Smešan svet oko mene...

[iluzionista]

Joj, moraću što pre da završim ovaj faks. Inače, crno mi se piše.

Ma zavrsices, cim se skines sa neta!
Samo sam sinoc mnogo kasno ostala na netu :?

Ma nemoj. A, ti?

 

[iluzionista]

PROGUTAO ZABU ZA 5 DINARA !!!

Jednom prilikom secam se, pre nekih 10-tak godina otisla sam na cesmu da natocim balon vode. Tamo su bila dva tipa koji su se u sali opkladili da jedan od njih dvojice proguta žabu za 5 dinara koja se nalazila tu kod cesme. Ispocetka sam mislila da se zezaju, tek kasnije sam shvatila da ovi ozbiljno misle to da urade. :shock: Covek je uzeo zabu, malo oprao pod cesmom, stavio u usta i progutao i dobio svojih posteno zaradjenih 5 dinara!!! Meni je to bilo mnogo smesno i nisam mogla da verujem na sta je sve covek spreman da pristane!!!

I to za samo 5 dinara. Luckasto.

 

[iluzionista]

Da ne bih sad bila malo dosadna sa svojim pricicama...nek ostane nesto i za sledeci put... :wink:

Kako novcic da bude dosadan? No, trebalo bi nesto da ostane i za sutra, prekosutra...

 

[iluzionista]

Hm... Sad sam se setio još jedne anegdotice...

Bilo je to u 2 razredu srednje škole... Bio sam zaljubljen u jednu drugaricu iz razreda.

Jednog dana dosađivajući se na jednom času, počeo sam da pišem poemu samo za nju... Baš na tom času, ja i moj "cimer iz klupe" () smo se zamenili za klupu sa devojkama koje su sedele iza nje i njene najbolje drugarice Ivane...

I baš kad sam završavao pesmicu, ona se okrene i pitam šta to pišem...

- "Ništa posebno..." ops: "Neku pesmu...", odgovorih...
- "Mogu li da vidim?", upita ona...
- "Možeš...", rekoh pomalo postidjeno... ops:

Ona je pažljivo pročita i reče nešto poput: "Baš je lepa. Da li bi mi je dao?" Ja odgovorih potvrdno.

"A za koga je pisana?", upita ona...

"Ni za koga posebno...", odgovorih, "Ali ako želiš - može biti za tebe..." ()

 

[iluzionista]

Još jedna pričica o Mariji.

Ja i Marija smo se non-stop nešto muvkali, ali se nikada nismo smuvali. Nikada nismo imali hrabrosti jedno drugome da bilo šta kažemo...

Tako polako dodje i treća godina. Ja mislim da sam možda nešto i pokušao tada, ali Marija je mi nije davala nijedan jasan znak... Osim ponekad, kada bi raskinula sa svojim dečkićima, onda bi mi rekla nešto poput: "Raskinula sam danas sa dečkom." A, menjala je dečkiće svakih dva-tri meseca, pa i manje...

A u tim trenutcima ja nisam bio zainteresovan za to... Polako sam gubio želju da bilo šta pokušam. Tako je došao i novembar. Moj rođendan... Organizovao sam rođus u jednom kafančetu na voždovcu...

Sedeo sam za stolom pored mog najboljeg druga, koji je tu bio uljez. Uljez u smislu da su svi ostali gosti bili moji drugari iz srednje...

Pre samog dolaska ja i on smo već smazala dva pivca, a on je po ulasku u kafanče nastavio da pije... A, ja sam bio zauzet dočekivanjem gostiju... U jednom trenutku ja prilazim da vidim kako je on... A, on sedi sa pogledom zadubljenim u ko zna koju tekilu po redu...

"Ajde idemo da prošetamo", rekoh, videći da mu se slošilo...
"Ja bih, ali ne mogu", kaže on usplahireno...
"Nemoj da zayebavaš... Ajde ustani.", podviknuh malo...
"Ne osećam noge..." - reče drugar. ()
"Daj ne zayebavay...", rekoh.
"Ozbiljno... Ne osećam noge... Ne mogu da se pomerim..."

Hehe Ništa ja sedoh pored njega i popričah malo s njim... I on u jednom trenutku reče: "Ova tvoja Marija je stvarno dobra riba..."

Ja ga u tom trenutku pitam da li mu se sviđa, a on odgovori potvrdno. Kad sam ga pitao da li da joj kažem to, on se nećkao, ali je na kraju rekao da...

I tako ja, već pomalo ljut na Mariju (zbog tri godine izbegavanja da priča samnom o "nama" ozbiljno), stisnuh zube i to odradih...

Prvo je zamolih da izađe na kratko samnom. Verovatno je pomislila (i poželela) da ću pokušati da je muvam, pa se malo nećkala... Ali, je to trajala veoma kratko i brzo smo se našli sami u hodniku...

I tad rekoh: "Znaš Marija sviđaš se mom drugu? Voleo bi da te upozna."

A ona je napravila facu: :shock: :shock: :shock: Gledala me je totalno šokirano dok je jedva prozborila: "Hvala... Nisam zainteresovana... Ne sviđa mi se..."

I tada sam ja ispalio moju Marijicu, kao što je ona meni već uradila nekoliko puta pre toga...

 

[iluzionista]

Da se mi vratimo na kučiće, hvata me nostalgija... ops:

Sada idem off, ali kad se vratim, šaljem vam još jednu pričicu o Aci... Baš sam se prisetio nečega.

 

[iluzionista]

Dakle... Da nastavim...

Pre par meseci Aca istegao ligament... U prvom trenutku nismo znali šta je u pitanju, ali pošto je šepkao, odlučili smo da ga odvedemo kod veterinara (u daljem tekstu Vlada)...

I tako mi odvedosmo Acu kod Vlade... Vlada ga pogleda i kaže da je potrebna operacija... Već za tri dana to je i obavljeno i Aca je dobio plavi, gipsani dodatak na šapi...

Ono što nas je Vlada upozorio bilo je da će Aca pokušati to da skine i da pazimo... No, prvi dan smo probdili uz njega... Neko je morao da pazi da se slučajno ne nasloni na tu šapu... Već treći dan kad mu je bilo bolje Aca je izgrizao gips i skinuo ga...

Odmah smo ga odveli kod Vlade koji mu je stavio novi... Međutim ni taj dugo nije trajao... Aca je svaki drugi dan (ako ne i ranije) skidao gips... Obično noću kad niko nije motrio na njega...

Mi smo pokušavali sve da ga sprečimo od toga... Pošto ništa nije uspevalo, Vlada nam je dao okovratnik (i ljudi nose ove stvarčice pri povredama vrata) koji smo trebali da mu stavimo i koji je trebalo da ga spreči da grize... Međutim Aca bi se češkao o ogradu... i uspeo da olabavi, a kasnije skine i to... Par puta smo mu stavljali, ali on je to uporno skidao...

Inače u tome je izgledao jako smešno... U tom trenutku, prozvao sam ga "lamperija". To se njemu očigledno nije svidelo (), pa je uporno pokušavao da skine okovratnik... I uspevao...

Posle smo odustali od toga i pokušavali da zalepimo gips flasterom u rolni (Vladina ideja). No Aca bi opet uspeo da skine gips...

Pokušali smo da mu namažemo gips alevom paprikom... E, to ga je tek sprečilo... Ali jedan dan... Uskoro je Aca lickao alevu papriku kao pravi Srbijanac.

Bez obzira na sve, preživeli smo... Fijuuu... Naše mučenje sa njim i njegovo mučenje sa nama je trajalo 4 nedelje... Kad je napokon skinuo gips: svima nam je bilo lakše: i nama i njemu.

 

[goodday]

znachi "ko cheka taj docheka"...
kako ono beshe...ah da..."mazohista...bla bla bla"

 

[iluzionista]

znachi "ko cheka taj docheka"...
kako ono beshe...ah da..."mazohista...bla bla bla"

 

[anah]

mislila sam da je aca dodz, ali to samo zato sto prelecem text jureci za poentom a preskacuci sitnice, sto se pokazalo ne bas pametnim :wink:

nego beni kad je imao mozda godinu dana, mozda i malo vise poceo je vec da se penje uz stepenice, a ja sam ga ucila kako da se penje ne moze da se opise koliko je to smesno bilo guram mu jednu zadnju nogicu pa drugu zadnju nogicu i onda ga malo podignem i kad se popne on sve vrti repom od srece tako smo umeli ceo dan da se igramo, da da bese nekad lepo.... a naravno da bih ga podstakla da se penje sam onda sam mu posle svake stepenice davala neku malu poslasticu, one predivdene za kuce... i na kraju je naucio da se penje ali ne i da silazi niz stepenice, e to vam je tek bio sou, znaci popne se on, prede tako nekih 17 stepenica stoji gore na vrhu i kevce da ga neko spusti i naravno da dobije slatkis, a nije imao meru taman ga spustim i odem nesto da ucim, kad on vec se popeo i tako je to trajalo nekih nedelju dana dok nije naucio da silazi sam

a bila je i druga fora, moji su imali tu office na spratu a ja kad bih krenula u skolu dobila bih neku kintu za uzinu i znali su da mi u brzini samo ostave pare na stepenicama, tada su jos bile one crvene i zelene i plave novcanice, ne secam se vise ni kako su izgledale, i tako par puta ja u kujni, oni mi viknu da su mi ostavili pare, ja na stepenice nigde novca, popnem se do njih, dobijem kintu ali oni ubedeni da su mi dali novac i tako je to trajalo tri dana, oni misle da ih zezam ja mislim ma umorni su sigurno su zaboravili da mi ostave, dok posle tri dana krenem da jurim benija i odemo do njegovog sklonista gde je on sakrio bio novac, plave je pokidao a zelene i crvene su ostale citave, od tad su mi ostavljali novac na polici

 

[3EMYHKA]

Vidim da ste udarili po ljubimcima pa da vam se pridruzim, moze? Moj Djura (pekinezer, i ako sad neko prokomentarise kako je to vise macka nego kuce zvacu ga na crtu, samo da znate! :wink: ) bio je mnooogo sladak ko mali. Sav onako prgav, glasan i lajav. kako zivimo u stanu terasa je njegov teren i prozor u svet. Kad hocemo da ga nateramo da laje ne vicemo "Drz' ga!" vec "UuuFF!" (prim.prev.)

Elem jednog popodneva, moj taja izasao na terasu i kulirao a Djura sa njim, onako iz dosade podize ga on u ruke da i on gleda napolje i poce ritual sa "UUUfff" ne bi li ga naterao da lane. Ovaj nesto ne bi raspolozen pa se uporni otac bas potrudi krecuci lagano pa sve glasnije da bi na kraju onako sa kucetom u rukama lajao za sve pare! :shock:

Sve bi bilo ok da u tom momentu ja nisam bila ispod terase sa deckom iz razreda na koga sam se primala najstrasnije, organizovala da mi kao vrati svesku ne bi li uspela da ga navucem da provedemo jedno nedeljnje popodne zajedno! Pocnem ja sad..."eto ja zivim ovde, na ovom terencetu najcesce blejimo... a ludak koji laje i kome se smejes sve vreme me je napravio...to mi je tata!"

 

[Novcic_u_fontani]

Joj, moraću što pre da završim ovaj faks. Inače, crno mi se piše.

Ma zavrsices, cim se skines sa neta!
Samo sam sinoc mnogo kasno ostala na netu :?

Ma nemoj. A, ti?

Pa i za mene isto vazi !!!
Kako ovi praznici stvaraju sve vise “internet zavisnika”…. :wink:

 

[Novcic_u_fontani]

PROGUTAO ZABU ZA 5 DINARA !!!

Jednom prilikom secam se, pre nekih 10-tak godina otisla sam na cesmu da natocim balon vode. Tamo su bila dva tipa koji su se u sali opkladili da jedan od njih dvojice proguta žabu za 5 dinara koja se nalazila tu kod cesme. Ispocetka sam mislila da se zezaju, tek kasnije sam shvatila da ovi ozbiljno misle to da urade. :shock: Covek je uzeo zabu, malo oprao pod cesmom, stavio u usta i progutao i dobio svojih posteno zaradjenih 5 dinara!!! Meni je to bilo mnogo smesno i nisam mogla da verujem na sta je sve covek spreman da pristane!!!

I to za samo 5 dinara. Luckasto.

U to vreme je tih 5 dinara imalo nestu vecu vrednost. Luckasto nego sta, ali eto i to se desava.

 

[Novcic_u_fontani]

Da ne bih sad bila malo dosadna sa svojim pricicama...nek ostane nesto i za sledeci put... :wink:

Kako novcic da bude dosadan? No, trebalo bi nesto da ostane i za sutra, prekosutra...

Moze i novcic da bude dosadan, kad npr. upadne u supu, vidis da Djenki jeste :wink:

 

[Novcic_u_fontani]

Hm... Sad sam se setio još jedne anegdotice...

Bilo je to u 2 razredu srednje škole... Bio sam zaljubljen u jednu drugaricu iz razreda.

Jednog dana dosađivajući se na jednom času, počeo sam da pišem poemu samo za nju... Baš na tom času, ja i moj "cimer iz klupe" () smo se zamenili za klupu sa devojkama koje su sedele iza nje i njene najbolje drugarice Ivane...

I baš kad sam završavao pesmicu, ona se okrene i pitam šta to pišem...

- "Ništa posebno..." ops: "Neku pesmu...", odgovorih...
- "Mogu li da vidim?", upita ona...
- "Možeš...", rekoh pomalo postidjeno... ops:

Ona je pažljivo pročita i reče nešto poput: "Baš je lepa. Da li bi mi je dao?" Ja odgovorih potvrdno.

"A za koga je pisana?", upita ona...

"Ni za koga posebno...", odgovorih, "Ali ako želiš - može biti za tebe..." ()

Opasna ti ova anegdota... :wink:

 

[Novcic_u_fontani]

Još jedna pričica o Mariji.

Ja i Marija smo se non-stop nešto muvkali, ali se nikada nismo smuvali. Nikada nismo imali hrabrosti jedno drugome da bilo šta kažemo...

Tako polako dodje i treća godina. Ja mislim da sam možda nešto i pokušao tada, ali Marija je mi nije davala nijedan jasan znak... Osim ponekad, kada bi raskinula sa svojim dečkićima, onda bi mi rekla nešto poput: "Raskinula sam danas sa dečkom." A, menjala je dečkiće svakih dva-tri meseca, pa i manje...

A u tim trenutcima ja nisam bio zainteresovan za to... Polako sam gubio želju da bilo šta pokušam. Tako je došao i novembar. Moj rođendan... Organizovao sam rođus u jednom kafančetu na voždovcu...

Sedeo sam za stolom pored mog najboljeg druga, koji je tu bio uljez. Uljez u smislu da su svi ostali gosti bili moji drugari iz srednje...

Pre samog dolaska ja i on smo već smazala dva pivca, a on je po ulasku u kafanče nastavio da pije... A, ja sam bio zauzet dočekivanjem gostiju... U jednom trenutku ja prilazim da vidim kako je on... A, on sedi sa pogledom zadubljenim u ko zna koju tekilu po redu...

"Ajde idemo da prošetamo", rekoh, videći da mu se slošilo...
"Ja bih, ali ne mogu", kaže on usplahireno...
"Nemoj da zayebavaš... Ajde ustani.", podviknuh malo...
"Ne osećam noge..." - reče drugar. ()
"Daj ne zayebavay...", rekoh.
"Ozbiljno... Ne osećam noge... Ne mogu da se pomerim..."

Hehe Ništa ja sedoh pored njega i popričah malo s njim... I on u jednom trenutku reče: "Ova tvoja Marija je stvarno dobra riba..."

Ja ga u tom trenutku pitam da li mu se sviđa, a on odgovori potvrdno. Kad sam ga pitao da li da joj kažem to, on se nećkao, ali je na kraju rekao da...

I tako ja, već pomalo ljut na Mariju (zbog tri godine izbegavanja da priča samnom o "nama" ozbiljno), stisnuh zube i to odradih...

Prvo je zamolih da izađe na kratko samnom. Verovatno je pomislila (i poželela) da ću pokušati da je muvam, pa se malo nećkala... Ali, je to trajala veoma kratko i brzo smo se našli sami u hodniku...

I tad rekoh: "Znaš Marija sviđaš se mom drugu? Voleo bi da te upozna."

A ona je napravila facu: :shock: :shock: :shock: Gledala me je totalno šokirano dok je jedva prozborila: "Hvala... Nisam zainteresovana... Ne sviđa mi se..."

I tada sam ja ispalio moju Marijicu, kao što je ona meni već uradila nekoliko puta pre toga...

Sad ste 1:1
hahahahahha
“Ako jednom sretnes Mariju ti joj kaži…". :wink: .

 

[Boomerang]

Imam i ja kucnog ljubimca ali ne kuce vec macku.

Dok je jos bila mala njoj je sve bilo interesantno i sve je htela da njusne.

Tako joj je u jednom momentu primetila peglu, i to ukljucenu, dok je mama peglala.

Skoci ona na dasku za peglanje i zaputi se ka vreloj pegli.

Mama je lepo uzme i spusti dole govoreci: Ne, to je vruce. Ali ne vredi.

Skoci ona opet kad nikog nije bilo u blizini, i krene da onjusi peglu.

Sreca njena pa su joj brkovi prvi naisli na vrelu plocu, i od vreline se skroz skovrdzli, sto ju je nateralo da se trgne i sva uplasena skoci sa daske.

Od tada vise nikada nije prisla pegli iako voli da se popne na dasku za peglanje.

Naravoucenije: Ne vredi drugima govoriti sta da ne rade jer nece poslusati dok na svojoj kozi ne osete posledice.

 

[Novcic_u_fontani]

....da se nadovezem na tvoju pricu evo i jedne moje smesne situacije.....

Kada sam bila jedne godine na moru, jedan ceo dan bila sam sa mojima na plazi 8) , uzela novac i krenula do obliznjeg restorana na rucak. I tada sam ponovo srela jednog pesnika, koji je jedne godine letovao sa svojom verenicom Draginjom, tada su mi oni poklonili knjigu. I tako on se obradovao kada me video, poceli da pricamo i pita on mene gde sam krenula ja kazem do restorana na rucak, i on kaze da ide i on u tom pravcu. Ok, rekoh idemo zajedno i tako mi pricamo...i pitam ga kako je, sta radi, kako je Draginja, i on kaže da su opet dosli zajedno na more...i ja dodjoh do restorana i on kaze da bi voleo da svrati kratko na kafu da poprica malo sa mnom. Nista, sednemo mi tako popijemo pice, ja narucih nesto za rucak, on rece da nece da jede...i on osta sa mnom tako da prica....prica....ja jedem ....i vidim ja on ne misli da ide ....zavrsio se rucak...i posle 2,5-3 sata price on rece:
„POSAO SAM DRAGINJI DA KUPIM KIKIRIKI, PITACE SE STA JE SA MNOM!!!“. :shock:
Bila sam sokirana. :shock:
Rekoh „Pozdravi Draginju....“
Posle sam se smejala sta ce Draginja da pomisli ....i razmisljala .....pustis supruga da ode do pijace da kupi paradajz ili do prodavnice da kupi pecivo....i on se vise ne vrati!!!! Hahahahhah
I tu nije kraj prici ...lezim ja tako na plazi 8) ....kad eto ti njega....onako u nekom sesiru (sav je bio smesan) i pita me: „Hoces da idemo u vodu?“. Ja sva sokirana :shock: , odgovorim: „Malo pre sam bila, ne bih sad“. :? Rece „dobro“ i ode...Smejala sam se ....Gde.... da nas vidi Draginja, da izbije tuca na plazi!!!!!!!!!!!! Hahahahhahah

 

[Novcic_u_fontani]

A sad opet da se vratimo kucicima… sto se Ace tice dobro ste izdrzali 4 nedelje sa njim cuvajuci mu sapu, cula sam jednu pricu da je jedan pas progutao mobilni telefon svog gazde !!!

….da nastavim ja sa pricicama o kucicima…tim najlepsim stvorenjima….

NESTASNA DECA

Za decu su uvek bili interesantni kucici . Pogotovo kada je to rec o nekoj neobicnoj rasi pasa. Tako sam imala male komsije 2-3 razred koji su stalno zadirkivali Taibu i Bajkala. Za Novu godinu bacali bi petarde time ih izludjivali, gadjali ih teniskim i lopticama, grudbama snega itd.... Ali je do njih bilo jako tesko dopreti i ocima jer smo imali podignutu visoku ogradu od betonskih blokova. Tako da su moje komsije (inace devojcica i decak su u pitanju) penjali se stalno na jedan oras i tako su mogli da ih posmatraju. Celi dan bi ta deca „visila“ na orasu.
Ponekad su pustali cudne zvukove da sam se i ja sama ponekad njih uplasila :shock: , a ne moji psi!!! ....I tako su oni stalno „visili“ na tom orasu, i onda kada orasi sazre, oni su ih brali i to im je bila kao "municija" da gadjaju moje pse.
Tako jednoga dana oni su poveli i drustvo na oras. Svi su se popeli da gadjaju pse, i to sve u onom fazonu: "Ne mozes mi nista, ja sam sad na drvetu!" . Medjutim, posto ih je bilo mnogo, previse, taj mali (moj komsija) i organizator celog napada na pse, tako bacajuci orase na moje pse, okliznuo se, pao sa drveta i uganuo ruku .
Vise se nije penjao na oras .

 

[Novcic_u_fontani]

...jos malo o tim istim klincima...

Jednom prilikom te moje komsije su cule da ja imam video kasetu, film „Maska Zoroa“ 8) , pa su me pitali da im dam da gledaju. Ja sam im dala i kada su odgledali film vratili su je. Nije proslo nekoliko dana, oni su opet tražili kasetu da ponovo gledaju taj film . Kada sam videla da im se mnogo svidja taj film, i stalno su mi prepricavali dogadjaje iz filma, ja sam tako odlucila da im poklonim kasetu, rekavsi da ne moraju da je vracaju .
Proslo je nekih 15-tak dana od tada, kada sam u gradu srela njihovu majku koja mi se požalila...
„Hvala ti na kaseti sto si im dala, ali bolje bi bilo da nisi “ Ja sva zacudjena, upitah „Zbog cega?“ I ona tako otpoce svoju pricu....„Znas li sta su uradili, izvadili su iz ormana moju najlepsu haljinu koju sam imala i isekli je napravivsi Zoorov ogrtac i masku za lice i napravili izrez za oci 8) ....i jos neke stvari po kuci upropastili.... igrali se Zoroa....videli sve iz filma ....“.
Ja sam se posle smejala sve do kuce .....

 

[iluzionista]

Joj, moraću što pre da završim ovaj faks. Inače, crno mi se piše.

Ma zavrsices, cim se skines sa neta!
Samo sam sinoc mnogo kasno ostala na netu :?

Ma nemoj. A, ti?

Pa i za mene isto vazi !!!
Kako ovi praznici stvaraju sve vise “internet zavisnika”…. :wink:

Pa, o tome ti i pričam.

 

[iluzionista]

Da ne bih sad bila malo dosadna sa svojim pricicama...nek ostane nesto i za sledeci put... :wink:

Kako novcic da bude dosadan? No, trebalo bi nesto da ostane i za sutra, prekosutra...

Moze i novcic da bude dosadan, kad npr. upadne u supu, vidis da Djenki jeste :wink:

A, ne... Njemu novčić nije bio dosadan, samo malo naporan.

Morao je da se muči da ga vadi iz supice... Pored svih onih zveri koje su plivale u njoj.

 

[Novcic_u_fontani]

Mogle su mu zverke odgristi prst :wink:

 

[iluzionista]

Mogle su mu zverke odgristi prst :wink:

Da. Ali on ga je vadio kašikom.

 

[Novcic_u_fontani]

Mogle su mu zverke odgristi prst :wink:

Da. Ali on ga je vadio kašikom.

pecaljkom