kastelece
Aktivan član
- Poruka
- 1.076
http://magacin.wordpress.com/2012/08/16/смиља-аврамов-бескрајно-лутање-у-тами/
Смиља Аврамов: Бескрајно лутање у тами
август 16, 2012 Огњен Оставите коментар Иди на коментаре
Смиља Аврамов: Опасност по свет не долази од национализма, па ни комунизма, него од правног нихилизма, који је дошао до пуног изражаја у процесу разарања Југославије од 1991. до данас.
Због свог геостратегијског положаја српски народ кроз своју хиљадугодишњу историју нашао се на ветрометини односа Истока и Запада; био је захватан потресима у виду религиозних и идеолошких подела, промена у односима снага у Европи…
Савремени историјски тренутак у том погледу не представља изузетак. Али, треба истаћи да ту леже само једним делом узроци трагедије коју данас преживљавамо. Други део је у нама самима, у недостатку критичне самосвести и склоности ка помодарству
По оцени врхунских светских историчара, XX век, био је “болестан век„; у њему су се одиграла два светска рата, револуције, грађански ратови, хладни рат и серија локалних ратова. Догодила се у истом том веку и технолошка револуција, али и тешка духовна поремећеност која је захватила материјално најбогатији део света. Од ренесансе наовамо чињени су максимални напори да се одржи склад између техничких, културних и моралних фактора. Овога пута створена је провалија између ових сфера.
Технологија је модернизовала западни свет у најнегативнијем виду; изнедрила је праксу високотехнолошког масакра, кога смо осетили и на својој кожи. Поремећен је однос између човека и његове околине, информативна технологија омогућила је модификације телефотографије. “Мега смрт„, “индустрија имаге-а„, “теорија хаоса„ су нове категорије западног друштва. Крај века који је истовремено и крај другог миленијума хришћанске ере, свет доживљава са страхом од нуклеарног холокауста и еколошке катастрофе.
Погрешан модел
Када је стварана Југославија 1918. свет је имао пред собом један модел односа у међународној заједници, назван Версајским, који је почивао на идејама председника САД Вилсона о правној једнакости суверених држава, разоружању и мирољубивом решавању међународних спорова. Тај модел доживљавао је пораз за поразом, од продирања Јапана у Манyурију 1931. преко велике светске економске кризе, па до напада Немачке на СССР 1941. и Јапана на Перл Харбур исте године. Било је очито да је сломом Версајског система задат смртни ударац Југославији, али се преко те чињенице олако прешло.
Србија је 1918. пришла стварању Југославије са извесним романтизмом и без аналитичке процене стања у сопственој средини и припојеним јој областима. Уместо да концентрише своје напоре на сређивање стања у српским земљама, прецизира свој међународни положај, укључујући ту и границе, на бази огромног моралног и политичког капитала којим је располагала у то време, преузела је незахвалну улогу Пијемонта, мада јој је за то понестало снаге после исцрпљујућих ратова. Историјски узори Немачке и Италије од пре пола века, чијим је стопама кренула, одвели су је странпутицом. Ратне жртве и страдања Србије нису наишла на разумевање код Хрвата и Словенаца.
Обрнуто, испољено је нескривено понижавање српског народа у целини. Један од врсних аналитичара српско-хрватских односа умесно је приметио: “Српски народ има много позитивних својстава, али му недостаје једно – разборитост. Многа питања решавао је, не разумом, него осећањима. Његов идеализам дошао је у конфликт са суровим хрватским реализмом.„ (Њ. Д. Исла: Commentaires sur les Problemes Yougoslave. Geneve, 1944, п. 18.) Ни код својих савезника у преломним данима отпочињања Другог светског рата није наишао на разумевање. Затражене су од њега надчовечанске жртве, без имало спремности да му се осим вербалне пружи било каква помоћ.
Смиља Аврамов: Бескрајно лутање у тами
август 16, 2012 Огњен Оставите коментар Иди на коментаре
Због свог геостратегијског положаја српски народ кроз своју хиљадугодишњу историју нашао се на ветрометини односа Истока и Запада; био је захватан потресима у виду религиозних и идеолошких подела, промена у односима снага у Европи…
Савремени историјски тренутак у том погледу не представља изузетак. Али, треба истаћи да ту леже само једним делом узроци трагедије коју данас преживљавамо. Други део је у нама самима, у недостатку критичне самосвести и склоности ка помодарству
По оцени врхунских светских историчара, XX век, био је “болестан век„; у њему су се одиграла два светска рата, револуције, грађански ратови, хладни рат и серија локалних ратова. Догодила се у истом том веку и технолошка револуција, али и тешка духовна поремећеност која је захватила материјално најбогатији део света. Од ренесансе наовамо чињени су максимални напори да се одржи склад између техничких, културних и моралних фактора. Овога пута створена је провалија између ових сфера.
Технологија је модернизовала западни свет у најнегативнијем виду; изнедрила је праксу високотехнолошког масакра, кога смо осетили и на својој кожи. Поремећен је однос између човека и његове околине, информативна технологија омогућила је модификације телефотографије. “Мега смрт„, “индустрија имаге-а„, “теорија хаоса„ су нове категорије западног друштва. Крај века који је истовремено и крај другог миленијума хришћанске ере, свет доживљава са страхом од нуклеарног холокауста и еколошке катастрофе.
Погрешан модел
Када је стварана Југославија 1918. свет је имао пред собом један модел односа у међународној заједници, назван Версајским, који је почивао на идејама председника САД Вилсона о правној једнакости суверених држава, разоружању и мирољубивом решавању међународних спорова. Тај модел доживљавао је пораз за поразом, од продирања Јапана у Манyурију 1931. преко велике светске економске кризе, па до напада Немачке на СССР 1941. и Јапана на Перл Харбур исте године. Било је очито да је сломом Версајског система задат смртни ударац Југославији, али се преко те чињенице олако прешло.
Србија је 1918. пришла стварању Југославије са извесним романтизмом и без аналитичке процене стања у сопственој средини и припојеним јој областима. Уместо да концентрише своје напоре на сређивање стања у српским земљама, прецизира свој међународни положај, укључујући ту и границе, на бази огромног моралног и политичког капитала којим је располагала у то време, преузела је незахвалну улогу Пијемонта, мада јој је за то понестало снаге после исцрпљујућих ратова. Историјски узори Немачке и Италије од пре пола века, чијим је стопама кренула, одвели су је странпутицом. Ратне жртве и страдања Србије нису наишла на разумевање код Хрвата и Словенаца.
Обрнуто, испољено је нескривено понижавање српског народа у целини. Један од врсних аналитичара српско-хрватских односа умесно је приметио: “Српски народ има много позитивних својстава, али му недостаје једно – разборитост. Многа питања решавао је, не разумом, него осећањима. Његов идеализам дошао је у конфликт са суровим хрватским реализмом.„ (Њ. Д. Исла: Commentaires sur les Problemes Yougoslave. Geneve, 1944, п. 18.) Ни код својих савезника у преломним данима отпочињања Другог светског рата није наишао на разумевање. Затражене су од њега надчовечанске жртве, без имало спремности да му се осим вербалне пружи било каква помоћ.
Poslednja izmena od moderatora: