Quantcast

Snoviđenje, 10

Susan Sto Helit

Iskusan
Poruka
5.356
Eogan ju je odveo do jezera ispod Pevajućih pećina. Prvo joj nije bilo jasno zašto je tamo vodi, sve dok nisu stigli i ona postala svesna osamljenosti tog mesta. Na dvoru su i zidovi imali uši i uvek je bilo očiju koje gledaju. Ovde nije bilo nikoga. Jezero je mirno širilo svoje krugove i grane tužnih vrba leno su lelujale po njegovoj površini. Eogan je razgrnuo zastor od grana i sačekao dok ona nije prošla ispod njih. Unutra je bilo polumračno i sveže.

Osvrnula se oko sebe, i videla Eogana kako posmatra jezero. Kosa mu je zastrla široka pleća sve do struka i jedan se listić vrbe zakačio za nju. Katlin dobi ludu želju da ga makne. Eoganova je kosa bila previše lepa, previše savršena da bi je ma šta kvarilo. Oklevala je, ali on ništa nije govorio, a nju je listić sve više uznemiravao. Eogan nikad nije nosio na sebi drago kamenje, nikakve urese nikada, ništa osim svoje besprekorno šivene odeće. Kakav mu je ures uopšte i trebao, pored te visine, ramena, kukova i kose? Eogan je lično bio najveća lepota u toj zemlji, veća čak i od njegove blizanke, jer se on ničim nije kitio, i sam je njegov izgled bio dovoljan.

Katlin mu priđe i skide listić iz njegove kose.

Nije to pravo ni učinila kako treba, kad se on munjevito okrete i pograbi je za zapešće. Ona uplašeno dahne:

-Imali ste neku grančicu u…

-Zašto me diraš?

Ona ponovi:

-Imali ste…

On protrese njenom rukom.

-Baš me briga. To nije odgovor.

-Nisam mogla da se suzdržim, oprostite. Vi ste uvek tako besprekorni. Izgledalo je kao krivi potez na majstorskoj slici. Vređalo mi je oči. Molim vas da mi oprostite, gospodaru.

On je gledao u nju dok je govorila.

-Da ti oprostim šta? Taj govor? Govor kojim si me zadužila?

To je bio način na koji je Narod govorio: hvala na lepim rečima.

-I, kako da platim dug ako mi ne dozvoljavaš?

-Niste mi ništa dužni.

Videla je kako mu se vilica zateže.

-Katlin. Ne možeš se vraćati u svoj svet.

-Ja nisam mislila otići zauvek.

-Ne slušaš me. Ne možeš se vraćati jer je to deo pakta koji smo sklopili. Umrla bi ako bi prošla Kapiju.

-Osim ako biste me vi odrešili na neko vreme.

-Ali ja te neću odrešiti.

-Zar nemate poverenja u mene?

On joj ništa ne odgovori.

-Rekli ste mi da nikome ne verujete. Ali znate, sigurno morate znati, da vas ja nikada neću izneveriti.

-Ti si čovek. Vi lažete.

-Ja ne mogu lagati vas, znate to. I, osim toga, ja nemam želju da vas lažem.

-Zašto?

-Zato što bih pre umrla nego da izgubim vaše poverenje. Gospodaru…

Ona oprezno položi ruku na njegovu mišicu, i on se strese i spusti pogled na taj prizor, njenu ruku na svojoj mišici.

-Niste mi tražili i ne bih morala to da vam kažem. Ali, već godinama, ja, zapravo, nemam želju da od vas odem. Ne znam koliko je to skopčano sa paktom kojim ste me vezali, ali mislim da se ne radi o tome. Da je samo do pakta, ja bih bila uz vas, slušala vas i izvršavala ono što mi naložite, ali bih vas u isto vreme mrzela jer ste me na to naterali. Ali ja vas ne mrzim i bila bih u vašoj službi i uz vas čak i da me niste nikada vezali.

Smakla je ruku s njega.

-To nije bila istina koju sam ikada mislila da ću vam je reći, jer ne verujem da biste mi postavili prava pitanja. Da nisam htela, nikada to ne biste od mene čuli.

-Zašto mi uopšte pričaš? Misliš li me slatkorečivošću navesti da dozvolim da me napustiš?

Katlin pomisli da je to čudan izbor reči.

-Ja vas neću napustiti. Znate da me možete odvezati na par dana. Ne razumem zašto se toliko protivite.

-Par dana? Pet godina nije bilo dana kad nisi bila uz mene. Ne dolazi u obzir.

-Ali zašto?

On je ščepa za glavu, ukopa joj prste u kosu, ružno, ne mareći, čupajući je.

-Zato što sam sviknut na tebe, blesavi smrtniče!.. Zato što mi prizor tebe kad te ugledam iza svoje stolice daje sigurnost, zato što znam da je sve u redu dokle god ti stojiš tamo!.. Nikada ništa nije bilo u redu pre!..

Protresao je njome takvom silinom da su joj zubi zacvokotali.

-Moj otac… Ah.

Odjednom kao da se prisetio šta radi i govori. Pustio ju je i odmakao se od nje. Katlin reče:

-Vaš otac, šta?

-Prekini. Neću da govorim o tome.

-Ali…

-Katlin, ako ne prestaneš, ošamariću te. Jesam li sad jasan?

Ona proguta ostatak rečenice. On otpljune:

-Kako se usuđuješ da preispituješ moja naređenja? Jesi li sasvim poludela?

-Nisam tražila od vas da me puštate na promenadu. Tražila sam da me pošaljete po zadatku koji se tiče potencijalne izdaje trona. Nemate veće obaveze kao prestolonaslednik nego da tako nešto sprečite.

On reče, prezrivo:

-Hoćeš li sad još i učiti princa o njegovim obavezama u zemlji čije zakone ne bi umela ni da pobrojiš? Previše si slobode uzimaš, smrtniče.

-Ne uzimam si ništa osim onoga što ste mi vi dali. Znate to bolje od mene.

-Budeš li započinjala takve igre, savetniče, vezaću te tako da ćeš me stvarno zamrzeti.

-Ne, nećete.

On raširi oči.

-Šta?

-Vi ne želite da vas ja mrzim.

-Ma je li? A kako bi ti to znala?

-Sami ste mi rekli. Molim vas, prestanite da mi pretite. Ne takvim stvarima. Nikad nisam učinila ništa da bih zaslužila takve pretnje.

On ništa ne reče.

-Lord Lachlan može poslati svoje ljude, ali pitanje je da li bi oni znali i gde da počnu da traže. Zaboravili ste ko sam bila pre nego sam došla ovamo. Knjige i reči, to je bio sav moj život. Ja poznajem mesta, znam kako naći ljude koji se bave poslom kojim sam se i sama bavila. Ne garantujem uspeh, ali imam velike šanse da posao obavim brzo i neprimetno. Ako nađem čoveka koji je napisao knjigu, ja mogu pričati s njim tako da on nikada ne shvati ko sam i odakle dolazim. Jeste li sigurni da bi ostali smrtnici u vašoj službi mogli to isto? Koliko je među njima bivših pisaca i pripovedača? Koliko dobro umeju s rečima?

Eogan reče:

-Verovatno nijedan. Još nisam sreo smrtnika koji s rečima može šta ti umeš, mada je to nešto što bi svakom tvog roda trebalo ići od ruke.

-Ne svakom. Narod ne sudi kako treba o tome.

-Možda. U redu, pripovedačice. Ako – ponavljam, ako te odvežem na dan ili dva; tražiću nešto zauzvrat. Dovoljno si dugo ovde. Znaš kako to ide.

-Znam, lorde.

-I, ja ti neću reći šta je to sve dok ne pristaneš.

U oči mu se uvuklo nešto što nije razumevala. Ali ona nije oklevala.

-U redu.

-Imamo li dogovor, onda?

-Hoćete li me odvezati na neko vreme da mogu proći Kapiju, ući u smrtni svet i pokušati naći pisca knjige?

-Dva dana.

-Tri.

On se zlobno nasmeši.

-Tri noći, dva cela dana.

Katlin uzdahne.

-Tri noći, dva cela dana. Ne obavezujem se da ću u svojem zadatku uspeti.

-U redu. Tri noći, dva cela dana u smrtnom svetu, i neću te smatrati odgovornom ako u svom zadatku ne uspeš. Povešćeš Lachlana sa sobom.

-Povešću Lachlana sa sobom.

-Posle drugog dana, on će te vratiti ovamo bez obzira jesi li posao obavila ili ne. Budeš li pokušala od njega pobeći, slagati ga ili na bilo koji način produžiti svoj boravak, on će te ubiti.

Katlin trepne.

-Ako pokušam na bilo koji način sprečiti povratak, lord Lachlan će me ubiti. Posle drugog dana.

-Ne možeš stupati u kontakt ni sa kim ko nije u vezi tvog zadatka.

-Ne mogu.

-Ako dođeš do pisca knjige, ne zanima me kako ćeš od njega izvući informacije, ali ti nije dozvoljeno da mu obelodanjuješ postojanje ovog sveta ili Naroda.

-Nije mi dozvoljeno, razumem.

-Prekršiš li bilo šta od ovoga, Lachlan će te ubiti.

-Slažem se.

Eogan klimne.

-Imamo li dogovor, onda?

-Imamo dogovor.

-U redu. Poći ćete sutra.

I onda se okrenuo, i počeo odlaziti. Katlin dahne:

-Ali, gospodaru…

On se obazre preko ramena.

-Niste mi rekli koji je moj deo obaveze.

-Ne brini o tome. O tome ćemo kad se vratiš.

Onda je otišao.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.