Snajperisti oko Sarajeva imali su slike Đurića, Konstantinovića, Kovačasa zadatkom da ih "porokaju" ako se pojave pred Skupštinom BiH

комшија

Stara legenda
Poruka
80.042
Spiskovi smrti Slobodana Miloševića

Snajperisti oko Sarajeva imali su slike Đurića, Konstantinovića, Kovača…sa zadatkom da ih “porokaju“ ako se pojave pred Skupštinom BiH



Vidosav Stevanović, veliki srpski književnik, koji je nakon posljednjeg rata nekoliko godina živio i radio u Sarajevu, nedavno je gostujući na jednoj beogradskoj televiziji iznio zaprepašćujuće tvrdnje o spiskovima za likvidaciju protivnika i neistomišljenika, koje je formirao zločinački režim Slobodana Miloševića tokom 90-ih godina prošlog vijeka.

Na pitanje književnika Svetislava Basare, voditelja emisije, da li je čuo za postojanje spiska za odstrel na kojem su se pored njega, nalazili profesor Ivan Đurić, pisac Mirko Kovač i još neki intelektualci, njih tridesetak, Stevanović je rekao da je čuo za takav spisak, ali da ga nikada nije vidio, ali sam sa više strana čuo da se njegovo ime nalazi na njemu.

MILOŠEVIĆEVA KNJIGA MRTVIH

„Međutim 1999.godine, nakon Ćuruvijine smrti, ja sam u Parizu svojim očima vidio, jedan advokat mi je pokazao, drugi valjda završni spisak za likvidaciju. Na prvom mjestu je bilo Ćuruvijino ime, drugi je bio advokat Srđa Popović, treći je bio Đoka Balašević, a ja sam se nalazio na četvrtom mjestu. Druga imena nisam upamtio, mnogo je godina prošlo“.

Stevanović je rekao da ga je Miloševićev režim optuživao i teretio za najnevjerovatnije stvari koristeći se apsolutnim lažima. „Govorili su da sam prodao Kosovo Albancima, da su me Muslimani kupili za veliki stan u Parizu… A ja sam u Parizu iznajmljivao jednu sobu, uglavnom na periferiji“, kazao je u televizijskom razgovoru..

„No, uprkos svemu kroz šta smo prošli moja supruga i ja smatramo da smo dobro prošli kako je mogli biti“, zaključio je Vidosav Stevanović.

Kako rekosmo, Vidosav Stevanović sa suprugom Marijom dosedlio se iz Pariza početkom 2000-ih godina u Sarajevu gdje su živjeli narednih 5-6 godina.

Stevanović je dobio posao kao savjetnik za kulturu sarajevskog gradonačelnika. On je u godinama prije rata imao status književnog klasika, bio je dobitnik NIN-ove nagrade i niza drugih najvećih priznanja tog vremena, bio je urednik ugledne izdavačke kuća.

No, nakon što je na Osmoj sjednici Milošević porazio svoje konkurente predvođeneIvanom Stambolićem, počela je odmazda nad istaknutim kadrovima, intelektualcima, piscima, novinarima među kojima se našao i Vidosav Stevanović..

Nakon što ga je Miloševićev režim ostavio bez posla, vršeći medijski i politički linč nad njim i njegovim djelom, posao je dobio u Sarajevu, izdavačkoj kući „Svjetlost“ sa čijim je direktoromGavrilom Grahovcem bio veliki prijatelj i koji je cijenio njegov književni talenat i uredničko-izdavačko iskustvo.

1655015228221.png


Tokom ratnih godina provedenih u izbjeglištvu u Parizu Vidosav Stevanović je bio oštar i dosljedan kritičar srbijanskog režima, sudjelovao je u brojnim manifestacijama podrške Bosni i Hercegovini i opkoljenom Sarajevu i njegovik građanima.

Koautor je zapažene knjige u kojoj je opisao „lik i nedjelo“ Slobodana Miloševića. Nije isključeno da je i takav njegov dosljedan, intelektualni, antiratni i humanisitčki angažman, doprinijeo da ga Miloševićev režim prokaže kao narodnog neprijatelja i uvrsti na spisak za odstrel.

1655015252801.png


IVAN ĐURIĆ U DJEČIJOJ SOBI ŠEFA KOS-A

Priča Vidosava Stevanovića i spiskovima za likvidaciju protivnika režima Slobodana Miloševića koju je otvorio, vraća nas na sami početak rata u opkoljeno Sarajevo.

U glavnom gradu Bosne i Hercegovine godinama prije rata živio je Aleksandar Vasiljević, visoki obavještajni oficir Jugoslovenske Narodne Armije. Kasnih osamdesetih u burnim vremenima koje je Slobodan Milošević u svojoj knjizi nazvao „Godine raspleta“ Vasiljević se nalazio na čelu Kontraobjavještajne službe JNA(KOS).

Sa mnogo razloga ga se smatra jednim od glavnih protaganista pretvaranja JNA u srpsku, agresorsku i na kraju ratno-zločinačku soldatesku. Nije bilo niti jedne afere u predratnoj Jugoslaviji od „slučaja Janša“ u Sloveiniji, „afere Špegelj“ u Hrvatskoj, pa to oslobađanja Milana Martića koji je uhapšen u Bosanskoj Krupi, u kojoj neposredno nisu bili umiješani Vasiljevićevi i prsti negovih suradnika.

1655015271466.png


Zanimljivo je da je i u prvim danima rata i opsade Sarajeva tokom posjete glavnom gradu Vasiljević predlagao svojim domaćinima Aliji Izetbegoviću i ministru polcije Aliji Delimustafića da za šefa sektora Državne bezbjednosti MUP-a BiH, umjesto odbjeglog Branka Kvesića, imenuju pukovnika JNAFikreta Mulimovića, bivšeg bliskog Vasiljevićevog suradnika.

Nije čak ni sveznajući „Aca“ mogao pretpostaviti da će njegov dugogodišnji kolega u vojnim krugovima poznatiji kao „Fića“ u budućoj bošnjačkoj vlasti, vojnoj, civilnoj, obavještajnoj, vjersko-prosvjetnoj, zauzeti mnogo odgovornije i važnije funkcije; sve do dana današnjeg!

1655015291337.png


Aca, kako su Vasiljevića zvali podređeni oficiri i prijatelji, nekoliko nedjelja prije rata, iselio je svoju familiju (suprugu i kćerku) u Beograd iz vojnog stana u zgradi u Ulici Omera Maslića u Novom Sarajevu.

Jedan od lokalnih komandanata Teritorijalne odbrane BiH tih je dana svjedočio ovom novinaru u kakvom su stanju on i njegovi vojnici zatekli stan Aleksandra Vasiljevića nakon što su ušli u njega.

„Ničeg nije bilo, potpuno prazan stan, bez namještaja, kućanskih uređaja, sve, sve, sve je bilo odneseno. Samo u jednoj sobi na parketu stoje razbacane slike nekih meni nepoznatih muškaraca. Jedino sam od njih prepoznao onog beogradskog profesora Ivana Đurića, gledao sam ga na televiziji, najviše na YUTELU prije rata, a i često je dolazio u Sarajevu.

Njegovih je slika bilo 5-6, raznih veličina od malih, do ogromnih formata. Baš lijep čovjek, k*o upis, kontao sam da Acina kćerka nije njegove slike skupljala k*o što su curice skupljale tih godina postere Čole, Loše, Bajage.
..“ Zatečeni fotografsko-grafički „plijen“ moj sugovornik je predao organima bezbjednosti.

1655015314930.png



Ivan Đurić, profesor iz Beograda, bio je lider Saveza reformskih snaga Srbije (stranke posljednjeg jugoslovenskog premijeraAnte Markovića) i kandidat za predsjednika Srbije na izborima iz decembra 1990.

Nakon izbornog poraza od Miloševića i neizdrživog ratnohaškačkog pritiska na njega, profesor Đurić je, poput pomenutog Vidosava Stevanovića, odselio u Francusku gdje je u predratno vrijeme bio angažiran kao predavač na nekoliko fakulteta.

Tokom agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu Ivan Đurić je u medijima i drugim brojnim javnim istupima ukazivao na zločinački karakter i imperijalne ambicije Srbije prema susjedima.

SRPSKA INTELIGENCIJA I OPOZICIJA U ROVOVIMA OKO SARAJEVA

Poslije odlaska oficira i vojnika ( praćenog nasiljem u Dobrovoljačkoj ulici) napuštenu kasarnu na Bistriku „prečešljali“ su pripadnici MUP-a i Teritorijalne odbrane BiH. U jednoj od kancelarija pronađen je određen broj portreta najistaknutijih i tih nedjelja naglasnijih ličnosti beogradskog opozicionog intelektualnog života: pored fotografija Ivana Đurića, nalazili su se portreti Radomira Konstantinovića, Mirka Kovača, Vesne Pešić, njenog muža Nebojše Popova…

„Ono što je sa tim portretima bilo posebno zannimljivo jeste da su svi oni bili pogužvani i uprljani zemljom, blatom, prašinom. Jedini mogući zaključak je bio da su ti posteri već bili negdje na otvorenom , pa da su „sa terena“ doneseni, odnosno vraćeni u kancelariju u Komandi Druge Armije u kojoj je do njenog napuštanja sjedio jedna visokopozicioinirani oficir KOS-a“, komentirao je za „SB“ Munir Alibabić, dugogodišnji šef sektora Državne bezbjednosti Sarajevo.

Alibabić objašnjava da su mu prethodno dostavljene i ranije pominjane fotografije iz stana Aleksandra Vasiljevića, kao i one pronađene u Komandi Druge Armije JNA. „Moji suradnici i ja zaključili smo da su „prljavi“ plakati vjerovatno jedno vrijeme nalazili u agresorskim rovovima oko Sarajeva. Odnosno, da su bili podijeljeni snajperistima koji su sijali smrt po gradu“.

Prema riječima ovog iskusnog obavještajca, u prvim danima opsade Sarajeva iz Beograda su stizale najave da će predstavnici tamošnjih građanskih organizacija , mirovnih incijativa doći u Sarajevo i pridružiti se građanima koji su ispred Skupštine BiH demonstrirali i zahtijevali mir i prekid agresije.

Osobe čije su fotografije „kolale“ po (napuštenim) vojnim stanovima i kancelarijama oficira JNA, Đurića, Konstantinović, Kovač, gospođa Pešić…bili si lideri antiratnih aktivnosti u Srbiji i njihov dolazak u Sarajevo bio bi ozbiljan udarac beogradskom režimu.

SJEĆANJE VESNE PEŠIĆ

U vezi sa ovim događajem prije nekoliko mjeseci smo razgovarali i sa profesoricom Vesnom Pešić, koja je bila jedna od najistaknutijih mirovnih aktivistkinja u Srbiji tokom agresije na BiH. Ona je, na žalost, i jedina živa od svih osoba čije su fotografije kružila po kasaranama i snajperskim gnijezdima oko Sarajeva.

„Ne mogu da se sjetim baš svega što se u tim prvim danima rata dešavalo unutar građanskog pokreta u Beogradu kojem sam pripadala. Ipak je prošlo trideset godina od tada.

Ne mogu potvrditi da li je kod nekih od ljudi, mojih suboraca postajala ideja da se ide u Sarajevo. Mogu samo reći da smo cijelo vrijeme trajanja tog strašnog i sramotnog rata tražili i nalazili načine da se čuje naš glas, na ulici, medijima, međunarodnim konferencijama…


KRVAVA GLAVA IVANA STAMBOLIĆA

No, tri godine kasnije u proljeće 1995.godine, na poziv Srpskog građanskog vijeća BiH u Sarajevo je iz Beograda, ali i iz nekih evropskih prijestolnica stiglo desetine uglednih srpskih intelektualaca, književnika, bivših političara, novinara, humanitaraca.

Među ostalim, iz Pariza su tada doputovali Ivan Đurić,Žarko Papić, iz Beograda su preko Mađarske, Slovenije i Hrvatske stigli Ivan Stambolić, Radomir Konstantinovića, Miladin Životić, Borka Pavićević…i mnogi drugi prijatelji Sarajeva BiH.

Ova posjeta kao visokomoralan i hrabar čin nije obradovala samo njihove sarajevske kolege i prijatelje, nego je oduđevila najširu javnost u okpoljenom i zaboravljenom gradu.

Njihov dolazak avionima UN-a do Sarajeva osigurala je komanda UNPRPFOR-a, no nakon završetka Skupštine Srpskog građanskog vijeća, Vojska RS je izvršila nekoliko napada na Sarajevski Aerodrom, zbog čega su na nekoliko dana bili ukinuti svi polasci i dolasci aviona. Delegacija gostiju iz Srbije i drugih dijelova Evrope bila je prisiljena napustiti Sarajevo kroz jedinu vezu sa vanjskim svijetom, sarajevski Tunel spasa.

Ivan Đurić umro je dvije godine kasnije u Parizu u 40-oj godini života. Njegov imenjak Stambolić kidnapiran je i likvidiran u augustu 2000. Njegovi posmrtni ostaci su pronađeni pune tri godine kasnije u grobnici na Fruškoj Gori. Likvidirali su ga pripandici Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, predvođeniMiloradom Ulemekom Legijom. Svi su oni, uključujući i Legiju tokom godina rata ostavljali krvave tragove širom BiH…

link


Антиратни протести у Сарајеву почели су 1992. године као одговор Сарајлија на политичку ситуацију у Републици Босни и Херцеговини. Током марта и априла те године, хиљаде Сарајлија на улицама главног града БиХ изразило је своје противљење рату. Блокада Сарајева почела је одмах после референдума 29. фебруара и 1. марта. На свим важнијим сарајевским раскрсницама, "посрбљена" ЈНА поставила је барикаде. Прве ноћи убијено је троје, а рањено четворо Сарајлија. Када су барикаде привремено биле уклоњене, 5. марта, Сарајлије су отпочеле са масовним протестима, а у Сарајеву 5. априла 1992. године испред Скупштине БиХ организован је велики антиратни скуп на којем је било више десетине хиљада људи. Припадници ЈНА-а, којима је наређења издавао тадашњи СДС, из снајпера су пуцали са крова сарајевског хотела Holiday Inn на демонстранте.
 
Poslednja izmena:

Sasha Smirnoff

Aktivan član
Poruka
1.899
Антиратни протести у Сарајеву почели су 1992. године као одговор Сарајлија на политичку ситуацију у Републици Босни и Херцеговини. Током марта и априла те године, хиљаде Сарајлија на улицама главног града БиХ изразило је своје противљење рату. Блокада Сарајева почела је одмах после референдума 29. фебруара и 1. марта. На свим важнијим сарајевским раскрсницама, "посрбљена" ЈНА поставила је барикаде. Прве ноћи убијено је троје, а рањено четворо Сарајлија. Када су барикаде привремено биле уклоњене, 5. марта, Сарајлије су отпочеле са масовним протестима, а у Сарајеву 5. априла 1992. године испред Скупштине БиХ организован је велики антиратни скуп на којем је било више десетине хиљада људи. Припадници ЈНА-а, којима је наређења издавао тадашњи СДС, из снајпера су пуцали са крова сарајевског хотела Holiday Inn на демонстранте.
Сјајно, дакле, пут у независност Републике Српске је једноставан. Само треба организовати референдум за оцепљење и давати потпору тој идеју свакодневним анти-ратним маршевима кроз градове Српске. Ништа лакше.
 

Fring

Aktivan član
Poruka
1.925
Spiskovi smrti Slobodana Miloševića

Snajperisti oko Sarajeva imali su slike Đurića, Konstantinovića, Kovača…sa zadatkom da ih “porokaju“ ako se pojave pred Skupštinom BiH




Vidosav Stevanović, veliki srpski književnik, koji je nakon posljednjeg rata nekoliko godina živio i radio u Sarajevu, nedavno je gostujući na jednoj beogradskoj televiziji iznio zaprepašćujuće tvrdnje o spiskovima za likvidaciju protivnika i neistomišljenika, koje je formirao zločinački režim Slobodana Miloševića tokom 90-ih godina prošlog vijeka.

Na pitanje književnika Svetislava Basare, voditelja emisije, da li je čuo za postojanje spiska za odstrel na kojem su se pored njega, nalazili profesor Ivan Đurić, pisac Mirko Kovač i još neki intelektualci, njih tridesetak, Stevanović je rekao da je čuo za takav spisak, ali da ga nikada nije vidio, ali sam sa više strana čuo da se njegovo ime nalazi na njemu.




Антиратни протести у Сарајеву почели су 1992. године као одговор Сарајлија на политичку ситуацију у Републици Босни и Херцеговини. Током марта и априла те године, хиљаде Сарајлија на улицама главног града БиХ изразило је своје противљење рату. Блокада Сарајева почела је одмах после референдума 29. фебруара и 1. марта. На свим важнијим сарајевским раскрсницама, "посрбљена" ЈНА поставила је барикаде. Прве ноћи убијено је троје, а рањено четворо Сарајлија. Када су барикаде привремено биле уклоњене, 5. марта, Сарајлије су отпочеле са масовним протестима, а у Сарајеву 5. априла 1992. године испред Скупштине БиХ организован је велики антиратни скуп на којем је било више десетине хиљада људи. Припадници ЈНА-а, којима је наређења издавао тадашњи СДС, из снајпера су пуцали са крова сарајевског хотела Holiday Inn на демонстранте.

Nisu to bili nikakvi antiratni protesti nego takija bosanskih Muslimana i protesti muslimanskih ekstremista u reziji stranke Alije Izetbegovica SDA




Падом комунизма у источној Европи 1989. године. Савез комуниста Југославије дозволио је одржавање демократских избора широм земље 1990. године. У Босни и Херцеговини, политичке странке су углавном основане по националној линији. Муслимани су основали Странку демократске акције (СДА), Срби Српску демократску странку (СДС), а Хрвати Хрватску демократску заједницу (ХДЗ). На челу СДА био је Алија Изетбеговић, СДС-а Радован Караџић и ХДЗ-а Стјепан Кљујић. Први демократски избори у Босни и Херцеговини одржани су 18. новембра 1990. године. Највише гласова су добиле управо три националне странке

СДА и ХДЗ, странке које су представљале интересе већине Муслимана и Хрвата, залагале су се за независност Босне и Херцеговине, чему се оштро противио СДС и велика већина Срба.Владе Словеније и Хрватске прогласиле су независност од Југославије 25. јуна, што је довело до рата у Словенији и Хрватској. У новембру 1991, Скупштина српског народа у БиХ (касније Народна скупштина Републике Српске) организовала је плебисцит на којем је већине Срба у БИХ гласала за останак БИХ у саставу Југославије.Сљедећег мјесеца, из ЕУ и НАТО су поручили да би правно обавезујући референдум о независности био предуслов за коначно признање Босне и Херцеговине од стране земаља Еу И НАТО. Према томе, Скупштина СР Босне и Херцеговине донијела је одлуку о одржавању референдума о независности 29. фебруара и 1. марта. СДС је такав референдум одбацио као неуставан.Сходно томе, на позив странке већина Срба је бојкотовала референдум. Скупштина српског народа у БиХ донијела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара, која је требала да обухвати подручја „српских аутономних регија и области и других српских етничких цјелина у Босни и Херцеговини, укључујући и подручја на којима је српски народ остао у мањини због геноцида.

Као и већи дио Босне и Херцеговине, Сарајево је било етнички и вјерски разнолико. Према попису становништва у БиХ 1991, град је имао 525.980 становника, од чега су 49,25 % били Муслимани, 29,94 % Срби, 10,65 % Југословени и 6,62 % Хрвати.



У недјељу, завршног дана гласања, 1. марта 1992 у цркви Преображења Господњег у Новом Сарајеву одржано је вјенчање српског пара Милана Гардовића и Дијане Тамбур. Младожења је био студент Православног богословског факултета у Београду, на посљедњој години студија. Његов отац Никола био је црквењак у цркви Преображења Господњег.Историчар Кенет Морисон атмосферу тога дана у Сарајеву описује као „напету”. Након вјенчања, младенци, њихове породице и сватови упутили су се у Дом Свете Текле у дворишту цркве Светих Арханђела Михаила и Гаврила, познатија као Стара православна црква, која се налазила у старој градској — већински муслиманској — четврти Башчаршија, гдје је требао да се одржи свадбени ручак. Стара православна црква на Башчаршији најстарија је српска православна грађевина у Сарајеву.

Пошто у непосредној близини Старе православне цркве није било мјеста за паркирање, сватови су одлучили да пјешице крену према цркви, формирајући поворку која се протезала од најближег паркинг мјеста до саме цркве. Током поворке, сватови су махали српским заставама, што су многи муслимански пролазници протумачили као провокацију. Такве поворке биле су типичне за српске свадбе широм БИХ . Обично их је пратило трубљење аутомобила и пјевање пјесама. Око 2.30 послије подне, четворица младића изашла су из бијелог фолксвагена голфа и покушала да отму српску заставу једном од сватова. Услиједила је препирка, а према ријечима очевидаца, један од мушкараца је запуцао на свадбену поворку.

Виктор Мајер, дописник њемачког дневног листа Frankfurter Allgemeine Zeitung, био је случајни очевидац напада и о њему је писао у својој књизи Yugoslavia: A History of its Demise из 1995. године.„У почетку се чинило да је ријеч о детонатору”, написао је Мајер о пуцњави, „али онда сам видео људе избезумљене; чуо сам плач и видио некога како трчи до најближег телефона и видио преплашена лица пролазника”.У нападу је убијен младожењин отац Никола Гардовић, а рањен српски православни свештеник Раденко Мировић.



„Емотивни набој инцидента био је снажан са обје стране”, пише историчар Младен Анчић, „јер је српску свадбену поворку која је приказивала српске симболе на путу до најстарије српске цркве у Сарајеву зауставио муслимански метак”. За већину Срба напад је представљао „тачку без повратка”, пише историчар Џон Р. Шиндлер.


 

cronnin

Veoma poznat
Moderator
Poruka
10.781
Srđa oborio Sloboševića :per:

Па није Срђа, зна се ко стоји иза тог концепта - CIA, NED, Gene Sharp, Thomas Schelling и остала нацистичка екипа.
Срђа је само (ш)пијун, који ради за стране интересе, против своје државе, а кога ДБ није затворила на време.
 

Dе Sisti

Legenda
Poruka
66.772
Па није Срђа, зна се ко стоји иза тог концепта - CIA, NED, Gene Sharp, Thomas Schelling и остала нацистичка екипа.
Срђа је само (ш)пијун, који ради за стране интересе, против своје државе, а кога ДБ није затворила на време.
Oborio ga je narod. I Srđa u narodu
 

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
61.713
Па није Срђа, зна се ко стоји иза тог концепта - CIA, NED, Gene Sharp, Thomas Schelling и остала нацистичка екипа.
Срђа је само (ш)пијун, који ради за стране интересе, против своје државе, а кога ДБ није затворила на време.
Screenshot_20220612-152139_Chrome.jpg
 

Slavenska

Domaćin
Poruka
3.036
Oborio ga je narod. I Srđa u narodu

Тај мали хоштаплер никада није био део народа , да није било ЦИА новца , говоримо о милионима који су долазили из Мађарске , да није било плаћених протестаната , да није било људи који су организовано долазили 5 Октобра из других држава у Београд .ништа се не би десило .

Где је данас овај хоштаплер , него у мишијој рупи .у канилизацији историје са својом мизерном улогом у рушењу Југославије
 

Dе Sisti

Legenda
Poruka
66.772
Sloba je bio zlo. Ali ni Srđa nije ništa bolji.
Srđa je neuporedivo bolji.
Odmah su prestali ratovi, inflacija, sankcije, vize, strujne restrikcije.
Počelo je da se živi NORMALNO.

I zato je Srđa CAR, na žalost svih javnih i skrivenih slobista, šešeljista i mladih socijalista
722bf1d8-01f0-4ced-afb3-dfbc49e39985-1360x2040.jpeg
 

đavolčić

Buduća legenda
Moderator
Poruka
41.071
Srđa je mnogo bolji.
Odmah su prestali ratovi, inflacija, sankcije, vize, strujne restrikcije.
Počelo je da se živi NORMALNO.

I zato je Srđa CAR, na žalost svih javnih i skrivenih slobista, šešeljista i mladih socijalista
722bf1d8-01f0-4ced-afb3-dfbc49e39985-1360x2040.jpeg
Da da. Obični plaćenik. Ništa bolji od Slobe, Šešelja i sličnih. Odnosno samo je druga strana medalje.
 

Dе Sisti

Legenda
Poruka
66.772
Da da. Obični plaćenik. Ništa bolji od Slobe, Šešelja i sličnih. Odnosno samo je druga strana medalje.
Stvarno?
Što ga ga Vučić ne hapsi, ako je plaćenik i izdajnik?
Možda zato što su ta etiketiranja čiste gluposti?

Uzgred, za koga si ti zagranično navijao u sezoni septembar / oktobar 2000. godine?

Хахаха, јесте, а онда је мрмот завио мобилни телефон у алуминијумску фолију да га не зрачи док спава.
Zamisli, narod, Otpor i Koštunica oborili Miloševića?
Možeš li da veruješ?
 

đavolčić

Buduća legenda
Moderator
Poruka
41.071
Stvarno?
Što ga ga Vučić ne hapsi, ako je plaćenik i izdajnik?
Možda zato što su ta etiketiranja čiste gluposti?

Uzgred, za koga si ti zagranično navijao u sezoni septembar / oktobar 2000. godine?
E ako je dokaz nečega što Vučić ne hapsi...
 

cronnin

Veoma poznat
Moderator
Poruka
10.781
Zamisli, narod, Otpor i Koštunica oborili Miloševića?
Možeš li da veruješ?

Па наравно да јесу, када је CIA и целa NATO логистика стајала иза њих, а народ неук и необразован.
 

Dе Sisti

Legenda
Poruka
66.772
Па наравно да јесу, када је CIA и целa NATO логистика стајала иза њих, а народ неук и необразован.
Narod neuk i neobrazovan, pa misli da se ceo svet urotio protiv srpskog naroda i da je Slobodan branio Srbe?

E ako je dokaz nečega što Vučić ne hapsi...
Veći je dokaz to što TI političkog neistomišljenika nazivaš "plaćenik "?
 
Poslednja izmena:
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.