Quantcast

Snoviđenje, 2

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.442
nemojte ih imenom zvati, kažu Irci, jer će vas čuti
a bolje za vas da vas ne čuju
i nemojte nikakve dogovore s njima praviti
jer su veštiji od vas i vezaće vas
tako da se više nikad ne ispletete

Prenula se iz misli, shvatajući da stoji usred dvorskog ružičnjaka. Do pre pet godina, mislila je postoji samo nekoliko boja kojima ruže mogu cvetati. Ali, ovde ih je bilo plavih poput safira i u dubinama bokora skoro crnih; narandžastih poput sunca posred letnjeg dana; zelenih kao najbistrija izvorska voda; ljubičastih, zlatnih i srebrnih. Pažljivo je uklonila otpalu laticu s trave. Bilo je kažnjivo smrću ubrati ijedan cvet iz dvorskog vrta. Laticu će morati da odnese u radionice; gde će proceniti da li da je utkaju u dvorsku posteljinu ili zaspu ćilibarom da ukrasi kakav zid ili da je smrve u fini prah od kojeg će kasnije praviti mirisna ulja i sapune.

-Možeš da je zadržiš.

Katlin reče, ne okrečući se:

-Znate da ne smem, lorde. Uostalom, šteta je da ovako lepa stvar propadne.

Čula je smeh, dubok i baršunast, i nekako osenčen, kao da dolazi iz polumraka.

-Zar ti niko nije rekao dosad? Ovde ništa ne propada.

Jedna se ruka pružila iznad njenog ramena i okrznula laticu vrhovima nemoguće dugih prstiju.

-Stavi je pored postelje i imaćeš lepe snove, a ujutro će ti soba biti puna sunca.

-Ovde uvek sija sunce.

-Ti onda poželi Sumrak, i Sumrak će biti ono što ćeš sanjati. Tako bar radim ja.

Katlin se okrete i pogleda ga.

-Znate da nisam rada stvarima koje dolaze iz Sumraka.

-Kako žalosno. Onda sigurno nisi rada meni, jer i ja dolazim odande.

Smešio se, otresajući rukavice od prašine udarajući ih o bedro. Upitala se koja je svrha toga, kad su ionako bile krvave – sasvim je sigurno upravo pristigao iz lova. Rekao je:

-O čemu si mislila, savetniče?

Mogla je, ako je to htela, lagati bilo kome u ovoj čudnoj zemlji, ali ne i Eoganu. To je bio deo duga kojim ju je za sebe vezao. Znala je da su iste paktove radili svi lordovi kad bi za sebe uzeli ljude kao savetnike. Vladari Lepog Naroda veoma su cenili sposobnost svojih ljudskih savetnika da lažu jer je to bila neverovatno retka stvar u ovoj zemlji u kojoj niko ne poseduje tu sposobnost, a, kao svi vladari ikada i igde, često im je trebao način da svoje prave namere prikriju ili ih krivo predstave. Poslanici koji su dolazili na Eoganov dvor naročito nisu trpeli da imaju posla s njom upravo iz tog razloga. U principu, uzimanje ljudskog savetnika smatralo se za nepristojnost u najbolju, i za surovost u najgoru ruku. Eogan nije mario. Njegova je majka bila princeza s Noćnog Dvora, i on je mnogo manje od svog oca, kralja, mario da li će ga njegovi podanici smatrati surovim ili opasnim. Katlin je znala: da nije bila ona, bio bi neko drugi; i kad sutra ne bi bilo nje, na njeno bi mesto opet došao čovek. To i jeste bio smisao svega, najposle. Eogan je zaista bio biće – Sumraka.

Rekla mu je, pošteno:

-Razmišljala sam o našem prvom susretu.

-Oh?

Gledao ju je. Sad, nakon pet godina, bilo joj je jasno zašto su joj devojke na rubu šume izgledale neljudski. One i nisu bile ljudi. Niko, osim šačice u ovoj zemlji, nije bio čovek. Eoganu jedva da je dopirala do polovine grudi. Ali, bilo je i smrtnih ljudi visokih poput tornjeva. Ono čega nije bilo, bilo je lica poput njegovog; lica s bademastim, malo preširoko postavljenim očima; i jagodicama kojima kao da bi se mogao seći dijamant. S Noćnim Dvorom nikad niste mogli biti sigurni, jer se na njemu retko rađalo ma šta što nije bilo gnusno; međutim, Eogan je povukao na oca, uglavnom. Ono što ga je izdvajalo, bile su njegova kosa i koža. Kosa mu je bila duga maltene do struka, toliko plava da je u stvari bila bela, jedva pri vrhovima pozlaćena; i imao je kožu belu poput mleka. Ta ga je koža činila naročito čudnim: ljudi nikad nisu bili toliko beli, a čak ni u ovoj zemlji nije videla nikoga tome nalik. Bića Sumraka su neobična i po pravilu se uvek izdvajaju i prepoznaju po nečemu osobitom. Eoganov je otac bio zlatnoplav i imao isto tako zlatnu put, ali Eoganov otac je bio biće Dana, ne Sumraka. Upliv njegove krvi Eogana je poštedeo istinske gnusobe, ali ga čak ni to nije moglo spasti Sumraka i čudačkog utiska sa Sumrakom povezanim. Ponovo se, po ko zna koji put, upitala kako mu izgleda majka. Nju niko nije video već mnogo godina, i nije se pouzdano znalo čak ni gde obitava.

Eogan ju je gledao na takav način da se zapitala čita li joj misli. Postojalo je desetine načina u ovoj zemlji da se čoveku zaviri u glavu, ali ona je uvek i svakog momenta brižljivo pazila na takve stvari. Nije to bio samo goli oprez – na to ju je obavezivao i pakt koji su sklopili. Ona mu nije mogla lagati, a on joj nije mogao zavirivati u glavu. Mada je to bio jalov uslov, kao i većina onih koje sklopite s Lepim Narodom – kakve je veze imalo sme li joj Eogan zaviriti u glavu, kad je uvek mogao da traži da mu kaže istinu?

Retko se time služio, i mrzela je svaki put kad jeste.

-Kad sam ja tebe prvi put sreo, savetniče, bila si obučena u ružnu ljudsku odeću, s groznim čizmama na nogama i tričarijama umesto nakita. Bila si mala i delovala kao da si gladovala mesecima. Tvoj strah je vonjao na malokrvnost i bolest. Čak ti je i kosa bila tamnija.

Katlin se nasmeši, pomislivši: da, a sad je išarana belim pramenjem. Jer sam prerano osedela. Ali nije to rekla naglas. On nastavi:

-Pomislio sam da si ružna i na samrti. Međutim…

On joj položi ruke na ramena i okrete je ka jednom malom vodoskoku koji je sijao srebrno na suncu, sipajući vodu u ovalno jezerce na mramornom postolju. Nagnuta nad njega, mogla je videti svoj odraz kao u ogledalu.

-Sad si obučena u najfiniju odeću koju želiš od mene prihvatiti, mada ti ja svaki mesec šaljem sve bolju. Ali ti si čudno stvorenje. Morao sam ti narediti da nosiš zeleno, inače to nikad ne bi od svoje volje učinila, a ja želim da stalno nosiš zeleno. Zeleno čini da te niko ne sme u oči pogledati. Neću da se iko usudi da ti pogleda u oči.

Katlin reče:

-Vaši me podanici zbog tog ne vole, lorde.

-Ja ne želim da te moji podanici vole. Želim da te se plaše.

-U ovoj se zemlji niko ne plaši čoveka, gospodaru.

-Misliš li? Misliš li da nema razloga zašto sam naložio tvojoj posluzi da ti je u kosu uvek upleteno zlato i srebro, i da ti nakit uvek mora biti prvoklasan? Misliš li da sam iz milosti svoga srca naložio da ti se uvek sprema samo najbolja hrana i vino?

-Znam da niste, gospodaru. Vi želite kraj svoje stolice savetnika koji će izgledati najbolje moguće, jer moj izgled treba biti dragulj u kruni koju ćete jednom poneti.

-Vidiš? Bio sam u pravu onda na rubu šume. Ja sam znao da ti je ovde mesto. Ti ovo mesto razumeš.

Ona mu oporo reče:

-Onda ste postigli šta ste hteli, lorde.

-Šta sam hteo?

Sad se nagnuo nad njeno rame, tako da mu je u vodenom ogledalu mogla videti lice pored svoga. Neko vreme samo su tako jedno drugo posmatrali. Iz nekog razloga, voda je lelujala i žuborila oko njihovih odraza, ali ona su sama bila nedodirnuta i jasna, kao da je površina jezerca, zapravo, nepomična.

-Ne baš.

Odmakao se.

-Večeras zahtevam da dođeš na banket. Znam da ih ne voliš, ali to je moj zahtev.

Ona se pokloni.

-Zapovedajte, lorde.

Još je trenutak oklevao, kao da će nešto dodati, ali onda je, pognute glave, čula kako se udaljava. Kad ga više nije mogla čuti, otrla je suzu u uglu oka.





Lepi Narod više od svega voli zabave i bankete. Lordovi su se cenili po tome kakve zabave umeju da upriliče isto koliko i po veštini kojom upravljaju svojim podanicima. Lepom je Narodu to bilo podjednako bitno. Banketi su se obično održavali svake noći i po pravilu trajali do zore, i zato je Katlin u ovoj zemlji toliko volela dan. Tokom dana, najveći deo Naroda je spavao ili se treznio, i skoro se niko nije mogao sresti osim posluge koja se leno vukla naokolo čisteći. Tokom dana imala je najviše mira, i zato je izbegavala bankete kao kugu jer bi posle njih i ona propuštala maltene ceo sledeći dan.

I s njim jedini spokoj koji je zaista imala na tom mestu.



Te je večeri sišla u dvoranu nasmešena, iako su joj živci trepereli. Nikad se nije moglo znati u kojem će pravcu zabava poći, a svedočila je situacijama kojih se više nikad ponovo nije htela prisećati. Na Eoganov dvor je dolazio i narod s Dvora njegove majke, a to je retko kad bio lep prizor. Kad se spustila stepenicama, dvorana je već grajala od razgovora, smeha i muzike. Ona je potražila pogledom neki mračan ugao u koji bi se mogla smestiti, ali onda je uhvatila Eoganov pogled. Sedeo je na svojoj stolici izdignutoj u dvorani na nekoliko stepenika, i činilo joj se da je već dosta popio. Crna tunika koja je odsijavala metalno plave odbleske pod svećama, bila mu je sasvim raskopčana i veliki mu je pehar stajao kraj nogu. Retko je viđala Eogana da toliko izgubi kontrolu. Mada, pokret ruke kojim joj je neopozivo naredio da mu priđe nikako nije delovao pijano, i kad mu je stvarno prišla i pogledala ga u oči, shvatila je da možda nije pijan uopšte. Na podijumu nije bilo nikakvih drugih stolica, i ona sede podno njegovih nogu. Počela je skupljati skute oko sebe, kad se Eogan nagnuo i zgrabio je za zapešće.

-Ko ti je poslao te cipele, savetniče? Nemaš moju dozvolu da ih kriješ.

Ona ga zgroženo pogleda.

Imala je mnogo ličniji odnos s Eoganom nego ijedan njegov podanik, računajući čak i Feidlimida; mada nikad nije razumela kako je do tog došlo; ali nije se sećala da je ikada bio ovakav. Osmotrio ju je od glave do pete, klimnuvši s odobravanjem. Nije imala pojma zašto – dosad se još nije drznula da ga ne posluša. Njena sobarica, Ogi, uvek se trudila da nadmaši samu sebe, i svako je jutro izmišljala nove načine da je ukrasi. Večeras joj je u kosu uplela mutnobele bisere, a haljina je bila jedna od onih koju je Katlin izbegavala obući već mesecima, smatrajući je preteranom čak i za Eoganov dvor: svetlozelena, sasvim pripijenog gornjeg dela a s pet ili šest raskošnih podsuknji u svim nijansama zelene, i svake finije izvezene i od providnijeg materijala nego prethodna. Kako ju je Eoganova ruka zaustavila u pola pokreta, Katlin je odjednom postala neugodno svesna svojih maltene do kolena otkrivenih nogu u čizmama vrtoglavih potpetica. Bile su od prave životinjske kože i maestralno izrađene. Osećajući kako joj obrazi bride, uhvatila je mnoge poglede na sebi, i primetila mnoge glave kako se sastavljaju i sašaptavaju. Ona reče, tiho:

-Gospodaru, molim vas.

-Vina za Kato!.. Vina za mog savetnika!..

Neko od slugu pritrča s peharom i ugura joj ga u ruke. Ona ga oprezno i malo gadljivo spusti na stepenik pored sebe. Videla je jednu od Eoganovih rođaka s Noćnog Dvora kako mu seda na izvijeno doručje stolice, i njegovu ruku kojom ju je obgrlio oko osinjeg struka. Stvorenje je bilo maltene golo, odenuto u tkaninu poput paučine pod kojom nije imalo ništa osim svog neverovatno izvajanog, atletskog tela. Put joj je bila zagasita, još tamnija u kontaktu s Eoganovom mlečnobelom rukom paučije dugih prstiju, a kosa kratka i blistavo crna. Lice joj je bilo kao u kakve zverčice; mali nosić i usta poput pupoljka, pored velikih bademastih, široko rastavljenih očiju. Bila je verovatno najlepše žensko stvorenje trenutno u dvorani. Jedino što joj je odavalo poreklo, bile su zašiljene, mekom dlakom obrasle uši duž kojih je usadila crno biserje. Sav Lepi Narod ima lisnato oblikovane uši, ali extremi po tom pitanju vide se jedino na Noćnom Dvoru. Eogan joj je govorio nešto uz obraz, ali ona je gledala nju, očima crnim kao onix i bez zenica. Onda je okrenula glavu ka njemu i bestidno ga poljubila, duboko i strasno, zarivajući mu špicasti jezik u grlo. Katlin skrene pogled.



Nije više ni pamtila koliko je puta videla Eogana tokom ovakvih radnji s nekom od njegovih podanica. Eoganov otac je uvek imao metrese, ali za razliku od njega, koji je svoje miljenice zadržavao godinama ili čak i decenijama; nijedna se Eoganova nije zadržala posle jutra. Na dvoru se govorkalo da lord Eogan prosto ne želi slučajno začeti dete, mada je Katlin to uvek bila pomalo šuplja priča: Lepi Narod izuzetno retko začinje decu, i dešava se da prođe pedeset godina a da im se rodi samo pokoje. Aife, Eoganova blizanka, imala je ljubavnika od pre nego je Katlin došla, i opet nijednom nije zatrudnela.

Uzdahnuvši, ona pođe da ustaje, ali ruka je istog momenta ščepa pozadi za potiljak:

-Da li sam ti dao dozvolu da ideš?

Izvivši ramenima u razotkrivenoj haljini, Katlin mrzlo reče:

-Šta zahtevate, lorde?

-Da sediš tu, i budeš lepa.

Ruka mu je skliznula naniže s njenog potiljka, i zaustavila se na goloj koži u korenu njenog vrata. Osetila je kako joj ukapa prste u meso kao kandže. Narod se okolo po celoj dvorani smejao, plesao, pevao, jeo i pio; sluge su padale s nogu donoseći nove pladnjeve krcate veprovinom i srnetinom i drhtavim, prozirnim poslasticama od želea u koje su bili pozabadani lešnici i suvo voće; ogromne srebrne bokale pune krv crvenog vina i medovine žute poput tečnog zlata; dok je ona sedela, pognute glave, dišući teško od gneva i poniženja, s Eagonovom rukom ukopanom u vrat koja je drži na mestu dok se vatreno ljubi s prelepom tamnoputom devojkom tela sasvim vidljivog ispod odeće od paučine.



Ostala je, nepomična, besna kao zver od sramote pred svim tim očima koja su se pravila da je ne gledaju mada im je s namerom postavljena tu na uzvišenju kao kakva skaredna zabava – oh, ona je znala Eogana i mnoge gadosti koje mu mogu pasti na um – sve dok, najzad, nije ustao da svoju partnerku odvede na neko privatnije mesto. Čim je osetila kako mu stisak popušta, već je pograbila skut i pošla da ustaje, kad je odjednom osetila njegov dah na obrazu. Rekao joj je:

-Jedi i pij, Kato, i budi ovde kad se vratim.

Onda je nestao, ostavljajući za sobom samo onaj dašak divljeg šumskog mirisa.



Jutro se bližilo, i dvorana je postala tiha. Tu i tamo još bi povremeno zapraskao smeh ili ciknuo neki instrument, ali sluge su već digle ruke od vatre i polegale uza zidove i po stepeništu pre nego budu morali da ustanu i počiste sav haos koji su gosti ostavili. Katlin je videla jednog ili dvojicu kratkonogih posetilaca s Noćnog Dvora kako glođu ostatke kostiju i neki par isprepletenih udova na krznu pored skoro zagašene vatre. Obzirom da joj je bilo jasno naređeno, morala je uzeti par zalogaja i gutljaja, mada je imala dojam da joj sve to stoji pod grlom. Jedan glas pored nje reče:

-Paktovi obavezuju, ali to ne znači da nam se moraju sviđati, zar ne, savetniče?

Bio je to Feidlimid. Katlin se nije sećala da ga je videla cele noći, a i ako je bio tu, nije mu se poznavalo. Njegov je ponoćnomodri kaput s zlatnom dugmadi bio besprekoran kao i uvek.

Gunđajući za sebe, stvorenje se spusti na stepenik pored nje. Ona ga upita, ne mnogo ljubazno:

-Ne želite li da spavate, gospodine savetniče? Skoro će zora.

Čovečuljak nalik satiru se nasmije.

-Sigurno sam zadnja osoba koju biste sad hteli da vidite ovde.

-Ne.

On se malo zamisli.

-Mislite li na..?

-Kakve veze ima šta ću da vam odgovorim?

-Da, oh, da. Naravno. Mogli bi mi reći nešto sasvim pogrešno, a da ja ne primetim. To je nešto specifično za vašu, smrtnu, vrstu.

Krajem oka videla je kako ju je iskosa pogledao.

-Vi možete da kažete neistinu meni, jer se niste meni obavezali, ali ja imam jednu drugu prednost, savetniče Katlin.

-Koju to?

-Ja mogu da vidim stvari koje vi niste u stanju.

Katlin se suzdrža da ne prevrne očima. Imala je ovakve i slične rasprave s Feidlimidom pet godina. On je često govorio kako njena jedina prednost, njena sposobnost da laze, nije dostatna da nadoknadi sve ostale mane roda kojem pripada. To je ni najmanje nije uznemiravalo. Više je puta rekla Eoganu da, ako se s tim slaže, slobodno može raskinuti pakt koji su uspostavili i pustiti je da se vrati svome rodu. Prestala je tek kad joj je izričito zabranio da to više pominje.

Rekla mu je:

-Vi ste bili osoba koja me je dočekala na dvoru. Još uvek to pamtim.

-Mislite, šamar? Ali upotrebili ste reč koja se nikad ne izgovara u ovoj zemlji.

-Ali ja to tada nisam znala. Kao što nisam znala ni stotine drugih stvari. Svaka od njih mi je uterana u glavu silom.

-Oh, savetniče… Pogrešnoj ste osobi našli da se žalite za nedostatak ljubavi spram smrtnika.

-Znam. I ne žalim se. Prosto vam kažem kako postoje stvari koje nikad neću, niti bih mogla, zaboraviti.

-Nikada, zar?

Ona se namršti.

-Naravno da ne.

Svorenje oćuti malo. Onda joj reče:

-I vi i ja smo, mada na drugačije načine, obavezani našem lordu. Retko idemo na kraljevski dvor. Ali naš lord je mlad, a kralj već vrlo star. Vi niste prvi smrtni savetnik na dvoru u ovoj zemlji. Znao sam ih nekoliko, pre nego su odrešeni svoje službe. Kralj je velik i milostiv. Da ste njegov savetnik, dosad bi se već možda i sažalio na vas. Međutim, plašim se da vas niko nikada neće razrešiti obaveze da budete pored lorda Eogana, savetniče. Ako ste ikada imali tu šansu, davno ste je izgubili.

-O čemu govorite?

-Oh, da, o čemu?

-Ja sam svesna pakta koji sam napravila. Učinila sam grešku, i sad je plaćam. Ne razumem šta želite da mi kažete.

-Znam da ne razumete. O tome sam govorio maločas: kako ja, kao i mnogi od mog roda, možemo videti stvari koje vi niste u stanju.

-Pa? Čini li to moj položaj na ikoji način boljim? Naravno da ne.

-A kako bi vi to mogli znati, kad ste i kraj očiju slepi?

Katlin zausti, ali uto čovečuljak hitro pogleda preko ramena, par trenutaka pre nego je ona uopšte postala svesna koraka koji se približavaju. On ustade.

-Gospođo savetniče, sudbinom smo vezani da sarađujemo, i mada su nam razlozi drugačiji, oboje imamo na umu dobrobit našeg lorda. Jednom kad oprostite način na koji vas je ova zemlja dočekala, nadam se da ćete se setiti ove noći i reči koje sam vam upravo rekao: da je meni, kao i vama, dobrobit našeg lorda na prvom mestu.

Katlin je zurila u njega. Onda je čula len glas:

-Šta je ovo? Savetovanje mojih savetnika bez mog prisustva?

Feidlimid se nisko pokloni.

-Samo pravim društvo u dokolici vašem savetniku, gospodaru.

-Je li tako, zaista?

-Gospođa savetnik je pametna mlada žena.

-Vrlo mudro, Feidlimide, zaista vrlo mudro. Sad se gubi pre nego te nateram da mi kažeš čime si joj punio uši maločas.

-Moj lorde.

Ne prestajući se klanjati, čovečuljak satir izađe unatraške svojim poskocima. Eagon se teško spusti pored nje.

-Pa? Jesi li jela, Kato?

-Jesam, gospodaru.

-Zalogaj i dva, naravno. Trebao sam biti jasniji.

-Za ljude je ovo kasno vreme da bi bilo šta jeli. A ja ne želim da mi haljine postanu preuske.

On se nasmije.

-Voleo bih to da vidim.

-Oprostite?

-Oblinu tvojih kukova i punoću bedara, Kato. Ni nakon pet godina nisam te uspeo nahraniti.

-Hranite me sasvim dovoljno, gospodaru.

-Ne kako se to računa u ovoj zemlji, i na mom dvoru. Ovde je zagušljivo. Hajde da prođemo vrtom pre nego te otpremim na spavanje.

Ona trpko izgovori:

-Smem li da ustanem, gospodaru?

On učini razdražen pokret.

-Uvek zaboravim. Da, ustani.

Gledajući je kako se diže, rekao je:

-Znam da mrziš ovaj dogovor među nama, i znam da znaš da ja u njemu uživam, ali postoje situacije kad i mene smara.

Kroz velika raskriljena dvokrilna vrata izašli su van u vrt pod mesečinu. Katlin je udahnula punim plućima pre nego je rekla:

-Smem li da vas pitam nešto, lorde?

On je još uvek bio raskopčan, i činilo se da je samo ovlaš navukao pantalone. Nije bila sasvim sigurna zašto ju je taj prizor iznervirao, osim što ju je prisilio da ga čeka nepomično par sati dok se on igra sa svojim rođakama. U prvi mah je izgledalo kao da je ne sluša. Zastao je na stazi i protresao kosom. Rekao je:

-Proklete… Mrzim da mi ovo rade, ali Noćni Dvor obožava svoje sprdnje. Kato, dođi i pomozi mi s ovim.

Nikad nije videla Eogana uvezane ili spletene kose. Niko na Dnevnom Dvoru nije to radio – baš kako joj je rekao, to su bile igrice stvorenja Noći. Oni su pleli svoje i tuđe kose i grive zverinja u komplikovane pletenice i čvorove, što se na Dvoru Dana smatralo primitivnim i ružnim.

Iako joj je rečena konkretna naredba, Katlin je neodlučno stajala. On nestrpljivo reče:

-Pa?

-Gospodaru.. Ne verujem da ću ja biti u stanju da…

-Oh, prestani. Vi ljudi to stalno radite. Naravno da ćeš moći.

Pažljivo i s krajnjim oprezom, ona se dotakla njegove kose. Zaprepastivši se njenom gustinom i raskoši, par momenata nije uopšte mogla pronaći čvor. Nikad pre nije dodirnula Eogana drukčije do slučajno i ovlaš. U principu, Lepi Narod nije dodirivao ljude. Zato ju je ova situacija sad, i njegov zahtev, toliko začudio. Jedno je bilo zgrabiti joj vrat da je natera da sedi mirno. Ovo je bilo nešto sasvim drugačije. Pramenovi njegove kose, bleštave pod mesečinom, klizili su joj između prstiju i kako mu se primakla, imala je dojam da ju je tom predugom, pregustom kosom svu zasuo. Ona je padala po njoj: njenom licu, ramenima, grudima. Imala je još jači onaj miris duboke crne šume, miris koji je zagušio sve druge mirise noći i vrta posred kojeg su stajali.

Čula je kako joj govori:

-Prestani me maziti, Kato.

Glas mu je bio čudan, vrlo tih i težak, gotovo nalik predenju, ili čak i režanju.

-Prosto nađi pletenicu i razveži je.

Malo drhteći, ona s olakšanjem naslepo prepozna čvrsto upleten pramen. Potrajalo je malo, ali kad mu je jednom uhvatila nit, ostatak je išao brzo. Odmah je potom zakoračila unazad, što dalje, On strese glavom i uzdahne.

-Šta da me pitaš?

Katlin je trebalo par trenutaka da se seti o čemu su razgovarali.

-Pre pet godina, tamo kraj voćnjaka…

-Pet godina, zar. Imam dojam da je prošlo manje. Ti to, svakako, ne misliš.

Ona bezizrazno reče:

-Ne. Te ste mi noći rekli da sam stavila nogu na mesto koje je smrtnicima zabranjeno, i da zato moram platiti. Nisam vam poverovala sve dok nisam pokušala iskoračiti iz kruga i shvatila da nisam u stanju. Ponudili ste mi da me odvežete, ako pristanem na vaše uslove. Ako odbijem, rekli ste, ostavićete me tamo da presvisnem od gladi i žeđi. Priznajem da vam ni tad nisam sasvim verovala. Nisam vam zapravo poverovala sve dok me niste uzeli za ruku i učinili da se nađem u vrtu vašeg Dvora. Nakon toga više nisam imala izbora, jer sam morala verovati rođenim očima. Međutim, lorde, postoji nešto što mi nije jasno svih tih pet godina.

-Oh? Šta bi to bilo?

-Tek ovde, na Dvoru, Feidlimid mi je rekao zašto sam, zapravo, dovedena. Ples u noći je bio varka, krug u koji sam zakoračila samo trik.

-Moji su mi podanici pričali o nekoj mladoj smrtnoj ženi koja svakog leta priča priče ispod jabukovog drveta na obodu šume. Ti znaš da ovde niko ne ume da priča priče, jer bi to zahtevalo izmišljanje. A mi ne možemo da lažemo.

-Ali vi me jeste slagali, gospodaru.

On podiže one platinaste obrve, jedva naznačene zlatom:

-Slagao? Naravno da nisam. Ja to ne umem. Nisam li ti upravo rekao?

-Poslali ste device da plešu u noći kako bi me namamili.

-Svakako ne bi pošla sa mnom da sam te zamolio. Ni jedna reč koju sam onda izgovorio nije bila laž, Kato. Ti jesi ukoračila u krug, i smrtnici uvek stradaju kad to učine, osim ako im mi ne učinimo milost i s njima se nagodimo.

-Ali to nije bio razlog iz kojeg ste me hteli ovde.

-Ali to i dalje ne znači da sam te lagao.

Zastao je posred staze kojom su hodali.

-Šta, zapravo, hoćeš da me pitaš?

Katlin pomisli da mora biti umoran. Pio je i imao iza sebe sate sexa o kakvom smrtni ljudi verovatno nisu mogli ni da sanjaju. Čak se i Lepi Narod može umoriti posle cele noći kopulacije. Sasvim je sigurno sad hteo da ide da spava i zato je se pokušavao otresti makar i po cenu iskrenosti.

Ona reče:

-Obavezali ste me mnogim zabranama i na razne načine, i malopre ste i sami rekli da vas to uveseljava. Da li to znači da ste mi ih nametnuli više zbog sopstvene zabave, nego zato što je bilo neophodno?

On neobično izvi vratom, slično grabljivcu. Ponekad je videla da to Narod radi ako ih naterate da kažu šta tačno misle – isti takav neljudski, animalan, upravo gadan za gledanje pokret.

-Neke, da.

-Ali zašto?

-Zato što mi se mili da te posmatram spletenu u paukovu mrežu u koju se sama sve više zapetljavaš. I ako me sad opet upitaš zašto, neću imati drugog odgovora do svoje krvi i vrste. Mi smo takvi.

Katlin mu se pokloni,

-Zadužili ste me svojom iskrenošću, gospodaru.

Narod nikad nije govorio hvala, smatrajući tu reč tek šupljom frazom bez smisla. Ali Katlin se i nije osećala zahvalno. Osećala se uvlas isto kao i kad je šok prošao i kad je shvatila da je ovaj svet stvaran taman kao i onaj koji je do juče znala, i da više nikada iz njega neće otići. Osećala se kao pljunuta.

Tu je noć sanjala Sumrak.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.