Quantcast

Snoviđenje, 13, i još par, s razlogom

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.314
nemojte mi uzeti za zlo
i nadam se da vas neću zgroziti :mrgreen:

13.

Opet ju je odveo do onog skrivenog balkona u belom mramoru i srebru.

-I, kako je izgledao ponovni odlazak među smrtnike, Katlin?

Ona mu reče:

-Čudno, strano i ružno.

Namijao se.

-Smrtnicima često tako izgleda nakon što provedu dovoljno vremena ovde.

-Ako ste to znali, zbog čega ste se onda toliko ljutili kad sam htela da idem?

-Zato što sam se navikao da si stalno ovde, baš kako sam ti rekao.

Ona mu ne odgovori.

Sluge su iznele niske stočiće pretrpane slatkišima, voćem i vinom. Uvek su to radili gde god bi se Eogan zadržao duže od deset minuta i ako im nije izričito zabranio. Činili su se nevidljivi, međutim, stalno su osmatrali princa i hitali da mu boravak na bilo kom mestu na Dvoru bude prijatan. Katlin je bila pošteđena takvog staranja, bivajući samo običan čovek, makar i prinčev savetnik, i mada je znala da bi istu muku trpela da je Eogan naložio da tako bude. Bila mu je zahvalna što nije. Uvek joj je bilo pomalo nelagodno kad bi se na kakvom, po njenom mišljenju pustom mestu, odjednom pojavile sluge, noseći jastuke, ogrtače, stolice i hranu. To ju je stalno iznova podsećalo da Eogan na dvoru nikad nije sam i da ga stalno gleda stotine očiju. On, baš kao ni Aife ili njihov otac kralj; uopšte nisu marili. Oni su bili sasvim na to sviknuti, i zapravo i nisu videli sluge, jer na njih nisu obraćali nikakve pažnje. Njoj je čak i Ogino prisustvo ponekad smetalo.

Ali, to je bilo tako, i zapravo nije prošlo mnogo otkako je bilo normalno i ljudskom rodu. Ali, baš kako je Lachlan rekao, smrtnici odavno više nisu živeli poput Naroda.

Posmatrala je kako zadnji sluga unatraške i klanjajući se izlazi, i kako Eogan seda na mramornu klupu čije su srebrne žile svetlucale pod suncem. Uzeo je pehar.

-Zašto kog đavla stojiš?

Ona sede na ivicu zlatnog brokatnog jastuka s resama postavljenoj na klupici uz njegove noge. U prinčevom prisustvu mogli ste sesti ako ste u njegovj savetnoj dvorani i njegov savetnik, ili gost na njegovom banketu. A čak vam je i onda mogao naložiti drukčije, ako mu se tako prohte. Međutim, apsolutno nikada u ravni s njim. Vaša je stolica uvek morala stajati niže od njegove.

-Gospodaru?

-Kato?

-Nikada nisam mislila da je Kapiju moguće otvoriti, a pogotovo ne da bi se znanje o tome moglo naći u smrtnim zemljama.

-Pa, nisi jedina.

-Nisam pročitala knjigu do kraja.

-Pročitala si dovoljno.

-Dovoljno da se lord Elisedd optuži zbog izdaje?

-Katlin, već i posedovanje jedne takve smrtne stvari dovoljno je da dovedem Elisedda da objasni svoje ponašanje. Ovamo malo smrtnih predmeta ulazi, i svaki se mora odobriti na Kapiji. Izdaja je već i sakriti tako nešto.

-Narod ne želi smrtne stvari ovde.

-Ne. One su većinom loše i ometaju tkanje stvarnosti. Postoji razlog zašto je Kapija zatvorena.

-Ali šta bi onda lord Elisedd ili čak i Dvor Noći mislili postići otvaranjem Kapije?

-Ne radi se o stvarima koje bi mogle ući.

Katlin oćuti malo.

-Već o onima koje bi mogle izaći.

-Upravo tako. Dvor Noći je čudno mesto. Veruj mi da smrtnici ne bi hteli da sretnu mnogo šta što bi odande moglo izaći u tvoj svet.

Nasmijao se.

-Smrtnici ne žele da sreću ni narod Dana, kamoli Noći. Ili Sumraka.

-Ali zašto bi to Noć uopšte htela?

On sleže ramenima.

-Zato što im je dosadno, a smrtnici umeju biti sjajna zabava. Zato što se od vas prave dobri dužnici. Zato što je nekada davno sva zemlja bila naša, a vi ste bili samo došljaci. Narod se nikad nije s tim do kraja složio.

-Smrtnici više nisu što su nekada bili. Sad imamo nezamisliva oružja i načine uništenja…

Eogan je prezrivo prekine:

-Ne podcenjuj Narod, smrtniče. Ono što vi imate, to su mašine i smrdljiva ulja. Narod ume stvari koje nijedan smrtnik nije u stanju zamisliti. Na jedini bitan način, zemlja je još uvek naša, i vi ste i dalje samo došljaci.

Katlin se u sebi složi.

-Ali nisam te zvao da bi nastavljali savetne razgovore. Postigla si po šta si otišla u smrtne zemlje. Sad nam je Eliseddov naum jasniji, i ima vremena da ga razumemo sasvim. Ja sam ispunio svoj deo dogovora. Vreme je da ti ispuniš svoj.

Katlin reče:

-Naravno, lorde. Zapovedajte.

-Idi u svoje odaje. Odmori se.

Ona ustade i pokloni mu se. Smešio se na način koji joj nije bio sasvim jasan.



14.

Narod je imao svoje načine, kao i u svemu što je radio, mada Katlin uopšte nije razumevala šta je Ogi na pameti. Govorila je nešto o Katlininoj slabosti, o tome kako nije smela ustajati iz kreveta tako brzo, i kako su lordovi neosetni i ne mare ni za šta osim za sebe. Nije mogla pohvatati tome ni glavu ni rep, osim da Ogi želi da se još odmara. Nije bilo svrhe objašnjavati se sa stvorenjem kad je u takvom raspoloženju, pa ju je pustila da je svuče i smesti u vruću kupku koja se penušala. Skoro je zaspala u njoj, tek tog trenutka shvatajući da je stvarno još slaba i ne sasvim oporavljena; kad ju je Ogi isterala van i dala joj bočicu u obliku suze. Uzdahnuvši, Katlin se duž celog tela namazala mirisom đurđevka, tako da joj je koža zablistala, i sve odaje prožele mirisom vrta. Još joj uvek nije bilo ništa čudno. Bio je to manir na koji je, posle pet godina, već bila sviknuta. Zaogrnutu samo prozirnim, šećernobelim ogrtačem paperjastih skutova i obruba rukava, sedela je pred toaletnim stolićem dok joj je Ogi u uvojke uplitala sigurno metar i po dugačku nisku crnih bisera, krupnih poput prepeličijih jaja – to je verovatno stiglo iz Eoganove riznice dok je ona bila odustna. Tad joj je odjednom palo na um šta je u pitanju, da mora ići na nekakav banket. Uzdahnula je, pitajući se šta je Eogan smislio kao njenu naplatu. Mrzela je bankete i sve one proslave koje Narod par puta godišnje održava noću pod otvorenim nebom slaveći svoje praznike; budući da su to obično bile situacije kad bi je Eogan izvrtao kakvom ruglu ili poniženju celom dvoru naočigled, onako kako je voleo. Ali nije se imala zašta žaliti – takav je pakt sklopila. Odluči li on da je natera da jede zlatno voće iz njegovih vrtova od kojeg su ljudi ludeli i gubili kontrolu nad svojim ponašanjem i po čitave dane, pa je potom iskoristi za opštu smejuriju svojih podanika – ona će ih pojesti. Sklopili su pakt, i ona će uraditi šta god on bude hteo.


Jadno se tešila da je voće, po priči, imalo božanski okus, i da niste bili svesni šta radite dokle god ste pod njegovim uticajem, ili vam je to čak i prijalo. O posledicama će misliti kasnije.

Osećajući se sve tuplje, pustila je Ogi da joj izabere haljinu praktično je i ne pogledavši. Cela se stvar ni stvorenju nije dopadala, to je bilo očigledno, i samo je dodatno učvršćivalo Katlinine strahove. Ogi ju je volela, bivajući jedina sposobna za ljubav u toj zemlji, i nikad nije trpela da Katlin bude na ikoji način povređena, u svom dostojanstvu ili fizički.

Sluge su došle, ćutke se poklonile i spustile joj na stočić mesingani pladanj s bokalom vruće kafe. Ogi ju je naterala da popije šolju. Narod nije pio kafu, i Ogi je jednom je rekla Katlin da je Eogan nabavlja iz smrtnih zemalja samo za nju. Na njih kafein nije uticao, a nisu mu ni voleli ukus – Narod je voleo slatko. Međutim, Katlin je poslušno ispila šolju, kojoj je tekućina bila vanredno dobro spremljena, gusta i jaka, i to ju je razdrmalo i osvežilo. Pre nego je uzela gutljaj, Ogi je unutra sumnjičavo ubacilo zrno soli. Katlin je uzdahnula:

-Zar zaista misliš da će lord Eogan upotrebiti glamur na meni večeras?

Ogi odgovori, zagonetno:

-Ako je ikada pre to radio, odavno više nema potrebe. Ali ovu kafu nije spremao on, a Dvor je mesto spletki.

-Šta?

Ogi je pljesnula rukama.

-Dosta priče, gospo. Sigurna sam da je straža već izludela čekajući.

-Straža? Ne treba mi straža do dvorane za bankete, o čemu…

-Oh, gospo.

Ogi uze njene dlanove u svoje. Oči su joj bile velike, kao i svima u toj zemlji, i gledale je netremice.

-Želim da znate da mi činite veliku čast uzdižući me na jedan ovako visoki položaj. Iščekujem već godinama da do tog dođe i gle, najzad jeste. Vrlo je retkima među stvorenjima Vazduha to pošlo za rukom, i sada će se i o meni pričati priče.

Katlin je trepnula.

-Ogi, neka sam prokleta ako razumem i reč od svega toga.

-Ne brinite. Sve će biti dobro.

Ostala je gledajući za njom nasred odaje poput brižne ali ponosne majke.


15.


Katlin je imala utisak da joj svila spada s nauljene kože, i bila je sigurna da je Ogi nikad pre nije obukla u tako visoke štikle. U svom svetu praktično nikad nije nosila štikle, ali ovde se navikla i više ih nije ni opažala. Međutim, bila je u stanju shvatiti kad je nešto strmije i opakije nego inače. Nadala se da neće pasti na nos celom dvoru naočigled. Nakon toga, Eogan više ništa ne bi morao ni da uradi – bila bi predmet sprdnje još sto godina kasnije.

Ali, dvorana nije bila put kojim ju je straža vodila, i ona ubrzo shvati gde, zapravo, idu. Išli su prema Eoganovim ličnim prostorijama. Katlin se upitala pravi li neku privatnu terevenku, međutim, pred samim je vratima bilo tiho i pusto. Osim toga, nije pamtila da je Eogan ma kad radio zabave u svojim odajama. On je bio zatvoreno biće. Ponekad je imala utisak da bankete uopšte i ne voli, i da ih doživljava kao posao, kao nešto što se od princa prosto očekuje da radi.

Straža je za njom bešumno zatvorila ogromna dvokrilna vrata od tisinog drveta ojačana zlatnim okivcima i šarkama. U prvi mah nije videla nikoga. Nije pogrešila: mesto je bilo prazno. Imala je dojam da stotine svetala leluja po površini plitkih srebrnih posuda punih mirisnih ulja i pri vrhovima debelih voštanica žutih kao saće. Na med su i mirisale.

Onda je čula Eoganov glas:

-Je li kafa bila u redu, Kato?

-Kao i uvek, gospodaru. Obavezna sam vam.

Nije joj odgovorio, i ona pođe u pravcu njegovog glasa. Bio je u onoj prostoriji krcatoj knjigama. Odaja nije bila mnogo uredna, Eogan očito nije imao svetački odnos spram knjiga kao Feidlimid. Svici i napola otvoreni uvezi ležali su po podovima i naslonjačama, i bilo je mnogo knjiga naprosto zguranih u ćoškove. Međutim, Katlin je raširila oči pri pogledu na njega. Imao je na sebi samo pantalone, bio je bos, i leđa i kosa su mu još uvek bili pomalo vlažni, kao da je tek ustao iz kade. Ona upita:

-Oprostite, molim vas. Jesam li došla prerano?

On podiže glavu s knjige u svojim rukama.

-Prerano? Oh, ne.

Očigledno nije mislio to ikako dalje obrazlagati. Ponovo je spustio pogled na knjigu.

-Čudno je kako sam to prevideo. Ali, Feidlimid je u pravu: ne možeš biti kraljev savetnik nepismena. Počećeš časove s njim za koji dan.

Odbacio je knjigu.

-Pretpostavljam da mi je pogled na tebe često maglio sve ostalo iz glave. Pravo je čudo kako sam još uvek prestolonaslednik.

-Oprostite, ali plašim se da vas ne razumem. Kakvu vezu vaš položaj ima sa mnom?

-Oh, Kato. Ogromnu. Dođi.

Pošla je za njim u odaju s posteljom. Krajem je oka uhvatila da je raspremljena. Cela ju je situacija sve više zbunjivala.

Eogan je podigao kutiju od mekog crvenog baršuna s neke komode i pružio ju je. Rekao je:

-Ne verujem da ćeš imati zamerke, mada je rad malo neobičan. Nekada je pripadao mojoj majci.

Katlin oseti kako joj je sva boja otišla iz lica.

-Gospodaru, ja ne mogu to da…

-Zaveži, Katlin. To nije poklon od vrste kakvu misliš, mada i on obavezuje, naravno.

-Šta moram učiniti zauzvrat?

-Samo da ga ne skidaš.

Otvorio je kutiju, i njoj u lice blesne kao krv crveni rubin ugrađen u prsten od najčišćeg, najtananijeg smaragda. Nije imala ni pojma da se od smaragda može praviti prstenje, ali Narod je imao majstore neverovatnih sposobnosti.

-Boje tise su bile boje moje majke. Drvo mog oca je glog, naravno, a Aife je za svoj simbol konsultovala zvezdočatce. Ja nisam. Samo sam uzeo ono što mi je po krvi pripadalo, a što se na Dvoru sa stravom odbacilo.


Ćutao je tren. Onda je rekao:

-Kao i moja majka.

Katlin je oklevala. Onda oprezno upita:

-Zašto?

Nije baš očekivala da će Eogan biti otvoren, mada ga je njihov pakt obavezivao da joj ne sme mnogo mudrovati, i uglavnom joj mora reći jasno šta ga pita.

-Zato što je moja majka princeza Dvora Noći, i ovde je došla s ogromnom pratnjom i namerom da zameni kralja na tronu i učini svoj Dvor jedinim u ovoj zemlji. Zato joj je suđeno i zato je proterana.

-Čak i bez ličnih stvari?

-Ne trebaju joj tamo gde je otišla. Ja sam uzeo ono što nije uništeno, između ostalog i ovaj prsten. Kralj, moj otac, dao je da se napravi onda kad ju je odabrao za svoju postelju.

Katlin podiže glavu s prstena i shvati da je on netremice posmatra. Nasmešio se.

-Da, miljenice se uvek darivaju kad se uspnu do svog položaja, po pravilu najboljim nakitom koji se može naći. Doduše, kralj je imao posebne planove za moju majku pre nego je shvatio zašto je, uopšte, pristala da mu miljenica bude.

Katlin dahne:

-Oh, kakve..?

Eogan se još uvek smešio. Nije joj odgovorio. Umesto toga, rekao je:

-Dođi, Kato. Vreme je da platiš svoj deo duga.



U Eoganovim odajama, a što pre nije primetila, nije bilo prozora. Napola prikriveni od tavanice do poda teškim brokatnim zavesama zagasitocrvene i zelene boje; bila su golema ogledala u srebrnim ramovima. Bili su na mestima na kojima bi čovek očekivao zateći prozore u kakvoj normalnoj prostoriji, po dva na svakom zidu. Međutim, Katlin je slutila da su odaje duboko pod zemljom, i da tu i ne može biti pravih prozora.

U jednom od tih prozora-ogledala nasuprot kreveta, posmatrala je savršen luk Eoganove kičme po kojoj se rasula sneg bela kosa. Bila je toliko duga da mu je niz leđa padala sve do postelje na kojoj je sedeo. Videla je svoje lice dok stoji nad njim, oči uokvirene ljubičastim i fini puder svojih jagodica u koji je Ogi uvek stavljala malo sićušnih svetlucavih ljuspica zlata ili srebra. Zelena svila njene kao dah lake haljine skliznula joj je niz ramena i zakačila se ivice njenog korzeta. Butine su joj bile nage višlje od haltera, jer joj je Eogan upravo razgrnuo skute i podsuknje. Rekao je:

-Stalno te gledam, bilo da smo sami ili među ostalima; i mislio sam da znam tvoje telo odavno. Ali, ono je još lepše nego sam i sanjao. Nikada nisam video takvo telo. Narod nije tako građen. Tvoja bedra, bokovi, struk, grudi…

Govoreći, prelazio je onim dugoprstim dlanovima svaki pobrojani deo njenog tela.

-Obožavam tvoje smrtno telo, Katlin.

Onda se naglo pokrenuo, pograbio je i bacio licem na postelju. Rekao je:

-Oprosti, ali predugo sam ovo čekao.

Katlin je čvrsto zavorila oči i ugrizla se za usnu skoro do krvi kad joj je bezobzirno potrgao gaćice, raširio joj bedra i odmah ga, bez najave, gurnuo celog u nju.

Nekoliko je predugih trenutaka bilo zaista bolno. Nikad nije mislila takve stvari o Eoganu niti o bilo kome od Naroda uopšte, ali bio je ogroman, i kako je tako surovo prodro u nju, ceo, bukvalno ju je fizički povredio. Oči su joj se mahinalno napunile suzama. Naravno, bila je suva, pa ni to nije pomoglo, međutim, činilo se da njemu nije potrebna njena vlažnost – činilo se da je vlažan on. Posle par treptaja mokrih trepavica, njena se utroba zapalila, a onda je, prvo lagano pa sve brže, počela da gori i sama. U ušima joj je spočetka zujalo i šumelo, ali tada je shvatila da kao iz daljine čuje Eoganovo gnevno, upravo životinjsko režanje, kao i sopstvene jecaje. Zarivši joj ruku u kosu, čupajući je i kidajući joj niske bisera, zagnjurio joj je lice u jastuke, dok se drugom uhvatio uzglavlja od tisinih grana i rubina koje je udaralo i melodično zveckalo sa svakim probojem koji bi njegova karlica učinila. Nije je ni u čemu štedeo: bio je grub, pozleđivao ju je i čupao, u jednom je trenutku postala svesna njegovih oštrih zuba na goloj koži svojih ramena, vrata i leđa; a penetracija nije menjala tok ni pravac niti posustajala – za tren bi bio ceo u njoj, pa napolju, pa ponovo ceo u njoj, duboko, dublje nego je i sanjala da bi muško moglo zaći.

Uz svu agresiju, njegovu grubost i neosetnost i fizičku bol koju joj je činio, Katlin je ipak počela da svršava takoreći već posle samo par sekundi, i svršavala je svo vreme dok je trajalo, pet puta, deset. Ali, to i nije dugo trajalo.

Odjednom je osetila kako je do grla puni sperma vruća kao pakao, i da ju je toliko mnogo da je prepunjava, curi iz nje, niz njena bedra, kvasi postelju… Eogan joj silovito odiže glavu s jastuka i zari joj zube u prevoj vrata i ramena kao da joj se namerava napiti krvi. Onda ju je odbacio, pao preko nje. Oboje su neko vreme samo duboko i teško disali. Katlin, postavši svesna kako je još ceo u njoj, pokuša da se oslobodi. Eogan je momentalno zgrabi za potiljak. Rekao je:

-Ne. Moraš da ostaneš tako. Nisam završio.

Kako je ona ćutala, on nastavi, malo razdraženo:

-Zar ti Ogi nikad ništa nije pričala?

Ona muklo reče:

-O ovome? Ne, gospodaru.

-Guska. Čemu sam ti je poslao nego da ti objasni… Nema veze. Mi se ne parimo kao ljudi. Ostajemo u klinču dugo nakon samog snošaja. Muško se mora skroz isprazniti. I ti moraš zadržati sve što možeš od toga. Razumeš?

Katlin posmisli kako leži u postelji mokroj od njegove sperme. Koliko li je onda toga još uvek u njoj? Pitala je:

-Je li to u nekoj vezi s plodnošću?

Eogan se nasmije.

-U stvari, da.

Osetila je kako se pomera s njenih leđa i pobočke leže pored nje. Noge su im još bile isprepletene, i, neverovatno, još uvek je osećala kako se, uz grčevite trzaje, u njoj prazni. Stalno ju je zasipao novi val mokre vreline.

-Smrtnici ostanu ovde sto godina, pare se s nama, i opet nikad ne pogode o čemu se radi. Ti si tek juče došla, niko te nije upućivao, i svejedno razumeš.

-Ja nisam glupava, lorde.

-Ne, Kato, nisi. Upravo obratno. Oprosti što je ovaj prvi put ovako prošao. Obećavam da će svaki naredni biti duži i, siguran sam, bolji.

Katlin uspe da se malo obazre prema njemu preko svog izgriženog ramena. Krajem je oka videla da se krv već počela zgrušavati.

-Naredni? Ali, lorde, ja sam vam platila dug koji sam spram vas imala, zar ne?

On se poče smijati. Ona ponovi, s malo očaja u glasu:

-Zar ne?

-Oh, Katlin!.. Možda jesi pametna, ali ponekad baš umeš biti naivna.

Konačno ga je, polako, izvukao iz nje. Imala je dojam da to traje celu večnost. Sperma odmah pokulja napolje, zalivši joj bedra. On se malo namršti.

-Nema veze. Biće vremena.

Onda se izvio preko nje, i sa stočića pored dohvatio onu baršunastu kutiju. Imala je na sebi smaragdne inicijale koje nije umevala pročitati. Eogan je uzeo prsten, pograbio je za levu ruku i natakao joj ga na domali prst. Onda se bacio na jastuke.

-Sada si zvanično prestolonaslednikova miljenica, smrtniče.

16.

Vratila se u svoje odaje pocepana, raščupana, krvava, pokidane niske bisera, i bosa. Čizme je donela u ruci. Stražari su zurili u nju, ali su im lica bila kamena, a ona nije pogledala niti se javila ma kome dok je prolazila hodnicima. Mogla je samo misliti šta joj za leđima govore dvorjani. U svojim je odajama zatekla haos. Ogi je zapovedala armiji sluga koji su iznosili kovčege, i kad ju je ugledala, kao da se malo posramila.


-Oprostite, miledi, ali princ je insistirao da počnem s preseljenjem čim vi izađete.

Katlin tupo ponovi:

-Preseljenjem?

-Ali, naravno, miledi. Ovo nisu sobe za prinčevu…

Ogi ućuti. Katlin shvati da zuri u njen prsten. Rekla je:

-To je samo nešto što mi je lord dao.

-Samo nešto..?

Stvorenje se osvrnulo. Sačekalo je da još neke sluge izađu noseći preteške sanduke, a onda ju je naterala da sedne na ivicu postelje koja je sad već bila skroz gola.

-Miledi, nisam ispunila svoju dužnost kako treba, i molim vas da mi oprostite. Ali, ne ljutite se – nisam očekivala da…

-Ogi, umorna sam kao pas, kao što ti je verovatno jasno. Hoću da spavam, ovde ili u nekoj šupi, ne zanima me.

-Naravno, miledi.

-Ne zovi me tako.

-Moram. Oh, bogovi, pa kako bih smela drukčije.

Još uvek je zurila u prsten.

-Da li vam je princ objasnio šta je to što vam je dao?

-Da, da je pripadalo njegovoj majci, i da svaka miljenica dobije kakav specifičan nakit pre nego uđe u kraljevu postelju.

-Ne tako specifičan.

-Ogi…

-Znam da ste umorni. Obećavam vam da su vaše nove odaje već napola spremne. Dok se probudite, ja ću srediti sve što je još preostalo. Miledi, Narod ne poklanja prstenje. To je izuzetno retko.

-Kralj ga je poručio za prinčevu majku.

-Prinčeva je majka bila veoma visoko u kraljevoj milosti, dok se nije desilo to što se desilo. Ali, ne mogu vam ja to govoriti, ako vam princ već sam nije objasnio.

-Pričao je svašta. O tome ćemo tek da razgovaramo, on i ja. Ali ne sad. Sad me ništa ne zanima. Hoću da spavam, Ogi.

Ogi skoči na noge.

-Naravno, miledi.

-Prestani tako da me zoveš.

-To vam je naziv od večeras. Naviknite se na njega.



Nekoliko trenutaka, probudivši se, Katlin je posmatrala svoje nove odaje.

Bilo ih je million, bar je takav utisak imala, posle njene sirote dve i po sobe prethodnih pet godina. Ogi je s vrata iz ruku nekog sluge uzimala srebrni poslužavnik s doručkom, zatvorivši mu ih u lice još dok se klanjao. Mada je njen novi položaj značio obilje posluge, između svega ostalog, Katlin ih je svejedno mrzela. Ogi je uređivala stvari tako da se posluga nikad ne mota okolo ako je ona prisutna. Znala je da Katlin nikoga do nje ne trpi u svojoj privatnosti.

Eoganov simbol je i u njenim odajama sad bio dominantan motiv. Krasio je njen lični pribor za čaj od bledozelenog porculana sa srebrnim rubom, bio izvežen u njenoj posteljini i peškirima, i ugrađen u praktično svaki deo nakita koji je posedovala, pa čak i haljine.

Odbijala je Eoganovu postelju već treći dan zaredom, mada je on slao stražu svako veče. Mimo službenih poslova nisu razgovarali i ona je odlazila čim bi zadnji izaslanik napustio dvoranu. Ogi je imala svoje mišljenje o tome. Spuštajući poslužavnik na noćni stočić uz njenu postelju, rekla je:

-Nisam sigurna koliko će ovo još uvek ovako ići, miledi. Princ nije čuven sa svog strpljenja.

Katlin izgovori, opominjući:

-Ogi.

Ali stvorenje je bilo s njom pet godina, maltene od momenta kako je kročila u tu zemlju, i nije je se plašilo.

-Nikada se nije dogodilo da se počast miljenice prezre. To je nečuveno. Vi već možda nosite gospodarevo dete.

-Sasvim sigurno ne.

-To je više nego moguće. Vi ste smrtni. Smrtnici lako zanesu našu decu.

-Ne tako lako.

-Zapravo, da, baš tako lako, miledi. Dvor Noći jedino zakon Kapije sprečava da ne otimaju smrtnike za svoje parnjake, dok je pre to bilo nešto sasvim uobičajeno.

-Ogi, prestani da pričaš u prazno i pripremi mi kadu. Danas lord Lachlan treba stići s Eliseddom, najzad. Poznavajući Aife, to će verovatno biti čitava ujdurma.

Kako je Ogi ćutala, Katlin se nestrpljivo brecne:

-Ne nosim Eoganovo dete i nikada i neću. U ovu sam zemlju došla kao prinčev savetnik, i, tako mi bogova, ne nameravam biti ništa osim toga.

-Ne zazivajte bogove olako, miledi. Ne znate šta govorite.

-Ogi. Kada. Odmah.

Ogi joj je pokloni, ne onako kako joj se sad klanjao sav dvor, maltene do zemlje, već kao i uvek dotad, kratko i neobavezno. Možda još i kraće nego pre.

Katlin ju je razumela. Uz njeno dizanje na dvorskoj lestvici, digao se i Ogin rejting. Sad više nije bila samo sablažnjivo vredan poklon običnom smrtniku, prinčev kapric; već lična pratilja žene u najvišoj milosti prestolonaslednika: njegove zvanične miljenice. Jer, Eoganovo interesovanje nije okončano s jutrom sledećeg dana, kao što je bio slučaj sa svim ženama s kojima je spavao pre; niti se o njihovoj eventualnoj vezi tek šaptalo po dvoru. To što je Eogan uradio, bilo je zvanično, i upisano u dvorske anale. Ogi joj to upravo reče:

-Vaše je ime upisano u dvorske knjige, jer ste potencijalna majka deteta kraljevske loze. To nisu gluparije pod mladim mesecom tokom neke naše terevenke i dokolice. To je zvanično, i vi ne možete pobeći ni biti izuzeti, čak ni ako bi vas princ odrešio.

Oslonjena laktovima o rubove svoje kade, Katlin je čekala da joj Ogi završi s podizanjem kose, kako je ne bi ukvasila. Voda je bila vruća i sve soli za kupanje i sapuni naokolo imali su miris đurđevka.

-Kako god. Sad me zanima samo Elisedd i šta je lord Lachlan od njega saznao.

-Trebali bi ostati ovde i odmarati. Državni poslovi sad nisu od vašeg prioriteta…

-Ogi!..

Stvorenje bešumno pobeže u drugu prostoriju. U jednu od million drugih na tom mestu. Katlin ju je čula kako negde iz daljine pominje smrtničku bandoglavost i nerazum. Prevrnula je očima.
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.314
17.

Baš kako je pretpostavila, čula je Aife-in glas još i pre nego je ušla u savetnu prostoriju. Dok je straža otvarala vrata pred njom, Eogan joj je uzvraćao nešto čiji početak nije uhvatila:

-… kao i uvek, sestro, ali poziv je bio upućen tvom miljeniku, ne tebi.

Aife reče:

-Nisi baš u prilici da govoriš o miljenicima, brate. Kako sam čula, nije sasvim jasno gde i kada ležeš sa svojom.

Eogan zareži:

-Sigurno neću o tome izveštavati dvor ili tebe. Moje su miljenice moj posao, sestro.

-I moj je miljenik moj posao, brate. Lachlan ga je sproveo kao zadnjeg kriminalca, to je nečuveno. Tako se ponašati prema miljeniku princeze kraljevske krvi! I gde je on, uopšte?

-Na ljubaznom razgovoru s nekim od pripadnika mog Dvora, naravno.

-Mogu misliti šta to znači. Lachlan i ljubaznost! Bude li Eliseddu zafalila i dlaka s glave…

Ućutala je kad je postala svesna da je Katlin pored vrata.

Činilo je na čast njenoj krvi, poreklu i manirima što je suspregla bes i sve što je, eventualno, u tom trenutku prema Katlin mogla osećati; kad je učinila besprekoran naklon, rekavši:

-Miledi. Neka biste blagoslovili mog brata mnogim naslednicima.

Katlin uzvrati naklon, ali ne odgovori s istim ceremonijalom. Rekla je samo:

-Ledi Aife.

Aife sačeka malo, ali onda joj se oči promene. Rekla je, hladno:

-Nadam se da ćeš imati više moći od mene, Katlin, u pokušaju da urazumiš mog brata od ma kojih ludorija koje su mu došle na pamet.

Katlin učtivo uzvrati:

-Plašim se da ne mogu učiniti ljubaznost vašem veličanstvu. Reč mog gospodara je zakon za mene.

Aife zaigra jedna svetlozlatna obrva.

-Nisam baš tako čula. Ali neću ti uzeti za zlo, jer u tvoju odanost princu nikad nisam sumnjala, čak ni kad je celom dvoru nerazumljiva.

-Onda sam sigurna da me možete shvatiti, gospo.

Gledala je kako se led u Aife-inim očima topi, sve dok nisu sasvim omekšale. Onda se bacila na stolicu i jeknula:

-Za ime bogova, Eogane! Šta je Elisedd uradio?

Ma šta Aife osećala prema Eliseddu – a nešto je morala, bivajući s njim već toliko dugo – Narod nije sposoban za ljubav, i date reči, zakletve i lične odanosti spram imena i roda uvek najposle prevagnu. Aife-in gnev pre je bio u vezi s načinom na koji se na njen autoritet udarilo, nego sa sumnjom u brata. Međutim, Katlin je pogledala u Eogana. Uradila je to prvi put otkako je ušla u prostoriju, a Eogan nije čak ni toliko. Otkako je prvi put vratila njegovu stražu, nije joj se obraćao osim po poslu, niti je gledao. Za pet godina, često je videla Eogana besnog, ali nikada ovako. Mogla je samo misliti kako se oseća u onoj svojoj oholoj glavi koja za veka nije doživela neposluh. Naravno, on je mogao narediti straži da je dovede u njegove odaje, pa makar i za kosu; međutim, to bi izazvalo čitav skandal, pa čak možda i podsmeh Dvora. Trenutno nikome, osim Ogi, nije bilo jasno šta se tačno dešava. Što se Dvora ticalo, oni su još uvek najveći deo dana provodili zajedno, i mogli su legati bilo gde širom imanja, čak i u savetnoj prostoriji ako im je do toga. Narod nije specijalno mario za postelju kad se ticalo sexa. Međutim, njeno privođenje silom bio bi jasan pokazatelj šta je posredi. Eogan to nikada ne bi dozvolio.

Sedeo je, na onaj samo njegov način okačivši jednu nogu o doručje stolice, kao da je na pijanci a ne tokom službenog posla princa i prestolonaslednika. Ali oči su mu, po običaju, bile hladne i budne. On nestrpljivo zabaci kosu s lica na rame, kao da je osetio njen pogled na sebi. Rekao je:

-Katlin, objasni mojoj sestri.

Ono najkonkretnije što se u njihovom odnosu promenilo, bilo je da je više nije nazivao savetnikom. Ponekad bi, posprdno, rekao: gospo; međutim, to je obično bilo samo njeno ime. Katlin učini šta je tražio. Nije joj ponudio da sedne.

Aife je zurila u nju netremice, očima koje su postajale sve veće sa svakom novom reči koju je Katlin izgovarala. Kad je zaćutala, ona prasne:

-Je li to neka smrtnička laž, za kakvu je tvoja miljenica sposobna, a koju si joj naložio da mi ispriča?

Sad je gledala u Eogana. On reče, hladno:

-Ne. Katlin je sama prevela knjigu o kojoj ti je govorila.

-Je li, stvarno?

Bila je to uvreda, ali Katlin su stalno napadali da ne govori istinu. Ostala je mirna, međutim, Eogan zariče:

-Da ti na um nije palo da ikada ponovo dovodiš u pitanje Katlinine reči!..

-Zašto? Svi znamo da si je na dvor doveo da bi lagala umesto tebe, brate.

-Odavno nije na dvoru samo zbog toga, a sada je njena dužnost na skroz drugoj strani.

Ne gledajući, pružio je ruku, pograbio Katlininu i podigao je Aife u lice. Svetlo s prozora prelomilo se u krupnom, brušenom rubinu.

-Jesi li uopšte videla, gusko? Jesi li videla to?

Na Katlinino iznenađenje, Aife pobledi gledajući u prsten, i samo joj je odsjaj skupog kamena malo bojao jagodice crvenilom. Onda je pogledala u Eogana. Izgledala je krajnje šokirana. Propentala je:

-Ja nisam znala, nisu mi rekli… To…

Onda je uradila nešto što zapanji Katlin do nogu. Ustala je, duboko joj se poklonila i svečano rekla:

-Molim vas za oproštenje, miledi. Neka bi me moje neznanje uzmoglo opravdati u vašim očima. Imate moju potpunu odanost.

Dvorjani su uvek piljili u njen prsten, ali Katlin se zabrinula tek zbog Aife-ine reakcije. Sve dotad, mislila je da pilje jer se radi o neviđeno lepom nakitu u šta Narod i inače uvek pilji, i zvaničnom dokazu njenog novog položaja. Međutim, Aife je morala znati za prsten, a čak i da nije, već joj je odala poštovanje koje je kao miljenica zasluživala. Malo nemarno, međutim, ipak je bila princeza. Šta se desilo da Aife pogled na prsten natera da se podastre pred njom na isti način na koji ju je ceremonija terala da se klanja Eoganu, kao boljem od sebe? Blizanci su bili vezani, i, privatno, jedno se s drugim ophodili na ravnoj nozi; ali rang im nije bio jednak. Eogan je bio prestolonaslednik, ne Aife, i kad je situacija bila zvanična, ona mu je ukazivala poštovanje kao i svi ostali njegovi podanici.

Ali ona je samo prokleta miljenica. Već sutra Eogan ju je mogao odrešiti i uzeti novu. Mogao ih je uzeti još tri i pored nje. Šta je cela ta glupost s klanjanjem i obavezivanjem na odanost značila? Priceze kraljevske krvi nikom se ne obavezuju na odanost do kralju i prestolonasledniku.

Šta je to kog vraga trebalo da znači?
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.314
18.

Dvorana je bila krcata, tako da je za Elisedda, u pratnji garde, ostavljen samo uzak špalir sredinom mramornog poda. Nije izgledao najbolje, i svakako ni blizu kao kad ga je videla zadnji put. Lachlan je s njim proveo izvesno vreme u tamnicama, i bilo je očigledno da razgovor nije protekao u izmenama ceremonijalnih učtivosti. Feidlimid, koji je takođe bio prisutan ispitivanju kao pisar, bio je pomalo razbarušen, mrk i kosa mu je štrčala više nego je Katlin ikad pre videla. Lachlan je delovao miran kao i uvek, ali Feidlimid je ostavljao utisak kao da je proveo sate u besnom urlanju, ili još i čemu gorem. Stvorenja Noći umeju biti veoma neprijatna, kako je Narod govorio, mada je pravi izraz pre bio: strašna.

Pogled na Feidlimida i njegov gnev bolje joj je nego bilo šta drugo rekao da je pravilno protumačila knjigu, a i Eliseddove namere.

Na ovom se mestu izdaja nije praštala.

Eogan je sedeo na svojem uzdignutom mestu, i dalje delujući kao da ga cela stvar iritira i dosađuje mu. Međutim, Aife, stojeći stepenik niže, i obučena u toliko tamnoljubičasto da joj je haljina bila upravo crna, imala je u zlatnoj kosi pokrov od crnih bisera, i iste takve naušnice i ogrlicu; kao da je na pogrebu. Po prvi je put bila u maltene istoj boji kao i Eogan, i zato je njihovo srodstvo bilo očitije nego ijednom pre. Za razliku od svog blizanca, doduše, ona se činila besna kao neman.

Duboko se poklonivši Eoganu, Feidlimid je rekao:

-Moj lorde i gospodaru. Da li mi je dozvoljeno da pročitam izjavu lorda Elisedda?

Eogan reče:

-Ne. Samo me jedno zanima da čujem: da ili ne, Feidlimide? Budi najkraći što umeš.

Feidlimid se ponovo pokloni. Kad se uspravio, rekao je samo jednu reč:

-Da, moj prinče.

Kroz dvoranu protrča zgranut i poplašen šapat, ali Katlin jasno vide da se neka lica mršte. Eogan pogleda u Aife-ina leđa.

-Lord Elisedd pripada kući moje sestre i princeze. Neka ona donese odluku.

Dvorjani su klimali glavama u odobravanju. Očito se radilo o nekom običaju s kojim se Katlin dotad još nije srela. Ali, nikad se dotad nije srela ni s izdajom u ovoj zemlji.

Aife se spusti jedan stepenik niže. Nije skidala oči s Elisedda kad mu se obratila:

-Lorde, je li vam namera bila načiniti razdor u Narodu, zameniti mojeg brata na prestolu sa mnom, i tim činom uzdići sebe na mesto kraljičinog miljenika nadajući se tako zapravo sami vladati, makar i bez krune?

Kako je Elisedd ćutao, Aife povisi ton.

-Jesu li vam moje reči nerazumljive, lorde? Trebam li biti jasnija? Jeste li spletkarili s namerom da jednom vi vladate Narodom? Jeste li počinili najveći greh, izdaju svog gospodara?

Elisedd podiže glavu, ali ne pogleda u nju.

Više nije na sebi imao svoje purpurne kapute po kojima je bio poznat. Tunika mu je bila razdrljena i duga, uvijena kosa vlažna. Bio je bos i lice mu je bilo belo kao kreč. Ali nije se činio ni uplašen ni postiđen. Zapravo, smešio se. Očima je obuhvatio gomilu, a onda mu se one zaustaviše na Katlin, koja je stajala pored Eoganove stolice, napola u senci. Nekoliko trenutaka zurio je u nju, osmehnut, a onda je otpljunuo:

-Priznaću da sam godinama podcenjivao smrtnu kučku, smatrajući je maloumnom kao i svakog od njenog bezvrednog roda. Priznaću da sam bio zavaran njenom nečistom i nižerodnom krvi, što me je načinilo neopreznim. I, priznaću još samo ovo: tvoja ipak neće biti zadnja, droljo.

Ne čekavši Eoganovo naređenje, a dok je dvor vriskao, zgrožen i u panici; Lachlan mu priđe, zamahne i ošamari ga nadlanicom takvom silinom da Elisedd pade na kolena. Eogan, koji je svo vreme Aife-inog i muškarčevog govora dokono posmatrao prsten na svojoj ruci; sad je gledao u njega, lica bez ikakvog izraza. Kad je progovorio, glas mu je bio jedva čujan:

-Aife. Završi s ovim.

Aife reče:

-S dopuštenjem svog brata i gospodara, a kao princeza kraljevske krvi… Naređujem da se duž cele zemlje i na oba Dvora proglasi da je lord Elisedd pogubljen zbog izdaje. Njegovo će imanje pripasti princu, kao oštećenom u ovoj stvari, a svi pokloni lordu učinjeni od moje strane, biće prikupljeni i uništeni. Lordova porodična povelja, njegov rodoslov i ime biće spaljeni i izbrisani iz dvorskih anala. Nakon današnje večeri, ime mu se više neće pominjati. Kao i svako od Naroda, pripadate zemlji, lorde, i zemlja vam garantuje pravo na poslednje reči. Želite li to pravo iskoristiti?

Elisedd se teško podiže na noge. Senka osmeha još mu je titrala na okrvavljenoj usni. Krv mu je, naravno, bila skoro plava. Narod nije imao crvenu krv.

Rekao je:

-Prepuštam to pravo prinčevoj i vašoj majci, gospo.

Dvor eksplodira od galame.
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.377
Ne smem ništa reći, može @mina68 da me tuče ako odgovorim pogrešno :zcepanje:
Ali to je tačno, ti stalno govoriš da me voliš :heart:
Да дигнем руку на свог омиљеног писца???
Јууу, ју, ју, ју...шта ви, децо, мислите о мени :(
Пиши ти само, а ми ћемо за то време усавршавати менталне записе у рачунар :heart:
 

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.314
Osećam se ko Dickens, kad je ono pisao u nastavcima svake nedelje ili dve :zcepanje:
Mislila sam vas pustiti da još malo čekate, ali kad vidite, shvatićete da vam je već sve bilo jasno, nema tu mnogo misterije
oko nekih stvari, ne svih, naravno, moram ostaviti neke stvari nedorečene zasad
ali evo vam bar nešto dorečeno, da imate mirnu nedelju :zcepanje::zcepanje:

19.

Naletela je na dvojicu paževa koji su se krili iza grmova. Bili su toliko obuzeti virenjem, da je nisu čuli sve dok im nije progovorila za leđima:

-Gubite se. Hajde, smesta.

Oni pobegoše, umalo polomivši noge, pokušavajući se istovremeno klanjati, trčati i moliti za oproštenje. Katlin pomisli da ovaj novi autoritet možda i nije baš toliko loš.

U vrlo skrivenom, zabitom ćošku dvorskih vrtova, na jednoj kamenoj klupi, sedela je Aife. Odsutno je vadila biserje iz zlatne kose, gledajući ni u šta. Podigla je glavu kad joj se Katlin približila i, poklonivši se, ispričala se što je uznemirava. Nasmešila se.

-Nemoj biti smešna, Katlin. Ti mi nikad ne smetaš.

Uzdahnula je.

-Došla sam ovamo jer sam htela da svi prestanu blenuti u mene. Ali, ti si nešto drugo. Molim te, sedi.

Neko vreme, žena ju je posmatrala. Katlin se setila njihovog poslednjeg susreta u praznom hodniku pod mesečinom, i odjednom shvatila da više nije u stanju doživljavati taj događaj kao nesto što se stvarno zbilo, već jedino kao noćnu moru. Aife reče:

-Ja molim za oproštenje tebe zbog svog ponašanja u savetnoj sobi. Ali bila sam uznemirena i ljuta, što me, naravno, ne opravdava. Možeš li mi oprostiti?

-Nemam šta, ledi.

-To nije bio ispravan način na koji sam trebala dočekati nekog tvog ranga, oh, ne.

Katlin se osmehne.

-Gospo… Položaj miljenice nije baš nešto…

Aife je prekide, očigledno je ne slušajući:

-Ali naravno, ja nisam imala prave informacije o toj stvari.

Katlin zausti, ali Aife je zgrabi za ruku. Rekla je:

-Ispala sam prava glupača, zar ne? Sve te godine… Mislila sam da Elisedd…

Oćutala je tren.

-A onda se ispostavi da me je samo koristio za svoje ciljeve. Oh, mislim da ću zavoriti svoj dvor i povući se od društva. Ne želim više nijednog muškarca da vidim, nikada.

Katlin ostade sasvim mirna na tu izjavu. Nije ni na tren u nju poverovala. Aife je bio povređen ponos, i zato je govorila takve stvari. Međutim, sama ideja da bi se neko poput nje ikada mogao zatvoriti od sveta, banketa, zabava pod noćnim nebom i, naravno, stotine muškaraca; bila je smešna. Koliko za nedelju dana, Aife će u postelji već imati nekog drugog.

Narod nije umeo da voli.

Katlin reče:

-Nemojte više o tom misliti, ledi.

-Misliš li da je Eogan znao? Još odavno?

Ona pokuša da pažljivo odabere reči.

-Prinčeva je dužnost da zna mnogo šta.

-Oh, znam šta to znači. Zaboravljaš da smo mi majstori s rečima. Eogan sigurno ima celu armiju špijuna, i to, sasvim sigurno, i među mojom sopstvenom poslugom. Naravno da je sumnjao u Elisedda već godinama.

Katlin pomisli da bi bilo tačnije reći: oduvek. Ali, naravno, prećutala je to.

Aife opet uzdahne.

-Ali baš kao što kažeš, to je posao princa, između ostalog. Nemam se zbog čega žaliti.

-Vaš vam je brat veoma posvećen.

-Oh, znam. I ja sam vezana za njega. Pričala sam ti o tome, nisam li? Znam da si moj savet poslušala, i to je, na neki način, i nateralo Eogana da najzad prestane s igricama i izjasni se.

-U vezi čega?

-U vezi onoga što znam već godinama, i što sav Dvor odavno sluti. Zaista, Katlin, vi smrtnici ne vidite stvari ni kad su vam pod nosom. Ali, ko to kaže? Jedna koja…

-Molila sam vas da više ne mislite o tome, ledi. Sad trebate jednu lepu, dugu kupku i da se odmorite.

Aife je grizla usnu. Onda je ustala, ne mareći za biserje koje joj se rasulo iz krila.

-U pravu si. Ako ništa, ta je stvar barem okončana.

Dok ju je gledala kako odlazi, Katlin je mislila: okončana? Aife nije bila glupa, i volela je Eogana onako kako Narod jedino ume da voli. Bila mu je odana do smrti. Ali, njen je blizanac bio u pravu: oči je uglavnom imala samo za svoje haljine i slatkiše, a nekad ni za to.

Neprocenjivo je crno biserje ostalo prosuto po travi, prezreno i zaboravljeno; isto kao i njen dojučerašnji miljenik čije ime više nikad neće ni pomenuti.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.