Snežana je zdravo živela i istrčala maraton, a nije znala najsuroviju istinu: "sa mnom su trčala i tri kancera!"

Gospođetina 👑

Buduća legenda
Moderator
Poruka
29.953
Snežana Doder (47) iz Pančeva je jedna od onih žena koje pomeraju stene, a njena životna priča je prava inspiracija i motivacija mnogima koji se suočavaju sa kancerom.

Ona je majka, supruga, poslovna žena, sportista i višestruki onkološki pacijent, a samo nekoliko dana pošto je istrčala maratonsku trku na Jahorini, saznala je da ima karcinom dojke. Međutim, užasnim vestima tu nije bio kraj, nešto kasnije je stigla i dijagnoza multiplog mijeloma, retkog raka krvi, ali Snežanu to nije ni u jednom momentu obeshrabrilo i odgovorilo od njenog puta.

A evo šta nam je sve Snežana Doder ispričala o svojoj borbi:

- Ranije sam počinjala priču o sebi obično kao o ženi iz sveta finansija, pričala o svojim poslovnim uspesima i kao da sam pričala o nekom drugom, kao da me ta priča nije u potpunosti definisala, verovatno jer nije imala ničeg ličnog, osim karijere kojom sam bila okarakterisana…jedna od mnogih uspešnih žena u svetu finansija koja se bori za svoje parče neba pod poslovnim suncem. Ništa posebno.

Ona je oduvek duboko u sebi znala da je njen poziv nešto drugo, da je rođena za neka drugačija, veća dela.


- Kao da sam tek sam svojom prvom dijagnozom, razmišljajući o svemu što mi se dogodilo, zapravo negde formulisala pitanje- umesto u zašto meni, u konstataciju da znam zašto baš meni.


Sada priču o sebi počinjem na sledeći način: zovem se Snežana Doder, imam 47 godina, majka sam, supruga, ćerka, prijateljica, kuma, poslovna saradnica, komšinica i višestruki onkološki pacijent koja ima snagu da povuče za sobom svojom energijom mnoge pacijente i tako pomeri planine ako treba i uradi nemoguće. Da to sam ja, sada se već prepoznajem!


Iako je onkološki pacijent ne oseća se zapravo kao "pacijent", tačnije ne oseća se niti razmišlja o sebi kao da je bolesna, a često u šali svojim prijateljima kaže da su joj doktori zapravo "prikačili" razne dijagnoze i postavili izazov pred nju, da vide kako će da se sa time izbori.


S obzirom na to da je uvek kroz život bila neko ko pomera granice, ali sebi, ne drugima i tome uči i svoju decu - da uvek sami sebi budu uzor, da se svakoga dana trude da budu bolji nego što su bili juče i da jedino tako mogu da budu zadovoljni sobom i onime što su učinili, postigli jer će znati da su u tom momentu dali sve od sebe, svoj maksimum.


- Nije bitno od koga si bolji i koliko, sve dok se trudiš da budeš bolji nego što si bio juče i to je cela filozofija napretka, kako na mentalnom, duhovnom tako i na bilo kom drugom planu – tako, naravno i u borbi za ozdravljenje!


"Vodila sam zdrav život i dobila sam rak"​


Snežana je studirala dva fakulteta, koja jedan sa drugim nemaju baš veze: književnost i ekonomiju. Jedno za svoju ljubav, jedno jer "od nečega mora da se živi". Bavila se finansijama ceo svoj dosadašnji radni vek, radila na fakultetu kao asistent. Vodila zdrav život (za mnoge veoma zdrav život) često boravila u prirodi, redovno vežbala, zdravo se hranila, meditirala, praktikovala razne tehnike disanja i svašta nešto što je njenom telu u nekom trenutku prijalo. I dobila je rak!

- Sada će se mnogi zapitati kako? Zašto? Mnogi moji prijatelji, porodica, poznanici jesu to pitanje prvo postavili. Dok sam se ja odmah, analitična kakva sam uvek i bila, bacila na novi "projekat". Šta sam to propustila u svemu što sam navela? Gde i šta mogu i treba da poboljšam, na čemu da radim još više?


Dijagnozu sam otkrila na vreme, na redovnoj godišnjoj uz kontroli dojki, koju bi svaka žena trebalo da praktikuje kad zađe u neke godine i nije me pomerila iz ležišta baš iz tog razloga što sam znala da mi telo nešto poručuje, samo treba da oslušnem i vidim šta. Odmah nakon dijagnoze i paralelno sa planom lečenja koji mi je bio predložen (operacija, prvo jedna, pa zatim je usledila i druga, nakon toga i zračenja) krenula sam dalje da menjam neke navike – od veganstva prelazim na makrobiotiku (što se kasnije ispostavilo da mi je “spasilo glavu” i dovelo do druge tj. treće dijagnoze), uključujem psihoterapeuta.


Možda se pitate zašto sada psihoterapeut kada navodim da sam to olako prihvatila – pa upravo zbog toga.


U jednom trenutku je pomislila da možda sve to suviše olako prihvata i negde duboko u sebi potiskuje neku emociju koju je morala da ispolji.


- Čitajući različite psihološke knjige dolazim do informacije da je rak dojke zapravo povezan sa emocijama (leva strana sa primanjem emocija/desna sa pružanjem davanjem) i tu se prepoznajem. Sklapam kockice i krećem da radim sa svojom doktorkom na tome.


Nije to dugo potrajalo, shvatile smo obe brzo da sam "zalutala" i da treba samo da nastavim pristupom koji imam, te da mogu bez njene podrške da guram dalje, ako zatreba da je pozovem (baš smo se danas čule za neke pacijente iz našeg Udruženja i jako se obradovala što sam uradila sve to što jesam do sada).


Važnost ishrane​


Snežana ističe da je druga fantastična stvar koju je uradila je to što se obratila stručnoj osobi za korigovanje ishrane, doktorki Nini Bulajić koja je mikrobiolog na VMA, ali i prvi terapeut makrobiotike u Srbiji sa dozvolom za rad Ministarstva zdravlja i predsednik stručne sekcije makrobiotičkih terapeuta.


- Ona je, takođe, i prva osoba, koja mi je tražila detaljnu krvnu sliku i kompletno se pozabavila mojim slučajem, što niko od onkologa pre toga nije uradio (izvinite onkolozi ali tako je). Alarm za doktorku su bili neki specifični parametri, koji su ukazivali na potencijalnu malokrvnost, ali i informacija o porodičnoj anamnezi.


Naime, moj otac je bolovao od HLL-a /hronične limfocite leukemije. Zato dr Nini Bulajić dugujem ogromnu zahvalnost zbog ranog otkrivanja druge dijagnoze. Upućuje me i na pravog hematologa koja ubrzo otkriva i treću dijagnozu – multipli mijelom (važna činjenica je da napomenem da se za ovom dijagnozom ponekad traga i po 3 godine, a prosek je godinu dana, ja sam je otkrila u mesec dana bez ijednog simptoma).

"Nisam znala da paralelno sa mnom trče i 3 kancera"​


Sve se to dešava dok su trajala zračenja vezana za dojku, pa kada je Snežana saopštila onkologu na IORSu da ima novu dijagnozu, njegov komentar (iako šaljiv) jako dobro opisuje ovu bolest: "Pa Snežana, gde tu egzotičnu?!"


- Tako ja od potpuno zdrave osobe završavam sa tri dijagnoze u periodu od par meseci (oktobar 2021 – februar 2022). Samo par meseci pre prve trčala sam svoju prvu ultra mini trail trku po Jahorini (skoro 26 km) ne znajući da sa mnom paralelno trče i tri kancera, rekla je Snežana za Žena.rs.
Nikakav simptom nisam osećala, izgledala sam i osećala sam se nikad bolje! Zato želim da podvučem značaj redovnih kontrola koje svako od nas treba jednom do dva puta godišnje da obavlja, nisu bezveze naši roditelji pre 30-40 godina imali redovne sistematske preglede (neke firme i sada to praktikuju).


Upravo na tim redovnim kontrolama možete otkriti neku ne tako željenu dijagnozu, ali ako i kada je otkrijete na vreme, uz pravu terapiju, svaka bolest (ma koliko ona strašno zvučala) može postati hronično stanje sa kojim se živi.

Važno je da se priča o svemu!​


Čim se susrela sa prvom dijagnozom osetila je potrebu da priča i piše o tome.


- Ljudi se stide svoje bolesti. Pokušavaju da je sakriju. Ja sam otvorila poseban Instagram nalog @moj.put.isceljenja i otvoreno pisala o svemu. Svim strahovima, nedoumicama, terapijama koje imam. Jedan od postova je slikan upravo u šok sobi, nakon prve operacije, drugi je sniman dok sam išla na izdvajanje matičnih ćelija za transplataciju.


Želela sam ljudima da pokažem da to ništa nije strašno kako na prvi pogled zvuči, a to sam dokazivala osmehom koji mi nikad nije silazio sa lica. Prikazivala sam moje rutine, moja putovanja, moje dnevne aktivnosti (kada recimo između zračenja i hemoterapije ubacim šetnju rekom, ili sastanak sa klijentima – da se ne gubi vreme ).
Straha nemam zaista. Ne lažem ni sebe ni druge. Jedna od rečenica koje često ponavljam je citat vladike Grigorija Đurića: "Sve će biti dobro na kraju, pošto sad nije dobro znači da još nije kraj".


Znači svi mi imamo neki svoj put, niko nema zapisano gde je kraj toga puta, ne znači da je nečiji put duži ukoliko nema dijagnozu ili kraći ukoliko je ima, pa hajdemo onda da život provedemo uživajući u tom putu, zašto brinuti oko toga šta će biti, živimo sada i to punim plućima.


Živeti u sadašnjem trenutku je jedna od najvažnijih životnih lekcija, koja mi je uz veru i unutrašnji mir koji imam zapravo pomogla da se na ovakav način nosim sa svim izazovima na koje na svom životnom putu nailazim.
Kako je to moguće možda će se neko zapitati? Pa jedno od objašnjenja je "mali krug velikih ljudi" koji su moja vojska (moja deca, suprug, majka, mnogobrojni prijatelji i rodbina), sada sam ojačana i članovima.
 

Udrženje kao podrška​


Snežana je predsednica Udruženja obolelih od multiplog mijeloma, oni su tu da zajedno dođu do pobede u borbi za inovativne terapije koje će da omoguće pacijentima da normalno žive sa ovom opakom bolešću, da je drže pod kotrolom.


- Kako kaže profesorka Bila da treba se potrudimo zajedno da od ove bolesti napravimo jedno dobro kontrolisano hronično oboljenje. Kada sam se krajem februara ove godine, po izlasku iz bolnice sa prve transplatacije, prihvatila uloge predsednice Udruženja, otkrila sam zapravo moju svrhu i životni poziv, a to je zapravo: da se institucionalno na neki način aktiviram i pomognem što većem broju ljudi, kroz borbu za sopstveni život.


Da povučem jače kad drugi stanu, da poguram kada treba, da dam snagu, motiv, energiju drugima i da koračajući zajedno (što je nov slogan Udruženja koji smo promovisali na nedavno održanom godišnjem sastanku) dođemo do cilja! U poslednjih mesec dana kako sam preuzela vođenje rada udruženja, počela sam da radim na bazi podataka o pacijentima, koja nije ranije postojala, u saradnji sa lekarima iz hematoloških centara kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu, Kragujevcu i Pančevu.


Urađeno je rebrendiranje, osmišljen novi slogan, otvoreni novi kanali komunikacije (društvene mreže instagram @mijelomsrbija , YT kanal @multiplimijelomsrbija , LinkedIn i FB, kao i novi sajt www.mijelom.rs ), održali smo gostovanja na RTS, RTV, K1.


Takođe je ostvarena fantastična regionalna saradnja sa udruženjima iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Slovačke i uz podršku kompanije Janssen snimljen je dokumentarni film „Moj mijelom“ koji se može pogledati na našem YT kanalu, čija je promocija bila u Ljubljani 21/03 a u


Srbiji upravo ovih dana krećemo sa kampanjom po medijima. Film je veoma emotivan i govori o borbi sa kojom se pacijenti oboleli od MM suočavaju, kako se nose sa svim izazovima, kao i koje su poteškoće u svakoj od navedenih zemalja sa kojima se članovi udruženja, porodice i pacijenti, svakodnevno susreću, koji su im zajednički ciljevi, a koje pak razlike.


Glavni cilj svih prethodno navedenih akcija, kao i onih koje planiramo u toku godine da sprovedemo (upravo ovog vikenda kreće pilot projekat psiholoških online radionica namenjenih upravo pacijentima i članovima njihovih porodica) jeste da se prioritizira uključenje inovativnih lekova koji se koriste u lečenju bolesnika sa multiplim mijelomom (naročito u relapsu bolesti) u Listu lekova koji se izdaju na teret RFZO, da bi se omogućilo savremeno i efikasno lečenje.


Sa tim zahtevom smo se i obratili kako RFZO, tako i Ministarstvu zdravlja iznevši naš osnovni cilj – a to je lečenja multiplog mijeloma i omogućavanje pacijentima postizanja kvalitetnog životnog veka koji je jednak sa prosečnom dužinom života opšte ljudske populacije, što možemo postići jedino primenom efikasnih i bezbednih novih terapijskih modaliteta.
 

Back
Top