Sneg u meni budi sećanja...

[*moonlight*]

..na odrastanje uz deku, sankanje, jurcanje po snegu, padove, detinjstvo.
...na promrzle ruke koje i rumene zaleđene obraze dok hodim po ulici.
...na Božić i božićne tradicionalne ručkove i susrete u okviru porodice dok su baka i deka bili živi.
...na zaleđene ljubavi, jer uvek led spaja ljude, skučava ih i upućuje jedne na druge u pokrivaču toplog kreveta (tako i sada činim).
...na slavlja i gojenja.
...na prolaske godina, na odbrojavanja...

Na šta vas podseeća sneg, kako i koliko ga volite, čege se najrađe sećate?

 

[Nina]

Vise ne budi osecanja ..ostala su samo lepa secanja..
ovo je samo deo jedne price.jedne zime koju sam napisala

Bilo je hladno tog Petka.Sneg je padao vec treci dan.Cupkala je na semaforu kod Konaka cekajuci zeleno da predje i duvala preko rukavica u vec smrznute prste.Hoce li to zeleno..mislila je u sebi.. ... hoce. Pozurila je ka ulazu u park i stala..Sve je bilo belo i netaknuto.Ni otiska necijeg stopala, ni tragova pasa lutalica ni malenh tragova pticijih nozica.. nicega nije bilo. Bila je zatecena i ukopano stajala ne mogavsi da zakoraci i narusi taj mir i taj prirodni sklad.Plasila se se da ce svojim dahom stresti sneg sa povijenih grana jela i simsira i stoletnog platana koji je natkrilio i zagrlio Konak kao svoje dete.

 

[Packy]

Koliko su sve nesrećne ljubavi identične i piratirane. Svako se može pronaći u svakoj ispričanoj zimskoj bajci.

 

[FataMorgen]

Познала сам те кад снег се топи,
топи, и дува ветар млак.
Близина пролећа душу ми опи,
опи, па жудно удисах зрак.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Познала сам те у звонак дан,
дан пијан, свеж и мек.
Чињаше ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Познала сам те кад копни лед,
лед, док се буди пролетњи дах;
кад дан је час румен, час сетан, блед,
кад сретно се и тужно у исти мах.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Десанка Максимовић

 

[poetessa]

Sneg u meni budi sećanje na dolazak kući i lepotu zimske večeri, dok prolazim mojom ulicom i udišem svež zimski vazduh. Sećanje na tišinu koju prekida škripanje mojih čizama po još neutabanoj stazi, jer je putnika na ovom putu tako malo. Rumenih obraza sa sjajem u očima, iznova me osvaja pogled na kuće čiji se dimnjaci puše kao u nekoj ruskoj bajci, dok zamišljam da su kuće oživele i uzdižu svoj dah prema nebu i zvezdama. I onda, uspon na vrh mog brda i najlepši pogled na zaleđeni kanal i uspavani čestar koji je prekriven injem. Beskrajna tišina i ja koja pokušavam da obuhvatim pogledom još jednom, oživele kuće, nebo i mesec, sa osmehom na licu, jer ne mogu da opišem dovoljno dobro koliko volim zimsku noć i lepotu koju u meni budi...

 

[vecic]

ZIMSKA PESMA


Zima, zima - e, pa šta je,
ako j' zima, nije lav!
Zima, zima - pa neka je,
ne boji se ko je zdrav!

Haj napolje momak ko je,
tamo veje krupan sneg,
vi'š en' onde navejo je
čitav bedem, čitav breg.

A šta može zima meni,
šta mi može, šta mi sme?
Nek mi nosić pocrveni,
eto to je, to je sve!

Seka Zorko, nemoj stati;
tvoj nek bude prvi red;
sad ćemo se zagrejati-
čucni samo na taj led!

 

[vecic]

Nekada su se ovakve čestitke slale za Novu godinu. Mi deca jedva smo čekali kada će poštar doći i brojali koliko smo čestitki dobili. Nikada nam nije smetala hladnoća kada smo birali čestitke i sastavljali bi spisak kome ćemo ih poslati.

 

[FataMorgen]

Na prvu ljubav

 

[vecic]