Smarati ili razgovarati

Ако имају заједничку тему, типа баштованство, питање струке није важно. Али јесу интуитивније.
Мушкарци ће поставити питање и поред заједничке теме, сигурно.
Чак, пензионер, пензионера пита
"Шта радиш?"
Мисли на башту, хоби...
Ту сам разлику опазио.
Али свашта ја опажам, не знам само шта ћу с' тим...
 
Ja lično mogu da se prilagodim različitim načinima konverzacije i sagovornika. Postoje ljudi s kojima uvijek progovorim po par uljudnih rečenica, po šablonu, zatim radne kolege, uvijek ih strpljivo saslušam, ali ne ulazim u privatnost, niti njihovu, niti otkrivam svoju, familija s oprezom, dobro ih znam, ukućani, opušteno, ne zamjeruju mi često i oštro, na javnim mjestima jako ljubazno, ali škrto, na forumu po raspoloženju, intuiciji itd.
Sa sobom sam najbolji sagovornik, sve si opraštam i guram dalje.
 
Ja lično mogu da se prilagodim različitim načinima konverzacije i sagovornika. Postoje ljudi s kojima uvijek progovorim po par uljudnih rečenica, po šablonu, zatim radne kolege, uvijek ih strpljivo saslušam, ali ne ulazim u privatnost, niti njihovu, niti otkrivam svoju, familija s oprezom, dobro ih znam, ukućani, opušteno, ne zamjeruju mi često i oštro, na javnim mjestima jako ljubazno, ali škrto, na forumu po raspoloženju, intuiciji itd.
Sa sobom sam najbolji sagovornik, sve si opraštam i guram dalje.
Лапси, јеси ли то ти? 😉
 
За разговор је ипак потребно двоје. Скоро сам на послу имао разговор са зидом. А јој, жалосна ти мајка...
E, to ti je greška. Naglas pričati sa zidom?! Hajde, molim te. Dobro si i prošao. Mogli su zvati hitnu pomoć.
Ja sa sobom pričam u sebi. Ni šapatom ne smijem. Moglo bi biti opasno.
 
Nisam siguran sta sve ovo znaci?
Sta je to razvijen unutrasnji svet- masta ili introspekcija, stalno razmatranje proslosti/buducnosti ili pak unutrasnji monolog?
Онај који разговара сам са собом се преиспитује, за себе, за другог је луд...

"Шта ће људи помислити" је баријера.
Сви разговарамо са собом...
Дал је наглас ( ако смо узрујани) или је у себи је пасее
 
Онај који разговара сам са собом се преиспитује, за себе, за другог је луд...

"Шта ће људи помислити" је баријера.
Сви разговарамо са собом...
Дал је наглас ( ако смо узрујани) или је у себи је пасее
Па и то што кажеш. Све на слободу 😄 Не угрожаваш другог ако не вичеш, а да ли ће мислити да си луд, па сад ..кога је брига? 😀
 
Мислим да се односи на добру устројеност унутрашњег света. Није мој текст, то си видео.

Ко хоће, може да сазна прекосутра 26-ог фебруара у Бранковој бр. 24.

481008144_18019385483668929_4072997462671609904_n.jpg
 
Мислим да се односи на добру устројеност унутрашњег света. Није мој текст, то си видео.
Previse mi je to sve apstraktno, mogu protumaciti na vise nacina.
Онај који разговара сам са собом се преиспитује, за себе, за другог је луд...

"Шта ће људи помислити" је баријера.
Сви разговарамо са собом...
Дал је наглас ( ако смо узрујани) или је у себи је пасее
Nemaju sve osobe unutrasnji monolog/dijalog,
kao sto nemaju svi sposobnost vizualizacije itd… Vecina ljudi misli da su svi ostali kao oni, ili da bi trebali biti- no to nije bas tako, treba prihvatiti raznolikost.
 
Па и то што кажеш. Све на слободу 😄 Не угрожаваш другог ако не вичеш, а да ли ће мислити да си луд, па сад ..кога је брига? 😀
...а иначе ти је стало шта ће помислити...можда објави...

Сужаваш себи слободу ако се устручаваш да радиш оно што мислиш и мислиш оно што радиш...

Исто важи за гласан коментар...
Да се сад не увлачим у примере...ако ми се десило ово или оно...
или сам у тренутку добио идеју...

Али добро...табу се с' разлогом назива табу
 
Previse mi je to sve apstraktno, mogu protumaciti na vise nacina.

Nemaju sve osobe unutrasnji monolog/dijalog,
kao sto nemaju svi sposobnost vizualizacije itd… Vecina ljudi misli da su svi ostali kao oni, ili da bi trebali biti- no to nije bas tako, treba prihvatiti raznolikost.
Апсолутно.

Сви размишљају, неко то чини наглас.
Треба прихватити разноликост.
 
Previse mi je to sve apstraktno, mogu protumaciti na vise nacina.

Nemaju sve osobe unutrasnji monolog/dijalog,
kao sto nemaju svi sposobnost vizualizacije itd… Vecina ljudi misli da su svi ostali kao oni, ili da bi trebali biti- no to nije bas tako, treba prihvatiti raznolikost.
Па баш је зато и питање. Мислим да човек који није добро сам са собом, у складу са својим уверењима, осећањима, тешко може да оствари добар контакт, разговор. Наравно да је то флексибилно, не ригидно. Ако се односи на контакт, разговор, није машта укључена, не мисли се на то. Пре на способност да од сопственог бића дођеш до другог. Пре перцепција и интроспекција.
 
...а иначе ти је стало шта ће помислити...можда објави...

Сужаваш себи слободу ако се устручаваш да радиш оно што мислиш и мислиш оно што радиш...

Исто важи за гласан коментар...
Да се сад не увлачим у примере...ако ми се десило ово или оно...
или сам у тренутку добио идеју...

Али добро...табу се с' разлогом назива табу
Имам другара који јако емотивно реагује на све. Његов доживљај ствари је увек тако јак да мора да изусти нешто и увек је неко луцидно запажање. Али седети са њим, у биоскопу на пример, је блам. Не обазире се на коментаре да ућути. 😄😄😄
 
Имам другара који јако емотивно реагује на све. Његов доживљај ствари је увек тако јак да мора да изусти нешто и увек је неко луцидно запажање. Али седети са њим, у биоскопу на пример, је блам. Не обазире се на коментаре да ућути. 😄😄😄
Познајем такве.
Сањари, ја би рекао...
 
Апсолутно.

Сви размишљају, неко то чини наглас.
Треба прихватити разноликост.
Zavisi sta razmislja na glas…
Ako razmislja nesto bezobrazno onda bolje da razmislja sam, citava civilizacija zapravo pociva na kooperaciji- treba se koliko-toliko uskladiti s drugima- treba prihvatiti raznolikosti, ali ta raznolikost ne sme biti na neciju stetu.
Па баш је зато и питање. Мислим да човек који није добро сам са собом, у складу са својим уверењима, осећањима, тешко може да оствари добар контакт, разговор. Наравно да је то флексибилно, не ригидно. Ако се односи на контакт, разговор, није машта укључена, не мисли се на то. Пре на способност да од сопственог бића дођеш до другог. Пре перцепција и интроспекција.
Ne bih rekao sa se sve svodi na razgovor- ja sam stara skola i naucen sam da iskazem postovanje prema svakom ko prema meni iskaze postovanje, cesto sam radio u situacijama gde smo govorili razlicite jezike i pripadali razlicitim kulturama- a da smo fino saradjivali, namere i deka ljudi ponekad govore milion reci.
 
Zavisi sta razmislja na glas…
Ako razmislja nesto bezobrazno onda bolje da razmislja sam, citava civilizacija zapravo pociva na kooperaciji- treba se koliko-toliko uskladiti s drugima- treba prihvatiti raznolikosti, ali ta raznolikost ne sme biti na neciju stetu.

Ne bih rekao sa se sve svodi na razgovor- ja sam stara skola i naucen sam da iskazem postovanje prema svakom ko prema meni iskaze postovanje, cesto sam radio u situacijama gde smo govorili razlicite jezike i pripadali razlicitim kulturama- a da smo fino saradjivali, namere i deka ljudi ponekad govore milion reci.
Тема је разговор
 

Back
Top