Snovi, sećanja, uzdasi i druge trice Gospođice B.
5. januar 2012.
Gospođica B. se jutros probudila, sa osećanjem da se u njoj, opet, menja godišnje doba. Nos je umočila u med, a tek onda je otvorila jedno oko i pogledalo jutro iza zavesa. Neko se još u snovima prikradao, znala je po toplini, ruku na srce, prijatnoj, ali uznemirujućoj. Za svaki slučaj, odlučila je da čitav dan ostane u pidžami....
...međutim, obzirom da je prošlo već dosta vremena, od kako je počela da postaje mirna i Bezimena, nije primetila da iz onog petog ugla njene sobe počinje opet, da duva Nevolja. Nanjušila je, tek kada je sa stidljivim Gospodinom izašla napolje, uz prvi srk kafe, Gospođica B. je nepogrešivo osetila da je desnu petu ne žulja kamenčić u čizmi, već neko ko joj se uvukao u san. Odjednom su, na ulici, svi istovremeno otvorili kišobrane, kao po naredbi i sve je bilo jasnije..... Mladić vojničkog držanja, kod koga se tek na treći pogled Gospođica B. dosetila da može da se pretvori u mačka.....
7. januar
...nosio je sablje u oba oka, u levom srebrnu, a u desnom čeličnu, ubojitu i Gospođica B.se mogla zakleti da ih čuje kako zveckaju, kada bi napravio i najmanji pokret....
8. januar
Nikada nije volela nedelje. Ali ovo jutro se probudila Bezimena i nemirna, kakvu je pamte sve plavooke komšije, njenih godina....
13. januar
Gospođici B., danas, umire komšija. Ne onako, svakodnevno, kako svi umiremo, već ubrzano, u ritmu muzike, koja će biti moderna, jednog dana, kada odgonetnemo Smrt. B. spava u čamcu, udobno sklupčana na dnu, ko mačka, plovi kroz snove. On u krevetu. Deli ih samo zid.
B. danas neće izlaziti iz kuće. Oseća se smeteno i glupo, kao buđenje posle podneva, kada je mahom stare, prastare komšije pitaju za razlog njegovog umiranja.
Kako da im kaže - Od starosti?
15. januar
Gospođica B. nije imala ni trunku smisla za muziku. Međutim, taj nedostatak bio je nadomešten nepogrešivim smislom za osluškivanje Vetra i njegovim kombinovanjem sa određenom bojom očiju. Naprimer, na prvi pogled, onaj revolveraški naravno, oči u oči, mogla Vam je reći da li određena osoba donosi sa sobom vesele debele kumuloninbuse ili teške dosadne kiše.....
16. januar
...opet Bezimena i nesmirena, ruku na srce, po pravdi Boga, svojom krivicom, osetila je kako se u njoj još nedovršena Polarna Svetlost pretvara u dugu kazamatsku noć. Od njenog podrhtavanja raspala se još jedna drvena stolica, a mačke šest spratova niže počele su da se bore na život i smrt....
18. januar
Gospođica B. nikako nije mogla da se uskladi sa plimama i osekama svakodnevnice, kao da ima svoj posebni Mesec, koji podvlači crtu njenom disanju, koraku, snovima. Ove godine, mimo ostalog sveta, bila je brža za čitav dan, tako da je noć pre Bogojavljenja usnila svoj proročki san. Sanjala je svog Brata, njegovi teški poljupci ostali su na njenim usnama, kao med, i posle buđenja i kada je oko podneva nazvao, i posle nekoliko godina razdvojenosti, mogla je sasvim jasno da odgonetne u njegovom glasu, da nosi njenu "crnu senu u plavim očima"...
19. januar
Topla, ali neobično tiha od ljubavi, B. je prislonila čelo uz prozorsko staklo. Ličila je na devojčicu, tanka, malo pognutih ramena, kao od nekog teškog ali davnog umora, koji je pregrmela. Ako bi joj prišli bliže, mogli bi ste videti fine borice u uglovima očiju, naviknutih da većinu vremena poniru u sebe, sa tek ponekim slučajnim pogledom na stvarnost. Na tren se trgla, kao da pada u san ili se budi.
- U meni više nema mesta ni za velike ni male ljubavi - pomisli Gospođica B. sa čuđenjem.
20. januar
Gospođica B. nije surova. Na ovu izjavu, neki bi se čudno nasmešili, brkajući njenu najružniju osobinu - osvetoljubivost i njenu uvežbanu tehniku zaboravljanja.
B. nikada ne zatvara vrata. Na rastanku uvek, uz poljubac, u džep gurne i srebrnu pozivnicu za zagrljaj, neograničenu vremenom i prostorom, ispisanu krasnopisom i uvezanu crvenim končićem...
21. januar
Opet nedelja. Savršen dan za tugu....međutim B. nije bila sklona tugovanju, tako da je morala da izvadi neki daleki, maštom ulepšani rastanak iz špajza svog sećanja, kao slatko od jagoda (ali ne šumskih - one su je stvarno bolele) i pomeša ga sa dva apaurina, tek da tišinu učini svečanom....
...........................................................
13.jul 2017.
Gospođici B. neobično se svidelo ovo jutro, progutala je još koju pilulu za ostajanje u budnom stanju…zatim se ismejala sebi iz stomaka , a od srca i zahvalila se Svemiru, što je pogrešila po pitanju Ljubavi…
Otvorila je kofer, izabrala crvenu letnju haljinu (sa sitnim belim cvetovima), obrisala kosom prašinu pa je pokupila u punđu i veselo, uz Vetar, pevušeći drugarski i šeretski u dva glasa čekala onoga ko je ponovo nadenuo ime i po njenom proviđenju “...nosio je sablje u oba oka, u levom srebrnu, a u desnom čeličnu, ubojitu i Gospođica B.se mogla zakleti da ih čuje kako zveckaju, kada bi napravio i najmanji pokret....”
Negde usput, dok je sa svojim kovčegom punim trica, šeprtljala kroz život i godine, Ljubav je prišla i spustila ruku na rame Gospođice B.
- To je zaista lepo - naglas pomisli i natera jednu Vranu, strau poznanicu, na razmišljanje…
5. januar 2012.
Gospođica B. se jutros probudila, sa osećanjem da se u njoj, opet, menja godišnje doba. Nos je umočila u med, a tek onda je otvorila jedno oko i pogledalo jutro iza zavesa. Neko se još u snovima prikradao, znala je po toplini, ruku na srce, prijatnoj, ali uznemirujućoj. Za svaki slučaj, odlučila je da čitav dan ostane u pidžami....
...međutim, obzirom da je prošlo već dosta vremena, od kako je počela da postaje mirna i Bezimena, nije primetila da iz onog petog ugla njene sobe počinje opet, da duva Nevolja. Nanjušila je, tek kada je sa stidljivim Gospodinom izašla napolje, uz prvi srk kafe, Gospođica B. je nepogrešivo osetila da je desnu petu ne žulja kamenčić u čizmi, već neko ko joj se uvukao u san. Odjednom su, na ulici, svi istovremeno otvorili kišobrane, kao po naredbi i sve je bilo jasnije..... Mladić vojničkog držanja, kod koga se tek na treći pogled Gospođica B. dosetila da može da se pretvori u mačka.....
7. januar
...nosio je sablje u oba oka, u levom srebrnu, a u desnom čeličnu, ubojitu i Gospođica B.se mogla zakleti da ih čuje kako zveckaju, kada bi napravio i najmanji pokret....
8. januar
Nikada nije volela nedelje. Ali ovo jutro se probudila Bezimena i nemirna, kakvu je pamte sve plavooke komšije, njenih godina....
13. januar
Gospođici B., danas, umire komšija. Ne onako, svakodnevno, kako svi umiremo, već ubrzano, u ritmu muzike, koja će biti moderna, jednog dana, kada odgonetnemo Smrt. B. spava u čamcu, udobno sklupčana na dnu, ko mačka, plovi kroz snove. On u krevetu. Deli ih samo zid.
B. danas neće izlaziti iz kuće. Oseća se smeteno i glupo, kao buđenje posle podneva, kada je mahom stare, prastare komšije pitaju za razlog njegovog umiranja.
Kako da im kaže - Od starosti?
15. januar
Gospođica B. nije imala ni trunku smisla za muziku. Međutim, taj nedostatak bio je nadomešten nepogrešivim smislom za osluškivanje Vetra i njegovim kombinovanjem sa određenom bojom očiju. Naprimer, na prvi pogled, onaj revolveraški naravno, oči u oči, mogla Vam je reći da li određena osoba donosi sa sobom vesele debele kumuloninbuse ili teške dosadne kiše.....
16. januar
...opet Bezimena i nesmirena, ruku na srce, po pravdi Boga, svojom krivicom, osetila je kako se u njoj još nedovršena Polarna Svetlost pretvara u dugu kazamatsku noć. Od njenog podrhtavanja raspala se još jedna drvena stolica, a mačke šest spratova niže počele su da se bore na život i smrt....
18. januar
Gospođica B. nikako nije mogla da se uskladi sa plimama i osekama svakodnevnice, kao da ima svoj posebni Mesec, koji podvlači crtu njenom disanju, koraku, snovima. Ove godine, mimo ostalog sveta, bila je brža za čitav dan, tako da je noć pre Bogojavljenja usnila svoj proročki san. Sanjala je svog Brata, njegovi teški poljupci ostali su na njenim usnama, kao med, i posle buđenja i kada je oko podneva nazvao, i posle nekoliko godina razdvojenosti, mogla je sasvim jasno da odgonetne u njegovom glasu, da nosi njenu "crnu senu u plavim očima"...
19. januar
Topla, ali neobično tiha od ljubavi, B. je prislonila čelo uz prozorsko staklo. Ličila je na devojčicu, tanka, malo pognutih ramena, kao od nekog teškog ali davnog umora, koji je pregrmela. Ako bi joj prišli bliže, mogli bi ste videti fine borice u uglovima očiju, naviknutih da većinu vremena poniru u sebe, sa tek ponekim slučajnim pogledom na stvarnost. Na tren se trgla, kao da pada u san ili se budi.
- U meni više nema mesta ni za velike ni male ljubavi - pomisli Gospođica B. sa čuđenjem.
20. januar
Gospođica B. nije surova. Na ovu izjavu, neki bi se čudno nasmešili, brkajući njenu najružniju osobinu - osvetoljubivost i njenu uvežbanu tehniku zaboravljanja.
B. nikada ne zatvara vrata. Na rastanku uvek, uz poljubac, u džep gurne i srebrnu pozivnicu za zagrljaj, neograničenu vremenom i prostorom, ispisanu krasnopisom i uvezanu crvenim končićem...
21. januar
Opet nedelja. Savršen dan za tugu....međutim B. nije bila sklona tugovanju, tako da je morala da izvadi neki daleki, maštom ulepšani rastanak iz špajza svog sećanja, kao slatko od jagoda (ali ne šumskih - one su je stvarno bolele) i pomeša ga sa dva apaurina, tek da tišinu učini svečanom....
...........................................................
13.jul 2017.
Vetar je, napokon, doneo i koji dah, te je Gospođica B. u snu pomislila da je odličan trenutak za malo jave. Posegnuvši rukom u kovčeg (koji je jedini ponela prilikom svoje predposlednje životne selidbe) zajedno sa pilulom za buđenje zahvatila je jedan davno uhvaćeni uzdah:
“- U meni više nema mesta ni za velike ni male ljubavi” - pomisli Gospođica B. sa čuđenjem.
“- U meni više nema mesta ni za velike ni male ljubavi” - pomisli Gospođica B. sa čuđenjem.
Uzdah je mirisao na drvene spuštene roletne, njenu mamu, dve fotografije čiste sreće i morala je priznati, iako potpuno nesklona nostalgiji – na jedan prošli Život, u kome se, ma kako on neveseo bio, ipak kao mala devojčica budila kao princeza.
Kako je mnogo, kako je malo tada znala o Ljubavi, razmišljala je uz jutarnju kafu…čak je otišla i do kupatila, umila se i pogledala u ogledalo. Zaista bila je tu koja borica više u uglovima očiju, nekoliko pogleda na javu koji su joj promenili oblik zenica, ali ono što je najviše obradovalo, bila je tu i jedna bora, odmah sa leve strane usana, jedina koja se primećivala i čiji je jedini krivac za postojanje mogao biti česti Smeh, onaj koji dolazi iz stomaka, penje se, menja crte lica i opet vraća u stomak, kao seme nekog lepog korova, koji ni suša besparica i gubitaka, ni poplave strasti ne mogu isčupati.
Kako je mnogo, kako je malo tada znala o Ljubavi, razmišljala je uz jutarnju kafu…čak je otišla i do kupatila, umila se i pogledala u ogledalo. Zaista bila je tu koja borica više u uglovima očiju, nekoliko pogleda na javu koji su joj promenili oblik zenica, ali ono što je najviše obradovalo, bila je tu i jedna bora, odmah sa leve strane usana, jedina koja se primećivala i čiji je jedini krivac za postojanje mogao biti česti Smeh, onaj koji dolazi iz stomaka, penje se, menja crte lica i opet vraća u stomak, kao seme nekog lepog korova, koji ni suša besparica i gubitaka, ni poplave strasti ne mogu isčupati.
Gospođici B. neobično se svidelo ovo jutro, progutala je još koju pilulu za ostajanje u budnom stanju…zatim se ismejala sebi iz stomaka , a od srca i zahvalila se Svemiru, što je pogrešila po pitanju Ljubavi…
Otvorila je kofer, izabrala crvenu letnju haljinu (sa sitnim belim cvetovima), obrisala kosom prašinu pa je pokupila u punđu i veselo, uz Vetar, pevušeći drugarski i šeretski u dva glasa čekala onoga ko je ponovo nadenuo ime i po njenom proviđenju “...nosio je sablje u oba oka, u levom srebrnu, a u desnom čeličnu, ubojitu i Gospođica B.se mogla zakleti da ih čuje kako zveckaju, kada bi napravio i najmanji pokret....”
Negde usput, dok je sa svojim kovčegom punim trica, šeprtljala kroz život i godine, Ljubav je prišla i spustila ruku na rame Gospođice B.
- To je zaista lepo - naglas pomisli i natera jednu Vranu, strau poznanicu, na razmišljanje…
