemlju; odšteta namenjena u tu svrhu do zadnjeg je bisera predata lično njoj. Nijednom za pet godina nije otvorila teške sanduke koje je naredila da se odnesu u poslednju sobu njenih odaja na dvoru koju je nakon toga zaključala i već skoro zaboravila šta je s ključem učinila. Kad je saznala da nikada neće otići s tog mesta, sadržina sanduka izgubila je svaki mogući smisao, pogotovo što njena odšteta nije lišavala Eogana obaveze da se o njoj stara. Sve je to bilo zbrkano i teško za ispratiti, ali Lepi je Narod bio krajnje strog po pitanju drevnih zakona. Jednom, dok ju je Ogi češljala pred ogledalom, a ona posmatrala svoj ogromni, od crvenog ružinog drveta izdubljen krevet s baldahinom izvezenim zlatom; svoju porculansku kadu na pozlaćenim lavljim kandžama iz koje se podizala svetlucava para s mirisom jasmina i đurđevka; nakit koji je Ogi pripremila da ga nosi taj dan a koji bi negde u smrtnim zemljama stajao u muzeju – pa njene haljine u svim nijansama zelene, rasprostrte preko postelje da između njih odabere; haljine protkane zlatnim i srbrnim koncem, s ušivenim sedefastim biserima, smaragdima i rubinima – sve do srebrnog poslužavnika krcatog poslasticama kojeg su joj maločas doneli iz kuhinja: zlatnog peciva premazanog medom koje se topilo u ustima, ušećerenih badema i tek ubranih voćki savršeno jednakih veličina i oblika i još uvek posutih kapima jutarnje rose – Katlin je rekla da ne vidi nikakav smisao u tome, obzirom da je i sama, zbog odštete, već bogata. Ogi se umalo prevrnula natraške od zaprepaštenja. Rekla joj je: ali to nema veze jedno s drugim! Vaše odaje na dvoru, vaše haljine, nakit, hrana… To su obaveze lorda Eogana spram vaše službe njemu.

Katlin je odmahnula glavom, ne nastavljajući se raspravljati. Uostalom, šta ju je bilo briga. Želi li Eogan da joj svaki mesec šalje nove haljine, nek mu je.



Sedela je u Eoganovoj savetnoj prostoriji i slušala Lachlanovo izlaganje. Lachlan je bio zapovednik Eoganove straže i jednog dana, ako sve prođe kako je zamišljeno, verovatno i zapovednik kraljeve vojske. S odlaskom starog, novi je kralj uvek sobom dovodio ličnu pratnju i one koji su mu, tokom prinčevanja, bili najbliži i dokazali odanost. Lachlan je bio samo malo stariji od Eogana, i kao deca zajedno su se učili maču i lovu. Katlin nije smatrala Eogana sposobnim za pravo prijateljstvo, ali Lachlan je bio osoba koja se najviše približila toj kategoriji.

Bio je sin Aedovog dvorskog savetnika, pripadnik stare kuće kojom nije tekla ni jedna kap krvi drukče od krvi Dana. Bilo je dovoljno da ga čovek pogleda: njegovu zlatnu kosu i pozlaćenu kožu, i njegove oči plave kao letnje nebo. Jedini je na Dvoru nosio kosu na način Noći, međutim, ne zbog kakve nakaradne estetike. Lachlan je bio vojnik, i sve što je nosio: njegova odeća, kosa; sve je to moralo biti tako ustrojeno da mu ne ometa slobodu pokreta. Katlin nije imala o tome stav kao stvorenja Dana, i uvek joj se dopadao način na koji je Lachlan pleo kosu. Bilo je to veoma slično načinu na koji su kosu pleli Vikinzi u ljudskom rodu.

Lachlan je i sam ličio severnjačkom razbojniku. Levu mu je obrvu presecao svetli ožiljak i bio je visok skoro koliko i Eogan, širokih, moćnih ramena i pleća. Izbrijani deo njegove lobanje bio je tetoviran čudnim simbolima kojima nije znala smisao, a čula je priče i da su mu sva leđa tetovirana takođe. Retko ga je sretala, ali im odnos nije bio neprijateljski. Lachlan je često imao posla sa smrtnicima, iz ovih ili onih razloga, i znao je o njima i razumeo ih više nego iko drugi na dvoru.

Sad je upravo završavao izveštaj o popravci na Kapiji. Kapija je bila jedino mesto koje je povezivalo ovu i zemlje smrtnika, i mada je već hiljadama godina bila budno čuvana i zaštićena prastarom magijom; uvek se dešavalo da neko kroz nju prođe, kidajući nevidljivo tkanje koje ju je štitilo. Stvorenja Noći nisu volela smrtnike, najblaže rečeno, i nije im se gadilo da prelaze u smrtni svet da bi radili psine ili kakve još gore stvari; a uvek je bilo smrtnih ljudi koji su, greškom, znali da zabasaju među Lepi Narod. Takođe, još uvek je bilo i onih koji su, čak i nakon hiljada godina, stvarno umevali videti Kapiju; mada je Narod radio sve što je mogao da takve onemogući i dovede među sebe, kako ne bi širili svoje znanje. Nije bilo sasvim jasno zašto je nekim smrtnicima to svejedno i dalje moguće. Sumnjalo se da su takvi negde u porodičnom stablu imali za pretka nekog od Naroda. Nije bilo drugog logičnog objašnjenja – smrtnici su odavno zaboravili kako da vide Kapiju i Lepi Narod, pa čak prestali i da veruju da tako nešto uopšte postoji, osim kao dečja priča uz ognjište.

Celo vreme dok je Lachlan govorio, Feidlimid je gunđao ispod glasa nešto o tome zašto se o Kapiji ne vodi boljeg računa. Lachlanu je to najzad dosadilo, pa se brecnuo:

-To idite pa vidite sa svojim rodom, savetniče. Možda kad bi se prestali kotiti ko pacovi, i kad bi vam deca bila manje nakazna; možda bi onda išli ređe među smrtnike da otimate dojilje i kradete smrtnu decu, podmečući u zamenu svoje sopstvene gadosti u kolevke.

Lachlan nije voleo Feidlimida, ali to je svejedno bila ogromna uvreda, ne manja zato što je, na određeni način, bila tačna. Naravno da Lachlan nije mogao reći nešto što bi bila potpuna laž. Iako Narod u celini nije mogao da rađa puno dece, na Noćnom ih se Dvoru opet uvek rađalo malo više nego na Dvoru Dana; i ta su deca, svakako, često bila ružna ili deformisana. Uz sve svoje metrese – jer, Aed se nikad nije ženio, što je inače bila velika retkost kod Naroda, venčanje – svejedno je decu uspeo začeti jedino s princezom Noći, i čak mu ih je rodila dvoje. Na uvredu, Feidlimid je zalomatao svojim kratkim jarećim nogama, pokušavajući da ustane, pobeleo od gneva u licu i još više nakostrešene kose i obrva, ali onda je Eogan rekao:

-To nije bilo pristojno, Lachlane.

Dok je razmena reči trajala, nije gledao ni jednog ni drugog. Pružene ruke, posmatrao je kako se sunce lomi na pečatu njegovog prstena; čineći da on menja sve dugine boje. Delovao je, kao i često tokom službenih poslova, smoreno; mada su svi znali da je to samo privid. Lachlan reče:

-Ne uzimajte mi za zlo moju otvorenost, lorde.

-Siguran sam da moj zapovednik ima jake živce i da ga upadice ne dotiču mnogo.

Katlin shvati da nije uzeo Feidlimida u zaštitu, i shvati da je i Feidlimid to upravo uvideo. Još uvek otvorenih usta, stropoštao se nazad na stolicu, zapanjeno gledajući u Eogana.

Aed nije bio očinska figura, a Feidlimid je uz Eogana bio takoreći ceo njegov život, od momenta kada se rodio. Ogi je rekla Katlin da je na Dvor Dana došao u pratnji Eoganove i Aife-ine majke i da se posle njenog poroda nikad više nije vratio na sever. Uvek je bio uz Eogana, njegov učitelj i mentor u mladim danima i njegov savetnik kasnije. Bilo je izuzetno čudno da Eogan dozvoli da se Feidlimid otvoreno vređa u njegovom prisustvu, i da se još čini kao da se s uvredama slaže.

Katlin pomisli da mora postojati neki razlog za to.

Mada uvek delujući kao da se dosađuje, Eogan je znao sve što se dešava na njegovom i Dvoru njegovog oca, kralja, pa čak i kakva je situacija na obali s narodom Mora ili na severu sa srodnicima njegove majke. Iako to nije bilo nešto u šta ju je iko ikada uputio, Katlin je znala da ima razgranatu mrežu špijuna, a kako mu je majka bila Noćno stvorenje, sigurno je imao i neke čudne, tajne veštine koje se na Dvoru Dana nisu poznavale. Lepi Narod nije bio ono što su smrtnici u svojim bajkama pričali, čuvari i duhovi prirode; ali noćna su stvorenja bila neobična i strana i neki od te krvi umevali su neverovatne stvari: da čitaju tragove u šumi bolje od bilo koga, da prepoznaju znake u vetru, vodi i vatri onako kako to niko od bića Dana nije umeo, pa čak i da kontrolišu divlje zveri i ptice. Ne bi je iznenadilo da je Eogan umevao ponešto od toga, ili čak i sve. Ipak je bio biće Sumraka, što je značilo da je pokupio najviše iz oba roda.

Zaista, Lachlan je pročistio grlo i kad je ponovo progovorio, gledao je u stol pred sobom.

-Moje nestrpljenje ima razloga, kao što pretpostavljam da već znate, gospodaru.

Eogan se smešio, još uvek posmatrajući svoj prsten. Ništa nije odgovorio. Lachlan sačeka malo, a onda nastavi:

-Želja mi je da kralj, vaš otac, ostane na prestolu bar još za toliko vremena koliko na njemu dosad sedi. Ali ako bi stvari ispale drugačije od mojih želja, onda ništa ne bih hteo više nego da ga vi na tom mestu zamenite, lorde.

Feidlimid se sad mrštio, naizmenično gledajući jednog muškarca, pa drugoga. Katlin je posmatrala Eogana. Izgledao je još smoreniji nego maločas, što je samo značilo da je budniji nego ijednom otkako je sastanak počeo. Na jedan kratak tren, podigao je oči s prstena i pogledao pravo u njene, kao da je njen pogled bukvalno fizički osetio, i Katlin shvati kako joj se sav vrat naježio. Mada osmehnut i naoko dokono veseo; oči su mu bile potpuno hladne i bezizrazne. Jedan izuzetno dug tren gledao je u nju tim mrtvim očima, a onda ih ponovo spustio na prsten na svojoj ruci. Imala je neprijatan dojam da to, iz nekog razloga, ni Lachlan ni Feidlimid uopšte nisu primetili. Kao da je izveo nešto što je njih zaslepelo i ostavilo ih u totalnom neznanju o trenu koji su među sobom podelili.

Ali, kakvom trenu?

Delovalo je kao da su nemušto razmenili neku misao, u nečemu se razumeli, i, pogotovo, kao da je to bilo nešto što je samo njoj hteo dati do znanja. Još dok se nastavljala čuditi, Katlin odjednom pomisli da joj je sve jasno. Da samo tako može biti. Lachlanove reči dočekala je potpuno sigurna kako zna šta će čuti:

-Međutim, plašim se da moja želja nije želja svih u ovoj zemlji.

Kaitlin mrzovoljno pomisli: izgovori to kako jeste, dođavola. Feidlimid reče, prkosno:

-Gospodine zapovedniče, s ponosom mogu reći da lord Eogan ima punu podršku Dvora Noći, veću nego ju je imao ijedan kralj otkako se pamti. Ne zaboravite da je lordova majka princeza mog roda i da…

Lachlan ga prekide:

-Lord Eogan nije jedino njeno dete.

Feidlimid frkne.

-Ledi Aife je potpuno odana svom blizancu. Ne znam odakle dobijate informacije, ali vaši ljudi ne obavljaju svoj posao kako treba. Što sam već i rekao, više puta. Kapija…

Katlin začu samu sebe kako progovara:

-Dosta priče o prokletoj Kapiji.

Da su je manje nervirali, verovatno bi i samu sebe iznenadila. Retko je govorila na ovakvim sastancima, osim ako se nešto ticalo konkretno njenog soja, smrtnika; i tokom pet godina dobro se izveštila da istrpi uvijene govore Lepog Naroda koji, istina, ne može da laze; ali zato može satima da govori i ne kaže ništa. Međutim, sad ju je, iz nekog razloga, sve to počelo nervirati.

-Pet vas godina slušam kako se svađate oko Kapije. Kapija je tamo gde jeste, takva je kakva jeste i uvek će s njom biti nekog vraga kao što ga je uvek i bilo. Ovo je totalno besmislen razgovor. Lorde Lachlane, recite zašto ste se uopšte najavili danas.

Feidlimid je zurio u nju kao da je prvi put vidi, i čak je i Lachlan na tren delovao iznenađen; mada je on trebao imati najviše razumevanja za njeno kratko smrtničko strpljenje. Dobacio je kratak pogled Eoganu, koji ni dalje nije podizao pogleda, niti se prestajao smešiti. Počeo je:

-Gospodaru..?

-Moj vam je savetnik postavio pitanje, zapovedniče. Zašto se obraćate meni?

Katlin uhvati trenutak u kojem je Lachlan suspregao mali osmeh, kao da se upravo nečega prisetio. Ali onda mu se lice promeni. Pogledao je u nju i rekao:

-Molim savet da obrati svoju pažnju na lorda Elisedda.

Feidlimid ispusti čudan mali cijuk. Katlin klimne glavom.

-Savet je razumeo. Sastanak je završen.

Pre nego je bilo ko odreagovao, Eogan ustade, i pri tom im se pogledi ponovo ukrste. Oči su mu i dalje bile hladne, samo što je to sad bilo hladno zadovoljstvo.

Katlin pomisli kako već treću noć zaredom sanja Sumrak.
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.665
Što ti je odvratan? To je otprilike kako bi ljudi tumačili Vilenjake - ne pričam o Tolkienu, oni su bili simbol za njega, njegovi su Vilenjaci bili Čovek koji je pao.. Međutim, svi mitovi - tamo gde su oni popularni, pa čak i ovde - opisuju Vilenjake kao veoma naopaka stvorenja i sasvim neslična idealnoj slici koju je Tolkien napravio. Što mi je rekla @Sandveil dance , i ona takve Vilenjake voli više nego Tolkienove, idealne.
Inače, ja sam neverovatni fan Tolkiena, čisto da se zna. Ali, bar se mogu igrati :mrgreen:
 

Vlad Dragulija

Leptirica
Poruka
33.351
Što ti je odvratan? To je otprilike kako bi ljudi tumačili Vilenjake - ne pričam o Tolkienu, oni su bili simbol za njega, njegovi su Vilenjaci bili Čovek koji je pao.. Međutim, svi mitovi - tamo gde su oni popularni, pa čak i ovde - opisuju Vilenjake kao veoma naopaka stvorenja i sasvim neslična idealnoj slici koju je Tolkien napravio. Što mi je rekla @Sandveil dance , i ona takve Vilenjake voli više nego Tolkienove, idealne.
Inače, ja sam neverovatni fan Tolkiena, čisto da se zna. Ali, bar se mogu igrati :mrgreen:
Ma nije mi toliko odvratan , ima čak nešto i seksi u njemu , onako , sirovo...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.