Smrtna kazna u Srbiji je ukinuta 2002. godine, a poslednji put izvršena 1992. godine

Ремонтер

Iskusan
Banovan
Poruka
6.710
Smrtna kazna uživa najveću podršku u Vojvodini (78 %) i centralnoj Srbiji (70 %), a najmanju u Beogradu (61 %)




Većina država u svetu, na Dan borbe protiv smrtne kazne, zajedno sa organizacijama i pojedincima širom sveta, potvrđuje svoju opredeljenost za ukidanje smrtne kazne u zemljama u kojima ona još postoji i svoju odlučnost da ne dopusti njeno ponovno uvođenje tamo gde je ukinuta. Svetski dan borbe protiv smrtne kazne obeležava se 10. oktobra, a u zemljama Evropske unije i kao Evropski dan borbe protiv smrtne kazne.

"Jednom rukom davio sam jednu, a drugom drugu devojčicu": Ovako je izgledalo suđenje monstrumu iz Pančeva 1926. godine

Smrtna kazna u Srbiji je ukinuta 2002. godine, a poslednji put izvršena 1992. godine. Ujedinjene nacije su još 1966. godine preporučile ukidanje smrtne kazne, a godine koje su usledile, obeležene su jačanjem međunarodnog pokreta koji se bori protiv takvog kažnjavanja ljudi, pa se sve više zemalja odlučuje za njeno ukidanje.






Istraživanje javnog mnenja naručeno povodom Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne pokazalo je blag porast podrške smrtnoj kazni u odnosu na prošlu godinu: od 54% na 56%, podacu su sa portala smrtnakazna.rs. S druge strane, procenat ispitanika koji su protiv smrtne kazne nije se povećao i iznosi 24, kao i prošle godine. Broj neodlučnih je smanjen sa 22 na 20%. Ako se izuzmu neodlučni, 70% ispitanika je za smrtnu kaznu, a 30% protiv nje.

Nastavlja se tendencija rasta podrške smrtnoj kazni, započeta 2013. godine. Kao i obično, žene su češće protiv smrtne kazne nego muškarci. I ove godine su mladi mnogo češće protiv smrtne kazne nego stariji. Protiv smrtne kazne je 45 % mlađih od 30 godina, a samo 26 % starijih.


Gradsko stanovništvo je nešto češće protiv smrtne kazne nego seosko. Smrtna kazna uživa najveću podršku u Vojvodini (78 %) i centralnoj Srbiji (70 %), a najmanju u Beogradu (61 %). Otpor prema smrtnoj kazni raste naporedo s nivoom obrazovanja.

Ispitanici s nižim stepenom obrazovanja češće podržavaju smrtnu kaznu, a oni sa višim joj se češće protive.


https://www.telegraf.rs/vesti/srbij...ta-danas-mislimo-o-njenom-vracanju-a-sta-svet




smrtna-kazna-830x0.jpg
smrtna-kazna-830x0.jpg
 
Silvo Plut, je slovenački ubica, * 29. maj 1968, Novo mesto, 28. april 2007, Ljubljana [1].

16. februara 1990 godine je ubio Marjancu Matjašič. Nakon što ju je ubio, iskasapio joj je organe i pobegao. Policija ga je ubrzo uhapsila, a zatim je osuđen na 15 godina zatvora.

Kaznu je izdržao u Zavodu za izvršenje kazni zatvora u Sloveniji, odakle je posle 13 godina prevremeno pušten zbog dobrog ponašanja. Ubrzo nakon toga, otputovao je u Srbiju , gde je učestvovao u nekoliko pljački, do 18 novembar 2004 godine kada je ubio svoju drugu žrtvu Jasminu Đošić. Čak i njeno telo je kasnije nađeni iskasapljeno i unakaženo.

Zatim je pobegao nazad u Sloveniju, gde je odmah uhapšen po nalogu Slovenačke policije u vezi sa pljačkom u Sloveniji. Zbog nedostatka dokaza, kasnije je oslobođen i pušten javnost ove dve zemlje postaje ogorčena. Zbog zakona Slovenija nije mogla da isporuči Pluta Srbiji, tako da je Plut ostao na slobodi.

24. februara 2006 godine kidnapuje bračni par, Mira i Ljubicu Ulčar, kasnije je silovao i ubio Ljubicu, Miro je uspeo da pobegne.

Okružni sud u Ljubljani ga je 2. oktobra 2006 proglasio krivim za ubistvo Ljubice Ulčar i pokušaj ubistva Mira Ulčara. Presuda od 45 godina zatvora bila je ukinuta zato što prema slovenačkom zakonu maksimalna kazna zatvora za taj zločin je 30 godina. U kaznu mu je uzeto i vreme koje je proveo u pritvoru.



U Srbiji je Plut 26. aprila 2007 godine osuđen na 40 godina zatvora, zbog ubistva Jasmine Djošić i nekoliko krađa.

Plut je konačnost presude kazne odslužio u zatvoru za rečenicu u kojoj Povšetova (sudija) će ga 28. aprila, pronaći mrtvog. Izvršio samoubistvo na način koji je bio konzumiranja previše umirujućih tableta.

Silvo Plut Slovenački rekorder, po tome što su ga prvostepeni sudovi osudili na više od 116 godina zatvora.[2]

Njegov rođak Bojan Plut, je takođe serijski ubica.



Serijski ubica ili serijski ubojica (engleski: serial killer) se tradicionalno definira kao pojedinac koji je tokom jednog dužeg perioda (najkraće mjesec dana) ubio tri ili više drugih osoba [1], a čiji je osnovni motiv psihološko zadovoljstvo
 
Poslednja izmena:
za takve osobe i jeste smrtna kazna

isprica sve o svirepom ubistvu , pokaze oruzje i telo - nije nevin sigurno

ovaj gore da je smaknut nakon prvog ubistva, 2 osobe bi ostale zive

mozda i vise

a da ga dozivotno hranis u zatvoru , mozda i tamo nekog ubije , iz dosade

užas
kolko puta sam čito da se likovi koji su silovali i/ili ubili osude na fazon svega par decenija,nekad čak ni tolko,i onda po izlasku počine iste il još gore zločine :dash:
''pravosudje'' i ''pravo'' nešto najdebilnije najbesmislenije i najnepravednije ikad,ja nzm stvarno koliko moraš biti malouman a i nesmotren,neempatičan itd,da lika koji ubije,i to čak ubije dete neko,tinejdjera ili mladu osobu,osudiš na 10,20,40 ili čak kraće,svega par godina itd,nema bukv nikakve ni logike ni empatije znači ni racija ni osnovne ljudskosti pri takvim odlukama,treba sve hardkor ubice (''hardkor'' u smislu lik koji ima 20 plus godina ubije nekog dosta mladjeg od sebe,jer ipak ruku na srce nisu sva ubistva ista,nije isto ako neki siromašni tinejdjer od 15 dina recimo ubije neku babetinu koja je s dve noge u grobu i to ne čak ni iz zlobe no nzm ni ja nbt da ne palamudim previše,velim,nije isto to i kad neki očigledni,nedvosmisleni psihopata kojeg je greota ostaviti u životu ubije iz zlobe tj zato što je poremećen nekog klinca) ili na doživotnu ili smrtnu kaznu,koja je dakako daleko logičnije normalnije i ljudskije rešenje jer nema smisla hraniti doživotno hebenog psihopatu,dopuštati mu da gleda tv,druži se itd itd,nidje veze,no aj kao,bolje i to no pišljivih 40 godina (maksimum,aloo,većina ni pola od toga ne dobije O.o ),velim,to je jedini logičan,racionalan,smislen,empatičan i koji još oćete pozitivan pridev odgovor jer,čak i ako neko koga smo osudili na smrt ili doživotno ne bi ponovio neki zločin po izlasku (što je,opet,nemoguće saznati jer ''šta bi bilo kad bi bilo''),(pominjem ovo jer je to jedan od glavnih ''argumenata'' hebenih idiota tipa ''oh ali i oni su ljudi..uništen život..druga prilika..svako zaslužuje šansu..rehabilitacija'' itd,što je apsolutno idiotski jer je psihopatu nemoguće rehabilitovati,a i ikoga zapravo kasmo kotoga),daleko je manja šteta da OSOBA KOJA JE HEBENO ISKASAPILA NEKOG (ILI VIŠE NJIH) I/ILI ČAK MUČILA I GORE STVARI RADILA NEKOME-bude ubijena ili do kraja života na zatvorenom; NEGO da se takva..osoba pusti medju ljude opet,nakon 10,20,60 godina,nbt kad,i RIZIKUJE SE time život nevinih,dakle nidje veze
 
Morate razumeti da veliki deo sredstava za hranu zatvori mogu samostalno da zarade, tako sto sa laksim prestupnicima bukvalno sklope neki vid ugovora/obaveze za neku laksu proizvodnju (alternativne sankcije).

Npr u Mitrovici postoji stamparija u zatvoru, koja snabdeva veliki broj sudova.

- - - - - - - - - -

Od tih para se mogu izdrzavati i potpuno izolovani ljudi, i to dozivotno izolovani.
 
mogu oni koji su pocinili manje zlocine ,

ali one sa vecim ne mozes pustiti da rade medju narod

bas malopre slavica djukic prica o nekom pacijentu

- pa zar ti nije zao , ubio si i oca i majku i dete od 8 god

- naravno da mi je zao , bilo samo 2 hilj maraka


to cudoviste ne zasluzuje JEDAN JEDINI OBROK o tudjem trosku
Cuo sam to malo pre , uzas!
 

Back
Top