Сноб је особа која људе
априорно сматра инфериорним у односу на себе из широког спектра разлога, као што су претпостављени интелект, богатство,
образовање, порекло, или слично. За ту врсту особа у српском језику се употребљавају изрази
покондирена тиква или
скоројевићи, у идентичном значењу као и израз
сноб.
Оксфордски речник енглеског налази појаву речи
snab у документу из
1781, са значењем - обућар
шкотског порекла. Веза између речи
snab, која се такође записивала и као
snob, и њеног познатијег значења које се појавило у
Енглеској педесетак година касније није директна.
Познатија, мада данас дискредитована прича о пореклу говори да је израз
snob коришћен у реномираној енглеској средњој школи
Итон, у
деветнаестом веку, када су синови из новообогаћених грађанских породица у већем броју почели да се уписују у ову школу. Такви студенти енглеских универзитета, који су били пореклом из грађанског друштва називали су се не-племићи. Уз име дечака из грађанских породица је зато дописивано
snob. Сноб је дакле, реч која је у
српски језик дошла из
енглеског језика, са скоро истом формом изговора и значења. Корен речи
сноб налази се у
латинском језику (
sine nobilitate - неплемић, грађанин без племићког порекла). Скраћеница те две речи је (
s.nob - сноб - неплемић)
Време снобова карактеристично је за прелазне периоде - када једна друштвена класа замењује другу класу на „
кормилу“ друштва, када се нова класа није још довољно еманциповала, није створила сопствену
културу, нити афирмисала свест о себи, а стара класа не може да се помири са својом судбином да мора да се повуче. Тада се у појединим сферама друштвене културе и свести јављају трагикомичне ситуације: тзв. „скоројевићи“ желе да остваре културно изједначење на вишем нивоу - остварење културне и друштвене промоције, док већ промовисани снобови настоје да се још више одвоје и повећају културну и социјалну дистанцу. Снобизам се задржао и у савременом друштву.
..
