Quantcast

Snoviđenje, 28

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.672
Lice obasjano svetlom sveće bilo je toliko blizu njenom kad se trgla iz sna da je umalo zavrištala.

Njene su odaje bile u potpunom mraku. Čak ni svetlo lampi iz dvorskih vrtova nije dopiralo do ove strane. Dvor je bio ogromno mesto, sa stotinama hodnika, stepeništa, prolaza i odaja; i teško da bi vas iz sna probudila i najbešnja terevenka, ništa osim, možda, neprijateljske vojske pod zidinama. Lice koje je gledalo u nju iz te neprirodne blizine imalo je velike, ciklama ljubičaste oči uokvirene crnim koje su je netremice posmatrale. Reklo je:

-Miledi.

Katlin se obema rukama uhvatila uzglavlja svoje postelje i podigla na jastucima. Strah ju je prošao, ali sad ga je zamenilo zaprepašćenje.

-Šta vi tu radite? Kako ste ušli?

Žena se nasmije, otkrivajući malo istaknute, zašiljene očnjake, slično mački.

-Dugo sam na Dvoru, miledi. Poznajem mnoge prečice.

-Do ličnih odaja prinčevih miljenica?

Ona sleže ramenima, i pri tom joj se kosa poput crnog slapa raspe duž celih leđa, i još niže. Nije joj odgovorila jer nije morala – Katlin nije postavila ispravno, direktno pitanje. Ali sad je bila previše zapanjena i počinjala se ljutiti a da bi obraćala pažnju kako se govori s Narodom.

-Šta uopšte radite ovde, gospo?

Pogledala je po prostoriji.

-Gde je Ogi?

Žena joj nežno stavi prst na usta.

-Vaša pratilja ne zna da sam ovde. Niko ne zna, zapravo. Molim vas da ne zovete stražu.

Uspela je to reći na takav način da je zazvučao skoro kao pretnja. Katlin je sad već bila zaista besna.

Odgurnula je ženinu ruku od sebe takvom žestinom da se ona munjevito izmakla od nje, poput životinje se uspentravši na njenu postelju, u čučnju. Bila je bosa, ali koliko se Katlin sećala, uvek je i bila. Rekla joj je:

-Imate minut da kažete zašto ste došli pre nego pozovem prinčevu gardu. Nakon toga ćete njima odgovarati na pitanja.

Bilo joj je malo gadljivo gledati u ženu, kao što joj se dešavalo sa svima u toj zemlji povremeno, par puta čak i s Eoganom. Taj njihov animalni način na koji su se umeli kretati, izviti vrat ili kičmu, uspentrati se uz kakvo drvo i balansirati po nezamislivo strmim, kozjim stazama – od pogleda na takve stvari njen se smrtnički stomak okretao. Ni u čemu se nisu više izdvajali od ljudi, i po tome se najbolje prepoznavalo da su sasvim druga vrsta. Žena je čučala nasred njene postelje poput zverčice, ili ploda nekog čovečijeg i životinjskog ukrštanja, i usprkos svojim neverovatnim očima, prelepoj kosi i telu bez mane, bila je upravo odvratna. Netremice je motrila svaki pokret koji bi Katlin učinila, baš kako bi to radila i divlja, nepripitomljena životinja.

Kad je postalo sasvim očigledno da Katlin više ništa neće reći, žena progovori:

-Princ će tražiti od kralja da me njegovi ljudi vode na ispitivanje.

-Da li vas to brine?

Sad se već ohladila dovoljno da bi ponovo umela postavljati prava pitanja, ali je njen gnev i dalje plamteo.

Žena nakrivi glavu i Katlin dođe da je ščepa za kosu i išamara. Bilo šta, samo da se već jednom počne ponašati – ljudski.

Bila je to glupava pomisao kad se ticala stvorenja koja uopšte nisu bila ljudi, ali i njen je bes bio prevelik.

-Da li me brine? Naravno da da. Tamnice su grozno mesto. Odande retko ko izlazi.

-U tamnicama ne sedi niko ko to ne zaslužuje.

Žena se zahihoće, ali onda naglo stade i hitro se obazre po mračnoj odaji, kao da proverava koliku je grešku tim smehom počinila. Međutim, sve osta mrtvački tiho i mirno.

-Vi ste smrtni, miledi. Vi ne razumete.

-Neću te pitati da mi to pojasniš. Upala si mi u odaje ko zna kakvim tajnim prolazima – koje ćeš mi pokazati, razumeš li me? – i neću se naganjati s tobom rečima. Odmah mi reci zašto si došla.

-Ja nikada nisam bila miljenica princa. Kralj je već bio star kad sam se rodila, i odavno već kralj. Ali mada me je odabrao još vrlo mladu, dugo smo zajedno i svikla sam se na njega. Ne želim ništa osim da me se ostavi da ostanem pored kralja čak i kad više ne bude nosio krunu. Nikada nisam kovala zavere protiv princa. On je moje krvi, krvi Noći.

-Tvoja ti krv nije od naročite pomoći trenutno.

-Znam. Ali nije sav Dvor Noći protiv princa. Najveći nas ga deo priznaje za gospodara isto kao što priznajemo i njegovog oca. Mi nismo svi izdajnici.

Primetivši kako je Katlin gleda, žena reče:

-Govorim vam istinu, miledi.

-Da te je straža uhvatila, sasekli bi te na mestu, ne mareći s kim deliš postelju. I sve to, zašto? Da bi mi rekla kako nisi izdala princa?

Žena je ćutke gledala u nju.

-Od kakve je to vajde? To trebaš reći lordu Lachlanu kad ti takvo pitanje postavi.

-Ne želim da imam posla s lordom Lachlanom. On je čudan, često je u kontaktu s vašom vrstom. Od vas se naučio surovosti zbog kakve ga se cela zemlja plaši.

Usprkos besu i nestrpljenju, Katlin se umalo poče smijati.

-Od nas?

-Da, miledi. Vaš je rod surov preko svake naše ideje o surovosti. Znamo šta radite jedni drugima u svojim zemljama. Vi čupate decu iz majčinih utroba kad međusobno ratujete, i ništa ne poštujete, ni bogove ni zakone. Nikad ne govorite istinu i svima su vam oči hladne. Oh, srela sam smrtnike ovde. Čak i one koje našu decu nose na prsima imaju ledene oči.

Katlin je pogleda pažljivije.

Odjednom, kao da više nije gledala u čudno, napola životinjsko stvorenje i kraljevu miljenicu. Uhvatila je prigušeni strah iza njenih uzdužno rasporenih zenica. Bile su to oči divlje zveri sterane u ćošak. Žena se plašila.

Ona podiže s poda skoro ugašenu sveću koje je stvorenje tamo odložilo i utrne je. Već je dopola plivala u vosku. Onda je sela u naslonjač pored kreveta i upalila novu, nenačetu. Ugao posta svetliji. Rekla je:

-U redu, gospo. Recimo da vam verujem. Možda mogu da vidim zašto vam se ne mili da govorite s lordom Lachlanom. Ali, zašto mislite da vredi govoriti meni? I ja sam čovek.

-Jeste, da.

-Ako misliš da su svi smrtnici surovi, onda sam takva i ja. Slažeš li se?

Žena joj reče bez ikakvog zazora:

-I vi ste surovi, miledi.

-Onda, zašto? Zašto si došla meni?

Stvorenje je ćutalo, motreći je.

Katlin sleže ramenima.

-Princ ne sluša ničija naređenja do kraljevih, a kako mu je kralj u ovome dao odrešene ruke, trenutno nije u obavezi slušati ni njega.

-Princ će saslušati vas.

-Zašto to misliš?

-Zato što vas je princ uzeo za suprugu.

-To ništa ne znači.

-Oh, miledi. To znači sve.

Katlinino promenjeno ponašanje, njeno smirivanje i razložan govor, kao da primiriše i nju. Oprezno se izvila iz čučnja, bešumno skliznuvši do ivice kreveta. Imala je neverovatno duge noge pod haljinom od zlatnim nitima ispletene mreže. Kosa ju je više pokrivala od te prozirne odeće. Bose su joj pete bile obojane zlatnom bojom.

Katlin reče:

-Nisam sigurna da sasvim znate šta govorite. Vi možda poznajete kralja, ali ne znate princa.

-Niko ne zna princa. On to ne dozvoljava. Kralj mu je naklonjen, ali ga se plaši i u stvari ga nikad nije video kao svoje dete. Ne onako kako vidi ledi Aife. Princ je biće Sumraka, i dete svoje majke. Ovde niko nije naklonjen bićima Sumraka, jer su svi oni čudni i nepredvidljivi, i umeju stvari koje ne ume niko na Oba Dvora, pa čak ni u naroda Mora. I, naravno, kad je kralj oterao prinčevu majku, još se odonda na Dvoru priča da mu to princ nikada nije oprostio.

-Ali prinčeva je majka htela zauzeti presto.

-Tako kažu. Ali ona je svejedno prinčeva majka. Znala je proći i godina a da kralj ne zatraži da vidi princa, i što je postajao stariji, tražio ga je sve manje. Tako da princ nikada nije imao ni oca ni majku, ne u stvari.

Katlin je ćutala, odjednom shvatajući kako mnoge stvari počinje da razumeva bolje.

Žena reče:

-I kad je princ počeo da izdvaja vas, niko se zapravo nije mnogo čudio. Stvorenja Sumraka su čudna, rekla sam vam to. Ali supruga, miledi? Čak ni Sumrak ne uzima olako takve stvari.

-Ne vidim kakva je naročita razlika između miljenice i supruge. Pored mene, ako mu se tako prohte, princ može uzeti još pet metresa, i može imati čak i neku koja bi mu bila draža od mene.

-Ali nijedna ne može zauzeti vaše mesto na Dvoru, i samo ona deca koju mu vi rodite imaće pravo na presto.

-Znam da Narod o tome drukčije sudi, ali ja sam smrtna. Nisam sigurna da mi toliko znači hoće li neko moje dete jednom poneti krunu, koliko neke druge stvari koje si rekla.

Žena se nagne prema njoj i zagleda joj se u lice onim ciklama očima.

-Zemlja je prihvatila vaše vezivanje.

-Pa?

Stvorenje raširi oči kao da je izgovorila kakvu jeres. Katlin strpljivo objasni:

-Desi li se, uopšte, da ga ne prihvati?

-Naravno da se dešavalo, miledi.

-A kako da znam da mi govoriš istinu?

-Da zemlja nije prihvatila vašu vezu, verujte mi da biste to znali.

-U redu, gospo. Zemlja je prihvatila naš brak. Još uvek ne nalazim mnogo utehe u tome.

U ciklama oči uvuče se nešto gotovo nalik sažaljenju.

-To je zato što ne znate o kolikoj moći govorite. Mi se skoro nikad ne vezujemo brakom. To je neraskidiva veza, i u ovoj zemlji najčvršća kojom se možete vezati. Narod ne voli tako da se obavezuje. To za sobom vuče ogromne posledice, obaveze i težinu.

-To čak ni u mom rodu niko ne shvata mnogo ozbiljno, i nikada i nije.

-Zato što se vi vezujete vašim šupljim, lažljivim smrtničkim zakonima. Oni ništa ne vrede. Zemlja je jedina koja ima moć, i jedina s čijom se moći ne smete igrati. Ako ste nju uzeli za svedoka, okovali ste se bukagijama dokle god vreme traje, jer dok je vremena, biće i zemlje. Miledi, princ jeste čudan i niko ga u stvari ne voli, osim možda njegove blizanke. Ali to je drugo, oni su u jednoj utrobi rasli. Njegov će ga se narod uvek plašiti i poštovaće ga jer ga se plaše, ali nikad mu neće biti naklonjeni kao što su naklonjeni kralju. I princ to zna. Zato ni on ne voli nikoga i nikome ne veruje. Da li ste se zapitali, uopšte, kako se takvo jedno biće ipak odluči vezati najčvršćim zavetom, jedinim koji se nikada ne može otkupiti?

Katlin joj ništa ne odgovori.

-Rekla sam mnogo, čak i neke stvari koje nisam smela. Ne smem tako govoriti o gospodaru.

-Ne brini oko toga.

-Ne brinem. Zato sam vam i došla.

Katlin se malo osmehne.

-Surovom smrtniku?

-Vi niste zli, čak i ako ste surovi kao i svi vašeg roda.

-A kako bi ti to znala?

-Gledam vas pet godina, miledi, i vidim stvari koje vi ne vidite.

Ona suspreže uzdah. Proklet bio ceo Narod i proklete sve stvari koje, kao blesavi smrtnik, nije u stanju videti. Bilo joj je već muka od toga.

Ne praveći ni najmanjeg šuma, žena se spsti na kolena pred nju i dodirne skut njene spavaćice. Pri tom joj je prstima okrznula golu kožu nogu, i Katlin se naježi.

-Molim vas, hoćete li reći princu da sam mu ja verni podanik i da ne šalje lorda Lachlana na mene? Hoćete li ga, u moje ime, moliti da me pusti da ostanem uz kralja, čak i kad više ne bude kralj bio? Ne tražim nikakve druge milosti, samo tu.

Katlin reče:

-Priznaješ li princa za jedinog budućeg kralja i svog gospodara?

Žena nije skidala oči s nje.

-Priznajem.

-Obećavaš li da ga nikada nećeš izdati ili raditi zavere protiv njega?

-Obećavam.

-Ima li princ tvoju večitu odanost?

-Ima, miledi.

-Onda idi i ostani pored kralja, sve dok on ne odluči drukčije.

Žena je i dalje gledala u nju, Katlin reče:

-Oh, idi!... Imamo dogovor.

Stvorenje joj se ničice pokloni, tako da joj se kosa poput crnog jezera rasula svud pod Katlininim nogama. Ona ih pažljivo odmače da je ne dodirne. Rekla je:

-Hvala vam, miledi.

Onda se uspravila. Nije odlazila. Katlin je polako postajala nestrpljiva.

-Zašto sad stojiš?

-Tražili ste mi da vam pokažem put kojim sam došla do vaših odaja.

-Da, jesam.

Uzdahnuvši, ona se zaogrne jutarnjim ogrtačem koji joj je Ogi već pripremila za sutradan, i podiže sveću sa stola.

-Pokaži mi sve tajne prolaze za koje znaš. Ne zanima me koliko ih ima. Mogu da hodam do sutra u podne ako treba.

-Zapovedajte, miledi.

Umesto ka vratima, stvorenje je povede u jednu pobočnu zadnju prostoriju u kojoj je, između dva duborezna ormara, stajala od poda do tavanice visoka i uska ornamentna tapiserija s nekim šumskim prizorom. Katlin se nije sećala da je dva puta pogledala u nju ranije – odaje su bile krcate mnogo skupljim stvarima, a maltene je na svakom zidu na Dvoru visila neka tapiserija. Žena je odmače u stranu s iznenađujućom lakoćom, tako da je Katlin morala opipati materijal, pri tom shvatajući da je mnogo lakši nego se činio. Iza njega bila su jednostavna drvena vrata s alkom. Ona odmahne glavom u čudu. Svo to vreme! Nije imala pojma.

Pa, sad će se to promeniti.

Žena položi ruku sa zlatno obojanim noktima na alku, a onda zastade. Pogledala ju je i rekla:

-Bila sam u pravu. Vi niste zli.

-Kako to znaš?

-Kad smo pravili dogovor, ništa niste tražili za sebe. Samo za princa.

Katlin shvati da joj se jagodice žare. Rekla je, nestrpljivo:

-Dosta priče.

-Miledi.


Onda ih je progutao mrak nekog hodnika. Za njima se vrata bešumno sklopiše, i olistalo drvo tapiserije primiri nazad na svom mestu.
 
Poslednja izmena:

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.672
29.

Na vratima Eoganovih odaja sudarila se s Feidlimidom. Čovečuljak je bio beo kao kreč, i čak mu je i odeća delovala nakostrešena. Mada ceremonijal-majstor na Dvoru, i jedan od kojeg se niko nije razumevao bolje u protokol, jedva da joj se naklonio, bez reči, i odmah odjurio niz hodnik svojim poskocima. Katlin odmahne glavom i uđe.

Straža je zatvorila vrata za njom. Unutra je vladala savršena tišina ispod koje je jasno zijala opasnost. Bila je to tišina koja ispuni prostoriju posle teških svađa, krupnih reči koje bolje da su ostale neizgovorene i neželjenih a primorani da ih čujete istina. Još nikad takvu atmosferu nije osetila u blizini Eogana.

On je sedeo za svojim neurednim pisaćim stolom, okrenut joj leđima. Mada uvek besprekorno obučen i čist, s kosom koja je sve i jedan put otkad ga zna ostavljala utisak kao da ju je upravo oprao; Eogan je, u principu, bio neuredno stvorenje. Pretpostavljala je da je to imalo neke veze s armijom sluga koja mu se ceo vek klati za petama, prikuplja njegovu na pod bačenu odeću i glanca i lašti sve na šta bi mogao spustiti ruku ili čak i pogled. Kad ste princ, neko će uvek pospremati za vama, i vi o tome nemate potrebe trošiti ni sekundu razmišljanja.

Sedeo je zavaljen i odmaknut od stola, kao da se maločas bacio u stolicu. Ona mu je albino bela kosa padala preko naslona, i Katlin mu priđe i lako je, jedva osetno dodirne.

On se ni ne pomače.

Mada prinčevima niko nije prilazio dovoljno blizu za dodir, Eogan je ostavljao utisak da bi vam mogao sasuti zube u grlo ako vam takva jedna ludost padne na pamet. Da biste mu se primakli na dva metra, morali ste imati njegovu izričitu dozvolu. Otkako su podelili postelju, Katlin je naučila da joj se to nije samo pričinilo. Spočetka nije trpeo da ga mnogo dodiruje – on je bio taj koji je dodirivao nju. Naročito je bio gadljiv da mu se dodiruje kosa, i tad joj je njegova reakcija pored jezera pod vrbama, kad mu je izvadila listić iz kose, postala mnogo jasnija. Kako je vreme prolazilo, neke su stvari nestajale takođe. Nije prošlo ni nekoliko dana kad je shvatila da je verovatno jedina osoba na svetu koja mu može prići dovoljno blizu za dodir ne tražeći dopuštenja, i da ne dobije šamar preko lica. To je još uvek bila novina za nju, i nije je zloupotrebljavala, pazeći da mu ostavlja prostor koji mu je očigledno, ne prosto kao princu, već osobi; potreban. Međutim, bilo je nešto u položaju njegovih ramena i načinu na koji je sedeo što ju je nateralo da mu priđe i dodirne ga, gotovo kao da je odgovarala na neku nemušto izgovorenu molbu za utehom.

Ali, on osta nepomičan.

Nije bla sigurna znači li to dozvolu, ili je jednostavno uopšte nije ni svestan. Na praznom parčetu stola pred njim ležao je njegov prsten sa simbolom tise.

Nikad ga nije videla odloženog ma gde. Eogan se stalno njime igrao, ali ovo je bio prvi put da vidi da ga je skinuo.

Iz nekog čudnog razloga, pogled na odbačen prsten naterao joj je srce da zazebe.

Rekla je:

-Gospodaru?

On izvi vratom na tren, onako kako čak i smrtni muškarci znaju da učine kad su veoma besni. Međutim, kad je progovorio, glas mu je bio uobičajen leni Eoganov glas.

-Kato. Čujem da si imala posetu sinoć.

Ni ne trudeći se da se zapita kad je pre uspeo saznati, ona jednostavno odgovori:

-Da, lorde.

-Nadam se da si se postarala da napraviš dobar dogovor.

-Imala sam dobrog učitelja, gospodaru. Teško da sam učinila previd.

On se nasmije, i atmosfera u prostoriji malo popusti.

-I? Poznaješ li sad Dvor bolje?

-Pretpostavljam.

-Nije ti mogla sve pokazati, jer ne zna sve. Jednom ću te ja provesti naokolo.

Bila je sigurna da on zna svaki tajni prolaz na tom mestu. Ništa mu nije odgovorila.

-Kao prinčeva supruga, moraš znati sve o Dvoru. Plašim se, gospo, da imaš još dosta da učiš.

-Nikad nisam očekivala da ću postati prinčeva supruga. Ili prinčeva šta god, osim onoga što sam već bila, savetnik.

-Oh? Zar zaista nisi? Čudno. Mislio sam da su moje namere bile potpuno očigledne čak i smrtnim očima.

-Vaši mi podanici stalno govore da ne vidim ono što mi je pred nosom.

-I to može biti istina, da. Kažu da smrtnici vide samo ono što žele. Je li to tačno?

-Jeste, lorde.

-To je žalosno, jer znači da nisi želela videti mene.

Ona oćuti tren.

-Možda se nije radilo o tome da ne želim. Već da se ne usuđujem.

On je pogleda, i Katlin odjednom shvati da je zaljubljena u njega.

Bilo je to užasno osećanje, i gotovo ju je rasplakalo. Ona nije htela da se zaljubljuje u Eogana. To je bio jedini način da preživi sve što joj se izdešavalo, tako da se nikad, apsolutno nikad u njega ne zaljubljuje.

Sad je odjednom u užasu shvatila da je zaljubljena u njega odavno, možda od samog početka.

Osetila je slabost u nogama i mahinalno se uhvatila ivice stola. Nekoliko trenutaka, kompletna joj se prostorija okretala oko glave, tako da je skoro povratila. Čula je njegov glas kao da stoji negde na planini na drugom kraju zemlje.

-Katlin?

Gutajući mučninu, odgovorila mu je:

-U redu je, gospodaru. Molim vas za oproštenje.

-Ne budi šašava, Kato.

Ustao je i lako, kao da je lutka, uzeo je oko struka i postavio je da sedne na ivicu stola. Stotine nekih papira, svitaka i knjiga popadali su okolo pritom, ali on se ni ne obazre.

-Vaše knjige, lorde…

-Koga briga za to. Trebala si spavati noćas, ne trčati okolo hodnicima za onom divljom mačkom. Nisam li ti zato dozvolio da ostaneš u svojim odajama? Da se odmoriš?

-Ja nisam zvala miljenicu vašeg oca da mi dolazi.

-Niko je nije zvao. Bio sam ljut, Kato, kad sam saznao, i u prvom me momentu nije zanimalo šta si joj obećala ni kakve ste dogovore napravile. Ona je bez dozvole ušla u tvoje odaje. To niko u ovoj zemlji ne može, osim mene.

-Nadam se da vas je taj momenat prošao. Čak ni vi ne možete kršiti dogovore koje vaši podanici između sebe naprave.

-Mogu, ako su ti dogovori takvi da se tiču mene. Ali ne radi se o tome.

-O čemu se radi?

-O tvojoj sigurnosti. Posle kralja i mene, ti si nedodiriva u mojoj zemlji. Ne mogu ti sluškinje i metrese upadati kako im se prohte. Trebala si zvati stražu i nastaviti da spavaš.

-Ona nije loše stvorenje. Čudno, da, ali ne loše. Čini se da je zaista vezana za vašeg oca.

-Zašto misliš da me je briga za to?

Katlin se ugrize za jezik.

Govoriti sinu o ljubavnici njegovog oca nije naročito mudro ni u kojem svetu, naročito ako je taj otac bio onaj koji je sinovu majku oterao.

-Oprostite, gospodaru. Nisam dobro razmislila o svojim rečima.

-O čemu pričaš?

-Pretpostavljam da niste radi metresama svog oca.

-Uopšte me to ne zanima. Moj je otac odrastao, i kralj. Koga uzima u svoju postelju, samo je njegov posao.

-Onda, ako je tako, ne uzimajte mu poslednju sreću koju će u životu imati.

On joj ne odgovori. Katlin ga uze za ruku, pažljivo.

-Lorde… Znam da govorim zabranjene reči pred vama. Unapred vas molim da mi oprostite. Ali, šta god da je bilo između vašeg oca i vas, on vas je priznao za svoje dete. Dao vam je svu raskoš koja princu dolikuje. Vaše učitelje, mentore, vaš sopstveni dvor. Nikada nije ni mislio da može biti neko drugi koji će posle njega uzeti krunu. Kad god ste zajedno bili na istom mestu, ukazivao vam je pažnju koja samo princu od kralja sleduje. Svi nesporazumi do kojih je među vama dolazilo, možda se vrlo lako daju objasniti. Sav Dvor zna da je vaš otac bio mnogo vezan za vašu majku, i možda, kad pogleda vas, naprosto vidi…

-Prestani.

Katlin zaćuti. Tišina u prostoriji je opet postala teška.

Rekla je, tiho:

-Molim vas da mi oprostite, lorde. Nisam imala nameru da vas ljutim, kao što je nikad i nemam. Samo sam htela…

On je pograbi za glavu i poče je ljubiti.

Bilo je grča između njih kojeg nije bilo ni onaj prvi put. Nekog ludog mahnitanja, kao da se se prvi put dotakli. Nimalo nežno, ne mnogo lepo, i kraće i jednostavnije nego su to činile šumske zverke u teranju, mada je Katlin iznenada dobila neprirodnu želju da ga celog uzme u sebe i nikad se više od njega ne odvaja. Bio je to osećaj koji je učinio onaj poslednji zakorak u ambis, i prepunio joj oči vrućim suzama. Odjednom više nije vodila računa da pazi, da bude pažljiva, da drži distancu. Više nije marila hoće li je on od sebe odgurnuti ako mu zarije ruke u kosu, ako mu pocepa odeću, ogreba ga ili ujede. Ispreplela je noge na njegovim leđima tako čvrsto da ju je upravo fizički bolelo, ali nije joj bilo dosta tog bola, kao što joj nije bilo dosta njegove kože pod svojim zubima, pramenja njegove kose koju je čupala, tragova svojih noktiju po njegovim ramenima.

On je ne odgurne od sebe, ne zaustavi joj ruke, pusti je da radi šta želi i koliko god bolno želi, ma koliko ga, možda, povređivala; i, na neki ludi način, to gotovo da je bila izjava ljubavi.

Verovatno jedina koju je od njega i mogla dobiti ikada.

Još uvek su disali teško, oboje, i još uvek se točio u njoj kad je rekao:

-Moram da uradim nezamislivo.

-U redu je, gospodaru. Ja ću vam pomoći da uradite šta god morali, ikada. Ne brinite o tome.


-Znam, Kato. I zato i ne brinem.
 
Poslednja izmena:

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.801
Ја због некоментарисања замало да пропустим овај део...ноћас сам баш тражила, и ушла на 28, јер је неко чудно затишје, кад оно 29 :eek:
Мислим да си нас и ти мало збунила, више не могу да провалим у ком смеру иде прича.
Претпостављам да следи обрачун са мајком?
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.672
Ја због некоментарисања замало да пропустим овај део...ноћас сам баш тражила, и ушла на 28, јер је неко чудно затишје, кад оно 29 :eek:
Мислим да си нас и ти мало збунила, више не могу да провалим у ком смеру иде прича.
Претпостављам да следи обрачун са мајком?
Svi ste vi pametnice :) Da
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.