Quantcast

Snoviđenje, 12

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.370
Katlin je ležala u postelji, oslonjena o jastuke, mada je sunce već visoko odskočilo. Već drugi dan joj je bilo lose, ali to ju je više nerviralo nego brinulo. Niko u ovoj zemlji nikad nije bio bolestan, čak ni smrtnici, osim od neke vrste trovanja, tačnije, ako bi vas neko pokušao ubiti. Međutim, kod nje i jeste bilo nešto slično: ona se pokušala ubiti sama, i otrovala se.

Čula je metež na hodniku, i onda kako se vrata njenih odaja otvaraju. Ogi je govorila nešto što nije mogla razabrati. Onda je Eogan odgovorio:

-Ogi, uopšte me ne zanima je li u odeći za kraljevo venčanje ili gola. Hoću da vidim svog savetnika. Odmakni se.

Katlin pomisli da svojim postupanjem sigurno neće zavezati dvorske jezike, naprotiv. Prinčevi nisu išli posete savetnicima, bilo je to skandalozno pokazivanje naklonosti. Ali, nije se radilo o pokazivanju naklonosti. Eogan je bio besan.

Ušao je u prostoriju, dok se Ogi duboko, graciozno klanjala. On je pogleda, i stvorenje, razumevši ničim izgovorenu naredbu, izleluja napolje ne okrečući mu leđa i zatvori vrata za sobom.

Eogan je neko vreme posmatrao prostoriju: njen mali komplet naslonjača i sofe, ormare u duborezu, njen toaletni stol i najzad samu njenu postelju. Rekao je:

-Nisam ni znao da na dvoru ima manjih odaja.

Katlin se nasmeši.

-Vaše je veličanstvo uvek ljubazno prema meni. Ja sam sasvim zadovoljna.

On ju je ignorisao. Prišao je njenom toaletnom stolu i uzeo s njega jednu malu kristalnu boćicu ispunjenu zlatnom tečnošću. Rekao je, ne okrečući se:

-Đurđevak. Ti uvek mirišeš na đurđevak.

-U mojem je svetu teško naći taj miris. Mirisna su ulja ovde izvanredno dobra, i ima ih od vrste koja bi vam god mogla na um pasti.

-Pa, zato plaćam proklete parfemiste.

Vratio je bočicu u obliku suze na stol.

-Vidim da nisi najbolje podnela Kapiju.

-Lord Lachlan kaže da je to zato što sam prekršila pakt. Čak i ako ste me vi bili odvezali na neko vreme.

-Da, Kapija uvek zna.

-Nije bilo potrebe da šaljete vidare, lorde.

-U stvari i nije. Sama si htela da ideš, i sad plaćaš svoju ludost. Moglo se lako desiti da te Kapija ne pusti. S paktovima se nije pametno igrati. I, onda, šta?

-Onda biste našli drugog smrtnog savetnika.

-Ali ja neću da izgubim svoju investiciju.

-Ne bih želela da izgubite više od toga.

Izvukla je pohabanu knjigu ispod pokrivača i bacila je na krevet između njih.

-Ovo je loša knjiga.

Eogan je zurio.



Feidlimid je s ljubavlju okretao stranice. Onda je žalosno uzdahnuo:

-Ne, to nisu smrtna slova koje je mene bard naučio.

Katlin mu reče:

-Teško da bi i bila. Ovim se jezikom govori samo pod jednom planinom u mojim zemljama. Ako bard nije bio od tamo, nije ga ni mogao znati. Osim toga, to je nemi jezik.

Feidlimid je zatreptao.

-Nemušti? Jezik zmija?

Lachlan preko puta njega se osmehne. Katlin strpljivo objasni:

-Ne, gospodine savetniče. Nemi. Mislim na jezik kojim govore ljudi koji nisu pismeni. Oni ne zapisuju svoje reči. Smrtnik čiju knjigu držite, morao je osmisliti slova i način da se njihov jezik zapiše.

-Oh? Sigurno su ga platili u zlatu.

-Zapravo nisu. Niko ga nije platio. Uradio je to iz ljubavi, zato što je hteo da se znanje ne zaboravi.

Rekla je to s malo gorčine. Još uvek joj se nije dopadala cela ta stvar. Nije pomoglo ni kad je Eogan rekao:

-Lachlan kaže da si vešto prevarila tog smrtnika. Da si ga slagala kako će dobiti neku nagradu ako ti da knjigu.

-Nisam ga lagala. Samo nisam rekla istinu.

Eogan se nasmije.

-Nema potrebe za takvim tonom, savetniče. Mi to stalno radimo.

Ona mu se pokloni, ali kad je progovorila, glas joj je bio hladan.

-Ali ja sam smrtnik, i mada Narod to ne veruje, ne volimo svi mi da lažemo ili varamo, gospodaru.

On joj nemarno uzvrati:

-Dokle god lažeš za mene, ne zanima me sviđa li ti se to ili ne.

Katlin mu ne odgovori. Feidlimid se umeša:

-Ako je tačno i pola onoga što ovde piše, to je opasna knjiga. Odakle smrtnicima uopšte saznanja te vrste?

Lachlan reče:

-Sretao sam smrtnike koji su znali stvari od kojih biste se izvrnuli na toj stolici, gospodine savetniče. Njhova se znanja prenose s kolena na koleno ali mi ne znamo odakle im. To ne znaju ni oni sami. Postoji verovanje da su im preci, nekada kada Kapije nije ni bilo ili je još bila prohodna, obavezali neke od Naroda. Uvek je bilo smrtnika koji su zaduživali Narod kakvim činom ili uslugom. Ili je, prosto, takvo znanje nekada bilo od manjeg značaja, jer su smrtni i ovaj svet postojali u istoj ravni i stalno ulazili jedni drugima u dvorišta. Zaboravljate da je Kapija zatvorena tek kad su ljudi prestali da žive poput nas i okrenuli se novim načinima.

Feidlimid se namršti s malim gađenjem.

-Da, njhove mašine, veštačke vatre i sveće, i njihovi gasovi i smradovi. Ali čovek ima kratko pamćenje. Čudi me da za hiljadu godina nisu zaboravili sve o Narodu.

-To nije baš tako kratko pamćenje. Ono se izvitoperilo i zagadilo, ali potpun zaborav? Ne. Mene mnogo više čudi odakle Eliseddu ta knjiga, jer ako ima sluge koje zalaze u smrtni svet, mi za to ne znamo.

U savetnoj je prostoriji neko vreme vladala tišina. Onda Eogan progovori, isto onako nemarno kao i maločas:

-Znači, Elisedd bi hteo da otvori Kapiju ponovo. Misli li se na taj način umiliti Dvoru Noći? Jer, Noć nikad nije volela što se Kapija zatvorila. Feidlimide, bi li tvoj rod podržao zahtev za krunom nekoga ko bi otvorio Kapije?

Feidlimid se uzvrpoljio kao da je seo na žeravicu.

-Gospodaru…

Eogan podiže ruku i čovečuljak zaćuti.

-Ne pleti mi lepe reči, jarče matori. Vrlo dobro znam da Dvor Noći to ionako od mene priželjkuje, zbog mog porekla. Ako se desi, ipak, da na jednu stranu budu morali da stave nekoga ko će učiniti to čemu se nadaju, i jednoga koji neće; gde će pretegnuti njihova odanost?

Feidlimid bez reči odmahne glavom. Činilo se da se ne usuđuje da pogleda u Eogana.

-Tako sam i mislio.

Čovečuljak je sad izgledao sasvim nesretno. Ustao je sa svoje stolice i duboko se poklonio ka pročelju stola. Rekao je, svečano:

-Gospodaru, moja krv nema uticaja na moju potpunu odanost vama. Ako tako bude, staću protiv celog svog roda a na vašu stranu. Znate da u to možete biti sigurni.

-Znam li?

Eoganove su oči bile hladne i bezizrazne, i Katlin pomisli kako je to, zaista, surovo. Ona je verovala Feidlimidu. Verovala mu je svih pet godina, čak i dok je mislila da je mali satir mrzi i prezire. On je mogao izdati nju, Lachlana, bilo koga – ali Eogana, ili, kad smo već kod toga, Aife? Blizanci su bili jedina deca koju je ikada imao, i on im je bio otac kakav Aed nikada ne bi umeo, a ni hteo; biti.

-Zaboravljaš da sam i ja tvoje krvi, i da poznajem svoj rod s majčine strane. Noć bi rado upregla smrtnike u arnjeve, kad bi joj se pružila prilika. Sad to ne možete, jer vas Kapija obavezuje. Međutim, kad je sutra ne bi bilo, ne bi bilo ni zakona koji vas za Kapiju veže. Znam da ste se stotine puta pokajali što ste na taj zakon ikada pristali.

-To je možda tačno, lorde, ali opet nema veze s mojim rečima maločas.

Feidlimid je još uvek stajao u niskom naklonu.

-Kruna može biti samo vaša. Vi ste princ kraljevske krvi.

-Moja sestra je iste krvi. A Narod može imati i kraljicu.

-Ledi Aife nikada ne bi…

-Svakako da ne bi, jer ću se postarati da ne dođe u iskušenje. Lachlane.

-Gospodaru?

-Uzmi pratnju i dovedi mi Elisedda. Mislim da bih hteo bolje upoznati sestrinog miljenika.

Bez reči, visoki, tetovirani muškarac ustade, kratko se pokloni i izađe.

-Katlin.

Poveo ju je napolje, nijednom više ne pogledavši Feidlimida, i starac ostade za njima još uvek u dubokom naklonu, nepomičan.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.