Quantcast

СМРТ МОНЕТАРНОМ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА ДИНАРУ!

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
Стрпљиви нека прочитају цео текст.

А они други, нека знају бар ово:

БОРБА ЗА СЛОБОДУ СРБИЈЕ, ЧИЈИ СМО ПРОТАГОНИСТИ И ДОНЕКЛЕ ОРГАНИЗАТОРИ, ЈЕ ПРЕ СВЕГА БОРБА ЗА СЛОБОДУ ДИНАРА, ЗА МОНЕТАРНИ СУВЕРЕНИТЕТ, ОДНОСНО ЗА СЛОБОДУ БУДУЋЕ ДРЖАВЕ ДА
ВРШИ СВОЈЕ ПРАВО И ОБАВЕЗУ ИЛИ ПРОСТО ДА УПРАВЉА НОВЧАНИМ ТОКОВИМА.



"На питање зашто Србија не може да добије своју државну развојну банку (или више њих као што је случај у Кини или Немачкој – примедба аутора), које су му својевремено упутили домаћи привредници, сада већ бивши гувернер Радован Јелашић мртав-хладан одговара:

"Ако је неко спреман да положи депозит на штедњу са каматом од нула одсто онда је могуће да постоји банка која ће нудити кредите са интересом од два до три процента.
Сви би хтели да новац ороче по камати већој од девет, а да зајам не плате по већој од седам. У тој рачуници нешто не штима."

Ово је подмукла лаж и верзија за неуку јавност навиклу да слепо верује „ауторитетима“,, али у реалности ствари стоје сасвим другачије. Ево шта о креирању новца у уџбенику „Финансије“, поднаслов „Стварање и поништавање новца“, каже његов колега Војин Бјелица, банкар и професор на економском факултету, бивши председник Савета НБС:

"Кредитна активност банака омогућава да банка ствара новац на тај начин што монетизује своју активу. Најчешћи и најтипичнији случај креирања новца је када банка одобрава кредит неком од својих коминтената." И још додаје: "Са гледишта функције креирања новца, није битно да ли се кредит одобрава у књигама или у готовом!"

Дакле, пословне банке саме стварају новац и то књишки или безготовински. Не треба им никаква штедња! Ово их чини емисионим установама на исти начин као што су то централне банке, с том разликом што емитују другачију врсту новца. Да ли се такав новац пушта у оптицај безусловно (debt-free) или као кредит је друго питање.

Наравно да је приватним "банкарима" у интересу да штанцују искључиво кредите, јер се камате сливају у њихове џепове, а друштво постаје зависно од комерцијалних банака.

Ако знамо да банке рутински креирају новац из ничега на текућим и другим пролазним рачунима уз нулте трошкове, јасно је да камате на такве кредите немају никакве везе са висином каматних стопа на штедне улоге и да се овакве грубе обмане јавности користе као параван за невидљиву контролу друштва уз стицање астрономских, ничим заслужених профита.
Зашто банке онда примају новац на штедњу? Пре свега зато што морају, јер би људи у супротном почели да постављају незгодна питања у вези порекла њихових кредита и читава превара би била откривена.

У сваком случају, све ово се одвија под покровитељством установе зване „Народна банка“ која је народна само у називу и чији главни задатак је да пружа логистичку и медијску подршку лажним банкарима и узурпаторима који су од државе преотели њено суверено право и обавезу – да емитује сопствену валуту у било којој форми, јер је то темељна претпоставка економског просперитета и истинске слободе у једном друштву. Гувернер је у целој причи само протоколарна личност, ПР менаџер са задатком да замајава народ и извршава туђе налоге, док све конце заправо вуку стране приватне банке као главни емитери и креатори динарске масе. Зато је оставка гувернера и долазак новог човека на ту функцију само козметичка промена и прилика да се оперу руке, а сва кривица за стање у економији пребаци на неодговорну и корумпирану владу.

За носиоце монетарне власти и скривене господаре ово је свакако пожељан исход, јер док њихови штићеници и даље несметано дивљају по Србији кривотворећи кредите, гладан народ ће имати чиме да се забавља и кога да криви.

Избори долазе и пролазе, странке се мењају, али без монетарног суверенитета и државних развојних банака, све је то само још једна луткарска представа."
 
Poslednja izmena:

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
Pricas o valuti koja je dozivela najvecu propast u istoriji valuta svih zemalja,i na nju trebam da budem ponosan...mozes da ga oslobajas koliko hoces,on je prs'o pa prs'o...
Пр'со би и ти када би ти конкуренцију, уз подршку или бар прећутну сагласност "државе", правио безготовински или фантом-новац.
 
Poslednja izmena:

vladeks

Ističe se
Poruka
2.320
Стрпљиви нека прочитају цео текст.

А они други, нека знају бар ово:

БОРБА ЗА СЛОБОДУ СРБИЈЕ, ЧИЈИ СМО ПРОТАГОНИСТИ И ДОНЕКЛЕ ОРГАНИЗАТОРИ, ЈЕ ПРЕ СВЕГА БОРБА ЗА СЛОБОДУ ДИНАРА, ЗА МОНЕТАРНИ СУВЕРЕНИТЕТ, ОДНОСНО ЗА СЛОБОДУ БУДУЋЕ ДРЖАВЕ ДА
ВРШИ СВОЈЕ ПРАВО И ОБАВЕЗУ ИЛИ ПРОСТО ДА УПРАВЉА НОВЧАНИМ ТОКОВИМА.



"На питање зашто Србија не може да добије своју државну развојну банку (или више њих као што је случај у Кини или Немачкој – примедба аутора), које су му својевремено упутили домаћи привредници, сада већ бивши гувернер Радован Јелашић мртав-хладан одговара:

"Ако је неко спреман да положи депозит на штедњу са каматом од нула одсто онда је могуће да постоји банка која ће нудити кредите са интересом од два до три процента.
Сви би хтели да новац ороче по камати већој од девет, а да зајам не плате по већој од седам. У тој рачуници нешто не штима."

Ово је подмукла лаж и верзија за неуку јавност навиклу да слепо верује „ауторитетима“,, али у реалности ствари стоје сасвим другачије. Ево шта о креирању новца у уџбенику „Финансије“, поднаслов „Стварање и поништавање новца“, каже његов колега Војин Бјелица, банкар и професор на економском факултету, бивши председник Савета НБС:

"Кредитна активност банака омогућава да банка ствара новац на тај начин што монетизује своју активу. Најчешћи и најтипичнији случај креирања новца је када банка одобрава кредит неком од својих коминтената." И још додаје: "Са гледишта функције креирања новца, није битно да ли се кредит одобрава у књигама или у готовом!"

Дакле, пословне банке саме стварају новац и то књишки или безготовински. Не треба им никаква штедња! Ово их чини емисионим установама на исти начин као што су то централне банке, с том разликом што емитују другачију врсту новца. Да ли се такав новац пушта у оптицај безусловно (debt-free) или као кредит је друго питање.

Наравно да је приватним "банкарима" у интересу да штанцују искључиво кредите, јер се камате сливају у њихове џепове, а друштво постаје зависно од комерцијалних банака.

Ако знамо да банке рутински креирају новац из ничега на текућим и другим пролазним рачунима уз нулте трошкове, јасно је да камате на такве кредите немају никакве везе са висином каматних стопа на штедне улоге и да се овакве грубе обмане јавности користе као параван за невидљиву контролу друштва уз стицање астрономских, ничим заслужених профита.
Зашто банке онда примају новац на штедњу? Пре свега зато што морају, јер би људи у супротном почели да постављају незгодна питања у вези порекла њихових кредита и читава превара би била откривена.

У сваком случају, све ово се одвија под покровитељством установе зване „Народна банка“ која је народна само у називу и чији главни задатак је да пружа логистичку и медијску подршку лажним банкарима и узурпаторима који су од државе преотели њено суверено право и обавезу – да емитује сопствену валуту у било којој форми, јер је то темељна претпоставка економског просперитета и истинске слободе у једном друштву. Гувернер је у целој причи само протоколарна личност, ПР менаџер са задатком да замајава народ и извршава туђе налоге, док све конце заправо вуку стране приватне банке као главни емитери и креатори динарске масе. Зато је оставка гувернера и долазак новог човека на ту функцију само козметичка промена и прилика да се оперу руке, а сва кривица за стање у економији пребаци на неодговорну и корумпирану владу.

За носиоце монетарне власти и скривене господаре ово је свакако пожељан исход, јер док њихови штићеници и даље несметано дивљају по Србији кривотворећи кредите, гладан народ ће имати чиме да се забавља и кога да криви.

Избори долазе и пролазе, странке се мењају, али без монетарног суверенитета и државних развојних банака, све је то само још једна луткарска представа."
ja sam mislio da je tixi maher za monetarnu politiku,ali ti si ga prevazisao,u zemlji srbiji je pre par godina stednja bila 100 miliona evra,do danas je dosta podignuta,ali i dalje mi trosimo ojre koji su neki stedljivi austrijanci i nemci ustedeli i sad ih oplodjuju njihove banke jer im je isplativije nego da investiraju u nemackoj,sta nam se desilo dobro je da dinar postoji kao valuta,sve dok inflacija ne bude spustena na 2-3 %godisnje i tako ostane par godina nema povratka poverenja u dinar
 

vladeks

Ističe se
Poruka
2.320
Пр'со би и ти када би ти конкуренцију, уз подршку или бар прећутну сагласност "државе", правио безготовински или фантом-новац.
kakav fantom novac,procitaj sta je kreditno monetarna multiplikacija,kako se odvija,kada je maksimim postignut,pusti bjelicu i citaj ozbiljne knjige:ok:
 

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
kakav fantom novac,procitaj sta je kreditno monetarna multiplikacija,kako se odvija,kada je maksimim postignut,pusti bjelicu i citaj ozbiljne knjige:ok:
Препоручи....

Мислиш на кредитно-монетарна мултипликација чију монетарну базу чини или би бар требало да чини примарни новац, новац тзв. народне или централне банке?
Па, чини ли је или ... се ипак "однекуд" појави "фантом"?

Узгред, да ли тврдиш да монетарну политику Србије води држава Србија, суверено? Да у потпуности контролише новчану масу и токове новца? Ем независно од "евентуалних" претендената на ту владавину, ем пре свега, па и строго водећи рачуна О ПОТРЕБАМА ДОМАЋЕ ПРИВРЕДЕ?
И откуд то да више немамо НИЈЕДНУ домаћу развојну банку?
 
Poslednja izmena:

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
ja sam mislio da je tixi maher za monetarnu politiku,ali ti si ga prevazisao,u zemlji srbiji je pre par godina stednja bila 100 miliona evra,do danas je dosta podignuta,ali i dalje mi trosimo ojre koji su neki stedljivi austrijanci i nemci ustedeli i sad ih oplodjuju njihove banke jer im je isplativije nego da investiraju u nemackoj,sta nam se desilo dobro je da dinar postoji kao valuta,sve dok inflacija ne bude spustena na 2-3 %godisnje i tako ostane par godina nema povratka poverenja u dinar
Ne mislim da sam maher za monetarnu politiku, a iznosim jedno od mišljenja na tu temu.

Mi trošimo kreditne dolare i ojre, uključujući i one koji nam stižu od rodbine iz rasejanja.

Zašto li je "njihovim" bankama isplativije da "njihov" novac oplođuju ovde, nego da ga investiraju tamo?

Zato što tamo ne mogu da "rokaju" debele kamate, zato što je "tamo" teže praviti novac na papiru? Sigurno ne zato što je ovdašnja privreda jača od nemačke.
 

vladeks

Ističe se
Poruka
2.320
Ne mislim da sam maher za monetarnu politiku, a iznosim jedno od mišljenja na tu temu.

Mi trošimo kreditne dolare i ojre, uključujući i one koji nam stižu od rodbine iz rasejanja.

Zašto li je "njihovim" bankama isplativije da "njihov" novac oplođuju ovde, nego da ga investiraju tamo?

Zato što tamo ne mogu da "rokaju" debele kamate, zato što je "tamo" teže praviti novac na papiru? Sigurno ne zato što je ovdašnja privreda jača od nemačke.
nema tu nikakve misterije,ispalativije je ovde jer je veca kamatna stopa,a ovo stanje je uzrokovano rizikom zemlje,kreditnim rejtingom,politickom situacijom u zemlji,..kod nas su poceli pre par godina sa kreditima i mi sad hocemo iste kamatne stope kao nemci,austrijanci,jedna slovenija koja je visoko razviojena zemlja ima skoro duplo vece kamatne stope nego nemacka,kad pocnu da padaju kamatne stope padace i aktivne i pasivne tako da strancima nece biti nesto isplativo kod nas da ih plasiraju ,a to ce biti za mnogo godina,nema ovo veze sa novcem,papirima,i ostalim nego sa logikom kapitala koji trazi najprofitabilniji put da se oplodi i zato je kapitalizam preziveo a ne socijalizam
 

turcin

Ističe se
Poruka
2.289
Nisam monetarac,ali slusajuci nase ekonomiste siguran sam da svaki forumas zna vise od njih.Na svetskom trzistu novca evro ne vredi koliko se predstavlja njegova vrednost,evro je vestacka valuta,licno mislim da na dugacke staze nece opstati.A sto se tice price nasih ekonomista,pa nek odrede da evro vredi i 1000 din ili i 100 000 din,jer po njima koliko kukaju da dinar treba biti slab radiizvoza,oni nisu nista drugo nego za Pester da cuvaju ovce,a i tu bi zajebali stvar.
 

Han Pritcher

Elita
Banovan
Poruka
16.622
kakav fantom novac,procitaj sta je kreditno monetarna multiplikacija,kako se odvija,kada je maksimim postignut,pusti bjelicu i citaj ozbiljne knjige:ok:
a sta je multiplikacija, ilti monetizovanje aktive :) nego stampanje (iliti kreiranje) fantomskog novca bez pokrica u proizvodu ili stednji?

vidi, upravo gledas krah tog kreditnog sistema, ispred ociju ti se odigrava, a mogli su pre da ukapiraju da matematicki taj sistem obavezno dovodi do kraha zbopg nagomilanih dugova.
 

Han Pritcher

Elita
Banovan
Poruka
16.622
a da je jelasic slagao ne trepnuvsi, o pa itekako. on racuna da niko ne zna o velikoj bankarskoj prevari sa kreditnim novcem, a zaista se i slabo zna, ali se saznaje, sirom zapada i kod nas na zalost.
u srbii se sve manje i manje zajmi a sad kad prezaduzeni (preduzeca i gradjani) pocnu da prodaju svoje asete da bi vratili masovne dugove, docice do kontrakcije dinarske novcane mase iako je referentna kamata NBS na dinare realno ispod 0.

sta ce to da proizvede? pa nesto slicno ko i kod amera sto FED radi sa QE1 i 2, stampaju na drzavnom nivou sto ih je od deflatornog sad gurnulo u inlfatornu fazu, i stize ih hiperinflacija uskoro
 

Han Pritcher

Elita
Banovan
Poruka
16.622
Javio se i Madoff, najveci master piramidalnih prevara u istoriji covecanstva i covek ladno kaze da su drzava i banke mnogo veci igraci od njega:

Wall Street swindler Bernard Madoff said in a magazine interview published Sunday that new regulatory reform enacted after the recent national financial crisis is laughable and that the federal government is a Ponzi scheme.
o bankama dalje ovde:
http://news.yahoo.com/s/ap/20110228/ap_on_re_us/us_madoff_scandal
 

Srborus

Poznat
Poruka
8.179
Ево шта о креирању новца у уџбенику „Финансије“, поднаслов „Стварање и поништавање новца“, каже његов колега Војин Бјелица, банкар и професор на економском факултету, бивши председник Савета НБС:

"Кредитна активност банака омогућава да банка ствара новац на тај начин што монетизује своју активу. Најчешћи и најтипичнији случај креирања новца је када банка одобрава кредит неком од својих коминтената." И још додаје: "Са гледишта функције креирања новца, није битно да ли се кредит одобрава у књигама или у готовом!"
Nije Vojin Bjelica nego Sinisa Ostojic i knjiga se zove ne "Finansije" nego "Monetarne finansije".
 

xpertbet

Iskusan
Poruka
5.686
zoro ne znam kojom si ideologijom zadojen
ok to patriotizam i sve

ali srbi su nekad se kleli da su srbi ali shtekali marke

ovi nashi lelemudi po skupshtini to sve go lopov do lopova

inache bi dinar bio ko 1994 a ne da devalvira sto puta a josh pedeset ce ove godine

elem da je taj iz 94 ili bar 97 kad je bio 4 prema jedan dojche moglo bi se igura sa minimalcem koji je manji od zvanichnog
vec oko 12k dindzi pa tu negde da se nadjemo na 1.5k evra

ne verujem ja ni zapadu ni istoku ali josh manje nashim mutantima iz adminstracije
 

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
zoro ne znam kojom si ideologijom zadojen
ok to patriotizam i sve

ali srbi su nekad se kleli da su srbi ali shtekali marke

ovi nashi lelemudi po skupshtini to sve go lopov do lopova

inache bi dinar bio ko 1994 a ne da devalvira sto puta a josh pedeset ce ove godine

elem da je taj iz 94 ili bar 97 kad je bio 4 prema jedan dojche moglo bi se igura sa minimalcem koji je manji od zvanichnog
vec oko 12k dindzi pa tu negde da se nadjemo na 1.5k evra

ne verujem ja ni zapadu ni istoku ali josh manje nashim mutantima iz adminstracije
Нисам "задојен" ниједном идеологијом. Све су оне посвађане са реалношћу.

И није ово ствар моје "заљубљености" у домаћу валуту - динар.

Кажем само да без монетарне слободе, односно суверености свака друга је само празна прича.

Ма ко дошао на власт, а настави са оваквим трендом у монетарној политици неће урадити ништа, осим наставити да нас препушта на милост и нарочито оно друго СИК-у /Светској Империји Капитала/, а пре свега њеним финансијским разбојницима.
 

Astral-Blade

Aktivan član
Poruka
1.684
ja sam mislio da je tixi maher za monetarnu politiku,ali ti si ga prevazisao,u zemlji srbiji je pre par godina stednja bila 100 miliona evra,do danas je dosta podignuta, ali i dalje mi trosimo ojre koji su neki stedljivi austrijanci i nemci ustedeli i sad ih oplodjuju njihove banke jer im je isplativije nego da investiraju u nemackoj,sta nam se desilo dobro je da dinar postoji kao valuta,sve dok inflacija ne bude spustena na 2-3 %godisnje i tako ostane par godina nema povratka poverenja u dinar
Кад би знао како се креира новац (динари, еври, форинте, свеједно), не би писао овакве глупости. Инфлација у Србији не може бити елиминисана или макар снижена на ниво који помињеш, све док стране банке емитују динаре и упумпавају их у потрошњу, дакле на погрешну страну репродукционог циклуса. Томе треба додати укидање девизних клаузула и ограничавање каматних стопа. Али то су већ табу теме у колонији званој Србија.
kakav fantom novac,procitaj sta je kreditno monetarna multiplikacija,kako se odvija,kada je maksimim postignut,pusti bjelicu i citaj ozbiljne knjige.
Ако учиш напамет, џаба ти литература, нарочито када се та литература базира на полуистинама и недореченостима, чиме само збуњује студенте уместо да их учи. Али то није случајно. Што рече Bernard Lietaer, у економији све можете критиковати, али у монетарни систем не дирајте ако вам је стало до каријере.
principi novca,bankarstva i finansijskih trzista-ritter,udel,silber,,monetarna ekonomija od frederika miskina,mozes i bankarstvo od djukica sa ekonomskog fakulteta,ovu prvu mozes skinuti sa sajta legendarnog baneta prevoznika
Чекај, јел умеш да објасниш новчану мултипликацију или не? Да ли тај новац расте сам од себе као квасац, да ли можда пада са неба или се ради о томе да га банке перфидно фалсификују путем текућих (трансакционих) рачуна?
Nije Vojin Bjelica nego Sinisa Ostojic i knjiga se zove ne "Finansije" nego "Monetarne finansije".
Књига се зове "Финансије" и аутор јесте Војин Бјелица, што не значи да и други аутори нису слично (пре)писали ;)
Све у свему, бавиш се тривијалним стварима, уместо да обратиш пажњу на суштину, а то је одакле приватним и/или страним банкама новац који зајме? Да ли га можда саме стварају? Ако да, по ком то закону и где је ту корист за народ и државу Србију?
 

kosta1703

Veoma poznat
Poruka
13.604
Стрпљиви нека прочитају цео текст.

А они други, нека знају бар ово:

БОРБА ЗА СЛОБОДУ СРБИЈЕ, ЧИЈИ СМО ПРОТАГОНИСТИ И ДОНЕКЛЕ ОРГАНИЗАТОРИ, ЈЕ ПРЕ СВЕГА БОРБА ЗА СЛОБОДУ ДИНАРА, ЗА МОНЕТАРНИ СУВЕРЕНИТЕТ, ОДНОСНО ЗА СЛОБОДУ БУДУЋЕ ДРЖАВЕ ДА
ВРШИ СВОЈЕ ПРАВО И ОБАВЕЗУ ИЛИ ПРОСТО ДА УПРАВЉА НОВЧАНИМ ТОКОВИМА.



"На питање зашто Србија не може да добије своју државну развојну банку (или више њих као што је случај у Кини или Немачкој – примедба аутора), које су му својевремено упутили домаћи привредници, сада већ бивши гувернер Радован Јелашић мртав-хладан одговара:

"Ако је неко спреман да положи депозит на штедњу са каматом од нула одсто онда је могуће да постоји банка која ће нудити кредите са интересом од два до три процента.
Сви би хтели да новац ороче по камати већој од девет, а да зајам не плате по већој од седам. У тој рачуници нешто не штима."

Ово је подмукла лаж и верзија за неуку јавност навиклу да слепо верује „ауторитетима“,, али у реалности ствари стоје сасвим другачије. Ево шта о креирању новца у уџбенику „Финансије“, поднаслов „Стварање и поништавање новца“, каже његов колега Војин Бјелица, банкар и професор на економском факултету, бивши председник Савета НБС:

"Кредитна активност банака омогућава да банка ствара новац на тај начин што монетизује своју активу. Најчешћи и најтипичнији случај креирања новца је када банка одобрава кредит неком од својих коминтената." И још додаје: "Са гледишта функције креирања новца, није битно да ли се кредит одобрава у књигама или у готовом!"

Дакле, пословне банке саме стварају новац и то књишки или безготовински. Не треба им никаква штедња! Ово их чини емисионим установама на исти начин као што су то централне банке, с том разликом што емитују другачију врсту новца. Да ли се такав новац пушта у оптицај безусловно (debt-free) или као кредит је друго питање.

Наравно да је приватним "банкарима" у интересу да штанцују искључиво кредите, јер се камате сливају у њихове џепове, а друштво постаје зависно од комерцијалних банака.

Ако знамо да банке рутински креирају новац из ничега на текућим и другим пролазним рачунима уз нулте трошкове, јасно је да камате на такве кредите немају никакве везе са висином каматних стопа на штедне улоге и да се овакве грубе обмане јавности користе као параван за невидљиву контролу друштва уз стицање астрономских, ничим заслужених профита.
Зашто банке онда примају новац на штедњу? Пре свега зато што морају, јер би људи у супротном почели да постављају незгодна питања у вези порекла њихових кредита и читава превара би била откривена.

У сваком случају, све ово се одвија под покровитељством установе зване „Народна банка“ која је народна само у називу и чији главни задатак је да пружа логистичку и медијску подршку лажним банкарима и узурпаторима који су од државе преотели њено суверено право и обавезу – да емитује сопствену валуту у било којој форми, јер је то темељна претпоставка економског просперитета и истинске слободе у једном друштву. Гувернер је у целој причи само протоколарна личност, ПР менаџер са задатком да замајава народ и извршава туђе налоге, док све конце заправо вуку стране приватне банке као главни емитери и креатори динарске масе. Зато је оставка гувернера и долазак новог човека на ту функцију само козметичка промена и прилика да се оперу руке, а сва кривица за стање у економији пребаци на неодговорну и корумпирану владу.

За носиоце монетарне власти и скривене господаре ово је свакако пожељан исход, јер док њихови штићеници и даље несметано дивљају по Србији кривотворећи кредите, гладан народ ће имати чиме да се забавља и кога да криви.

Избори долазе и пролазе, странке се мењају, али без монетарног суверенитета и државних развојних банака, све је то само још једна луткарска представа."
Dosadan si vise sa tvojim glupostima.Ovo je X-ta tema ou kojoj ti pises samo o jednoj stvari.
Umes li ti o necemu drugom da pises?
Jok, treba da se vratimo u doba prvobitne ljudske zajednice, i da uspostavimo robnu razmenu.
Smesan si.
 

Astral-Blade

Aktivan član
Poruka
1.684
Мало ћу да адвокатишем. Нико овде није помињао ни робну размену, ни првобитну заједницу, већ потребу да се новац емитује на законски и транспарентан начин како би служио читавом друштву, а не банкарима. Зато немој подметати, боље питај ако ти нешто није јасно. То није срамота, видиш да ни студенти банкарства немају појма.
 

kosta1703

Veoma poznat
Poruka
13.604
Мало ћу да адвокатишем. Нико овде није помињао ни робну размену, ни првобитну заједницу, већ потребу да се новац емитује на законски и транспарентан начин како би служио читавом друштву, а не банкарима. Зато немој подметати, боље питај ако ти нешто није јасно. То није срамота, видиш да ни студенти банкарства немају појма.
A ti navedi jedan sistem, i bilo kojoj zemlji na svetu koji se povinuje tim zakonima?
Pa.................Kako nema nijedan, zasto uopste raspravljas o tome?
Da bi sebi pokazao da si pametan?
To je tvoja privatna stvar,nemoj mene opterecivati time.
 

Astral-Blade

Aktivan član
Poruka
1.684
A ti navedi jedan sistem, i bilo kojoj zemlji na svetu koji se povinuje tim zakonima?
Pa.................Kako nema nijedan, zasto uopste raspravljas o tome?
Ко каже да нема? Немачка, Кина, Бразил, Швајцарска, Јапан, Аустралија су неке од земаља које имају битно другачије новчане системе него што је овај у Србији. У Немачкој и Кини доминирају државне банке и самим тим државни новац са свим својим предностима по националну економију. У Швајцарској се већ деценијама користе локалне (комплементарне) валуте које делују анти-рецесионо, а емитују их сама предузећа о чему овде у Србији готово нико да није ни чуо (захвалимо то нашим вајним "експертима" и "слободним медијима"), а у Аустралији 1/3 становништва су акционари у тамошњим банкама (некада у власништву државе), плус тога банке плаћају порез на корпоративну добит од 30% што је значајан буџетски приход.

Није идеално, али било који од ових модела је правичнији и бољи него овај у Србији, где динаре противуставно и мимо свих закона емитују странци себи на корист, док људи остају без посла, а привреда пропада. Иначе, закони су свуда у свету бушни и кројени по мери банкарске мафије, али се пракса драстично разликује. Ја сам наравно за то да се мењају и закони и пракса, али за почетак може и ово друго, нпр. увођењем локалних валута на нивоу привредних и/или удружења грађана.
 

Zoroastar

Domaćin
Poruka
3.783
Ко каже да нема? Немачка, Кина, Бразил, Швајцарска, Јапан, Аустралија су неке од земаља које имају битно другачије новчане системе него што је овај у Србији. У Немачкој и Кини доминирају државне банке и самим тим државни новац са свим својим предностима по националну економију. У Швајцарској се већ деценијама користе локалне (комплементарне) валуте које делују анти-рецесионо, а емитују их сама предузећа о чему овде у Србији готово нико да није ни чуо (захвалимо то нашим вајним "експертима" и "слободним медијима"), а у Аустралији 1/3 становништва су акционари у тамошњим банкама (некада у власништву државе), плус тога банке плаћају порез на корпоративну добит од 30% што је значајан буџетски приход.

Није идеално, али било који од ових модела је правичнији и бољи него овај у Србији, где динаре противуставно и мимо свих закона емитују странци себи на корист, док људи остају без посла, а привреда пропада. Иначе, закони су свуда у свету бушни и кројени по мери банкарске мафије, али се пракса драстично разликује. Ја сам наравно за то да се мењају и закони и пракса, али за почетак може и ово друго, нпр. увођењем локалних валута на нивоу привредних и/или удружења грађана.
Dobro obrazloženje.
Zanima me detaljnije ovo što sam uvećao.

I, naravno, voleo bih da sarađujemo.:)
 

Astral-Blade

Aktivan član
Poruka
1.684
Нема проблема. Навешћу их неколико, за почетак један поучан пример из Аустрије:

The Wörgl Experiment: Austria (1932-1933)


Године 1932, у време велике економске кризе, аустријски градић Воргел (Wörgl) је, притиснут великом беспарицом и незапосленошћу, успешно извео својеврстан експеримент емитујући своју локалну валуту. Базирана на радовима економисте Силвиа Гесела (Silvio Gesell) с почетка 20. века и дизајнирана са намером да стимулише локалну економију, нова валута је омогућила локалном становништву да се запосли, и уједно инспирисала многе друге локалне заједнице да крену истим путем, све док читав експеримент није изненада прекинут на интервенцију Аустријске Централне банке 1933. Прича која следи се односи на ово аустријско монетарно чудо.

Када је Михаел Унтергугенбергер (Michael Unterguggenberger,1884-1936) изабран за градоначелника Воргела, сам градић је имао 500 незапослених, плус 1000 у околним селима. Око 200 породица је било без пребијене паре. Постојећи новац је убрзано нестајао из руку радничке класе и нагомилавао се код неколицине одабраних који убирају камате (читајте: банкара) без да га враћају у оптицај. Градоначелник необично дугог презимена (како га је назвао професор Фишер са америчког Јејл универзитета) је стицајем околности био упознат са радовима Силвиа Гесела и одлучио је да их тестира.

Градоначелник је имао подужу листу пројеката: поплочавање улица, изградња водовода, озелењавање градских површина и сл. Многи људи су били спремни и способни да обаве те послове, али је градски буџет био ограничен на свега 40.000 аустријских шилинга положених у локалној банци, што је било недовољно за све те послове и раднике.

Уместо да потроши 40.000 шилинга на први пројекат из те подуже листе, градоначелник је одлучио да новац остави у банци као гаранцију за издавање локалне валуте у једнакој против вредности. Локални новац се штампао у облику признаница на које су се периодично лепиле маркице (о њиховој сврси мало касније). Такав локални новац је потом употребљен за плаћање првог у низу пројеката. Обратите пажњу, новац је пуштен у оптицај једноставним плаћањем за извршену противуслугу, а не позајмљивањем. Интересантно, назив локалне валуте је такође био „шилинг“, али је изглед новчанице био другачији, са посебним простором предвиђеним за маркице. Како је изгледала, можете видети на овом линку: http://www.mindcontagion.org/worgl/worglmoney.html

Која је била сврха маркица? Кратко речено да спрече губитак вредности новца. Унапред је одређено да локална валута сваког месеца губи 1% номиналне вредности, како би се дестимулисало њено тезаурисање, односно да би се убрзала циркулација новца. Нико није луд да гомила новац, ако он полако, али сигурно губи номиналну вредност. То се могло спречити куповином посебних маркица у градској кући и њиховим лепљењем на новчанице, али је свима било далеко исплативије да добијени новац брзо потроше, омогућавајући тако брзу циркулацију новца, што је аутоматски утицало на повећану ликвидност и креирање радних места. Новац је коришћен и за плаћање локалних пореза.

Воргел је био први град у Аустрији који се ефикасно изборио са проблемом екстремне незапослености и тзв. „оскудице усред обиља“. Не само да су поплочали улице, изградили водовод и све друге пројекте са списка градоначелника, него су саграђене и нове куће, скијашке скакаонице и мостови, са поносно истакнутим натписом: „Овај мост је изграђен са нашим сопственим Слободним новцем (eng. Debt-free money). Шест околних села је копирало овај систем, од којих је једно изградило и јавни базен. Чак је и француски премијер, Едуард Даладијер, одлучио да посети и лично види то „аустријско чудо“.

Веома је важно разумети да је главнима нових радних места креирана не као директна последица градоначелникових пројеката (они су само послужили као иницијална каписла), него као резултат слободне и оптималне циркулације локалне валуте, након што су је људи ангажовани на градским инфраструктурним пројектима потрошили, односно предали даље у руке својим суграђанима, купујући локалну робу и услуге. Свака јединица локалне валуте је креирала 12 до 14 пута већу запосленост него званична валута (под контролом банкара, прим. преводиоца) која је циркулисала паралелно са њом.

Воргел експеримент је био толико успешан, да је почео масовно да се копира. Најпре у суседном граду Kirchbichl у јануару 1933. У јуну исте године, градоначелник Унтергугенбергер је сазвао састанак са представницима 170 градова и села широм Аустрије. Убрзо је 200 аустријских градова пожелело да копира овај новчани систем. Међутим, централна банка Аустрије се тада успаничила и одлучила да одбрани монопол банкара да само они креирају новац и то уз камату. Људи су тужили централну банку, али су изгубили случај у новембру 1933. Затим су отишли пред аустријски Врховни суд, и поново изгубили. Након тога, постало је криминално дело у Аустрији издавати локалне и сличне валуте. У таквим околностима, током припајања Немачкој 1938, велики део популације је прихватио Адолфа Хитлера као свог економског и политичког спасиоца. Остало је добро позната историја...

Извор:

http://www.lietaer.com/2010/03/the-worgl-experiment/

http://www.mindcontagion.org/worgl/worgl2.html
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.